Navigacija
Lista poslednjih: 16, 32, 64, 128 poruka.

Edvard de Bono u poseti Beogradu - Kreativno mišljenje na delu

[es] :: Nauka :: Edvard de Bono u poseti Beogradu - Kreativno mišljenje na delu

[ Pregleda: 5414 | Odgovora: 1 ] > FB > Twit

Postavi temu Odgovori

Autor

Pretraga teme: Traži
Markiranje Štampanje RSS

Aleksandar Marković
Part Time Freelance Journalist

Član broj: 219
Poruke: 5220
*.dialup.sezampro.yu.

Sajt: www.akcenat.info


+8 Profil

icon Edvard de Bono u poseti Beogradu - Kreativno mišljenje na delu29.08.2005. u 21:22 - pre 193 meseci
Svetski autoritet za kreativno mišljenje, primenjenu psihologiju i inovacije Edvard de Bono predložio je danas da se u Srbiji formira Savet mislilaca koji neće kritikovati vlast, ukazivati na ono što je losse već konstruktivno nuditi ideje i inicijative koje će doneti boljitak zajednici.

De Bono je to izrekao na predavanju koje je održao u Ateljeu 212, kao gost Beograd Festivala koji drugu godinu za redom organizuje "Nju Moment" kompanija, kao svetski skup kreativnih ljudi iz celoga sveta.

Čovek po kome je jedna zvezda dobila ime, koji je konsultant svetskih organizacija, najvećih firmi, osnivač Medjunarodnog biroa za kreativnost pri UN, Svetske akademije za novo missljenje i Svetskog muzeja inovacija, smatra da je ova sredina veoma pogodna za plasiranje novih ideja, jer nije "zapala u letargiju" od dobrog života koji najvisse gasi svaku incijativu.

Za beogradsku publiku, koja je prepunila salu Ateljea, De Bono je pripremio predavanje kako se dolazi do kreativnog missljenja putem njegove teorije "šest šesšra za razmišljanje". Njegov je stav da čovečanstvo nije bitno razvijalo način mišljenja od vremena antičkih grčkih filozofa Sokratra, Platona i Aristotela. De Bono smatra da mozak nije dizajniran da bude kreativan, već da koristi naučenu rutinu i zato tu veštinu potrebno razvijati.

"Čovek je naučen da dobro misli, ali to nije dovoljno i treba razviti 'softver' za mišljenje", tvrdi De Bono."Šessiri" koje treba da upotrebimo da bi došli do novih ideja su:
- inofrmacije,
- intuicija,
- oprez kombinovan sa kritičkim mišljenjem,
- posedovanje sistema vrednosti,
- ovladavanje sopstvenom kreativnošću i smislom da se pravilno organizuju svi prethodno navedeni faktori.

Objašnjavajući zašto nam je potrebno kreativno mišljenje, on je rekao da bi na najbolji način iskoristili ono sa čime raspolažemo, to postignuto rešenje treba da izgleda najlogičnije kada se posmatra retroaktivno, a kreativnost pokreće izazov da se proba nešto novo i na nov način, a u celom procesu važan faktor i slučaj.

Za De Bono je veoma bitno kreativno mišljenje, jer se njime mogu dramatično menjati stvari na bolje. Odgovarajući na pitanja na konferenciji za novinare, on je podsetio da se kreativno mišljenje uči kao i svaka druga veština, a da od sposobnosti učenika zavisi kako će biti primenjeno i kakve će dati rezultate. De Bono je podučavao i decu od četiri, stare od 80 godina, i urodjenike na Novoj Gvineji i rukovodioce korporacija i, kako je objasnio, ne postoji idealno doba da se uči kreativno mišljenje. Ukoliko bi se podučavalo u školama, preporučuje De Bono, najbolje bi bilo da deca budu uzrasta od devet od 11 godina dok joss nemaju puno obaveza.

http://www.newmoment.com/

[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 29.08.2005. u 22:25 GMT+1]
 
Odgovor na temu

Aleksandar Marković
Part Time Freelance Journalist

Član broj: 219
Poruke: 5220
*.dialup.sezampro.yu.

Sajt: www.akcenat.info


+8 Profil

icon Re: Edvard de Bono u poseti Beogradu - Osniva se savet za novo mišljenje25.12.2005. u 15:39 - pre 189 meseci
U Beograd je 21.12 stigao profesor Edvard de Bono, jedan od autoriteta u oblasti kreativnog mišljenja. On će u saradnji sa Draganom Sakanom i njegovom „New Moment New Ideas Company" osnovati Savet za novo mišljenje, prvi takve vrste u svetu.

Osnovna uloga Saveta, kako je objasnio De Bono, biće stvaranje nove, sveže, kreativne i konstruktivne ideje koja bi pomogla vladi da donose najbolja rešenja za dobrobit celokupnog društva. Ovaj Savet činiće ugledne javne ličnosti, kreativni mislioci i autoriteti iz različitih oblasti stvaralaštva koji su se već iskazali na polju konstruktivnog mišljenja. Zadatak ovog tela, naglasio je gost Beograda, neće biti kritika, već pozitivno mišljenje i podsticajne ideje iz svih oblasti ljudskog delovanja.

- Želim da popravim urušeni imidž Srbije i da svetu pokažem da i u ovoj sredini postoje intelektualci koji razmišljaju pozitivno, rekao je Edvard de Bono.

Dragan Sakan, osnivač „New Moment New Ideas Company" istakao je da Savet neće biti profitabilno udruženje koje će naplaćivati ideje, već će ih, kao i pozitivne misli, slati svetu. Želja osnivača je da ovaj kreativni organ bude konstituisan novom idejom - simfonijom koju će komponovati Zoran Simjanović.

Ko je Edvard de Bono

Ako kucate ime Edvard de Bono, na Internetu ćete pronaći više od četiri miliona linkova koji su posvećeni ovom misliocu. O njegovoj veličini govori činjenica da je jedna zvezda (Edebono) dobila ime po njemu, što je odlučila Internacionalna astronomska unija.

Edvard de Bono je jedan od retkih ljudi u istoriji za koga se može reći da je ozbiljno uticao na naš način razmišljanja. Kao takav, ovaj doktor nauka sa Kembridža je imao i izuzetan uticaj na razvoj primenjene psihologije.Napisao je 65 knjiga koje su prevedene na 37 jezika i držao je predavanja u više od 57 zemalja. De Bono je otac lateralnog, novog vida mišljenja koje spaja analitičko i kritičko razmišljanje koje još nije ušlo u naš obrazovni sistem. Lateralno mišljenje brzo i uspešno pomaže individuama i kompanijama da reše teške probleme i kreiraju nove ideje tako što pronalazi rešenje za naizgled nerešiv problem koristeći neuobičajene metode koje bi logičko mišljenje zanemarilo i previdelo. NJegove “moćne jednostavne” tehnike razmišljanja mogu vam pomoći da donesete dobre odluke, rešite probleme, proverite pretpostavke i dođete do praktičnih poboljšanja u svom zanimanju i životu. Edvard de Bono pokazuje da svako može da nauči da bude kreativan. Lateralno razmišljanje daje jednostavne strategije koje uz vežbu postaju navika.

NJegova teorija šest šešira za razmišljanje prihvaćena je širom sveta a istoimena knjiga jedan je od bestselera primenjene psihologije. Sam je održao kreativne treninge za više od 200 000 ljudi, i kroz interaktivne radionice uspeo da im prenese svoj metod kreativnog razmišljanja. Podučavanja o veštini razmišljanja održao je i za vodeće svetske korporacije kao što su IBM, NTT (Japan), Šel, Erikson, Ford i mnoge druge.
Posle brojnih predavanja pri vodećim svetskim organizacijama, 1989. godine predsedavao je i specijalnom skupu dobitnika Nobelove nagrade.

Uspostavio je Međunarodni biro za kreativnost pri UN u NJujorku, kako bi članovima te organizacije pomogao u stvaranju novih ideja. Osnivač je Svetske akademije za novo mišljenje i Svetskog muzeja inovacija. Partner Edvarda de Bona u Svetskom muzeju inovacija je Dragan Sakan – osnivač BeogrAD festivala.

“Ne možete napraviti supu bez vode. Ali tanjir vode nije tanjir supe. Začini koje vi dodajete vodi čine supu prosečnom ili izvanrednom.” (Edvard de Bono)

Glasovi protiv

Ni De Bono, a verujem ni njegovi domaći sledbenici neće zameriti ako, saglasno baznim principima metode “šest šešira”, prizovemo duh šeširdžije sa belim šeširom i saberemo neke komentare koji na delo “slavnog mislioca” bacaju i drugo svetlo.

BBC news od 14. decembra 1998. u članku “Šest šešira: Edvard de Bonoova čudna lekcija”, u većem delu teksta prikazuje kritičke osvrte na ideje izložene u njegovim knjigama kao i na način prezentacije. Tu nalazimo da je Entoni Denijels, komentator “Dejli telegrafa” povodom de Bonoove knjige “Tedžtbook of Njisdom” napisao: “Nisam često imao priliku da pročitam jednu takvu duboko banalnu knjigu kao što je ova.” Komentator “Fajnenšel tajmsa” Lusi Kelavej u prikazu knjige “Parallel Thinking” kaže: “Kao i uvek sa De Bonoom, sve je prožeto arogancijom koja vas ostavlja bez daha”. Alan Rajan o knjizi kaže da je “ekstravagantno hvalisava i intelektualno prazna”.
Jednu od najoštrijih kritika De Bonoovih teoretskih postavki objavio je “Indipendent” iz pera Vilijema Hartstona koji se osvrnuo na De Bonoovu anegdotu da jezik Inuita ima jednu jedinu reč za iskaz “Ja te mnogo volim, ali to ne znači da bih voleo sa tobom da idem u lov na tuljane”. Hartston konstatuje da i engleski jezik ima tako upečatljive i informativne reči, npr. “Čuo sam to što ste imali da kažete, razumeo tvrđenja koja ste hteli da istaknete, ali nalazim da je vaša argumentacija potpuno neubedljiva. Ta reč je sr... (bullshit) i vaša knjiga je prepuna toga”.

Sam članak u BBC nenjs-u nije u celini negativan. Ipak, činjenica da se završava šaljivom opaskom o vezi novog logičkog veznika “po”, predloženog od strane De Bonoa, i najmanjeg junaka iz dečije TV serije Teletabisi, govori o intelektualnoj težini i značaju koji autor članka pridaje “jednom od najvećih mislilaca današnjice”.

De Bono je, kao što smo čuli, dao ime jednoj zvezdi i sa konceptom “latteral thinking” ušao u rečnike (Nenj Odžford Dictionary) ali nisu svi koncepti i odgovarajuće kovanice autora naišle na odobravanje. Stiven Norbi, autor rečnika “A Glossary of Gifted Education”, u okviru odrednice antiintelektal kaže da je to “osoba koja je sumnjičava ili se odnosi neprijateljski prema inteligenciji (inteligentnim ljudima)”, kao i da se antiintelektualno ponašanje ispoljava i kroz davanje pogrdnih izraza i konstruisanjem pogrdnih kovanica dajući kao primer kovanicu “intelligence trap” uvedenu od strane De Bonoa.

Isti autor u eseju “An essey on Ednjard de Bono” od 18. avgusta 2001. (http://members.aol.com/svennord/ed/debono.htm), daje vrlo instruktivnu i upečatljivu analizu fenomena “De Bono”. Između ostalog, saznajemo da dok veliki Internet pretraživači kao Yahoo i Google daju na hiljade prikaza (koji neverovatno liče jedan na drugi kao i na “skicu za biografiju” objavljenu u NIN-u), specijalizovani pretraživači dizajnirani da prate naučnu produkciju u odgovarajućim oblastima u kojima deluje i Edvard de Bono, pokazuju odsustvo ozbiljnog naučnog odziva!? Evo nekoga, kaže Nordbi u ovom eseju, ko je slavljen kao jedan od najvećih mislilaca dvadesetog veka, a istovremeno gotovo je potpuno ignorisan od strane stvarnih lidera u oblastima kojima se bavi.

Možda je najinteresantniji kraj eseja koji vredi pročitati u celini. Stiven Nordbi kaže: “Zaista sam zaintrigiran ko su De Bonoovi sledbenici. .... Šta je to što stvarno privlači ljude k njemu i pretvara ih u odane sledbenike? Privlačnost religijskih sekti i kultova je verovatno što nude utočište ljudima koji ne mogu uspešno da se nose sa pretnjama savremenog sveta. Imajući u vidu De Bonoov vatreni antiintelektualizam, prvo sam pomislio da odanost njegovih sledbenika uglavnom dolazi otuda što im on uprkos neznanju i gluposti pruža osećanje sigurnosti u opasno složenom svetu. Ovo s druge strane nije lako pomiriti sa činjenicom da su i neki nobelovci potpisali kratke komentare na koricama nekih njegovih knjiga. Jedini odgovor koji mogu da ponudim je marketing. Edvard de Bono je roba (commodity) i predmet trgovine. On je bio u stanju da neke domišljato skovane reči upakuje i ponudi u zamenu za nešto što savremeni svet ceni više od istine: novac.”

Gospodin Nordbi je po svemu sudeći veoma lucidno otkrio suštinu fenomena “De Bono”. Zaista, domaćin De Bonou u Beogradu nije bio neki od univerziteta, Akademija nauka ili neki od istaknutih naučnika iz oblasti kojima se bave njegove knjige. Domaćin jednom od “najvećih mislilaca 20. veka” bila je naša ugledna marketinška kompanija (videti kraj “skice za biografiju” iz NIN-a br. 2853). Oni uostalom to ne kriju, saglasno osnovnim postulatima te danas sveprisutne profesije. Ostaje nada da će kupci ovakvih “paketa” sumnjivog porekla uvek pročitati onaj tekst ispisan “sitnim slovima” negde na margini iza bleštave reklamne poruke, pre nego što se odluče da za njih odvoje novac ili svoje (i tuđe) vreme.

Dr Rade Živaljević
naučni savetnik
Matematički institut SANU
Srpski matematički forum


Additional Info

De Bono je zasigurno neuobičajena pojava. Iako je napisao 65 knjiga na temu razmišljanja, De Bono je postao globalno poznat kad je objavio svoju teoriju „Šest šešira za razmišljanje”. Mehanizmi opisani u istoimenoj knjizi koriste se danas u najrazličitijim situacijama i organizacijama. Od urođenika iz Papue Nove Gvineje do godišnjeg sastanka najuticajnijih svetskih ekonomista u Vašingtonu, metod šest šešira za razmišljanje Edvarda de Bona koristi se u praksi i, što je najvažnije, daje rezultate.
Edvard de Bono je prvi put u Srbiji i jedino što je do sada uspeo da sazna jeste da je Srbija zemlja burne prošlosti. „To je dobro, vi ste sada u situaciji da bolje i više napredujete od nekih razvijenih zemalja koje su previše uljuljkane u svom blagostanju i to ih sprečava da razmišljaju i donose smele odluke” – smatra De Bono.

Osnovna teza Edvarda de Bona jeste da se u modernom društvu nedovoljno dobro i dovoljno razmišlja. De Bono je otac takozvanog lateralnog razmišljanja i veliki deo svog rada posvećuje uvođenju razmišljanja kao predmeta u škole. Iako je diplomirao medicinu i ima doktorat sa Univerziteta Harvard, De Bono smatra da klasično obrazovanje ne razvija veštinu razmišljanja. Prema njegovim rečima, osnovno obrazovanje „uguši dve trećine potencijala za razmišljanje a fakultet preostalu trećinu”.

Prema De Bonu, glavni „krivci” za to što ljudi danas nedovoljno razmišljaju jeste, kako ih on naziva, „tročlana banda Grka” ili skraćeno GG3 (Greek Gang of Three) koju čine čuveni grčki filozofi Sokrat, Platon i Aristotel. De Bono smatra da su njihovi filozofski mehanizmi „dobri, ali ne i dovoljni”. Naime, standardni proces razmišljanja i donošenja odluka kakav poznaje Evropa i zapadni svet sastoji se od principa utvrđivanja činjenica, analiziranja činjenica i donošenja odluka. Takav princip, smatra De Bono, jednostavno ne donosi dobre rezultate u praksi i, kako on kaže, sputava napredak ljudskog roda.

- Upravo je pojava hrišćanstva izbacila na površinu tročlanu bandu Grka jer je vođama hrišćana u suštini bilo najznačajnije da utvrde da li je neko jeretik i, zatim, da ga osude. U toj situaciji, principi Sokrata, Platona i Aristotela savršeno funkcionišu: utvrdite činjenice, analizirate ih i donesete presudu. Nažalost, takav način i mehanizam razmišljanja nije kreativan i ne može da doprinese razvoju.
Kako se vaši stavovi prihvataju u različitim kulturama i civilizacijama?

- Navešću jedan primer. Držao sam predavanje o razmišljanju u Saudijskoj Arabiji, pred punom salom ljudi. U jednom trenutku, ustao je jedan mladić, očigledno fundamentalista, i rekao da njemu nije potrebno nikakvo razmišljanje jer je dovoljno samo slediti Kuran i reč Muhamedovu. Odgovorio sam mu da ako malo bolje prouči Kuran, pronaći će da je Muhamed na više mesta pominjao razmišljanje. Zatim sam citirao Muhamedove reči da je „jedan sat razmišljanja vredniji nego 700 godina molitve”. Dalje, Muhamed kaže da je „mastilo učenjaka svetije od krvi mučenika” i, na kraju, „jedan učeni čovek đavolu više škodi nego 1 000 obožavalaca Alaha”. Mladić je seo i mogli smo dalje da nastavimo. Imao sam njihovu punu pažnju.

Vaši kritičari vam zameraju da se ne ustežete od samohvale. U predgovoru vaše knjige kažete da je metod šest šešira za razmišljanje najveće dostignuće na temu razmišljanja u poslednjih 2300 godina. Da li je to preterana tvrdnja?

- Moja knjiga koja je pokrenula sve ovo zove se Mehanizam uma (The Mechanism of Mind) iz 1969. godine. U toj knjizi, predstavljeni su mehanizmi za razmišljanje. To je pročitao nobelovac Mari Gelman i rekao da sam ja govorio o teoriji haosa i kompleksnosti deset godina pre matematičara. On je organizovao grupu naučnika koja je moje teze simulirala kompjuterom i oni su potvrdili tačnost tvrdnji koje sam izneo u knjizi. Osnovni razlog zašto smatram da je sadašnji način razmišljanja koji su ustoličili grčki filozofi nedovoljno dobar jeste što je on ograničen i retko kad može da donese nešto novo i revolucionarno. Na primer, kada lekar primi pacijenta koji se žali na određene probleme, on uradi određene analize, tumači rezultate i onda se odlučuje za jednu od gotovih opcija tj. „kutija” gde zaključuje koja je bolest u pitanju i propisuje lečenje.

Takav pristup često ne donosi željene rezultate. Ja smatram da se svakom problemu mora pristupati sistemski. Daću vam još jedan primer iz svoje prakse. Postoji stanje, poznato medicini, kad osoba može da se nalazi samo u horizontalnom položaju. Ne može da ustane jer istog trenutka gubi svest. Ja sam imao jednog takvog pacijenta. Moderna medicina nije imala lek za to stanje. Mene je taj slučaj vrlo zainteresovao i dugo sam razmišljao o njemu i najzad našao rešenje. Dovoljno je bilo postaviti krevet sa pacijentom pod određenim uglom tokom noći i on je mogao ujutru da ustane i slobodno se šeta. Mene zanima sistemsko ponašanje i da biste rešili neki zdravstveni problem, vi morate da poznajete procese u ljudskom mozgu.

Vidite, Dejvid Perkins je ustanovio da 90 odsto grešaka ljudskog uma potiče od pogrešne percepcije. Logika je samo 10 odsto. Percepcija je, samim tim, najznačajnija. Kako bi se predupredila mogućnost da dođe do greške u logici i ljudskom rasuđivanju, vi morate da dovedete u red svoju percepciju. Zato sam ja stvorio alate za kreiranje percepcije. Jedan od njih je OPV (Other Peoples Vienj – viđenje drugih ljudi). Korišćenjem te metode, u jednom centru za mlade delinkvente u Londonu smo smanjili nasilnost u 90 odsto slučajeva.

Na kraju, metod šest šešira za razmišljanje je sveobuhvatan i univerzalno primenljiv. Po toj metodi, na svakom sastanku, svi koji učestvuju treba da izmene ukupno šest šešira tokom rasprave. Prvo se koristi beli šešir. To je šešir činjenica i informacija od kojih se polazi. Sledi crni šešir pod kojim se razmatraju svi negativni aspekti određene situacije ili odluke. Žuti šešir od svih koji učestvuju u raspravi traži da iznose pozitivne aspekte, dok je zeleni kreativan. Sa zelenim šeširom ljudi treba da izbacuju ideje šta se može uraditi. Volim da kažem da je bolje imati i glupu ideju nego sve vreme biti u pravu ali bez ideja. Crveni šešir je kada svi govore o svojim emocijama. Kako se osećaju kada pomisle na nešto ili nekoga. Na kraju, plavi šešir služi za upravljanje razmišljanjem.

Koliko su vaše metode uspešne u praksi?

- Ima za to dosta primera. Glavna prednost metoda šest šešira jeste ušteda vremena. Prema evidenciji koju mi vodimo, vreme koje se provede na sastanku smanji se za 90 odsto. U Americi, menadžeri provode srazmerno mnogo vremena na raznim sastancima i to utiče na produktivnost. Kompanija MDC iz Kanade je izračunala da su primenom moje metode uštedeli 20 miliona dolara već u prvoj godini. U Americi su procenili da metoda šest šešira znatno unapređuje i ubrzava rad porote u sudskim procesima. Čujem da je sada u nekim državama zakonom propisano da porota mora da koristi metodu šest šešira prilikom donošenja presude. Imamo fantastične rezultate u radu sa decom i nezaposlenima. Ispostavilo se da je jednoj grupi mladih bez posla bilo potrebno samo pet sati razmišljanja da bi broj onih koji su našli posao porastao za 500 odsto. Neki od alata koje koristim su vrlo jednostavni. Jednom smo u Kanadi razgovarali sa 150 žena na direktorskim položajima. Kad smo ih pitali da li bi trebalo da zarađuju 15 odsto više od muškaraca za isti posao, inicijalna reakcija je bila pozitivna u 67 odsto slučajeva. Kada sam ih naveo da o tome malo razmisle jednom od mojih metoda, samo 15 odsto je i dalje bilo za povećanje plate.

Moji metodi se danas izučavaju po školama. Irska, Singapur, Rusija, Ujedinjeni Arapski Emirati na moju sugestiju uvode razmišljanje kao predmet u osnovnom obrazovanju. Kontaktiram i sa državnicima koji su veoma zainteresovani za moje učenje. Pakistanskom predsedniku Mušarafu sam predložio da reorganizuje državnu upravu na pet tela koje bi obezbedilo da država brže napreduje.

Šta bi savetovali Srbiji?
- Za početak, vašoj vladi bih savetovao da osnuje veće mislilaca. To bi bilo savetodavno telo bez stvarne političke moći koje bi bilo zaduženo da razmišlja o tome šta se i kako može uraditi da Srbiji bude bolje. Siguran sam da bi se dobrobit ovakvog pristupa ubrzo osetila. Klasični demokratski sistemi su napravljeni po matrici koja je bazirana na učenju tročlane bande Grka i oni po pravilu nisu kreativni. Znate, razmišljanje bazirano na tome da vi konstatujete nešto, zatim na osnovu toga zaključite nešto drugo, pa nešto treće, ne mogu doneti kvalitetno rešenje.

Jeste li vi radili kao savetnik nekim državnim organima?
- Naravno, u više navrata. Na primer, u Americi su imali problem zagađenih reka. Nisu mogli da nateraju fabrike da paze na to kakvu otpadnu vodu puštaju u prirodu. Koristio sam moju metodu provokacije i smislio sam da treba doneti zakon po kom fabrike uzimaju vodu za proizvodnju nizvodno, a ispuštaju uzvodno. To je rešilo problem i nalazi se sada u zakonima mnogih država.

source: Nin, Danas, Politika

[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 25.12.2005. u 16:48 GMT+1]
 
Odgovor na temu

[es] :: Nauka :: Edvard de Bono u poseti Beogradu - Kreativno mišljenje na delu

[ Pregleda: 5414 | Odgovora: 1 ] > FB > Twit

Postavi temu Odgovori

Navigacija
Lista poslednjih: 16, 32, 64, 128 poruka.