Problem sa 74HC73

Pokusao sam da napravim da preko LPT porta upravljam sa dosta relea (do 254). Medjutim Flip Flop koji bi trebao da pamti stanje nece dobro da radi. To je dvostruki flip flop, ali ja koristim samo jedan. Primetio sam da nakon prelaska sa 1 na 0 na clock-u ne dodje do promene stanja na izlazu, iako bi trebalo. Signal regularno stize sa porta, ali flip flop ne reaguje. Medjutim ako klok pipnem parcetom izolovane zice onda ce sve raditi regularno. Treba jos da naglasim da sve radi pod uslovom da odredjenim provodnikom pipnem klok, i jos da provodnik zauzme odgovarajuci polozaj. Verovatno je u pitanju neki kapacitet, ali ne znam koji, a nasumicnim kacenjem nisam uspeo doci do resenja.
Ukoliko je neko pravio nesto slicno molim za pomoc.

Verovatno je problem sto nisi doveo masu sa LPT porta(25-pin). Proveri da li je masa LPT i kola spojena.

Davno sam imao problema sa 74XX kolima kada sam pravio elektronski taster.
Tek kada sam na svako kolo sa donje strane štampane ploćice zalemio kondenzator
(koliko se sjećam 10 nF) izmedju nožica napajanja radilo je sve kako treba.
Mnogo sreće

Vec sam se uplasio da niko nece imati da mi kaze neki savet. Hvala u svakom slucaju probacu i jedno i drugo. I javicu ishod. Ali mislim da masa nije problem posto celo kolo napajam iz racunara cime bi masa trebalo da bude dovedena.

Klok bi trebao da propustiss kroz bafer, a najbolje kroz 4093 kao bafer i shmit-triger kolo.
Ako hoces da definises silaznu ivicu za promenu stanja, onda klok propusti i kroz kondenzator, pa otpornik prema napajanju, tako da ces dobiti impuls pri svakoj silaznoj ivici.

Otprilike sam tako i resio. Klok prolazi kroz otpornik 1kOm, a nakon njega ide mali kondenzator (82pF) ka GND ili VCC. Ispravno radi u oba slucaja.
Voleo bih da znam za sta sluze ti baferi. Nije mi jasno sta oni urade sa signalom. Odnosno sta konkretno radi to 4093 kolo. Kao i to zasto flip flop nije reagovao bez kondenzatora i otpornika. Znaci, sve mi je proradilo, ali me interesuje teorija.

Otpornik i kondenzator su NF filter. Kad to znas jasno je da su upadale neke VF smetnje i zezale kolo. Dakle ili smit ili NF filter na ulazu i bice OK.

Pa jedna od osnovnih gresaka, kako pocetnika, tako i iskusnijih, je da ne uzimaju u obzir realne parametre digitalnih kola. To je mogucnost kola da prihvati signal i da "emituje" da ne kazem samo prosledi. Najcesce je da funkcijska kola mogu da "poguraju" dva ili tri sledecca ulaza. Bafer omoguccava visse korisnika jednog signala, pojacava ga.

Slicno je kod "prijema signala, ako nije "cist", mozze da izaziva cudna stanja. Shmit kolo sluzi da od nekog, blago (ili jako) deformisanog signala, napravi jasnu cetvrtku, sa jasnim logickim nivoima.
To sto si uradio, zove se diferencijator, i najcesce sluzzi za otklanjanje ssuma (u okviru RC vremenske konstante) iz signala. Nekada se koristi i za pravljenje vremenskog "prozora", ili za zakasnjavanje signala za nekoliko mikro ili milisekundi.

Poz.

BTW ja sam na nesto drugo mislio, kondenzator na red sa signalom, a otpornik prema Vcc, za definisanje impulsa pri silaznoj ivici, ali ako filter radi, ok.

Znam, naravno, da je to sto sam sastavio zapravo VF filter. Medjutim, nisam ocekivao da su moguce takve smetnje, i zbog toga sam prevideo to objasnjenje, i uporno trazio neko drugo.
Do resenja sam dosao malo logikom, a malo nabadanjem, i to pre nego sto sam video tvoj (vladd) odgovor. Zato nisam uradio kao sto si rekao.
Hvala u svakom slucaju svima. Narocito na objasnjenju cemu sluzi bafer i smit.
Voleo bih jos da pitam da li mnogo logickih kola (ex-ili u mom slucaju) vezanih na red pravi deformaciju signala. Naime jedan signal prolazi kroz sva ta kola, kako bih u racunaru dobio stanje pozvanog prekidaca. Za sad dva prekidaca tako vezana rade ispravno, ali me interesuje da li ce i mnogo njih raditi kako valja.

Mnogo kola nece narusiti oblik signala, ali mogu unijeti kasnjenje koje moze biti dovoljno da napravi problem.
Digitalna elektronika do nekih par kHz i nije nauka, ali preko ...

Kasnjenje me ne brine. U svakom slucaju cu izmeriti brzinu, pa nek kompjuter ceka odgovor. A u tu brzu elektroniku se ni ne bih upustao, niti mi je potrebna, bar ne za ovo.
Inace pokusao sam da merim brzinu reakcije flip flopa nakon slanja signala za promenu, ali nisam uspeo. Program posalje milion takvih signala flip flopu i ceka da se stanje na njemu promeni. I dobijem odgovor da je neuspenih signala oko 0,5%, a brzina oko 10 mikrosekundi. Medjutim, ispostavilo se da sam program potrosi toliko vremena i bez cekanja odgovora. Tako da je brzina mog prekidaca iznad brzine programa u Delphiju. Tako da izgleda necu morati da pravim pauze radi cekanja reakcije elektronike.

Zavisi da li radis iz zabave ili za neki posao. Uglavnom se ljudi trude da optimizuju logiku, sa sto manje kola.
Dalje zavisi da li radiss "loop" ili straight line" ili "static" logic. Za prvu verziju i te kako cces morati da se "boriss" sa vremenima.
Za ostale "lagane" promene stanja, uslovljavanje signala ili neko razlucivanje signala, nema problema sa brojem kola. Jedino dobro napajanje, dovoljno za sve.
Logika sa "nosecim" klokom nije kriticna sa brojem kola, ali je bitno da se ne "ispadne" iz kloka ako ima visse operacija (i kola) u okviru jednog ciklusa.

Poz.

Konacno je prorradio sajt. Jedva sam docekao.
Naime, imam jos jedan problem. Flip Flop bi trebao da menja stanje i pomocu tastera koji sam ugradio, ali me sklop ne slusa. Dakle, taster treba da posalje kratkotrajno jedinicu na klok, nakon cega on treba da promeni stanje nezavisno od komandi sa racunara. Medjutim kad kliknem na taster stanje se promeni vise puta. U proseku oko 10 puta, mada ponekad to moze da bude i oko 1000 puta. Trenutno je prikacen mikroprekidac iz misa, ali je prica i dalje ista. Da li mogu ovo nekako da sredim? Moze i neki drugi nacin, ali je poenta u tome da nezavisno od racunara mogu da menjam stanje prekidaca.

Normalna je pojava da mehanički kontakti "proizvedu" više impulsa usled lošeg kontakta ili vibracija kontaktnog pera. To se može sprečiti na više načina, u zavisnosti od sklopa. Najjednostavnije je stavljanjem kondenzatora paralelno sa kontaktom, ili (i) dodavanjem šmitovih invertora (ili dva, ako mora da se zadrži polaritet) između tastera i ulaza u kolo.

Potpis

...neki drugi pogled na svet...

Pa tako nesto, pravi se "bounce free switch", sa "digitalnim filterom", odnosno RC i par kapija, ili flip-flop, ili samo 1 kapija (invertor) sa kondenzatorom u povratnoj sprezi, zavisno od ostatka elektronike, sta se kome vise svidja, ili od "kolicine" impulsa koji nastaju pri spajanju mehanickog kontakta..
Samo kond nece bas da spreci par impulsa.

Nisam bas siguran da znam sta treba da uradim, pa bih voleo neku semicu. Neko jeftino resenje, ali ne mora biti 100% pouzdano. Ako ne promeni odmah stanje pritisnucu opet, ali ne bih voleo da se to cesto desava kao sto je sada.

Može se sprečiti koliko hoćeš impulsa, samo se produžava glavni impuls, koji tako "pokriva" svaki lažni. Dužina se određuje sa R i C.

Potpis

...neki drugi pogled na svet...

Ova shema, skoro da ne sluzi nicemu. Pri tome ne sprecava oscilacije mehanickog kontakta. Vremenska konstanta neprikladna za proracun, kond se prazni i preko otpornika i preko kapije.

Pogledati link da ne bih dalje debatovao, daje elemente za nauk, i kontrolisana "vremena" duzine impulsa.

http://www.embedded.com/showArticle.jhtml?articleID=18902552

Poz.

Po nekad je dovoljan i kon. od 100n ali ova sema blikoira sve impulse preko ~10Hz. Ne vidim kako ova sema ne sluzi nicemu?

Ni jedna sema ne moze spreciti oscilovanje mehanickog kontaka.

Potpis

__*__
*___*

Pa lagano, ako postavimo vremensku konstantu na 1-3ms pa to ubacimo u recimo 4093 tako da jedna kapija bude bafer i detektor ivice (uzlazne ili silazne), a sledeca 2 nand-a vezemo kao flip flop, mozemo i sa tasterom da imamo prekidac, bez oscilacija. Na linku postoji par primera koji "skidaju" oscilacije.
Samo kondenzator, redno ili paralelno sa kontaktom, ne radi nista zadovoljavajuce. Moze da "udavi" par impulsa, ako su spora i male amplitude.
Oscilacije traju neko vreme, i ne mogu se ukloniti, postoje, samo digitalna logika treba da reaguje na prvu zeljenu promenu, a da ostale "zanemari".
Mislim da je tu razlika u pristupu. Oscilacije kontakta shvatiti kao realnost, a digitalnu logiku prilagoditi da joj to ne smeta.
Osim kod integratora, digitalnih filtera (window komparatora),generisanja ulazne ili silazne ivice i za filtriranje napona napajanja na IC, ne treba koristiti kondenzatore u digitaliji, kao nezavisne komponente, zbog velikog, nekontrolisanog kasnjenja i usporavanja rada.
Kao vremenska konstanta su veoma nestabilni, i pored proracuna, duzina signala se mora proveriti. Deluje logicno, ako se zna da cmos kola rade sa jako malim strujama, a tako "gruba" komponenta (npr kond od 100nf) u signalu moze vise stete da napravi nego zeljenih efekata.

Poz.