Kina i Rusija planiraju zajedničku vasionsku misiju na Mars 2009. godine, najavio je nedavno Je Pejiđijan, vodeći naučnik iz Kineskog istraživačkog instituta za kosmičku tehnologiju. On je rekao da je cilj misije da se sa površine Marsa pribave uzorci, kao i da se ispita jedan Marsov satelit. Rusi će dati vasionski brod, a Kinezi opremu za istraživanje.
Ovo je, po svemu sudeći, prvo zajedničko kinesko-rusko reagovanje na novi američki kosmički program. Predsednik Buš je, govoreći svojevremeno o tom programu, najavio da će Amerikanci do 2010. napustiti vasionsku stanicu „Mir”, koju sada koriste zajedno sa Rusima, i da će obrazovati bazu na Mesecu, odakle će njihovi astronauti, najkasnije do 2020, poleteti na Mars. Rusi su posle toga saopštili da su tehnički osposobljeni da na Mars pošalju letelicu sa ljudskom posadom, pod uslovom da vlada za to odobri 15 milijardi dolara. (Stručnjaci NASA procenjuju da bi američki let na Mars stajao između 40 i 60 milijardi dolara).
SAD neće s Kinom
Dogovor Kineza i Rusa o zajedničkom letu na Mars usledio je posle značajnih kineskih uspeha u istraživanju kosmosa i uvećanih sumnji Pentagona da vasionski program Kine predstavlja „potencijalnu pretnju američkom satelitskom sistemu”. Amerikanci su, kao što je poznato, dosad sarađivali s Rusima u kosmosu, ali nikad nisu želeli da sličnu saradnju uspostave s Kinezima.
S kineske strane, pak, izražavana je želja za saradnjom ne samo sa SAD, nego i sa svim zemljama koje u raznim vidovima imaju svoje vasionske programe. Kina, tako, učestvuje u evropskom vasionskom projektu „Galilej” i ima sporazume sa oko 40 zemalja o saradnji u kosmičkoj industriji, od kojih mnoge snabdeva raketama za lansiranje manjih satelita, kao i samim satelitima, prevashodno namenjenim telekomunikacionim sistemima i meteorološkim i seizmografskim istraživanjima.
Zainteresovanost za proizvode kineske kosmičke industrije posebno je porasla, ponajviše u zemljama „trećeg sveta”, otkako je Kina uspešno lansirala dva vasionska broda sa ljudskom posadom, 2003. i 2005. godine. Ona je tada dokazala da je treća zemlja na svetu, posle Rusije i Amerike, koja je tehnički osposobljena da lansira čoveka u kosmos. Dok Rusi imaju kosmonaute, a Amerikanci astronaute, Kinezi imaju taikonaute, a među njima, u poslednje vreme, čak i žene.
Kina se odlučno protivi „ratu zvezda” i slanju oružja u kosmos. Uporno ističe da kosmos i resursi na Mesecu ili Marsu moraju da pripadaju celom čovečanstvu i da su njene vasionske misije miroljubive. Kako objašnjava Sun Laijuan, direktor Kineske nacionalne vasionske administracije, kosmički program Kine ima za cilj da „usavrši samostalne izume i unapredi nauku, tehnologiju i socijalni razvoj”. Zbog toga će u narednih pet godina taj program biti usmeren na pripreme za letove na Mesec i Mars. Ali, uporedo sa pripremama za let s Rusima na Mars, Kinezi će nastaviti da razvijaju svoju samostalnu kosmičku industriju. Planiraju i samostalnu vasionsku stanicu, znatno manju nego što je ruski „Mir”. Kruženje oko Meseca predviđaju za 2007, a šetnju prvih taikonauta u kosmosu za 2008. Do 2017. biće osposobljeni da iskrcaju prvog taikonauta na Mesec (ako američka astronautska kolonija dotle ne zaposedne sav raspoloživi prostor).
Skupo, a važno
U poslednje vreme uočljiv je zaokret u prezentovanju vojne komponente u kineskoj kosmičkoj tehnologiji. Posle najave da će SAD proizvoditi lasersko oružje namenjeno razaranju mogućih neprijateljskih satelita u orbiti, u „Ženmin žibaou” je grupa vojnih stručnjaka sa Univerziteta narodne odbrane prvi put ustanovila da je „kosmos moguća scena operacija i za oružane snage Kine”. Ovi stručnjaci misle da Narodnooslobodilačka armija Kine takođe „mora da bude pripremljena i opremljena da brani nacionalne interese i u kosmosu”.
Sličnu ideju - o potrebi za sistemom bezbednosti u kosmosu - izrazili su predavači i slušaoci na Visokoj školi CK KP Kine. „Moramo razviti koordinisane sisteme na kopnu, moru, u vazduhu i u kosmosu”, ističu oni.
Ovi zahtevi predstavljaju odstupanje od teza izraženih u „beloj knjizi” o narodnoj odbrani iz avgusta 2004, u kojoj je kosmosu dato sporedno mesto u planovima oružanih snaga.
Zato na težini dobija i pitanje: kako zemlja u razvoju, sa nacionalnim dohotkom od jedva hiljadu dolara po stanovniku i sa još desetinama miliona ljudi na ivici biološke egzistencije, može sebi da priušti skupe kosmičke programe? Pitanje su postavili strani dopisnici kojima je nedavno, prvi put, dozvoljeno da posete Aerokosmički komandni i kontrolni centar u blizini Pekinga.
Džang Šegjuan, zamenik direktora Centra, odgovorio je da su letovi šest brodova tipa „šendžou”, koliko ih je dosad bilo, koštali 2,3 milijarde dolara, dok budžet NASA za 2007. godinu iznosi sedam milijardi. Zapravo, objasnili su domaćini, uspešni letovi u vasionu imaju „ogroman značaj za podizanje ugleda Kine u svetu i podsticanje njenih ekonomskih, naučnih i odbrambenih potencijala, kao i za jačanje nacionalnog jedinstva”.
Strani stručnjaci će isto to reći na drugi način: Kina je shvatila da, kao značajan igrač na svetskoj sceni i sve veći izvoznik industrijske robe, mora svet da podseća da su njeni naučni i tehnički dometi na nivou njene ekonomske moći. A to se veoma dobro postiže spektakularnim uspesima u kosmosu. Uz to, slične programe o letovima na Mesec već imaju dve jake zemlje u njenom okruženju, Japan i Indija. Povećava se broj učesnika u kosmičkoj trci.
Dragoslav Rančić
Re: Idemo na Mars...
Registrovani: 0 ( 0 )
Re: Idemo na Mars...
onda sam želio da dam duži odgovor...ali ipak...odustao sam 