|
Pomaze_Bog
Ivan Nedić
Prevodilac (ruski, engleski)
Mladenovac
Član broj: 30699
Poruke: 55
*.203.eunet.yu.
|
Evo ti malo obrađena lekcija iz knjige za 3/4 gim.
Odnos Saveznika prema Jugoslaviji
Odnos Saveznika prema Jugoslaviji
● SSSR je zvanično bio po strani u vezi građanskog rata u Jugoslaviji, ali je bila očigledna njegova apsolutna naklonjenost partizanima.
- Britanija je bila uverena da je Jugoslavija velikosrpska tvorevina. Potcenjivala je sposobnost Nemačke da uguši otpor naroda, a precenjivala sposobnost naroda da se organizuje u borbi protiv okupatora.
- SAD su svoju politiku iznele 14. avgusta 1941. u Atlantskoj povelji, zajedničkoj izjavi predsednika Ruzvelta i premijera Čerčila, koja je bila namenjena prevashodno američkoj javnosti. Čerčilova ideja je bilo otvaranje balkanskog fronta, sa čim se Ruzvelt nije slagao. Ali, složili su se da je krajnji cilj SAD-a potpuna pobeda nad nacizmom. U tom cilju predviđena je saradnja sa SSSR-om, čiji se stavovi, zbog uspešne saradnje, trebaju poštovati, pa su SAD u leto 1943. otpisale četnike.
- Saveznički problem je bila razlika ideologija (demokratije i komunizma). Ipak, SAD nisu imale dovoljno ljudi da bi sprečile osvajanje istočne Evrope od strane SSSR-a.
● Jugoslovenska vlada, srpski rojalisti i četnici su očekivali da će ih Amerika uzeti u zaštitu i otvoriti balkanski front.
- Konferencija u Kazablanki januar 1943. SAD nisu imale interes u istočnoj Evropi i na Balkanu, pa je odlučeno da se, umesto na Balkanu, otvori front u Francuskoj.
- Teheranska konferencija 28. novembar – 1. decembar 1943. (Čerčil, Ruzvelt, Staljin) Staljina nisu interesovale Turska, Rodos i Jugoslavija, već samo vojna pitanja u vezi operacije Overlord.Protivio se invaziji preko Balkana, jer je Crvena armija već bila u ofanzivi prema srednjoj Evropi i Balkanu, kao i pohodu Britanije i SAD preko Jugoslavije. Ruzvelt, koji je bio zainteresovan samo za pobedu u ratu i osnivanje UN, složio se sa Staljinom, pa je odlučeno da se ne šalju trupe u Jugoslaviju. Čerčil se konačno odrekao ideje stvaranja balkanskog fronta. Zajedničke odluke su bile da treba stati na stranu partizana i da Jugoslavija treba da potpadne pod interesnu zonu SSSR-a.
- Konferencija na Jalti 8.-12. februara 1945. (Čerčil, Ruzvelt, Staljin) Raspravljalo se o daljem vođenju rata, o statusu Nemačke i o posleratnoj podeli interesnih zona. Odlučeno je da se stvori nova jugoslovenska vlada od članova izbegličke i Titove vlade i privremena narodna skupština od preživelih delegata sa drugog zasedanja AVNOJ-a i poslanika izbranih na poslednjim regularnim izborima decembra 1938. (pod uslovom da nisu sarađivali sa okupatorom), i da zakonske akte AVNOJ-a treba da potvrdi ustavotvorna skupština.
|
pomoc: saveznici i rat u YU 1941-1945