Kopileft protiv kopirajta - Copyleft vs. copyright - Gnu licenceVerovatno vas ne čudi da su vaši idoli, bila to Ceca, Darkvudi ili Britni, zaštitili svoje hitove. Ali ne verujem da vam pada na pamet da Džon Kejdž, američki avangardni kompozitor, ima autorska prava na tišinu. Majk Bet je platio svoju neobaveštenost nekoliko stotina hiljada funti. Naslednici su tužili Beta tvrdeći da je plagirao Kejdžovu “kompoziciju” iz 1952. godine koja se sastoji iz 4 minuta i 33 sekunde tišine.
Bet je prvobitno tvrdio da je tišina koju je snimio 2002. godine njegova “originalna tišina” i da nije plagirao Kejdžovu tišinu. Ali, pošto su tužitelji doveli klarinetistu da sudijama “izvede” Kejdžovu minimalističku kompoziciju, Bat je pristao na “džentlmentski sporazum” i isplatio novac. “Mi verujemo da koncept bezvučne kompozicije predstavlja vredan autorski koncept u kome postoji copdžright, izjavio je povodom sporazuma predstavnik Kejdžove izdavačke kuće.
I bez Kejdžove tišine kopirajt, zaštita autorskih prava, poprimio je zastrašujuće razmere. Predsednik Klinton je sprečio zaštitu – i time prisvajanje – ljudskog genoma 1990. godine, ali danas je ipak moguće patentirati pojedinačne gene, čak i one sekvence koje se nalaze u prirodi. Nedavno je u SAD pokušana autorska zaštita genoma biljaka kao što su soja i pamuk.
Još krajem devetnaestog veka velike kompanije su kupovale patente samo da bi sprečile druge da ih upotrebe. Brajan Martin u knjizi “Oslobađanje informacija” tvrdi da je na ovaj način AT&T odložio uvođenje radija na dvadeset godina, a da je General Electric manipulisao patentima da bi odložio početak proizvodnje fluorescentnih sijalica. Bilo je pokušaja zaštite jedne tehnike skoka uvis i nekoliko efektnih košarkaških finti. NBA je probala da zaštiti rezultate mečeva koji su u toku, i da pored prava na prenose naplaćuje i pravo da se, na primer na kraju neke četvrtine, na radio ili TV stanici objavi rezultat.
Sa bujanjem kopirajta i njegovi neprijatelji su postajali sve brojniji i agresivniji. Prvoborci u ovom novom ratu tvrde da od zaštite autorskih prava danas korist ima uglavnom mali broj bogatih profitera i zato su izmislili copdžleft. Iako koristi isti pravni princip, kopileft predstavlja suprotnost kopirajtu. Kopirajt štiti autorska prava tako široko da omogućava naplatu velike novčane nadoknade čak i za sasvim nekomercijalne primene. U osnovi kopilefta je ideja da se odredbama zakona o autorskim pravima može obezbediti laka dostupnost jednog izuma ili intelektualnog proizvoda, uz garanciju da će i svi njegovi derivati biti ili sasvim besplatni ili dostupni pod istim uslovima.
Ova ideja nije bliska samo levičarima, već i mnogim naučnicima koji veruju da je preduslov za napredak dostupnost rezultata prethodnih istraživanja. Kopileft predstavlja validnu alternativu ranijem izboru: povinovati se ili pobuniti se protiv zakona o autorskim pravima. Prvo je značilo pristajanje na ograničenja koja ubijaju kreativnost, a drugo dobijanje etikete “pirata” ili “lopova”, neretko praćene višegodišnjom zatvorskom kaznom.
Pre početka kopileftovanja, program koji bi jedan altruistički autor objavljivanjem pretvorio u javno dobro ubrzo bi bivao pretvoren u privatno vlasništvo korporacija ili pojedinaca koji su ga samo malo prepravili ili doradili i zatim zaštitili. Suština kopilefta je da se njime može obezbediti da sve izmenjene i dopunjene verzije kopileftovanog softvera ili nekog drugog dela ostaju slobodne i kopileftovane. Autorsko delo koje je kopileftom “oslobođeno” zaštite ne može se više zarobiti čak ni od strane najmoćnijih korporacija. Ovakvu snagu su kopileftu dali vrhunski pravnici u SAD koji su iskoristili strogo patentno zakonodavstvo da obezbede da autorska dela onih koji to žele ostanu zauvek dostupna bez rizika da će ih neko kasnije upotrebiti za nezasluženo bogaćenje.
Danas postoji nekoliko kopileft opcija pomoću kojih autor može tačno definisati stepen nezaštićenosti svog dostignuća, opredeliti se da samo neka prava budu pridržana ili se odreći svih autorskih prava. Najpoznatija je GNU licenca koju je formulisao Ričard Stalman, začetnik ideje kopilefta i bivši istraživač u Laboratoriji za veštačku inteligenciju MIT univerziteta. Stalman, koji je 1984. godine pokrenuo Zadužbinu za slobodni softver, za svoj moto uzeo je reči Mahatme Gandija: “Zlom sistemu najbolje pomažete ako izvršavate njegove naredbe i dekrete... Dobra osoba će se suprotstaviti zlom sistemu svojom celom dušom.”
Stalman pokušava da razbije monopol firmi kao što je Microsoft računajući na solidarnost među članovima prilično autistične programerske zajednice. Stalman veruje da su mnogim programerima prijateljstvo i napredak važniji od bogaćenja i da njihova udružena kreativna energija može ugroziti destruktivni monopol softverskih giganata. Da bi obezbedio da niko ne prisvoji rezultate rada njegovih istomišljenika, Stalman je objavio nekoliko GNU licenci od kojih je najpopularnija Opšta javna licenca.
GNU licence garantuju slobodu deljenja i izmene softevra. “Slobodan” softver ne znači da je on i besplatan. Ali za razliku od velikih softverskih firmi koje vam prodaju program pažljivo skrivajući njegov izvorni kod, autori programa zaštićenog Opštom javnom licencom se obavezuju da će vam uz svoj proizvod, ako ga uopšte naplaćuju, dati sve podatke i kodove koje sami poseduju. Oni veruju da je dostupnost izvornog koda, koji giganti kao što je Microsoft kriju kao najveću poslovnu tajnu, preduslov da softver bude dobar i pristupačan. Samo je softver čiji je kod “oslobođen” kopirajata moguće relativno lako i jeftino modifikovati i prilagoditi potrebama korisnika.
GNU licence su zahvaljujući grupi entuzijasta iz Srpskog računarskog društva “Uliks” prevedene i na srpski jezik, mada nezvanična verzija prevoda koju ćete naći na mreži još uvek nije usklađena sa našim zakonodavstvom. Ali, kopileft u Srbiji neće dugo ostati tema kojom se bave kompjuteraši i urbani alterglobalisti. Samo je pitanje vremena kada će rat protiv piraterije koji su domaćim političarima nametnuli američki i EU zvaničnici iskoreniti našu naviku da smatramo bogomdanim ono što se na Zapadu skupo naplaćuje. U zapadnim zemljama, gde je piraterija davno svedena na najmanju moguću meru, glavno uporište borbe za dostupniju zabavu, umetnost ili softver je u kopileftu.
Za ideologe kopilefta ključno je pitanje kolektivne prirode intelektualnog stvaralaštva. Veliki broj autora tvrdi da jedan izum nikada nije proizvod samo jednog tvorca, makar on bio i genijalan. Dejvid Beri i Džajls Mos tvrde da je koncept vlasništva nad idejama “poguban po kreativnost” i da su zahvaljujući zakonima o intelektualnoj svojini ideje postale roba koju su bogate korporacije prisvojile i sakrile. Ove kompanije se sada bogate, po mišljenju ova dva naučnika sa univerziteta u Saseksu i Oksfordu, zato što su koristeći kopirajt stvorile “veštačku nestašicu koncepata i ideja”.
Najveće dostignuće u borbi protiv kopirajta do sada predstavlja Linux, alternativa Bil Gejtsovom Windows-u, koji je začeo Linus Torvalds i koji već koristi više od dvadeset miliona ljudi. Sve je popularniji i Freenet, internet unutar interneta sa oko dva miliona korisnika. Ovaj kopileftovan program studenta Univerziteta u Edinburgu je tako decentralizovan da onemogućava bilo koju formu cenzure i špijuniranje korisnika čini izuzetno komplikovanim. Freenet se zato često koristi u Kini i Saudijskoj Arabiji za distribuciju zabranjenog i cenzurisanog materijala.
Ali, najveću nadu kopilefta koji je već prerastao okvire marginalne internet kontrakulture predstavlja neprofitna organizacija “Kreativni obični ljudi” (Creative Commons ili CC), koju je osnovao Lorens Lesig, profesor prava na Stenfordskom univerzitetu. Lesig je uočio da postoji ogroman procep između sve razuđenije i slobodnije kulture u eri interneta i krutih pravnih normi. On je, kako piše Džon Bakman, zamislio CC kao most između ova dva sveta. Lesigove fleksibilne i besplatne CC licence su za muziku, dizajn, knjige ili filmove ono što je GNU za softver. Lesig i saradnici već pripremaju licence prilagođene zakonodavstvu u više od šezdeset zemalja.
I pored svih Lesigovih napora, priča o kopileftu postaje mnogo komplikovanija ako sa softvera pređemo na dizajn, muziku ili filmove. Mnogi se pitaju da li ideja kopilefta koja daje odlične rezultate u softverskoj industriji može ikada biti široko primenjiva na druge kreativne grane čiji su proizvodi kompletniji od ranjivih i kratkovečnih kompjuterskih programa. To je jedan od razloga zašto je teško poverovati da će kopileft biti prvi korak na putu ka potpunom ukidanju kopirajta.
Kopileft je smislen samo kada se radi o znanju ili stvarima koje se mogu kopirati ili reprodukovati. Ako bi u potpunosti kopileftovali neko ulje na platnu ili kamenu skulpturu, svako bi imao pravo da “doradi”, pa time i ozbiljno ošteti takvo delo. CC licenca zato omogućava autorima umetničkih dela da neke aspekte svoga rada praktično ostave nekopileftovanim. Koncept kopilefta još uvek nije primenjiv na patente. Za razliku od zaštite autorskih prava koja je besplatna, dobijanje patenta se naplaćuje i često je izuzetno komplikovano.
Mada je moguće zarađivati na kopileftovanim proizvodima, to je prilično teško i profiti su mnogo manji. U slučaju softvera, sve se uglavnom svodi na održavanje ili konsultantske usluge vezane za kopileftovane programe. Kopileft ipak može poslužiti i kao odlično marketinško sredstvo. Neki umetnici su kopileftovali svoje radove ili muziku ne bi li pospešili prodaju ranijih kopirajtovanih izdanja. Beastdž Bodžs, David Bdžrne i Gilberti Gil objavili su neka od svojih izdanja koristeći CC licencu.
Protivnici kopilefta tvrde da je šteta mnogo veća od koristi. Prema njima, GNU, softver otvorenog izvornog koda (open source softnjare) i ostale inkarnacije ove ideje dovode do usporavanja naučnog razvoja i povećanih troškova istraživanja. Naučnici zaposleni u velikim multinacionalnim kompanijama žale se da moraju sve češće da “izmišljaju toplu vodu” zbog nemogućnosti komercijalne zaštite softvera koji su razvijeni dogradnjom ili korišćenjem “kopileftovanih” predložaka.
Neprijatelji Stalmana i Lesiga ipak sve češće pokazuju znake nervoze. Bil Gejts je u januaru zagovornike kopilefta nazvao “nekom vrstom savremenih komunista”. Cinični kopileft aktivisti odgovorili su najbogatijem čoveku na svetu sloganom “Kreativne komunjare” (Creative Commies).
Po tvrdnjama kopileft aktivista, kopirajt najveću štetu nanosi zemljama trećeg sveta kojima su nedostupni zaštićeni i skupi lekovi, naučni časopisi ili genetski modifikovano semenje poljoprivrednih kultura. Intelektualna svojina je, prema njima, samo nov način da bogati Zapad nastavi eksploatacije bivših kolonija i ostalih zemalja trećeg sveta. Oni tvrde da Bila Gejtsa posebno uznemiravaju odluke vlada u Aziji i Latinskoj Americi da državnu administraciju opreme kopileftovanim softverom.
I jedna i druga strana iza sebe imaju vrhunske advokate i teoretičare. Branitelji kopirajta imaju mnogo novca i mogu računati na političare koji biju sve skuplje izborne bitke. Ali, koliko god njihovi oponenti sa levice delovali slabije, ne treba ih potcenjivati. Ideolozi kopilefta tvrde, citirajući Ničea, da je to pokret koji deluje “protiv našeg doba, a nadajmo se u korist nekog vremena koje možda dolazi”. Oni veruju da će njihov kreativni nihilizam odbraniti kreativnost i eliminisati najvećeg neprijatelja. To je ona firma koja vas čak i u Srbiji, toliko zaljubljenoj u pirateriju, svaki put kada uključite kompjuter opomene: “copdyright © Microsoft corporation”.
Zoran ĆirjakoviĆ
Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist
