[Biografija]: Nikola Tesla - Na šezdesetu godišnjicu smrti Nikole Tesle ...

Tesla nije bio oženjen i nijedna žena, sem njegove majke Georgine, koju su svi zvali Djuka, i sestara Milke i Angeline, nisu imale na njega nikakav utisa j. Treća sestra, Marisa , rođena kasnije i s kojom se mnogo igrao kao dete, bila je izvrstan matematičar i odlikovala se neobičnim pamćenjem, kako je Tesla pisao, boljim od njega. Obožavao je majku i u Teslinim sećanjima prema rodnom srpskom kraju i prema njoj uvek je pokazivao nežna osećanja:

„Moja majka potiče iz veoma stare porodice u kraju u kome smo živeli, u kojoj je bilo više generacija pronalazača. Njen otac i ded pronašli su mnogo orudja za kućnu, poljoprivrednu upotrebu i druge potrebe. Ona je bila doista velika žena, velike sposobnosti, odvažnosti i snage, koja je prkosila mnogim burama u životu i prolazila kroz mnogo iskušenja izvlačeći iz njih lična iskustva.

Moja mati bila je pronalazač prvog reda i ostvarila bi, po mome uverenju, velika dela da nije bila tako oadvojena od modernog života i njegovih bezbrojnih mogućnosti. Pronašla je i izradila raznovrsna oružja i sprave. Izatkala je i izvezla najfinije crteže koji su mogli biti načinjeni od konsa . Sejala je, negovala biljke i izdvajala vlakna sama bez ičije pomoći. Radila je neumorno, od jutra do kasne noći i svojim rukama je pravila veći deo odela i drugih domaćih potreba. Kada je navršila šezdeset godina, prsti su joj bili još uvek tako pokretljivi da je mogla “zavezati tri čvora na trepavici!",

Ostalo je zabeležepo da je Tesla i u Americi, kaa najveću svetinju, čuvao đačku torbu koju mu je majka izatkala. Tesla priznaje da je svoj pronalazački dar dobio od majke, a od osa Milutina, sveštenika, dužpo vaspitanje. Majka Djuka, kojoj je otac takođe bio sveštenik, bila je nepismena, ali izvanredpo pametna i duhovita osoba. Bila je najstarija i imala je sedmoro braće i sestara o kojima se brinula posle smrti svoje majke.

Znala je mnoge srpske narodne priče i pesme koje je kazivala na prelima, na kojima su momci i devojke, a i stariji, voleli da je slušaju. Tesla je podražavao stare narodne junake, a posebpo Marka Kraljevića zbog koga je, dok je ,sabljom odsesa o glave Turaka" - divne lale - od majke dobio i batine. Mnoge stare legende iz njenih priča zapamtio je Tesla, kada se kasnije otisnuo iz rodne Like.

Rodnu kuću Tesla je spomenuo u pismu mladoj gospodjici, dvanaestogodišnjoj Poli, ćerki Konstantina Fotića, tada ambasadora Kraljevine Jugoslavije u SAD. Pismo je neobičnog i vrlo zanimljivog naslova Priča iz mladosti koje je ispričao starac (čuva se u Teslinom muzeju). Prisetio se rodne kuće u Smiljanu i svog najranijeg detinjstva:

„Šaljem ti sliku kuće u kojoj sa m imao mnogo veselih i tužnih doživljaja i u njoj sam, čudnim stisa jem okolnosti, rođen. To starinsko zdanje, kao što na slici vidiš, smeštepo je podpo šumovita brežuljka koji se zove Bogdanić: U blizini kuće je crkva, a iza crkve, malo poviše, groblje. Najbliži naši susedi bili su daleko tri kilometra. Zimi, kad bi sneg napadao metar - dva, bili smo potpupo usamljeeni!"

Tesla u tom pismu spominje i majku Djuku, koja mu je stalpo govorila da se ne igra ljubimcem mačkom „kako ne bi izazvao požar". Tesla je Tag prvi put otkrio elektricitet, ali u crnoj mački krila se i stara srpska mitologema da se u njoj pojavljuje “zao duh". A isto tako i da svoje ljubimce - golubove, piliće i ostale ne unosi u kuću. Tadašnji Srbi, inače, nisu davaln mački da spava kraj ognjišta.

Uspomena na jednog gusana - koji je jurio malog Teslu po dvorištu i šičao, a čak ga je jednom i ščepao svojim kljunom za goli trbuh - ostala je u dubokom sećanju. Nikog se nije bojao, čak ni vuka, koga je jednom sreo u šumi - osim toga gusana. Njegove dve tetke su ga stalno zadirkivale zbog gusana, a možda je zato kasnije napisao da ih nije voleo i da su bile ružne:

„Ničega se nisam plašio toliko kao od poljubasa te dve toliko ljubazne, koliko i neprivlačne tetke!"

Tesla je otkazao mnoga predavanja po Evropi zbog majčine bolesti, te je u aprilu 1892. došao u Smiljane i pokopao svoju
majku. Samo nešto više od mesec dana kasnije u Beogradu mu je odato veliko priznanje i iz tih dana je i njegov nezaboravni susret sa pesnikom J. Jovanovićem Zmajem. U decembru te godine primljen je u Srpsku kraljevsku akademiju nauka.

Susret sa Sarom Bernar

Mnoge žene interesovale su se za Teslu; On im je imponovao kao obdareni naučnik, ali su mnoge nastojale da njegov „usamljenički život" učine prijatnim. Kretao se, medjutim, u visokom društvu u kome su poznate žene „vodile glavnu reč", ali je nastojao da „pobegne iz takvih društvenih okova".

Od mnogih žena sa kojim se susretao izdvajaju se lepotica ledi Ribsled (ranije gospođa Džona Džekoba Astora); gospodjica Ana Morgan, čijem se idealizmu otvoreno divio; gospodjica Margarita Merington, za kojue Tesla govorio da je ostavila na njega dubok utisak ne samo zato što je bila dražesna, ljupka i visoka, već odlična pijanistkinja i autor mnogih muzičkih dela, i najzad, pored drugih i francuska glamur glumica Sara Bernar.

U knjizi o Tesli pisac John O'Neill -Prodigal genius (Džon O'Nil - Uzvišeni genije) ovako je opisao jedan susret sa Sarom Ber nar, dok je - pošto je stekao priznanje u Americi - boravio u Parizu:

„Dok je sedeo pred jednom kafanom sa nekim svojim mladim prijateljem, usred razgavorne, otmeno odevene gomile, naišla je jedna ljupka, divno obučena mlada žena sa moderno očešljanom crvenom kosom u kojoj je Tesna odmah prepoznao Saru Bernar, slavnu francusku glumicu. `Božanstvena Sara' prošla je sasvim blizu njegovog stola i kad se udaljila korak-dva, ispustila je vrlo značajno malu čipkanu rukavicu.
Tesla je u tren oka skočio. Dohvatio je maramicu i, držeći šešir u drugoj ruci, po- - klonio se duboko i pružio maramicu lepoj tragetkinji, rekavši:

- Gospođice, Vaša maramica! I ne pogledavši ni za trenutak u njepo ljupko nasmejano lice, vratio se na svoje mesto i nastavio razgovor o svojim ogledima!"

Još zanimljiviji bio je dijalog izmebu Tesle i ljupke gospodjice Merignton koju je jednom, diveći se njenoj lepoti i muziciranju, kako je zabeležio O'Nil, upitao:
„Zašto Vi ne nosite dijamante i nakit kao i druge žene?"
- To nije stvar moga izbora! - odgavorila je ona! - Ali i kad bih imala dovoljno novca da sebe natovarim dijamantima, ja bih gledala da ga bolje upotrebim!
- Šta biste Vi uradili e novcem, kad biste ga imali?
- Kupila bih kuću izvan grada, samo što ne bih volela da dolazim u predgradja, i da se vraćam!
- E, gospođice Merington, kad ja počnem da zgrćem moje milione, rešiću Vam taj problem. Kupiću čitav jedan skver, ovde u Njujorku, usred tog skvera sagradiću Vam vilu i posadiću drveće svuda oko nje. Onda ćete imati letnjikovac i nećete morati da idete iz grada!

Incident sa haljinom

Tesla je imao poseban odnos prema svojim sekretaricama: zahtevao je od njih da budu lepo obučene i, najzad, po njegovom ukusu. To se odnosilo na Mjuriel Arbus i posebpo Dorit Skerit, koja ga je obožavala i pod njegove stare dane. U svojim uspomenama sekretarica Dorit Skerit je zabeležila „incident sa haljinom":

„Teslina pojava i maniri bili su impresivni. Njegove duboko usađene, čeličnosive, blage, no opet prodorne oči, činilo se da vide vaše najskrivenije misli. Njegovo lice sijalo je gotovo eteričnim zračenjem. Njegov genijalni osmeh i otmenost strpljivosti uvek su odavali osobine džentlmena koje su bile toliko usađene u njegovu dušu!"

Skerit je bila s Teslom i 1903. kada je zapao u ozbiljne novčane probleme. Vratio se na Long Ajlend gde je nameravao da podigne kupolu od 55 tona na visinu od 25 metara, čiji vrh je trebalo da cc pokrije bakarnim pločama. Time je nameravao da šalje radio signale i da vrši bežično prenošenje energije. Tesla je nekoliko noći vršio eksperimente: od sferične kupole na sve strane letele su vatrene, zaslepljujuće strele. Sredinom te godine novčani problemi su još više narasli, pisala je Skerit, a posebno su došli do izražaja kada je Tesla izjavio da radi na terapeutskom oscilatoru, što je posebpo interesovalo lekare.

Za mali Teslin kalem bilo je mnogo interesovanja, pisala je Skerit. Investitor je obećao tada Tesli unosan posao s medicinskim aparatima, pa mu je naložio da nastavi posao kao i u Vordenklifu, kada je s kupolom, sa koje su sijale zaslepljujuće strele. List North American pisao je 18. maja 1902. da navodno planeta Mars šalje signale Americi, kao i da Tesla smatra da treba više koristiti energiju vetra.

Skerit je pisala kako je, jednom, satima birala haljinu, ali se Tesli nije dopadala. Jednom joj je rekao: „Gospođice, šta vam je TO što nosite na sebi? ne možete ići tako odeveni kuda sam želeo da Vas pošaljem. Želeo sa m da odnesete pismo jednom vrlo uglednom bankaru dole u gradu, a šta he pomisliti ako neko iz moje kancelarije dođe odeven u takvu nakazu od haljine?... Kad biste bili umešni kao moja sestra, koja sama sebi šije sve haljine, ne biste morali da nosite tu rugobu... Sledite uvek prirodu kada je u pitanju Vaša haljina. ne dozvolite da modni žurnali unakazuju našu
prirodu!"

Kada je Tesla 1912. radio u laboratoriji u Zapadnoj 40. ulici broj 8, Skerit je često išla u njujoršku Javnu biblioteku, koja se nalazila preko puta. Za Teslu je istraživala podatke zajedno sa drugom sekretaricom, Mjuriel Arbus. Od tada, pa u narednih 10 godina, sve go 1922. bila je pouzdan Teslin saradnik. Delila je i njegove krize i uspehe. U tih deset godina Skerit je, kao i Mjuriel Arbus, s obzirom da je Tesla radio preko cele noći, go pet izjutra, morala da ga, po njegovoj želji, sačekuje ispred laboratorije na pragu i da uzme štap, šešir i rukavice. Tada bi obe sekretarice jurile po laboratoriji da što pre navuku roletne.

,Zastori su jedipo bili podignuti, kada je napolju besnela oluja, sa munjama i grmljavinom. Tada bi Tesla legao na svoj crni angorski otoman i gledao nebo. Mi smo morale da izađemo i da budemo tihe, jer je Tesla, dok je gledao u nebo, pričao sam sa sobom. Samo tada bio je govorljiv, inače bio je ćutljiv dok je razmišljao!"

Kao što čovek voli ženu

Tesla je stanovao u apartmanu hotela Sent Redžis. Ostao je jednom bez novca , pa kako račun duže vremena nije bio izmiren, policija je otpočela da pleni i iznosi stvari. Ostala mu je samo Edisonova medalja, vredna 100 dolara. Tesla je ovu medalju ponudio svojim sekretarisa ma. Mjuriel Arbus i Doroti Skerit odmah su odbile, a Arbusje zapisala:

Doroti i ja imale smo nešto novca u torbama. Ponudile smo Tesli. Videle smo, njegove oči su se osmehivale. Iz fioke u svojoj kancelariji izvukao je nešto sitnine; bilo je oko pet dolara i poslao me da kupim semenke za njegove golubove!"

Mjuriel je mnogo naučila od Tesle pomažući mu oko patenata i njihove registracije. Bila je i šarmantna plavuša koja je plenila poglede muškaraca. Posle Tesline smrti osnovala je sopstvenu firmu za kupovinu alatnih mašina i u vreme dok se rat u Evropi bližio kraju, bila je direktor moćne njujorške kompanije Arbus Mašin Tul Sejls.

U knjizi Margaret Cheney - Man out of Time (Margaret Čejni -Čovek izvan vremena) - kao i u drugim knjigama koje su pisali Dejvid Pit, S. Bokšan, Vladimir Njegovan, V. M. Popović, Aleksandar Milinković i drugi - opisana je neobična, ali za ljude našeg podneblja, normalna ljubav prema golubovima. Tesla je mnogo voleo golubove, pa je Čejni, pozivajući se na rukopis O'Nila Genije, napisala kako se Tesla jednog januarskog dana 1921. razboleo i tad, po običaju, nije dozvolio da pozovu lekara. Nije imao snage ni da se vrati u svoj apartman u hotelu Sent Redžis, ali je dozvao sekretaricu i tihim glasom joj naložio da pozove spremačicu sa 14. sprata hotela i da nahrani golubove u njegovom apartmanu,posebpo onog„beloga goluba sa sivim tačkama na krilima"!

Čak i kad je taj golub bio bolestan, Tesla nije napuštao svoj apartman. Skerit se sećala da je Tesla bio radostan kada se vraćao na rad, no ubrzo i tužan, kad je golub uginuo. Pozvao je jednog poznanika iz predgrađa da ga sahrani, ali je već tokom dana promenio mišljenje i sam to uradio.

O'Nil, koji je bio član jednog spiritističkog društva, pisao je o Teslinom mističnom simbolizmu u belom golubu, pa je zabeležio Tesline reči: „Postojao je jedan golub, divna ptica , čisto bele boje sa sivim mrljama na krilima; ovaj je bio drugačiji. Bio je ženka. Ma gde cc nalazio, golub bi me pronašao: kada bih poželeo da je vidim samo sam pozvao i ona bi doletela do mene... Voleo sam tog goluba. Da, voleo sam je kao što čovek voli ženu i ona je mene volela!".

Pored spiritualističkog, u odnosu bele golubice i Tesle, mnogi psiholozi, koji su se bavili simbolizmom ptica u životu pronalazača, među njima i dr Džul Ajzenbad, smatraju da je „ptica starovremeni univerzalni simbol majke i njenih grudi koje pružaju hranu", odnoscpo da postoji mnogo prauzroka simbola goluba u životu mnogih pronalazača i njihovih neuroza u odnosu prema majci u detinjstvu.

Tesla je obožavao majku i golubove još u detinjstvu. Po starom predanju u Srba u golubovima žive duše naših izumrlih predaka!

Četiri dame

Tesla je bio vrlo visok i suvonjav, lepog lica i privlačan, miran i s obzirom da je govorio tiho, odavao je utisak da je stidljiv, lepo se odevao i pošto je imao veliku garderobu, vodio je računa o svom dobrom izgledu. Dok su drugi, pogotovu u mladićkom dobu, čeznuli za visokim društvom, u kome su se kretale poznate i rado viđene žene, Tesla kao da je izbegavao takve susrete. Vladao je svojim osećanjima, ali nije bio - mada se nikada nije ženio - ženomrzac, kako su neki hteli da ga predstave.

Mnogi autori, pisci njegovih biografija, želeći da proniknu u sve tajne njegovog života, jednoglasni su u jednom: Teslin stav prema ženama bio je uvek paradoksalan, ali je idealizovao ženu i mada ju je uzdizao iznad ostalih ljudi „ženu je ipak posmatrao sa čisto objektivnog i mateijalističkog gledišta, kao da u njenoj prirodi nema dugovnih sadržaja".

Mnogi ovo tumače kao znak dalekog unutrašnjeg sukoba koji se odvijao u njegovoj psihi: kad je imao tri godine slučajpo je u crkvi stao na haljinu jedne žene, zbog čega je od odma dobio šamar. Ali, kako je Tesla celog života iskazivao zdrav stav prema ženi, kao dobrom saradniku, može da se zaključi da je sve to bilo u njegovom hladnom i objektivnom podešavanju sopstvenog života.

Jednom je Tesla okupljenim lepim saradnicima - koje je uvek oslovljavao samo sa ‘gospođice' - pošto ga je napustila veoma dobra i iskusna sekretarica radi udaje, rekao: ,Nemojte se udavati premlade. Ako se udate isuviše mlade, onda vas uzimaju većinom zbog lepote, a deset godina potom, čim lepota prođe, postajete muževima dosadne i oni se interesuju za druge!".

Ako se odbaci ovaj stav izvesne hipokrizije, važnije je šta e Tesla rekao jednom novinaru The Collier's u intervju 23. prila 1925: „Ženski um već je pokazao sposobnost za sve ljudske duhovne tekovine i postignuća, i kako nova pokoljenja budu dolazila, tako će će se i ta sposobnost razvijati; prosečna žena biće isto tako dobro obrazovana kao i prosečan muškarac, a potom i bolje, jer uspavane moći njenog duha biće podstaknute na rad koji će biti utoliko veći ukoliko su one vekovima mirovale. Žene se neće obazirati na ono što je bilo, i zaprepastiće civilizaciju svojim napretkom!".

Svakako, da je u svojim vizijama Tesla naslućivao moć žena. Zar se, uostalom, nije divio i svojoj majci, prohalazaču mnogih korisnih stvari u svom domaćinstvu. On je cenio osobe koje su iznad “samog onog što ih čini ženom", odnosno pokazivao je određeno poštovanje prema pesnikinjama, slikarkama, pijanistkinjama, posebno osobama odanim svojim porodica ma. Drugim rečima, ,samo najotmeniji tip žene mogao cc približiti Tesli do granica prijateljstva"; On ih je u svom duhu lišavao njihovog pola, odbacujući svaku „emotivnu privlačnost".

Ipak, četiri dame su se neobično interesovale za Teslu. To su bile: Frensis Vorvik, Flora Dodž i dve Katarine - gospođice Mon i Džonson, dok je od jedne, anonimne, s inicijalima B. Do, koja ga je u pismu upitala da li je oženjen, odgovorio: „Pošto želite da znate, kazaću Vam, ne samo da nisam oženjen, već i to da nijedna žena nije nikad ušla u moje misli"!

Odgovor je bio: „Vaša izjava u vezi sa Vašim nežestvom ne laska mom polu... Budući da sam udata žena, ne mogu Vam poželeti ništa bolje nego da ubuduće ne govorite: `Nikada nijedna žena nije ušla u moje misli'!".

Iako je tako odgovorio i dobio nadasve „ženski" savet, voleo je da bude u društvu žena, a lepim je poklanjao bukete orhideja. S Katarinom Džonson trudio se da iznad svega održava prijateljske odnose, jer je bila supruga njegovog odanog prijatelja. Ona se godinama trudila da ga “prelomi"; On ju je godinama držao na odstojanju, iako mu je slala ljubavna pisma puna nežnosti. Kad je njen muž bio ambasador u Rimu 1909, Tesla je od Katarine dobio pismo iz Beograda kako je uspela da muža i jugoslovenskog poslanika u Italiji, Vesića, natera da obiđu Srbiju: „Želela bih da od Vas, moj večno dragi i večno ćutljivi prijatelju, dobijem kakve vesti, pa bile one dobre ili rđave... ne znam zašto sam toliko tužna: osećam se kao da je u životu sve izmaklo preda mnom...!"

Frensis Vorvik mu je pisala strepeći da mu neka druga žena nije "otrovala i zarobila srce", dok je gospođica Katarina Mot bila preterano religiozna i, znajući da Tesla potiče iz svešteničke porodice, trudila se da kod njega, pored religioznih, ojača i ljubavna osećanja. Flora Doc bila je ekscentrična milionerka, ali je kao i druge bila neuspešna da zadobije Teslinu ljubav.

Pravi odgovor zašto se nije ženio dao je sam Tesla u svojim kraćim autobiografskim zabeleškama: „Naumio sam da sav svoj život posvetim radu, i sa toga razloga odrekao sam se ljubavi i društva dobre žene; a i više od toga. Mislim da književnik i muzičar treba da se ožene. Oni tako dobivaju nadahnjuće koje ih vodi ka većem uspehu. Ali pronalazač ima tako žestoku narav, sa toliko divlje, strasne osobenosti, da bi morao sve da napusti i da se tako odrekne svoje izabrane oblasti rada, ako bi se posvetio ženi. A i šteta što je tako; ponekad se osećam tako usamljenim.

Bogumir Pejčić

---

E pa ovo je za največu pohvalu! Moj skroman komentar. Tesla je bio največi vizionar i znanstvenik svih vremena.

Amerikanca Vilijama Terboa i njegovi suprugu Bojanu Đurđević srećemo slučajno i u neobičnim okolnostima. Naime, u ordinaciji kraljevačkog stomatologa Miodraga Stanojevića, gde smo se pre nekoliko dana zadesili, iznenada je nestalo struje. Doktor je posao morao da prekine a sa zubarske stolice ustao je visoki, uglađeni gospodin. Uz šaljiv komentar osoblja ordinacije doznajemo da je pacijent unuk baš izumitelja električne energije, našeg poznatog naučnika Nikole Tesle.

Tu pauzu koristimo za kraći razgovor i doznajemo da je Vilijam zapravo unuk Anegeline Tesle, jedne od četiri Nikoline sestre. Zna se da je u Teslinoj porodici bilo najviše sveštenika i vojnika. Tako su i tri Nikoline sestre bile udate za sveštenike, osim pomenute Angeline koja se udala za Jovu Trbojevića, naočitog momka iz ličkog Petrovog Sela. Njih dvoje dobili su sina kome su dali ime Nikola i koji se tridest godina kasnije takođe iselio u Ameriku.

– Kad je tamo brodom stigao – objašnjava nam Vilijam sećajući se očeve priče – nije ga dočekao ujak Nikola. On je već bio zvezda. Naime, dočekao ga je Pupin i malo je poznato da je i moj otac Nikola Trbojević, koji je kasnije, zbog lakšeg izgovora, skratio prezime u Terbo, bio naučnik i izumitelj. Bez obzira na to što je bio trideset godina mlađi od Tesle, sarađivao je sa njim u istraživanjima i za njegovo ime se vezuje oko dve stotine pronalazaka u američkoj automobilskoj industriji. Njegov najpoznatiji pronalazak je auto-diferencijal poznat pod nazivom ,,hajpad gir”. Nikola Terbo se tamo u Americi i oženio sa Engleskinjom irskog porekla Ales. Dobili su dva sina, najpre Vilijama 1930. godine, a sedam godina kasnije Jovana. Njih dvojica su sada najbliži živi potomci poznatog naučnika i brižno čuvaju uspomenu na slavnog pretka.

Vilijam je, posle koledža u Los Anđelesu, na Perdvu univerzitetu u Njujorku stekao diplomu mašinskog inženjera i radni vek proveo na tim poslovima. Radio je čak i u oblasti svemirske tehnologije. Njegov brat Jovan uspešan je biznismen, ima u Čikagu poznat restoran, jedan od retkih sa pet zvezdica u Americi.

– Bio sam – kaže nam Vilijam – 1970. godine zvanično pozvan da dođem u Srbiju, ali zbog rada na poverljivim poslovima u oblasti svemirske tehnologije to mi je bilo onemogućeno. Eto, tokom poslednjih desetak godina dolazim redovno.

Vilijam je dobro upoznao istoriju zemlje iz koje potiče, čak i srpske običaje, ljudske naravi na Balkanu. Međutim, nisu samo koreni razlog koji ga privlači da u Srbiji, u Kraljevu, minulih desetak godina provodi deo leta. Desilo se da 1991. godine na njujorškoj Petoj aveniji, prilikom proslave 29. novembra, Dana republike, bude sa Jugoslovenima i upozna lepu Bojanu Đurđević.

– Planula je ljubav i već sledeće godine – dodaje Bojana – uprkos tome što nije imao nameru da se ženi jer im je to u krvi, mi smo se u Las Vegasu venčali.

Tako je unuk Nikole Tesle postao kraljevački zet, jer je Bojana rođena u Kraljevu, a krajem sedamdesetih godina otišla u Ameriku.

Vilijam je sada, kao penzioner, u Americi predsednik memorijalnog društva ,,Nikola Tesla”, čije je sedište u Njujorku, odnosno tamo gde je mesto boravka predsednika, a sada je to u Nju Džersiju. Objašnjava nam da dobro sarađuje sa rukovodstvom muzeja u Beogradu gde se prikuplja i čuva sve što je važno za Teslin život i rad.

– Ovog puta – kaže Vilijam – doneo sam da nadležne u muzeju upoznam sa ručno pisanim pismima Nikole Tesle iz 1893. godine a reč je o njegovim namerama u vezi sa eksperimentima na Nijagarinim vodopadima. Inače, aktivan sam u Društvu čiji sam predsednik. Recimo, sarađujem na snimanju filma o Nikoli Tesli za američko, francusko i nemačko tržište. Zanimljivo je da je intervju sa mnom snimljen u Edisonovoj kancelariji... Učestvujem i u mnogim raspravama o radu i životu Tesle a često i Pupina.

I Kraljevčani se trude da ugode zetu. Ovde ga pozivaju na važna kulturna zbivanja, da gostuje i kao predavač o radu i životu Tesle u školama, a kada je pre dve-tri godine stigao u tazbinu, u ulicu Đure Đakovića, vlast je brzo i prekoredno odlučila da se ta ulica asfaltira.

– Složili su se sa mojom primedbom da nema smisla da Teslin unuk gazi blato, a to što počesto nestane struje, to je viša sila – dodaje supruga Bojana u šali koju i Vilijam shvata i dobronamerno prihvata.

Miroljub Dugalić

---

Nikola Tesla je znao šta sve elektroni mogu da urade ukoliko se primoraju da se vrlo brzo kreću precizno definisanim putanjama.

Lokacija Teslamania je posvećena životu i delu našeg velikog naučnika, sa odeljcima o njegovim idejama i pronalascima. Neke eksperimente moći ćete da izvedete i u kod kuće, ali nikada ne potcenjujte moć usmerenog elektronskog talasa - nakostrešenost kose, fizički i fiziološki, samo je prvi simptom koji biste u suprotnom mogli da osetite.

Sve preporuke (ne za design vec) za content!!!

http://www.teslamania.com/

---

PROMETEJ SA BALKANA - feljton I deo
SIGNALI SA DRUGE PLANETE - feljton II deo
SMRT U ZNAKU BROJA TRI - feljton III deo

---

Knjige Mihajla Živojinovića "Teslina zvezda" i "Teslino jaje", u kojima autor filozofski tumači pronalaske proslavljenog naučnika Nikole Tesle predstavljena su 19.04.2005.

Živojinović je objasnio da su knjige posvećene simbolima Tesline zvezde i Teslinog jajeta koje je svetski priznati naučnik patentirao u vidu medalja, da bi podsticali sećanje na Teslino delo.

Prema Živojinovićevim rečima, Teslino jaje napravljeno je kao podsećanje na njegove pronalaske u vidu metalnog jajeta u magnetnom polju, "jer jaje odslikava trajnu energiju", koja nas "spaja sa zvezdama".

Kako je on objasnio, Teslina zvezda napravljena je u vidu medalje sa trodimenzionalnom trokrakom zvezdom koja ima rotaciju u sebi. Recenzent knjiga prof. Pravnog fakulteta u Kragujevcu Dragan Bataljević naglasio je da su u njima na skučenom prostoru uz pomoć "duhovne imaginacije i tehničke inspiracije" osvetljeni brojni filozofski pojmovi.

---

Manifestacija "Teslini dani" počinje sutra uveče u Beogradu programom "Doček Nikole Tesle" na platou ispred Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), a u slučaju kiše program će biti održan u Udruženju književnika Srbije (UKS).

Za 2. jun, na dan kada je Tesla (1856-1943) jedini put posetio Beograd (1892. godine), biće održana četvrta "Teslijanska akademija" pod nazivom "Duh, svetlost i svet" u UKS, uz učešće profesora Beogradskog univerziteta, kao i muzički i poetski program. Biće prikazan i dokumentarni film o Tesli, autora dr Ljube Vujovića iz Njujorka.

Manifestacija se završava 10. jula, na dan Teslinog rodjenja, svečanom akademijom na platou ispred SANU.

---

Da li neko zna nesto o teslinom multi-frekventnom oscilatoru ili oscilomeru.Koristi se u medicinske svrhe.
Neki ljudi kod nas lece sa tim.

---

Ovo je za svaku pohvalu. Dugo sam trazio sve o Tesli na jednom mestu. Konacno sam nasao :)

---

18. decembra 2003. godine Studentska unija Elektrotehničkog fakulteta je uz pomoć gospodje Lin Montgomeri organizovala donatorsku večeru za Muzej Nikole Tesle u hotelu Hayat. Večeri su prisustvovali ljudi iz javnog, političkog, kulturnog i buissnes miljea koji su u ambijentu i programu iz teslinog vremena doprineli popravljanju finansiske situacije muzeja. Ovaj projekat u kome je učestvovala i moja malenkost pokazao je da studenti elektrotehnike neće nipošto dopustiti da se Telina zaostavština u bilo kom pogledu izgubi. Prikupljeno je oko 30.000 eura.

Ivan Jovanov Studentska unija ETF-a.

---

Ovaj prilog o N.Tesli je sjajan, sadrzi ceo niz podataka koje obican covek ne zna.

---

Hrvatski Sabor podrzao je predlog da se 2006. godina proglasi godinom Nikole Tesle.

Svi poslanicki klubovi podrzzali su taj predlog, ali je vechina poslanika upozorila da obelezavanje 150. godisnjice rodjenja Tesle ne sme da ostane samo na prigodnim svecanostima.

Poslanici su istakli vaznost Teslinih svetskih dostignuca i podrzali predlog da Sabor bude pokrovitelj svih dogadjanja u vezi sa Teslom u iducoj godini. Predlozeno je i da se osnuje institut koji bi preduzeo napore da se u Hrvatsku vrate Teslini naucni radovi iz SAD gde je Tesla proveo veci deo zivota.

Poslanici su podsetili na vech poznatu Teslinu recenicu da je "jednako ponosan na svoju srpsku majku i hrvatsku domovinu", u kojoj se, kako je naglaseno, ogleda poruka za "smirivanje strasti izmedju Hrvata i Srba".

Obelezavanje godine Nikole Tesle, prema predlozenoj odluci, uz brojne seminare i druge dogadjanje, obuhvatilo bi i obnovu spomen kompleksa i Tesline rodne kuce u Smiljanu, za sta je hrvatska vlada vec izdvojila gotovo milion americkih dolara.

Dva puta ponovo u domovini

Nikola Tesla rođen je 10. jula 1856. godine u Smiljanu, u tadašnjoj Vojnoj Krajini. U Gospiću je završio osnovnu školu i niže razrede gimnazije, da bi Realnu gimnaziju završio u Karlovcu 1873. godine. Tek nakon što se čudotvorno oporavio od kolere, otac, inače pravoslavni sveštenik, dozvolio mu je da se posveti nauci, pa se Tesla otisnuo u svet. Prvo u Grac, gde je započeo studije tehnike, zatim u Prag gde ih je uspešno okončao. Prvi posao pronašao je u Budimpešti, a u Ameriku je, preko Pariza, stigao 1884. godine. U domovinu se, do smrti 1943. godine, vraćao samo dva puta - jednom da poseti majku na samrti, a drugom prilikom obišao je Beograd i Srbiju.

(ag.)

BOGATSTVO TESLINOG OCA

Nikola Tesla nije bio siromašno dete iz Smiljana kao što kaže vaša novinarka u razgovoru sa glumcem Draganom Mićanovićem, “sinom lekara iz Loznice”. Teslin otac Milutin (1819-79), protojerej i paroh gospićki, nije bio bogat, ali ni siromašan, u svakom slučaju bio je bogatiji duhom nego materijalno. Posedovao je bogatu biblioteku sa delima Getea i Šilera, izdanjima pesama Vuka Karadžića, a bio je pristalica prosvetitelja Dositeja Obradovića. Za prosvetiteljski rad, 1873. austrougarski car Franjo Josip I odlikovao ga je visokim ordenom – Krstom za zasluge I stepena.
Bio je intelektualac, pisao u novinama, a ogledao se i u književnosti i objavljivao pesme pod pseudonimom Rodoljub Pravičić. Prema pisanju Vase Stajića, u Letopisu Matice srpske 1929, Milutin Tesla je bio dopisnik “Srpskog Dnevnika”.

U Autobiografiji (napisanoj do 1919) Tesla je za oca napisao da je bio “vrlo naobražen čovek, istinski filozof, pjesnik i pisac”. A za majku Đuku je napisao da je bila “prvorazredni izumitelj i dobila bi bila, vjerujem, velika priznanja, da toliko nije bila udaljena od modernog načina života i povoljnih prilika”. U Smiljanu, pored rodne kuće nalazi se postament-disk na kome piše: “U ovoj kući rodio se godine 1856. Nikola Tesla. Ovdje je sticao prve dojmove o tajnama prirode, da bi kao znanstvenik podario čovječanstvu veliko djelo svog stvaralačkog uma.”

Za vreme studija na Visokoj tehničkoj školi u Gracu Nikola Tesla je imao stipendiju komande Vojne Krajine, ali i pomoć oca i ujaka Paje Mandića. U vreme kad je izgubio godinu i stipendiju, dva puta se obraćao za pomoć Matici srpskoj u Novom Sadu, ali je bio odbijen.

U Ameriku Tesla nije stigao kao anonimus. U Budimpešti je usavršio telefonsko pojačalo, a u Parizu se zaposlio u Edisonovom preduzeću i sa preporukom Edisonovog direktora stigao u Njujork.

Kad je 1892. došao u Gospić na sahranu majci, posetio je i Zagreb i Beograd i predlagao izgradnju električne centrale.

Za Nikolu Teslu se može reći da je rođen pod srećnom zvezdom, rođen i odrastao u porodici koja je bila svesna njegovog velikog talenta i stvarala mu uslove da talenat razvije do genijalnosti. A umro je siromašan, zato da bi čovečanstvo bilo bogatije i srećnije.

Mirjana Kuzmanović, Beograd

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 17.12.2005. u 23:03 GMT+1]}

---

Oko ovoga bi moglo da se nadugacko i nasiroko razglaba....

U principu, svaka drzava moze da odluci da godina NNNN. bude godina X Y osobe. Tako da to ne mora nista da znaci. Poslednje sto znam jeste da je tesla bio drzavljanin USA.

Cini mi se da ni tada kao ni danas drzava ne brine dovoljno (ma sta pricam, ne brine uopste) o talentima i sposobnim ljudima i ne tezi da ih zadrzi. Naprotiv kao da namerno cini sve da ih sto pre otera.

Ja bih predlozio da se takvo ponasanje uvede pod novim nazivom "Teslin Sindrom". Pretpostavljam da bi to doprinelo da se ovom fenomenu posveti malo vise paznje a samim tim bi to bio Teslin najveci doprinos nasem drustvu.

---

Mozda bi trebalo da im se skenira Teslin pasos ;) Da je NT zeleo da se njegova dostignuca posalju na Balkan, verovatno bi to naveo u svom testamentu.

---

Zahvaljujući ljubaznosti dr Ljube Vujovića, generalnog sekretara "Memorijalnog društva Tesla" iz Njujorka ("Tesla Society", (http: //www. teslasociety. com)), Narodna biblioteka Srbije dobila je na poklon izuzetno vrednu "Tesla kolekciju" u 24 toma, ukupno oko 5.000 stranica. "Tesla kolekcija" predstavlja zbirku kopija članaka Nikole Tesle i o Nikoli Tesli koji su objavljivani u američkim novinama i časopisima u periodu od 1886. do 1920. godine. Prikupljanje i sistematizacija članaka trajala je ukupno četiri godine.

Kolekcija obuhvata oko 2.000 članaka, od kojih je Teslinih autorskih ukupno 200, a od sada je na raspolaganju i svim korisnicima u Srbiji. Verujemo da će tih oko 2.000 članaka o Tesli svakako doprineti daljim istraživanjima Teslinog života i stvaralaštva. Napominjemo da je Teslino Memorijalno društvo iz Njujorka, osnovano 1979. godine, poslalo predlog Ujedinjenim Nacijama da se 10. jul, inače dan kada je 1856. godine rođen Tesla, proglasi Međunarodnim danom Nikole Tesle. Razmatranje tog predloga je u toku u Ujedinjenim Nacijama. Isti predlog Ujedinjenim nacijama uputilo je i Društvo Nikole Tesle iz Australije.

Narodna biblioteka Srbije se stavljanjem na raspolaganje istraživačima Srbije ove značajne kolekcije pridružuje proslavi 150-godišnjice od rođenja Nikole Tesle, koja će i u našoj zemlji biti obeležena nizom prigodnih naučnih skupova, izložbi, publikacija i svečanosti. Bibliografski zapisi o kolekciji nalaze se u elektronskom katalogu NBS (http: //vbs.nbs.bg.ac.yu/scripts/cobiss?command=CONNECT&base=70000) i pretraživi su onlajn i u zemlji i u inostranstvu.


T. Č.

---

Više od 60 godina nakon smrti Nikole Tesle, lik i delo jednog od najčuvenijih svetskih naučnika i dalje predstavlja nerešivu zagonetku.

Tesla je bio pod nadzorom Federalnog istražnog biroa od dolaska u SAD do smrti 1943. Ali i sledećih 40 godina svaki zahtev o Teslinoj zostavštini, novinski članak ili naučni rad o naučniku završavao bi pravo na stolu direktora FBI.

Čim je u januaru 1943. čuo vest o smrti Nikole Tesle, agent FBI Foksvort poslao je telegram direktoru kancelarije u Njujorku sa sledećom sadržinom:

„Istaknuti naučnik iz elektrotehnike umro je u hotelu ‘Njujorker’. Eksperimentisao je bežičnim prenosom energije, tzv. zracima smrti i konstruisao je revolucionarni tip torpeda. Njegove beleške se nalaze u hotelu i dosad nije učinjeno ništa da se sklone od neprijateljski raspoloženih osoba“.

Po američkom Zakonu o slobodi informacija, ti dosijei su delimično objavljeni. Ali nedostaju ključne stranice i na više mesta flomasterom su precrtana imena. Uvid u tajnu ko je naložio da Tesla bude praćen objašnjava poruka koju je FBI poslao tadašnji potpredsednik SAD Henri Volis u kojoj se nedugo posle smrti naučnika navodi da su Tesline stvari od „vitalnog interesa za vladu“.

Nakon Tesline smrti u SAD počinju istraživanja tajnih oružja koja se oslanjaju na njegove radove. Ali kako se FBI dokopao Tesline ostavštine?

S obzirom na to da Tesla nije imao dece, njegov nećak Sava Kosanović dan nakon ujakove smrti došao je u sobu hotela „Njujorker“, gde je Tesla živeo, kako bi pronašao testament. Iz sefa je uzeo Tesline fotografije, a zatim je nepoznati bravar namestio novu kombinaciju na sefu. Dan posle, uz pratnju osobe iz Službe za kontrolu imovine stranaca, sva imovina je zapečaćena i odneta u skladište na Menhetnu. Nekoliko godina kasnije, Kosanović je od radnika u skladištu saznao „da su ljudi iz FBI dolazili noću i snimali“. Tadašnji direktor FBI Edgar Huver demantovao je bilo kakvu umešanost, ali vreme je pokazalo suprotno.

Naime, vlada SAD je tokom rata u Vijetnamu počela da istražuje tzv. ratovanje vremenom. Cilj je bio da se produži sezona monsuna i uspori kretanje neprijatelja. Istraživanje se baziralo na Teslinoj teoriji o obilju električne energije koja slobodno pluta u Zemljinom jonskom omotaču. Od projekta se odustalo zbog zabrane UN, ali desetak godina kasnije, tokom hladnog rata, program je obnovljen. Rusi su već znali kako da se utiče na gornji deo atmosfere. Prema jednoj verziji, njima je Tesline dokumente predala vlada SFRJ. Prema drugoj dokumente im je dostavio Teslin pomoćnik Spanijel, koji je bio sovjetski simpatizer. Rusi su stvorili veštačku jonizaciju u atmosferi razorne snage koja služi i kao elektromagnetski štit protiv raketa. Amerikanci su reagovali programom „Ratovi zvezda“.

Veliku pažnju izaziva i tajna Teslinih „zraka smrti“. Jedna teorija kaže da je Tesla njima izazvao misterioznu tungusku eksploziju 1908. u Sibiru. Zamolio je istraživača Roberta Perija, koji je tada krenuo na Severni pol, da ga obavesti o događajima s puta. S tornja „Vardenklif“ pored laboratorije usmerio je zračni top prema Arktiku. Peri je javio o eksploziji u Sibiru, koja je ravna eksploziji do 15 megatona TNT-a. Ipak, najviše pažnje izazvao je „Filadelfijski eksperiment“ iz 1943. Tesla je vodio projekat „Duga“ u kojem je niskofrekventnim magnetskim poljem pokušao da sakrije ratni brod od radara. Brod i jeste postao nevidljiv, ali ljudskom oku. Kad su generatori ugašeni, brod se pojavio. Al Bijeleka, jedan od mornara s broda, otkrio je da je Tesla još 1942. počeo da sabotira istraživanje kad je shvatio da će ljude iskoristiti za eksperimente. Kad se povukao s projekta, bio je obeležen kao odmetnik. Tu priča dobija obrt. Na ulici ga pod čudnim okolnostima udara automobil. Oporavio se, ali ga posle par meseci pronalaze mrtvog u hotelu. Prema službenom izveštaju umro je od tromboze.

Zanimljivo je da ni agenti FBI, koji su Teslu pratili u stopu, nisu znali tačno kad je on umro. Agent FBI u dokumentu od 12. januara 1943. kaže: „Naknadno istraživanje pokazalo je da je Tesla umro 8. januara, a ne u četvrtak, 7. januara, kao što je bilo javljeno“.


A.P.

---

U dokumentu sa koga je skinuta oznaka tajnosti FBI navodi da je Nikola Tesla tvrdio da protiv njegovog oružja ne postoji apsolutno nikakva zaštita. Srpski genije je dao ponudu američkoj vladi da finansira izradu ovog oružja uz uslov da mu se u rad ne mešaju nikakvi eksperti


UPOZORENJE Evropski parlament ukazao je da je novim oružjem moguće kontrolisati klimatske i tektonske promene na celoj Zemljinoj kugli

SLIČNOST
Gotovo identičan opis iz rezolucije Evropskog parlamenta o
projektu HAARP može se naći u Teslinim beleškama

Početkom februara 1998. godine Komitet Evropskog parlamenta za bezbednost i razoružanje održao je sednicu na kojoj je raspravljano o jednom tajnom američkom vojnom programu poznatom pod nazivom HAARP. Američke vlasti i NATO odbili su da pošalju svoje predstavnike na taj sastanak, iako su na njega zvanično pozvani, a predsednik komiteta Tom Spenser najavio je će to pitanje pokrenuti pred američkim Kongresom.

Prema zvaničnim podacima, HAARP predstavlja civilni naučnoistraživački program koji se odnosi na uticaj visokofrekventnih radio zračenja na gornje slojeve atmosfere i jonosfere. Međutim, iako je celokupan projekat obavijen velom stroge tajne, Evropski parlament je ukazao da ima mnogo indicija da je reč o novoj revolucionarnoj tehnologiji oružja pomoću kojeg je moguće kontrolisati klimatske i tektonske promene na celoj Zemljinoj kugli na do sada nezamisliv način. Ukoliko bi ovo oružje bilo upotrebljeno u vojne svrhe, navodi se u rezoluciji Evropskog parlamenta iz 1998. godine, posledice po eventualnog neprijatelja bile bi nezamislivo razarajuće. Uz pomoć HAARP tehnologije moguće je na određeno područje, i sa bezbedne distance, usmeriti nekoliko miliona puta veću količinu energije od one koju može da proizvede bilo koje do sada poznato oružje.

n kataklizma Ta energija može se koristiti i za neutralisanje svih vrsta letelica i potencijalnih odbrambenih sistema na zemlji i u vazduhu. Takođe, moguće je izazvati kompletan i trenutan prekid neprijateljskih telekomunikacionih sistema, a usmerenim emitovanjem radio talasa određene frekvencije može se manipulisati klimatskim uslovima na bilo kojoj tački na planeti. Uz to, ti moćni energetski zraci bez ikakvih problema prodiru više kilometara u dubinu Zemljine kore, pa je moguće izazivanje kontrolisanih tektonskih poremećaja. Uz pomoć ove tehnologije može se vršiti potraga za nalazištima nafte i zemnog gasa ili eventualnih podzemnih neprijateljskih vojnih baza. HAARP program omogućava i izgradnju novih tehnoloških tipova radara, koji su u stanju da prate zakrivljenje Zemljine kore i detektuju svaki leteći objekat na celoj Zemljinoj kugli, koji je potom moguće uništiti usmerenim zrakom.

Na principima koji se pominju u projektu HAARP pre više decenija radio je jedan od najvećih svetskih umova iz oblasti elektriciteta – Nikola Tesla. Celokupan i gotovo identičan opis iz rezolucije Evropskog parlamenta može se naći u Teslinim beleškama.
Dok se u Evropi razbuktavao plamen Drugog svetskog rata, američki Njujork tajms objavio je 22. septembra 1940. godine članak u kome se navodi da je Nikola Tesla spreman da Vladi SAD ustupi sve nacrte i tehničke podatke za proizvodnju nove revolucionarne generacije elektronskog oružja, koje je nazvano zraci smrti. Novinar Vilijam Lorens piše da mu je Tesla rekao da je pomoću tog oružja moguće izgraditi apsolutno efikasan zaštitni omotač oko SAD protiv svake vrste napada, jer su zraci smrti u stanju bukvalno da rastope svaki avionski motor na udaljenosti od oko 400 kilometara, bez obzira na broj aviona i njihov tip. Tim oružjem bi takođe bilo moguće detonirati svaku vrstu bombe i eksploziva u bombarderima koji bi eventualno krenuli ka teritoriji SAD. To oružje zasnovano je na revolucionarnom principu o kome, kako je rekao Tesla, „do sada niko nije ni sanjao“. Reč je o usmerenim visokoenergetskim elektronskim zracima koji su u prečniku manji od milionitog dela kvadratnog centimetra, a izgradnja celokupnog postrojenja za emitovanje tih zraka, kako se navodi, „koštala bi oko dva miliona dolara i mogla bi da se završi za oko tri meseca“.

Prema Teslinim proračunima, desetak takvih postrojenja, razmeštenih na odgovarajućim tačkama duž obale, mogli bi da stvore elektronski štit oko SAD, koji nijedan neprijatelj ne bi mogao da probije. Američki Federalni istražni biro (FBI) pratio je s velikom pažnjom svaki korak Nikole Tesle, jer je ocena najviših američkih vladinih zvaničnika bila da su njegovi pronalasci od vitalnog nacionalnog interesa za SAD.
n Špijuni U jednom dokumentu sa koga je skinuta oznaka tajnosti FBI navodi se da je Tesla tvrdio da protiv njegovog oružja ne postoji apsolutno nikakva zaštita. Jedini Teslin uslov bio je da mu američka vlada odobri finansijska sredstva i da mu se u rad ne mešaju nikakvi eksperti. Međutim, FBI navodi da nema nikakvih indicija da je bilo šta učinjeno povodom ove Tesline ponude.

Nesumnjivo je da su brojne američke obaveštajne službe pomno pratile i proučavale rad Nikole Tesle, ali ti dosijei i danas nose oznaku najstrože čuvane državne tajne. Javnosti je dostupan tek mali broj dokumenata, samo 287 stranica iz Teslinog dosijea koji je vodio FBI, ali se i među tim dokumentima uglavnom nalaze manje bitne informacije, isečci iz novina i publikacija i pisma koja su neki naučnici upućivali direktoru FBI tražeći pristup Teslinoj arhivi.

Arhivista Muzeja Nikole Tesle u Beogradu Jelena Kalderon potvrdila je novinaru Evrope da je celokupna Teslina arhiva prebačena u Muzej.

– Teslin rođak Sava Kosanović nasledio je celokupnu arhivu i lične predmete Nikole Tesle, i to je sve preneto u Muzej 1952. godine. Prvi direktor Muzeja Veljko Korać odredio je tim stručnjaka koji su izvršili otvaranje sanduka i razvrstavanje arhivske građe i ličnih predmeta Nikole Tesle. Mi smatramo da se ovde nalazi celokupna arhiva i ne želimo da ulazimo u bilo kakve spekulacije. Ipak, konačnu reč mogu da daju samo istoričari nauka, koji će pregledati i uporediti sva dostupna dokumenta i na osnovu analiza dati svoj sud o tome da li neka dokumenta nedostaju ili ne – rekla je Jelena Kalderon.

Iako postoje dokazi da su američke obaveštajne službe odmah posle smrti Nikole Tesle došle u posed njegovih dokumenata, do danas nije zvanično potvrđeno da li su naučnici uspeli da dešifruju i rastumače sve Tesline tajne.

- rat zvezda U rezoluciji Komiteta Evropskog parlamenta iz 1998. godine navodi se da je američko Ministarstvo odbrane davnih 50-ih godina, kršeći niz međunarodnih konvencija i rezolucija Ujedinjenih nacija, započelo intenzivna istraživanja na projektu HAARP, u sklopu šireg projekta Rat zvezda. Ocenjeno je da taj projekat izaziva globalnu zabrinutost i predstavlja opasnost po ljudsku civilizaciju. „Ova vrsta istraživanja“, navodi komitet Evropskog parlamenta, „mora se smatrati ozbiljnom pretnjom prirodnoj okolini, koja ima nemerljiv efekat na život ljudi. Čak ni danas niko ne zna kakav uticaj HAARP može da ima. Mi moramo da srušimo zid tajnosti oko takvih vojnih i istraživačkih projekata i uspostavimo pravo na otvorenu i demokratsku parlamentarnu kontrolu.“

Fizičar Piter Kargli sa koledža Imperijal u Londonu veruje da su takva istraživanja od izuzetnog značaja za nauku: „HAARP je danas samo jedan, ali najveći među takvim projektima. Međutim, vojska ne troši toliki novac samo radi čiste nauke“.
Neki naučnici i istraživači ukazuju da HAARP nije jedini projekat koji se bavi pitanjima uticaja na gornje slojeve atmosfere. Sličan projekat, pod nazivom SURA, postoji i u Ruskoj Federaciji.

Zanimljivo je da se u jednom dokumentu FBI iz 1976. godine tvrdi da „Sovjeti imaju pristup celokupnoj Teslinoj arhivi“, te da su sasvim sigurno razvili tehnologije klimatskog oružja koje se zasnivaju na Teslinim istraživanjima u oblasti visokofrekventnih struja i bežičnog prenosa elektriciteta na velike distance. Iz dokumenata FBI se vidi da su i američke vojne i obaveštajne službe odmah nakon smrti Nikole Tesle imale uvid u Teslinu arhivu i da su je snimile na mikrofilm pre nego što je ponovo zapečaćena i poslata u Beograd, u Muzej Nikole Tesle.

To snimanje je trajalo, prema proceni agenata FBI, najmanje mesec dana. Iako je FBI uporno tvrdio da ne poseduje nijedan deo Tesline arhive, 9. februara 1981. godine američko Ministarstvo odbrane poslalo je memorandum direktoru FBI u kome se navodi da ima saznanja da je deo Teslinih dokumenata u posedu FBI. „Mi verujemo da određeni Teslini dokumenti mogu da sadrže ključne principe koji bi bili od značaja za istraživanja koja su u toku u okviru Ministarstva odbrane“, navodi se u memorandumu, uz zahtev da se celokupna arhiva dostavi na uvid stručnjacima Ministarstva odbrane.

Poznati naučnik Rozali Bertel potvrdila je da američki vojni istraživači i naučnici, koristeći Teslina otkrića, proučavaju klimatske sisteme kao potencijalno oružje. Ona ukazuje da usmerenim bombardovanjem jonosfere visokofrekventnim talasima može da se izazove zagrevanje određenih slojeva do temperature plazme, a time se stvaraju uslovi za neslućene manipulacije klimatskim oružjem i izazivanje oluja, uragana i drugih oblika vremenskih nepogoda.

„Te metode uključuju i stvaranje vremenskih nepogoda i usmeravanje vazdušnih struja u atmosferi, s ciljem da se na određenim lokacijama izazovu suše ili poplave“, tvrdi Rozali Bertel u londonskom Tajmsu od 23. novembra 2003. godine.

Iako nema konkretnih dokaza da je HAARP ili neki sličan projekat već upotrebljen kao klimatsko oružje, iz mnogih naučnih krugova se upozorava da postoji mnogo indicija da su SAD i Rusija danas u potpunosti ovladale tehnologijama zasnovanim na Teslinim otkrićima sa početka 20. veka. Nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bžežinski navodi u svojoj knjizi Između dva doba neke slične teze.

„Tehnologija će liderima najvećih zemalja omogućiti to da će im za vođenje ratova biti potreban minimum vojnih snaga. Tehnike klimatskih modifikacija moći će da se koriste za izazivanje dugih perioda suša ili oluja“, napisao je Bžežinski.

Krajem aprila 1997. godine američki ministar odbrane Vilijem Koen upozorio je da bi terorističke organizacije mogle da dođu u posed te nove generacije klimatskog oružja.
„Neki su angažovani čak i na jednom tipu eko-terorizma, kroz koji mogu sa daljine, koristeći elektromagnetne talase, da menjaju klimu i izazivaju zemljotrese i vulkane. Ima mnogo inventivnih naučnika koji rade na pronalaženju načina kako da nanesu štetu drugim nacijama. To je stvarnost i to je razlog zašto mi moramo da intenziviramo napore na tom polju“, rekao je Vilijem Koen.

Ruska Duma je, s druge strane, u avgustu 2002. godine usvojila rezoluciju kojom se kritikuje američki HAARP program. Poslanici Dume obavestili su o tome predsednika Vladimira Putina, kao i brojne međunarodne organizacije i institucije uključujući i Ujedinjene nacije.

„SAD razvijaju novo integralno geofizičko oružje koje pomoću visokofrekventnih talasa može da manipuliše slojevima atmosfere. Značaj tog kvalitativnog pomaka može se uporediti sa prelazom iz gvozdenog doba na moderno naoružanje ili sa konvencionalnog na nuklearno oružje“, navodi Ruska Duma.
Direktor istraživanja na Univerzitetu Bredford Oven Grin takođe veruje da Teslino klimatsko oružje odavno nije samo mašta pisaca naučne fantastike: „U Pentagonu ima toliko novca da bih bio iznenađen da se ne bave time. Verujem da se istraživanja vrše na obe strane, i u SAD i u Rusiji. Neke od tih ideja su potpuno kredibilne“.


Zoran Ćulafić

---

Pronalasci i otkrića Nikole Tesle ostvarili su temeljan i mnogostruki uticaj na umeće i nauku. Navedena hronološkim redom najveća otkrića među njima su:

-obrtno polje, indukcioni motor i sistem za prenos snage na bazi naizmenične struje (1882-1888);
-Teslin kalem i visokofrekventni oscilator (1889-1892);
-istraživanja i eksperimenti sa strujama visokog napona (1889-1893);
-elektromehanički izohroni oscilator (1890-1892);
-visokofrekventae struje promenljive frekvencije (1891-1892);
-Teslin sistem za bežični prenos energije (1891-1893);
-istraživanja i eksperimenti sa rezonantnim frekventnim kolima (1891-1893);
-visokonaponski aparati (1894-1896);
-otkriće kosmičkih zraka (1896);
-Teslina teorija o radioaktivnosti (1896-1898);
-vakuumske cevi za visoke potencijale (1896-1899);
-metodi i aparati za regulaciju i podešavanje rezonantnih kola (1896-1897);
-veština teleautomatike (1897-1899);
-veština individualizacije (1898-1903);
-otkriće Zemljine rezonance i zakona o rasprostiranju kondukcionih struja kroz Zemlju (1899);
-visokonaponski predajnici za bežični prenos (1899);
-eksperimenti sa veštačkim munjama (1899);
-metodi i aparati za prijem i pojačavanje efekata koji se prenose kroz prirodne medije (1903-1905);
-veština prenosa energije preko stacionarnih Zemljinih talasa (1906);
-svetski bežični sistem (1906-1919);
-brzinometar na novom principu;
-sigurno sredstvo zaštite od groma;
-avion velike brzine koji može vertikalno da se diže i koji lebdi u vazduhu, razni tipovi parnih i gasnih turbina, kompresori i vakuumske pumpe i ostali aparati (1916-1926).

Nikola Tesla potiče iz veoma stare svešteničke porodice po majci, dok je po ocu poreklom iz porodice istaknutih oficira ličkih graničara.

Lika se nalazi između planina Velebita, Plješevice i Kapele. Teslin smiljanski kraj, veliku zaravan u srcu Like, sa severa ograničava rečica Otešica, sa istoka reka Lika i grad Gospić, sa juga brdo i selo Oštra, a sa zapada Velebit.

Sredinom 15. veka, iz sela Pećana kod Prizrena, krenula su prema Crnoj Gori tri brata: Juriša, Budiša i Pilip. Zaustavili su se negde u slivu Morače i tu osnovali prvo stanište. Ne zna se koliko su se dugo zadržali na Morači i zašto su odatle otišli. Crna Gora, kršna i nepristupačna bila je za srpske izgnanike samo prolazna kapija ka postojbini Svetoga Save - Hercegovini koja je još imala nezavisnost.

Turci su u daljem nadiranju na zapad 1463. osvojili Bosnu, pa je sada na redu bila i Hercegovina. Slom Hercegovine 1482. godine, zatiče braću u blizini Metkovića, gde su dospeli preko Bileće, Ljubinja i Gabele. Nasilno pokrštavanje koje je sprovodila Mletačka republika, kao i tuđinska vlast naterali su ih da krenu dalje tražeći izglednije uslove za dalji opstanak. Kralj Matija je oko 1463. garantovao naseljenim bosanskim hrišćanima očuvanje pravoslavne vere kao i oslobađanje od poreza, uz uslov da štite zemlju od upada Turaka. Da bi ih zaštitio od samovolje vlastele stavio ih pod vojničku vlast senjske kapetanije. Čuvši za ovo, braća su otplovila brodom na sever, u Bag, gde su se rastali.

Juriša je otišao u Senj gde se nastanio. Kad su prešli Velebit, Pilip je otišao u Novi, a Budiša u Mušaluk: Od Pilipa su nastali Pilipovići, kasnije Filipovići, od Juriše Jurišići, a od Budiše - Budaci i Budisavljevići. Jedino su Budisavljevići ostali u pravoslavnoj veri. U Mušaluku su 1884. postojali ostaci crkvice i kamene ploče sa ćiriličnim patpisom „Budisavljević".

Budiša je imao sina Radomira, koji je po ocu uzeo prezime Budisavljević. On je izbegao 1527. godine prilikom upada Turaka u Krbavu i Liku, severnije u Gacku dolinu, na stranu Vojne krajine koja je tada imala poseban status jer je bila naseljena graničarima. Radomir se preselio sa porodicom u Um kraj Otočca. Predanje kaže da je Radomir, povlačeći se pred Turcima, bio sustignut kod mesta Korijen gde se zametnula neravnopravna borba iz koje je izašao kao pobednik.

Turci su 1689. proterani iz Like, a 1712. godine i ovi krajevi ulaze u sastav Vojne krajine. U to vreme Radomirovi potomci u šestom kolenu, braća Tošo i Maleš Budisavljević, tražeći bolju pašu za svoje „blago" i bogatiju šumu, napustili su Um i zaustavili se na obodu Krbavskog polja, gde su osnovali selo Pećane, nazvano po mestu iz kojeg su pre dva veka krenuli njihovi preci. Ovo mesto postalo je stalno sedište Budisavljevića.

Od drugog Tošinog sina Mijata potiče Aleksandar Leko Budisavljević. Naime, Mijat je imao sina Jovana, a Jovan sina Mijata, majora koji je 1838. za zasluge dobio plemićku titulu. Mijat major imao je troje dece među kojima je sin Bude postao general u austrijskoj vojsci. Leko Budisavljević bio je Budin sin. Đeneral Bude Budisavljević rođen je 1790. g. u Pećanima. Završio je nemačke vojne škole, a sanjao je o uvođenju srpskih škola u Lici. U tom naumu pomaže mu svim srcem prota Milutin Tesla, i njih dvojica se prisnije vezuju. General Bude Budisavljević umro je 1862. u Gospiću ne dočekavši ostvarenje svog sna.

Srednji sin Toše Budisavljevića, Manojlo imao je sina Marka, koji je bio deda Sofije Budisavljević, a čukundeda Nikole Tesle po majci. Marko Budisavljević služio je u Ličkoj graničarskoj regamenti od 1746. godine i imao je čin oberlajtanta, što odgovara današnjem činu poručnika.

Goneći Turke, Marko je sa svojom četom često prelazio preko tadašnje granice. Zbog svoje hrabrosti od austrijskog cara Josifa II je dobio plemićku titulu i naziv „prijedorski junak". Marko je imao četiri sina, od kojih su dvojica poginula u ratovima. Najstariji sin Markov, Toma Budisavljević Prijedorski; Teslin pradeda po majci, izabrao je sveštenički poziv. Bio je đak čuvene Vilićke srpske narodne škole, u kojoj se nastava držala na srpskom jeziku i pisalo se ćirilicom, za razliku od krajiških osnovnih škola gde se nastava držala na nemačkom jeziku. U 25. godini postao je sveštenik u selu Jošanima. Od 1814. do smrti 1827. bio je protoprezviter lički. Kao sveštenik stekao je veliki ugled, a priča se da je pre podne držao službu u crkvi, a posle podne komandovao četom srpskih graničara; Dobio je tri carska odlikovanja: Legiju časti za vreme francuske vladavine, i dva odlikovanja od austrijskog cara.

Sofija Budisavljević bila je treće dete protojereja Tome. Kasnije se udala za protu Nikolu iz ugledne srpske porodice Mandića i sa njim rodila osmoro dece. Najstarija od četiri kćeri bila je Georgina, majka Nikole Tesle, rođena je 1822. godine u Tomingaju: Od milja su je zvali Đuka.

Kao najstarije žensko dete, Đuka je posle majčine smrti morala da vodi celo domaćinstvo, brinući se o sedmoro ostale dece, pa zbog toga nije naučila ni da čita i piše.


Teslin ujak Petar Mandić bio je paroh u Gornjem Gračacu, a posle smrti Nikolinog oca Milutina postao je sveštenik i premešten je u Gospić, gde se oženio Martom Manojlović. Posle deset godina poželeo je da se zamonaši i kaluđerski postrig je dobio 1891. godine u manastiru Gomirje. Stekavši zvanje arhimandrita postaje iguman manastira Gomirje. Godine 1892. u Tuzli je posvećen za mitropolita zvorničko-tuzlanskog, a od 1896. je mitropolit dabrobosanski.

Drugi ujak Paja Mandić završio je vojnu akademiju i dogurao do čina pukovnika u austrijskoj vojsci. Bio je oženjen ćerkom bogatog veleposednika, a kada se penzionisao živeo je na tastovom imanju Pomaz kraj Budimpešte. Tesla je imao najprisnije odnose baš sa njim, što se vidi iz sačuvane prepiske sa rodbinom.
I treći ujak Toma Mandić bio je sveštenik. Živeo je u rodnom Gračacu.

Za razliku od majčine loze, o precima Teslinog oca Milutina ima manje podataka. Po rečima Teslinog sestrića Save Kosanovića, blizu mesta Raduča, gde je rođen Teslin otac Milutin, postojalo je još iz rimskog vremena mesto Tesleum.

Po Teslinom kazivanju, njegova porodica se ranije prezivala Draganić. Postoji više verzija njihovog porekla. Zajedničko za sve verzije jeste da su se Draganići raselili iz svoje postojbine pred najezdom Turaka, bežeći u hajduke. Draganići kao i Tesle slave sv. Đorđa. Kod Karlovca postoji selo sa ovim imenom. Prezime Tesla postojalo je samo u Lici.

U porodici se priča da su članovi jedne grane dobili nadimak Tesla zbog njihove nasledne osobine koju su bezmalo svi imali, a to su vrlo široki istureni prednji zubi koji su mnogo ličili na istureno sečivo drvodeljske sekire. Narod je za takve ljude govorio da imaju „teslave" zube. Tesle su bile poznate po dugovečnosti. Milutinov deda živeo je 129 godina.

Nikola, Teslin deda po ocu, oženio se Anom Kalinić i izrodio četvoro dece. Potiče iz stare graničarske porodice, iz sela Raduča u Lici. Kao graničarski narednik u Napoleonovoj vojsci odlikovan je za hrabrost. Tada je Vojna krajina pripadala Napoleonovim Ilirskim provincijama, dok kasnije opet potpada pod vlast austrijske monarhije.

Milutin Tesla rođen je 3. februara 1819. godine u selu Raduču. Zajedno sa bratom Josifom završio je nemačku osnovu školu u Gospiću, a kasnije ih otac upisuje u vojnu školu ili „matematiku" kako su je zvali Ličani, želeći da postanu krajiški oficiri. Josif, jedini stric Nikole Tesle, posvetio se vojnom pozivu i stigao do čina majora. Kao istaknuti matematičar, jedno vreme je predavao u kadetskoj školi i ostao upamćen kao pisac udžbenika iz matematike na nemačkom jeziku.

Milutin, sklon sanjarenju, filozofiji i umnom životu zaključuje da kruta vojnička disciplina ne odgovara njegovoj pesničkoj prirodi i napušta vojnu školu, upisujući se na bogosloviju u Plaškom, koju uspešno završava 1845. godine. Neposredno posle toga ženi se sa Đukom Mandić, ćerkom uglednog prote Nikole Mandića iz Gračaca. Zatim je rukopoložen za đakona, pa za sveštenika. Službuje prvo u Štikadu, a zatim u Senju, gde je bio od 1846. do 1852. godine. U Štikadi mu se rodio sin Dane 1846. godine, a tri godine kasnije, u Senju, najstarija ćerka Milka, dok je Angelina rođena 1853. godine u Smiljanu. Milutin kasnije dobija sina Nikolu i ćerku Maricu, a od 1863. postaje gospićki paroh. Na tom položaju ostaje do smrti, 1879. godine.

Nikola Tesla je rođen tačno u ponoć između 9. i 10. jula 1856. godine u parohijskoj kući pored crkve u selu Smiljanu u Lici, kao četvrto dete u porodici sveštenika Milutina Tesle. Dete je bilo bolešljivo i slabo pa su krštenje zakazali mimo običaja, sutradan, bojeći se da neće preživeti. Krštenje je obavio pop Toma Oklopdžija u crkvi svetog Petra i Pavla, a kum je bio Milutinov prijatelj, kapetan Jovan Drenovac. U crkvenim knjigama crkveno-slovenskim je zapisano da je dete dobilo ime Nikolaj. Dečak je, zapravo, dobio ime po jednom i drugom dedi Nikola.

Teslina majka Đuka bila je izuzetna žena, bistre pameti i spretnih prstiju. Iako nepismena, znala je ceo „Gorski vijenac" napamet, jer kako bi gde čula da neko nešto recituje, to bi odmah zapamtila. Imala je vešte ruke, pa je oduševljavala žene svojim ručnim radovima.

Tesla u svojim sećanjima o majci kaže: „Moja mati potiče iz veoma stare porodice u kraju u kojem su živeli, u kojoj je bilo više generacija pronalazača. Njen otac i ded pronašli su mnoga oruđa za kućnu poljoprivrednu upotrebu i druge potrebe. Ona je bila doista žena velike sposobnosti, odvažnosti i snage koja je prkosila mnogim burama u životu i prolazila kroz mnoga iskušenja izvlačeći pouke iz njih.

Moja mati bila je pronalazač prvog reda i ostvarila bi, po mom uverenju, velika dela da nije bila tako odvojena od modernog života i njegovih bezbrojnih mogućnosti. Pronašla je i izradila raznovrsna oruđa i sprave. Izatkala je i izvezla najfinije crteže, koji su mogli biti načinjeni od konca. Sejala je i negovala biljke i izdvajala vlakna sama bez ičije pomoći. Radila je neumorno, od jutra do kasne noći, i svojim rukama je pravila veći deo odela i drugih domaćih potreba. Kada je navršila šezdeset godina, prsti su joj bili još uvek tako pokretljivi da je mogla „zavezati tri čvora na trepavici".

Tesla oca ovako opisuje: „Moj otac bio je veoma obrazovan čovek, pravi prirodni filozof, pesnik i pisac. Za njegove propovedi govorili su da su rečite kao Abrahamove u Santa Klari. Imao je izvanredno pamćenje i često je znao da navodi poduže stavove iz raznih dela na raznim jezicima. Često je u šali govorio da bi mogao ponovo napisati neko klasično delo kada bi se izgubilo. Njegov stil bio je čuven. Njegove rečenice bile su kratke i jezgrovite, a pune dosetaka i satire. Njegove primedbe, pune humora bile su uvek nešto naročito i karakteristično... Otac je imao čudnu naviku da govori sam sa sobom. Često je vodio uzbudljive razgovore zapadajući u žestoku polemiku, menjajući visinu glasa. Slučajni slušalac zakleo bi se da se u sobi nalazi više osoba.
Iako moram sav svoj pronalazački dar pripisati majčinom uticaju, ipak je vaspitanje koje sam dobio od oca bilo od velike pomoći. Ono se sastojalo iz raznih vežbi, na primer iz pogađanja tuđih misli, pronalaženja grešaka u načinu izražavanja, iz ponavljanja dugih rečenica ili računanja napamet. Ti svakodnevni zadaci imali su za cilj da mi se pojača pamćenje i rasuđivanje, a naročito da se razvije kritičko osećanje, što je bez sumnje vrlo korisno."

Za svoju besedu „O važnosti rada", koju je održao u Senju pred episkopom Teofanom, koji je želeo da podvrgne ispitu sve parohe na svom području, sveštenik Milutin Tesla odlikovan je crvenim pojasom zbog najbolje održane propovedi.
Milutin se isticao kao pravdoljubiv čovek. Boreći se za srpske interese u Lici, u novinama je objavljivao članke pod pseudonimom Rodoljub Pravičić.

Željko Sarić

Željko Sarić, po obrazovanju inženjer elektrotehnike, objavio je dve knjige poezije i dva romana, između ostalog, roman o Nikoli Tesli „Posvećenik". Sekretar je Teslinog memorijalnog društva iz Njujorka za Balkan. Inicijator je i pokretač manifestacije Teslini dani, koja se već četiri godine održava u Beogradu u junu i julu. Živi i radi u Beogradu. Feljton donosi delove iz buduće knjige o Tesli pod naslovom „Nikola Tesla, genije koji je obasjao svet"

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 17.12.2005. u 22:46 GMT+1]}

---

Ni 62 godine posle smrti Nikole Tesle nisu poređane sve kockice iz bogatog i uzbudljivog života jednog od najblistavijih izumitelja i naučnika u ljudskoj istoriji. Zahvaljujući predusretljivosti i ljubaznosti Vilijama Terba, izvršnog sekretara i jednog od glavnih utemeljivača Teslinog memorijalnog društva u Njujorku, „Politika” je u prilici da ekskluzivno objavi novopronađena, do sada nepoznata pisma „ličkog Prometeja”.

Zamisao da se Nijagarini vodopadi, među najvišima na planeti (48 metara), ukrote da stvaraju struju potiče iz sredine 19. veka. Iako je 1873. kompanija „Hidraulik čenel” izgradila turbine ukupne snage 5.000 kilovata, šest godina kasnije one su korišćene za pogon dinamo-mašina i osvetljenje Nijagarinih vodopada (po Brašovom sistemu). Uspešno iskorišćavanje vodene snage ostalo je i dalje nerešeno.

Na predlog vodećih ljudi kompanije „Nijagara fols pauer”, osnovane da razreši dotičnu začkoljicu, uspostavljena je Međunarodna komisija za Nijagaru koju je predvodio nesumnjivi naučni autoritet tog vremena – lord Kelvin. Raspisan je konkurs i do 1890. stiglo je 17 projekata od 20 autora iz zapadnih zemalja. Jedini je plan škotskog profesora Džordža Forbsa predviđao upotrebu Teslinog polifaznog sistema (njegov ljuti suparnik Tomas Edison je odbijen).

„Prilično je iznenađujuće za mnoge, kao što je, moram priznati isprva bilo i za mene, kada sam posle detaljnih i potpunih ispitivanja pronašao”, pisao je profesor Forbs dotičnoj komisiji, „kako jedino praktično rešenje za Bafalo i najbolje rešenje za novi industrijski grad za koji je predloženo da se gradi blizu Nijagare, leži u usvajanju generatora i motora na naizmeničnu struju. Jedini nesinhronizovani motor, razvijen do praktičnog oblika, jeste Teslin motor koji je proizvela Vestinghausova električna kompanija i koji sam podvrgao mnogobrojnim testovima u njihovim radionicama u Pitsburgu.”

Međutim, lord Kelvin se usprotivio.

U vezi sa ovim vredi pomenuti jedno pismo Nikole Tesle, napisano 19. avgusta 1895. godine Edvardu Dinu Adamsu, piscu dvotomne knjige o istoriji poduhvata Nijagara. Na pitanje Adamsa da li da u svojoj knjizi komentariše činjenicu da je lord Kelvin u početku bio protiv naizmeničnih struja, Tesla je odgovorio:

„... možda je bolje da ne razočaramo lorda Kelvina, pošto se ništa ne može dobiti, a mnogo se može izgubiti ukazivanjem na grešku velikog čoveka.”

Ali, kada je najpre u Evropi, između Laufena i Frankfurta, napravljen trofazni sistem prenosa naizmeničnih struja, a zatim na Svetskoj izložbi u Čikagu uspešno prikazan Teslin polifazni sistem, Nijagarina komisija je i zvanično 5. maja 1893. odlučila da upotrebi njegovo dostignuće. U oktobru iste godine Vestinghausova kompanija je dobila ugovor za gradnju tri Teslina polifazna generatora snage 3.500 kilovata (mogu se nazvati Teslinim jer je od 13 patenata devet njemu pripadalo). Spomen-ploče koje svedoče o ovom događaju čuvaju se na Nijagarinim vodopadima i u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

U kakvom ste srodstvu sa Nikolom Teslom?

– Moja baba bila je najstarija Teslina sestra Angelina. Teslino porodično stablo je vrlo tanko. Nikada nije bilo više od pet Teslinih srodnika sa moje strane, a samo dvoje je živih. Moj rođak Jovan Trbojević, devet godina stariji, živi u Čikagu. Tesline tri sestre imale su desetoro dece, petoro unučadi i samo petoro praunučadi. Svi drugi Teslini rođaci su najmanje dva kolena dalje od krvnog srodstva.

Zašto je Nikola Tesla pisao Edvardu Dinu Adamsu?

– Edvard Din Adams bio je predsednik „Katarakt konstrakšn” kompanije. Njegovo nameštenje uslovili su Džon Pierpont Morgan i drugi investitori koji su finansirali projekat. Adams je bio njujorški bankar sa znatnim administrativnim i tehničkim umećem koji je investitorima bio garant da je novac dobro uložen.

Kao predsednik kompanije, Adams bio je suočen s različitim nedoumicama: od zapošljavanja ljudi u svojoj kompaniji do biranja mogućih ponuđača za sve delove električne centrale koja bude izabrana za Nijagarine vodopade. Iznenađujuće je da je izabrao da piše Tesli zbog tehničke pomoći za procenu predloga koji su mu pristizali, a osećao ih je da su izvan njegovog domašaja. Kažem „iznenađujuće”, jer ovo ukazuje koliki je ugled imao Tesla u to davno vreme.

Pisma su, najčešće, specifični odgovori na specifična pitanja. Od prvog Tesla stavlja do znanja da su ona namenjena, isključivo, privatnoj prepisci između njega i Adamsa: „Budite ljubazni da ovu kao i svaku drugu komunikaciju do koje dođe sa mnom smatrate u potpunosti ličnom…”

Do 11. maja bila su pisana rukom, na papiru porodičnog hotela „Gerlah” u Zapadnoj 27. ulici na Menhetnu, gde je Tesla živeo od septembra 1892. do marta 1899. Sledeća iz 1893. i ono iz 1894. otkucana su na papiru sa zaglavljem njegove laboratorije u Južnoj petoj aveniji 35 na Menhetnu. Postrojenje je izgorelo 13. marta 1895. Pisma iz 1895. poslata su iz njegove kancelarije i laboratorije iz Istočnohjustonske ulice 46 na Menhetnu.

Gde su pisma do sada čuvana?

– U ovom trenutku ne želim da otkrivam mesto. Ona su deo arhive koja je bila skrivena oko 70 godina i ponovo su pronađena 2003. Meni su postala dostupna zbog ličnog ugleda i porodičnih veza s Nikolom Teslom i, naravno, položaja u Teslinom memorijalnom društvu. Vlasnik pisama svestan je njihove istorijske važnosti i materijalne vrednosti.

Šta je to nadragocenije u sadržaju?

– Tri stvari se izdvajaju u sadržaju i stilu pisama: potpuno vladanje svim pojedinostima tehničkih pitanja koja su postavljena, diplomatija i dostojanstvo u odgovarima, čak i kada je suočen s nepraktičnim ili čudnovatim zamislima ili predlozima, i vrhunski engleski, iako ih je pisala ličnost kojoj je on bio četvrti ili peti jezik i koja je došla u Ameriku pre manje od deset godina.

Ako govorimo o Teslinim vladanju tehnikom i diplomatiji, zaključio sam da je on imao u glavi celokupan i konačan izgled hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima, od samog početka pre 1893. godine, a možda i ranije. U njegovim pismima krije se pažljivo vođenje Adamsa do rešenja koje će biti najuspešnije za sve strane u tom poduhvatu.

Tesla je bio svestan gigantskog skoka napred koji predstavlja Nijagarina hidrocentrala i da je Adamsov ugled neprestano izložen opasnosti (Vestinghausovi generatori dostizali su 5.000 konjskih snaga svaki, u vreme kada je najveći u upotrebi imao 150, a transformatori su mogli da barataju sa 1.250 konjskih snaga dok su tadašnji dosezali najviše deset). Tesla nije nipodaštavao predloge drugih, već im se suprotstavljao boljim rešenjima. Objašnjavao je i branio sve prednosti svojih patenata (prodatih Džordžu Vestinghausu) i kako preimućstva suparničkih neće ometati Adamsov sistem upravljanja. Da bi zadovoljio Adamsove finansijske ciljeve Tesla je često naglašavao uštedu bakra i prostora ili učinak koji proističe iz rešenja što ih je predlagao.

Kada se ima u vidu njegov pisani engleski, mogu samo da kažem da se takav stil i kompetencija danas retko sreću u tehničkom (ili društvenom) pisanju. Oni nas podsećaju na divna prohujala vremena dopisivanja koja su gotovo sasvim na izmaku – potisnuli su ih oskudno obrazovanje, beleške i elektronska pošta.

Hoće li ova pisma da završe u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu?

– Teško mi je da odgovorim potvrdno, jer ne verujem da će tamo otići. Postaraću se da Muzej dobije izvanredne kopije kada završim svoje istraživanje i pripremim papire zadovoljavajuće razumljivosti. (Već sam dostavio Muzeju kopije nekih pisama koja čuvam u svom kompjuteru.)

Jedan od ciljeva mog putovanja u Srbiju i Beograd septembra 2004. bio je da nastavim proučavanje pisama. Pretpostavio sam da ću naći kopije Adamsovih pisama Tesli koja su proizvela odgovore koje imam. Čak sam verovao da Muzej, možda, ima neke nacrte koje je pravio Tesla pre nego što je napisao svako pismo Adamsu. (Tesla je čuvao nacrte dužih telegrama i nekih pisama koja je slao mom ocu kada su bila složenija ili tehničke prirode).

Zamislite moje razočarenje kada sam otkrio da u Muzeju, čak, nemaju ni poseban dosije sa imenom Evdarda Dina Adamsa, najodgovornijeg čoveka za izgradnju hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima, po kome je prvobitno nazvana! Najstarija dokumenta u Muzeju o projektu na Nijagarinim vodopadima potiču iz 1897, godinu dana nakon što je postrojenje pušteno u pogon.

Nisam bio iznenađen što nema nacrta za pisma iz 1893. (u Muzeju objašnjavaju da je požar 1894. u njegovoj kancelariji i laboratoriji uništio svu dokumentaciju iz tog razdoblja). Pošto su pisma pisana na hotelskom papiru, nadao sam se da se ona čuvaju među njegovom ličnom imovinom. Da sam došao do bilo kojeg od ovih izvora, to bi me spasilo teškoća u odgonetanju nerazgovetnih delova Teslinog rukopisa.

Da li ste pisma pokazali nekom stručnjaku za naučnu ekspertizu?

– Imam neophodne istorijske i tehničke mogućnosti u ovom trenutku da nastavim svoja istraživanja. Potrebno je istražiti dve oblasti. Prvo, da li postoji još neki izvor Adamsovih pisama napisanih Tesli? Drugo, da li je Tesla svoje odgovore Adamsu usaglasio sa Džordžom Vestinghausom ili njegovim inženjerima ili ih je pisao nezavisno i po sopstvenom nahođenju? Istražio sam većinu mesta gde bi, možda, mogla da se nalaze Adamsova pisma i nisam pronašao ništa što obećava. Planiram da posetim korporaciju „Vestingghaus” i Muzej Džordža Vestinghausa u Pistburgu da bih ustanovio da li postoji odgovarajuća prepiska od 1892. do 1894. godine. Po mom mišljenju, Tesla je postupao potpuno samostalno i nezavisno u prepisci sa Adamsom. Na to ukazuju lično obraćanje i pisanje rukom.

Kakvih novosti ima u Teslinom memorijalnom društvu?

– Na dnu svakog dokumenta Teslinog društva zapisani su njegovi ciljevi. Zadovoljni smo što oživljavamo znanje o Tesli, njegovim dostignućima i zamislima stanovništvu Severne Amerike i Evrope koje nije tehnički potkovano, što je najznačajniji doprinos 25-godišnjih napora. Kao izvršni sekretar, usredsredio sam se na medije znajući da pozitivno pominjanje Teslinog imena u programima nacionalne televizije ili novina može da izazove veće interesovanje za njega nego svi govori koje bismo održali ja i moje kolege do kraja života. Kao poseban dodatak poslao sam vam podatke o skorašnjim dokumentarcima na videu (uključujući „Bitku struja”, prikazanu oktobra prošle godine u Nemačkoj, Francuskoj i SAD), upravo objavljene knjige i dopune o statusu Teslinog Vordenklif tornja na Long Ajlendu u Njujorku.

Najbliži rođak

Milutin i Đuka (Georgina) Tesla imali su petoro dece: dva sina, Dana i Nikolu i tri ćerke, Milku, Angelinu i Maricu. Vilijam Terbo je sin Nikole Trbojevića i unuk Angeline Tesle, čije je udato prezime Trbojević (otuda i amerikanizovano prezime Terbo). Dakle, on je najbliži živi rođak Nikole Tesle.

Ključni datumi

Pitanja Vilijamu Terbu tiču se pisama koje je Nikola Tesla napisao Edvardu Dinu Adamsu 1893 – 9. januara, 2. i 6. februara, 12, 21, 22. i 26. marta, 11. maja, 27. jula i 6. septembra. Ostala imaju datum 9. avgust 1894, 2. i 17. jul i 19. avgust 1895. godine, ali se samo usput dotiču sadržaja onih iz 1893.

Ključni datumi za postavljanje postrojenja na Nijagarinim vodopadima, neophodni za razumevanje pisama:

- Četvrtog oktobra 1890. počelo kopanje hidrauličnog tunela za postrojenje. U to vreme još nije odlučeno kojom će se tehnologijom stvarati snaga. Elektricitet je bio samo jedan od načina u konkurenciji.

- Godine 1893. Svetska izložba u Čikagu. Ugovor za osvetljenje izložbe alternativnom strujom (AC) dobio Džordž Vestinghaus koristeći patent Nikole Tesle iz sredine 1892. To je bilo najvažnije prikazivanje Teslinog/Vestinghausovog polifaznog AC sistema koje ga uvrstilo u nadmetanje za projekat Nijagarini vodopadi.

- Šestog maja 1893. Međunarodna Nijagarina komisija izabrala je elektricitet za obezbeđenje snage. Teslin/Vestinghausov AC sistem bio je jedini među takmičarima.

- Oktobra 1893. „Katarakt konstrakšn” kompanija obznanila je da je izabrala „Vestinghaus elektrik i manufekčering” kompaniju za graditelja elektrane i generatora i „Dženeral elektrik” za izgradnju prenosne linije od Nijagarinih vodopada do Bafala, udaljenog oko 42 kilometra (koristeći Teslin patent na osnovu licence).

- Devetnaestog jula 1896. Tesla je prvi put posetio Nijagarine vodopade. U pratnji Džordža Vestingausa, Edvarda Dina Adamsa i drugih dostojanstvenika pregledao je gotovo završenu elektranu.

U ponoć 11. novembra 1896. sistem je počeo da prenosi AC električnu energiju do Bafala.

Stanko Stojiljković

O TESLINOJ PREPISCI

U „Politici” od 23. februara 2005. godine pojavila se netačnost u vezi sa prepiskom Nikole Tesle i Edvarda Dina Adamsa.

U arhivskoj građi Muzeja Nikole Tesle postoji fajl prepiske Nikole Tesle i Edvarda Dina Adamsa, koja nije stavljena na uvid gospodinu Terbu prilikom njegove posete prošle godine, jer je ceo lični fond pod revizijom. Ovaj podatak mu je poznat. Ostale informacije koje su objavljene u članku su proizvoljna razmišljanja gospodina Terba.

Gospodinu Terbu je pokazana samo prepiska njegovog oca sa Teslom, jer je taj deo prošao reviziju i objavljen je u knjizi „Prepiska sa rođacima”, 1993. godine.

Marija Šešić,
direktor Muzeja Nikole Tesle

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 17.12.2005. u 23:06 GMT+1]}

---

Legendarni britanski rok muzičar Dejvid Bouvi koji se već uspešno ogledao kao glumac, dobio je novu filmsku ulogu - tumačiće lik čuvenog pronalazača Nikole Tesle, javlja Bi-Bi-Si, a prenosi Fonet. Filmski časopis Verajeti je objavio da će Bouvi (58), zajedno sa Hju Džekmenom, Kristijanom Bejlom i Majklom Kejnom, koji je inače takođe poreklom iz južnog Londona, glumiti u filmu "Prestiž".



slike Bouvija kao Tesle: http://movies.aol.com/celebrit...-story-about-two-young/1744006

Scene iz filma: http://movies.aol.com/movie/th...-story-about-two-young/1744006
http://www.imdb.com/title/tt0482571/photogallery

O samom filmu: http://www.imdb.com/title/tt0482571/

Nikola Tesla, rodom iz ličkog sela Smiljane, smatra se jednim od najvećih naučnika u istoriji elektrotehnike i jednim od najvećih izumitelja druge polovine 19. i početka 20. veka.

Kako podseća agencija Pres asosiejšn, Tesla je bio srpski elektroinženjer koji je postao američki državljanin i za života je smatran "mađioničarem", jer je uspeo da otkrije zadivljujuće naučne pronalaske.

Film "Prestiž" je po žanru triler i baziran je na romanu Kristofera Prista, objavljenom 1996. godine, u kojem dvojica mađioničara inače rivala, stupaju u kontakt sa Nikolom Teslom, u Londonu na prekretnici prošlog i pretprošlog veka.

"Prestiž" će režirati renomirani britanski reditelj Kristofer Nolan koji poznat po ostvarenjima "Memento" i "Betmen počinje". Bouvi je već glumio u filmovima "Čovek koji je pao na zemlju", "Srećan Božić, gospodine Lorens" i "Baskijat". Snimanje bi trebalo da počne u januaru sledeće godine.

Glas Javnosti

Istraživači života i dela Nikole Tesle uporno tragaju, a istovremeno pažljivo osluškuju vesti sa raznih strana sveta, ne bi li otkrili i delić filmskog zapisa sa njegovim autentičnim likom.

Iako je Tesla bio inspiracija za mnoga filmska ostvarenja, izgleda da neka „zla kob" prati njegovu filmsku sudbinu. Snimanje njegove sahrane 1943. godine nije uspelo, razvijeni film je bio prazan od momenta ulaska filmske kamere u crkvu sa posmrtnim kovčegom.

Nedavno sam učestvovao u dokumentarcu o Nikoli Tesli koji Mihael Kraus, producent iz Berlina, snima u nemačko-francusko-danskoj koprodukciji. On je izrazio nadu da ćemo do ovog otkrića možda doći! Sa rediteljem Draganom Marinkovićem i urednikom Vladom Jelenkovićem sarađivao sam 1990. godine na snimanju prve od šest epizoda naučno-dokumentarne serije Kulturnoobrazovnog programa TV Beograd „Nikola Tesla". Ta jedna epizoda je završena i prikazana tri godine kasnije, čime je rad na serijalu bio završen zbog poznatih događaja koji su kasnije nastupili.

Fric Lang je svoj znameniti „Metropolis", snimio 1926. godine i u njemu je aktivno učestvovao Teslin dugogodišnji verni saradnik Cito. Zagrebački režiser Krsto Papić, koji je angažovao Petra Božovića za svoj film „Tajna Nikole Tesle", dugo je najavljivao da će glavnu ulogu igrati Robert de Niro („Politika", 1.1.1977).

Igrane filmove o Tesli želeli su da snime Dejvid Linč, Robert Zemekis, kao i reditelj Golas, koji je imao nameru da ekranizuje knjigu Margaret Čejni - „Tesla, čovek van svog vremena", za koju je autorska prava otkupio Staven Spilberg još 1991. godine, ali do danas film nije snimljen.

Jedan od tvoraca grupe „Monti Pajton", Teri Gilijam, Amerikanac iz Minesote, postao je zaokupljen Teslom nakon kupovine bivšeg Markonijevog dvorca, odakle je vršio eksperimente sa radio-talasima, ali, iako je najavljivao, film o tome ko je zapravo izmislio radio, nije snimio!

Ne tako davno, juna 2002. godine, sve je bilo spremno da počne snimanje prvih kadrova filma britanskog reditelja Kena Rasela „Tesla i Katarina", koji je već u najavi izazvao burne reakcije. Džek Nikolson je odbio da igra glavnu ulogu rečima da želi da vidi tog ko će se posle njega usuditi da učini to isto!

Znaju li poznate filmske veličine u šta se upuštaju i ne boje li se, možda, da će im se njihova dela, po nastanku, prosto „oteti iz ruku" i da ih više neće moći kontrolisati?!
Da li je uopšte moguće oživeti jednog jedinog i neponovljivog Nikolu Teslu, makar i na filmskom platnu? Ko će biti kadar da pobije tvrdnje astralnih „stručnjaka" koji tvrde da Tesla nije imao ni prethodnih ni potonjih života!

Milovan Matić, autor knjige
„Teslino proročanstvo", Beograd

“MOJ život je bio neprestano treperanje između agonije i neuspeha i blaženstva uspeha”. Na tragu te misli Nikole Tesle Milan Ždrale, publicista i novinar, koji je inače, završio studije fizike i novinarstva, napisao je knjigu “TESLINA BAJKA”.

Autor pokušava da pronađe novi, autentičan, popularan i zanimljiv put u odslikavanju polivalentne ličnosti velikog naučnika. Pored osnovne linije koja se bavi naučnim životopisom - radom na polju elektromagnetike i primene naizmeničnih struja i radovima na bežičnom prenosu električne energije, Ždrale ne zanemaruje ni humanistički i mistični deo Teslinog života. Osnovna ideja knjige je uspravo vezana za totalitet ličnosti koji je neodvojiv od krajnjeg produkta, dela, koje zasenjuje svet svojom veličinom, kaže kritičar Petar Arbutina. Izdavač je “Dereta”, 178 str, 300 din.

Dragan Bogutović

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 21.11.2006. u 09:56 GMT+1]}

---