[Lingvistika]: Problem lektora - strane reči u srpskom jeziku

Ne znam da li je ovakva ili slična tema već bila, ali kako pretragom nisam ništa našla, valjda neće škoditi da postavim ovo pitanje. Naime, radi se o pravilima pisanja stranih reči u srpekom jeziku. Znam da su se ranije imena osoba na srpskom prevodila, a na hrvatskom ostavljala u originalu. Tako je u hrvatskom izdanju romana Agate Kristi glavni detektiv uglavnom bio Poirot, dok je u srpskom izdanju bio Poaro. Međutim, u poslednje vreme je srpski pravopis potpuno zapušten (kao i sam jezik uostalom) i prepušten sam sebi da divlja i raste kako mu je volja. Kao posledica toga, kada sam ovoga leta bila u Srbiji i uzela da pročitam neko novije izdanje romana Agate Kristi, naišla sam na gomilu različitih prevoda imena, tako da je na jednoj strani pisalo Poirot, a na sledećoj Poaro (naravno, sve je bilo napisano ćirilicom). Ko nije upoznat sa poreklom tog imena i načinom izgovora, vrlo bi lako mogao da donese jedan od tri zaključka: 1) radi se o dve različite osobe; 2) pisac se zabunio; ili ono što je najlogičnije: 3) prevodilac i lektor su napravili propust.

Da ne dužim priču, vratiću se na pitanje: kako se stvarno pravilno pišu strane reči u srpskom jeziku? Da li se prevode imena osoba/kompanija i kako? Kako se menjaju po padežima? Ako se radi o rečima koje nemaju svoje sinonime u srpskom jeziku, da li se pišu kao u originalu i kako se menjaju po vremenima/licima?

Sve ovo me najviše zanim zbog pojmova vezanih za kompjutere. Da li postoje neka pravila za pisanje svega toga ili jednostavno svako piše kako stigne?

Potpis

Never underestimate the power of cuteness.

Ma to prevodjenje takvih rechi sa engleskog na srpski i obratno je potpuno van pameti!

Mislim da rechi treba ostavkljati u originalu onakve kakve su, znaci bilo bi Poirot i na srpskom i na svakom drugom jeziku. Zamisli, kako ces da prevedes "Face off" sa engleskog na srpski???

Ili jos gore, kako bi sa srpskog na engleski prevela "Ubio sam se k'o majka"

Strana imena se pišu onako kako se izgovaraju, dakle Poaro je tačno. Ne sećam se tačno pravila za padeže i slično, ali za ovo sam siguran.

Potpis

Reincarnation:
Life sux and then you die. And then life sux again...

Pa mislim da si samo dala odgovr na svoje pitanje a to je da svako budzi sta hoce u srpski jezik. Sto se mene licno tice ovo pored ociglednih mana ima i dosta prednosti. Mislim Vuk je bio super covek ali brate kada je to bilo, hajde da se malo osavremenimo. Zamisli sada da pisemo cirilicom neke kompjuterske pojmove i da se izrazavamo strogo knjzevno. Znaci nema onoga tipa ma klokovoa sam masinu, overio sam AMD i sl.

Potpis

Josx dok sam bio klinac baba me je uchila da ne jedem zxut sneg, citamo se na mojoj svasxtari lnk: http://blogoye.org/djomlouns/

ZM0501 :)


//napustio [es]...

To nije prevodjenje imena vec samo nacin na koji ih pises. Problem se javlja kada pokusas da ih upotrebis u srpskom jeziku..

"Video sam Willy juce" ili jos gore (kao sto su Hrvati uradili) "Video sam Willyija juce"

Vrhunac je bio u Harry Potteru :) gde se u jednom delu pojavljuje Oliver Vud a u drugom Oliver Drvce :)

Pravila ne postoje jer nema ko da ih napise. Ko bi mogao da napise pravila za prevodjenje reci "array" ili "string" bez uvodjenja besmislenih novgovorskih izraza.

Realno gledano, kako god da napises je rogobatno. Kada se uzme u obzir da kod nas prevodioci ne znaju da razlikuju reci kao north/south :( stanje je sasvim podnosljivo ...

Jedino pravo resenje: Citati u originalu :)

Evo šta o izgovaranju zapadnoevropskih vlastitih imena piše Dr Miloš Moskovljević u "Rečniku savremenog srpskohrvatskog književnog jezika" (Apolon, 1990.):

Ranije je rečeno da vlastita imena naroda koja pišu latinicom traba u našem jeziku transkribovati fonetski, tj. prema tome kako se izgovaraju u izvornom jeziku. Ali pošto svaki od tih jezika ima svoj način pisanja i izgovora, ovde se ne mogu davati pravila za izgovor reči svih tih jezika. To je posao gramatike, koju mora poznavati svaki prevodilac s nekog jezika. Ovde je potrebno zadržati se na transkribovanju samo nekih slova, drugih jezika čiji se izgovor ne poklapa sa sličnim našim, te se različito pišu. Ali pre toga treba ukazati na tri stvari:

1. Neki tuđi geografski nazivi odavno su izmenjeni u našem jeziku, pa ih tako i treba pisati, osim u prepisci s inostranstvom. To su Rim mesto Roma, Budimpešta, m Budapest,(...)

2. Imena svetaca, vladara pa i drugih ličnosti koja i mi imamo treba pisati onako kako ih i mi pišemo, npr. sv.Nikola, Petar (a ne Piter, Peter, Pjotr, Pjer i sl.),(...)

3. Pri transkribovanju ne treba vršiti izjednačavanje po zvučnosti i mestu postanka: Vašington, Hapsburg, (ali i Habzburg), Rentgen i dr."

---

Iako je ovaj rečnik iz 1990. godine iz vremena srpskohrvatskog jezika, čini mi se da ova pravila i dalje važe.

Jasno je da je neke sve najbolje čitati u originalu, ali opet nije baš naročito moguće naučiti sve jezike na kojima ima nešto pametno napisano. Međutim nisam ovo pitala zbog toga, nego zato što se nekad u slobodno vreme bavim lektorskim ispravljanjem tekstova za neke domaće časopise, pa kako se radi o časopisima vezanim za igre, vrlo često se u tim časopisima nađu i strane reči.

Konkretan primer: kako se "Sega" menja po padežima?

Nominativ: Sega
Genitiv: Sege? ili Sega-e? ili Segae?
...

ili "Nintendo"

Nominativ: Nintendo
Genitiv: Nintenda? ili Nintendo-a? ili Nintendoa?
...

Sto je još gore, prelistavajući te i ostale novine, nisam uspela da vidim nikakav sistem u svemu tome, pa bih volela da bar u onome sto prođe kroz moje ruke bude nekog reda.

Potpis

Never underestimate the power of cuteness.

Stvarno ne vidim zašto bi to značilo da smo išta savremeniji. Zamisli recimo da piše na kineskom ili hebrejskom. Da li bi onda bilo pametnije pisati onako kako se izgovara ili piše na tim jezicima?

Potpis

Razlika izmedju prakse i teorije je mnogo veca u praksi nego u teoriji.

Moram priznati da nisam bas razumeo sta si hteo da kazes. Izvukao si deo mog izlaganja koji tako sam i nema neko znacenje. Uostalom gde sam ja rekao da reci treba pisati onako kako se one pisu na maternjem jeziku ili ne? U stvari ne vidim zasto si me uopste citirao i dao neki satro kontra argumet na moj post koji i nije u vezi sa mojim postom!?
Da pojasnim malo svoj stav, mislim da nema potrebe za strucnim knjizevnim izrazavanjem u oblasti IT i da reci treba pisati onako kako su one najjasnije i najrazumnije nama ostali. Sto podrazumeva da neke reci mozemo pisati na maternjem jeziku a neke ne. Po meni ne treba teziti nekoj ostroj formi(i na to se odnosi deo na osavremenjavanje), vec da to sto je napisao bude jasno sto vecem broju ljudi!

Potpis

Josx dok sam bio klinac baba me je uchila da ne jedem zxut sneg, citamo se na mojoj svasxtari lnk: http://blogoye.org/djomlouns/

ZM0501 :)


//napustio [es]...

Kao shto je neko vec ranije zakljuchio, jedino pravilo shto se tiche stranih rechi je ono koje sama postavish.
Nisam siguran, verovatno u srpskom jeziku ima neko pravilo tj pravila za pisanje, chitanje, izgovaranje, menjanje po padezima stranih rechi, ali to nije izgleda bitno, jer svako prevodi kako njemu odgovara. Ne mislim na svakodnevni razgovor medju ljudima, nego i na razne chasopise, knjige i ostalo.

Shto se tiche rechi Nintendo, Sega i slichnih, najcheshce sam ih chuo/prochitao u genitivu bash u tom prvom obliku koji si predlozila [Nintenda, Sege], ali to nije zato shto je pravilno, nego zato shto je ljudima lakshe to da kazu nego recimo Nintendoa, Segae [?!].

Ako se brinesh shta ce chitaoci misliti o tim rechima, nemoj previshe, jer ce uvek biti onih koji misle da nisi pravilno napisala, koje god ti pravilo odabrala.
Pa evo pocheli su oko nove evropske valute da se spore [a verovatno nece nikada ni odluchiti] da li se na nashem jeziku izgovara euro ili evro [ili chak juro !?].
Ni to me ne interesuje, jer kako god da kazem, uvek cu u nechijim ushima zvuchati glupo, tako da nema svrhe truditi se. Makar se zakonski odluchili za jedan nachin izgovora, opet ljudima ni to nece odgovarati.
Tako da izgovaram kako mi kada dodje.

Znachi moj ti je savet da pishesh/ispravljash kako ti mislish da treba, kako ti najvishe "pravilno zvuchi".
Ako mozesh nekako u toj ameriki da iskopash nekog profesora srpskog, mozda bi ti pomoglo, mada je i to pitanje, jer mnogo toga treba u jeziku da se menja zbog ovih kompjuterskih termina koji su najvishe pocheli da se javljaju u nashem jeziku u poslednje vreme... pa nadalje ka ostalim stranim rechima.

Djomloun, loše sam protumačio tvoj post. Nisam redovno pročitao nego sam samo pretpostavio da si se nadovezao na Judge Dreadov post.
Izvinjavam se.

Potpis

Razlika izmedju prakse i teorije je mnogo veca u praksi nego u teoriji.

Procitaje fajl u prilogu, bice jasnije ........

Ma ok, ne ljutim se Floyd, sve je to u cilju kvalitetnije disksije i boljih zakljucaka
p0z

Potpis

Josx dok sam bio klinac baba me je uchila da ne jedem zxut sneg, citamo se na mojoj svasxtari lnk: http://blogoye.org/djomlouns/

ZM0501 :)


//napustio [es]...

Hvala za fajl, mnogo je pomogao. Jedino mi jos nije jasno sta da radim sa padezima, posto se u tom tekstu ne spominje kako se imena menjaju po padezima ako su napisana kao u originalu:

"Tuđa vlastita imena pišu se različito:
- izvorno, onako kako se pišu u jeziku iz kojeg potiču, ako se na srpskom pišu latinicom, na primer: Ernest Hemingway (Ernest Hemingvej), Boccaccio (Bokačo), Shakespeare (Šekspir), Chicago (Čikago), New York (Njujork), München (Minhen), Zürich (Cirih); u tom slučaju se u zagradi piše kako se ime izgovara, i to kad se pominje prvi put;"

Potpis

Never underestimate the power of cuteness.

Onaj fajl je dobar, ali ne daje odgovor na neka od postavljenih pitanja.

Kao prvo, ako hoćete da pravite genitive, mora da se radi sledeće:

- Ako se strana reč piše u fonetskom obliku, onda se pravi genitiv po fonetskim pravilima, npr. Sega, od Sege, Segi (Sezi ); Nintendo, od Nintenda, Nintendu; Poaro, od Poaroa; itd.

- Ako se strana reč piše u izvornom obliku (kako rade braća Kroati), onda se između reči i nastavka piše crtica. Sama reč pre nastavka može ali ne mora da se piše kurzivom

Poirot-ova košulja; Nintendo-ov cartridge; Richard-a Coeur-de-Lion-a pamtimo po...;

Oba načina imaju svoje neprijatne strane. Hrvatska notacija (oprostićete mi što sam krstio ove dve notacije "srpska" i "hrvatska", ali mislim da će tako biti jasnije) mi je malo nezgrapna i odvlači od čitanja... možda se Hrvati vremenom naviknu. Ali ja nisam, a tamo sam živeo sedam godina. Da ne pominjemo da se "hrvatska" notacija ograničava samo na latinicu. Kako bismo izvorno preneli neki kineski termin? Sa druge strane "srpska" notacija ima potencijalno još gore probleme, pogledajte samo ovu abominaciju od rečenice: "Sega Dženezis je izdala kertridž sa igrom Rtvorm Džim"?

Pa vi vidite šta vam je manji problem. Ja lično koristim hibridni sistem u kojem izvorno pišem samo isuviše nezgrapne reči (kao nesrećni "Earthworm Jim")

I naravno treba prvo pročistiti sadržaj jezika pa onda čistiti pravopis. Da ne bude opet "igrali smo frp, a ja sam bio dvorf. Kastovao sam dva spela i uzeo svoj betl-eks plus pet".

I jedna mala korekcija: nije Hapsburg niti Habzburg, već Habsburg.
Takođe, treba imati na umu da iako lične imenice ne podležu jednačenjima (Rentgen je izmislio aparat koji...) zajedničke imenice podležu (doktor je podigao rendgenski snimak...)

A sada ja imam jedno drugo pitanje. Kako biste, prevodeći sa npr. engleskog ili nemačkog jezika, u srpskom tekstu vršili deklinaciju ženskih imena koje se u originalu završavaju suglasnikom ili nekim neuobičajenim samoglasnikom?

Gejl (Gayle)
Dajen (Dianne)
Ilze (Ilse)

(Posle malo mentalne gimnastike ispada da je najbolje NE deklinirati ih uopšte.)


Lako.... "I killed myself like a mother"

Potpis

_{In a game of chess you must never let your opponent see your pieces - Zap
Brannigan}

Mislim da prevod mora da odgovara originalu i po znacenju a ne samo po formi!Mada mi je licno veoma tesko da prihvatim "osavremenjavanje" jezika time sto cu umesto jednog da pisem tri slova,ili da na primer moram da spelujem ime jer i ako ga izgovorim jasno i glasno,to sagovorniku ne znaci nista ako treba da ga zapise!Doduse vec sam se navikao da mi se objasnjava sta je za mene bolje/od nasih "oslobodilaca"/pa cu izgleda poceti da "shvatam" kako nam i pismo ne valja te da zbog potrebe "drzanja"koraka sa svetom i tu treba ponesto da "prilagodimo"!Licno sam protiv stranih reci u nasem jeziku,smatram ga dovoljno bogatim i izrazajnim,recitim i jasnim-nedvosmislenim!Doduse primecujem totalnu nebrigu o jeziku cak i tamo gde bi moralo da je bude,npr,ako je NEW YORK u stvari Njujork,zasto je onda Beograd u stvari Belgrade,a Srbija Serbia?Nekim stvarima smo i samo kumovali-zar ne?

Padežni nastavak se od imena odvaja crticom samo u ćiriličkom tekstu, gde je ime latinicom, a padežni nastavak ćirilicom. To nije preterano elegantno, pa se uvek preporučuje transkripcija, uz eventualno navođenje originala u zagradi pri prvom pominjanju.

Kada je tekst na latinici, padežni nastavak se ne sme odvajati crticom od izvorno prenesenog imena. Dakle, ne "Poirot-ova košulja", već "Poirotova košulja".

@Balša
Tačno, moja greška. Hvala :) .

Potpis

_{In a game of chess you must never let your opponent see your pieces - Zap
Brannigan}

Citat:

kako bi sa srpskog na engleski prevela "Ubio sam se k'o majka"

Citat:

Lako.... "I killed myself like a mother"

hm, pa ne bi bash... fora sa tim silnim frazama i idiomima je da ih ne mozzesh doslovno prevoditi ali bash nikako. treba ih pravesti po onome shto oznachavaju. tako npr. engl. "i was horsing around" znachi "za*ebavao sam se" i sl. ovo "ubio sam se k'o majka" bash i ne znam kako bih prevela, ali sigurno ne kao 2 i killed myself like a mother". to bi trebalo pogledati u frazeoloshkom rechniku...

a za pravod imena (ne znam da li ccu ponoviti neshto shto je vecc napisano, poshto, iskreno, nisam prochitala sve poruke)... mislim da ona treba da se pishu onako kako se izgovaraju. e sad, jeste malo nezgodno kada treba da prevedesh text u kome ti se javlja ime nekog... arapina zapisano po engleski ili kako god, pa ti to ne umesh ni prochitati, a kamoli izgovoriti... sad, znam da svi vole deklinirati ime Jack - N. dzzek, V. dzzeche, shto meni zvuchi sumanuto, ali mislim da su takva negde pravila. mada, taj nash pravopis zaista treba uzeti sa rezervom. ja sam npr. radial neki rad iz lingvistike za koji mi je bilo potrebno apsolvirati pravila o uoptrebi znakova interpunkcije, a ispao je po nashem pravopisu da se svi znakovi MORAJU upotrebljavati tu i tu, osim ako se piscu drukchije ne ccefne ?!?!

i, ono shto je mene najvishe iznerviralo: "chudesna sudbina AMELIJE pulen". zar ne beshe ona ameli?

da, mislim da je ipak dosta odgovora na pitanja ovde postavljena dato u pravopisu i chak u zzutoj gramatici (stanojchic, popovicc), pa, uzzivajte! :)