[es] - Da li je učestalo razboljevanje kod čovečanstva, posledica dugotrajne ishrane bez(ili malo) ENZIMA ?

Dark Icarus
Goran Lalić
Beograd

Član broj: 19775
Poruke: 428
*.nat-pool.bgd.sbb.co.yu.

+2 Profil

^{16.04.2005. u 14:20 - pre 231 meseci}

Kao prvo: kakva je to "obamrlost" čovečanstva, šta su to "plodovi za hranu", šta je "baza plodova za hranu", šta je to potrebno čoveku u 80% ishrane što mi ne unosimo? Enzimi su potrebni čoveku u 80% ishrane? :D

I da, enzim se piše malim slovom.

Kao drugo, enzimi su proteini. Proteini se ne mogu apsorbovati iz creva u celosti već bivaju rastureni na pojedinačne aminokiseline (i eventualno dipeptide) i u tom obliku ulaze u krvotok.

Kuvanje, istina, denaturiše proteine, ali to za ovu priču nema veze - sirov ili kuvan, protein će biti razbijen u sastavne delove. Što će reći da ni jedan enzim unet hranom ne može da uđe u naš krvotok.

E sad, drugo je to što termička obrada hrane stvarno uništava neke druge stvari - npr. vitamine - koje se direktno apsorbuju i koriste u metabolizmu. Međutim, moramo imati u vidu da termička obrada takođe uništava i bakterije, parazite, (čak i neke viruse, ali to je manje bitno jer virusi koji se nalaze u hrani uglavnom ne mogu da naškode čoveku)... tako da je pasterizacija mleka ipak dobra stvar.

I naravno pečenje i dimljenje povećava procenat CO i slobodnih radikala koji dokazano povećavaju incidencu tumora.

Ali hajde ti jedi sirovo meso i nepasterizovano mleko (a ja ću termički obrađenu hranu) pa da vidimo koji će od nas da poživi duže.

_{In a game of chess you must never let your opponent see your pieces - Zap

Brannigan}

Odgovor na temu

Milan Nikolic
Beograd

Član broj: 39042
Poruke: 158
*.yubc.net.

Jabber: lenche@yubc.net

Profil

Re: korišćenje Enzima

^{16.04.2005. u 17:03 - pre 231 meseci}

Ajde vazi !

Pogledaj malo o presnoj hrani na netu.

Obamrlost covecanstva covece, kako ti nije jasno; pogledaj statistike o bolovanjima, procentima porasta smrtnih bolesti, i mnogih manjih ili vecih tegoba.

“Sta su to plodovi za hranu” – pitas. Sve sto bilje po celoj zemlji i drveca daju to su plodovi; skoro sve koristimo za hranu.

Baze od hrane su moj skracen uvod da ne davim puno.

“Nasa krv sastoji se od jedne petine (20%) kiselih materija, i cetiri petine (80%) alkalnih materija ili baza. Mi znamo da nasa hrana, prilikom procesa metabolizma u celijama, uz pomoc kiseonika vrsi odredjeno sagorevanje. U tom hemijskom procesu nastaju kiseline i baze koje bi, sto bi bilo najpozeljnije, trebalo da odgovaraju prethodno navedenom procentualnom odnosu u krvi, kako taj odnos kiselina i baza ne bi bio izvan svog optimuma. Od svih namirnica je mleko jedina ciji odnos kiselina i baza u procesu metabolizma tacno odgovara njihovom odnosu u krvi.
Namirnice koje vaze kao 100 odsto kisele, tj. stvaraju kisele materije u procesu metabolizma jesu meso, zivitinjske masti, biljna mast u cvrstom stanju, rafinirano ulje, beli hleb, polu beli hleb, beli secer, kuhinjska so, mnoge kisele vrste voca, rabarba i sve vrste jela spravljenih sa belim secerom i belim brasnom, kao i cokolada. Sto se tice kiselih reakcija voca, naucnici nisu jedinstveni.
Stopostotno alkalne namirnice, koje stvaraju alkalne, odnosno bazne materije u metabolizmu su sve vrste povrca, sve zeleno povrce, luk, krompir, pitomi kesten, psenicne mekinje i lukovica domaceg suncokreta (izuzetak mahunaste biljke).
Prilikom kuvanja bazne vrednosti se znatno umanjuju.

Godine 1940. je americki istrazivac Edward Howell otkrio stvarne zivotne materije – enzime. Enzimi su nosioci zivota kod svih zivih bica i oni elementi nase ishrane koji nose zivot (ukoliko nisu unisteni kuvanjem) (Journal of the American Association for Medical and Physical Research, 15. april 1940).
Nauka, zacudo, za ovo izvanredno otkrice uopste nije dala adekvatno priznanje i nije ucinila nista da o predmetu enzima informise siroku javnost, kao sto je svojevremeno ucinjeno za vitamine. Zasto, uopste to ciniti? Objasnjenje se vec nazire: enzime, kao nosioce zivota mozemo naci samo u zivoj, nekuvanoj hrani. Oni se, dakle, ne mogu industrijski proizvoditi, pa se, zato, od njih ne moze praviti nikakav biznis. Vestacki enzimi ih nikada nece moci zameniti…
ENZIMI se nalaze samo u namirnicama koje daju BAZNU materiju. “ Ernst Ginter – Ziveti Bez Bolesti.

Ono što mislim da znam, može biti interesovanje za mnogo više.

Odgovor na temu

Dark Icarus
Goran Lalić
Beograd

Član broj: 19775
Poruke: 428
*.nat-pool.bgd.sbb.co.yu.

+2 Profil

Re: Da li je učestalo razboljevanje kod čovečanstva, posledica dugotrajne ishrane bez(ili malo) ENZIMA ?

^{16.04.2005. u 21:20 - pre 231 meseci}

Citat:

Milan Nikolic: Obamrlost covecanstva covece, kako ti nije jasno; pogledaj statistike o bolovanjima, procentima porasta smrtnih bolesti, i mnogih manjih ili vecih tegoba.

Koje su to smrtonosne bolesti čiji procenat raste? Moguće je da misliš na tumore, AIDS ili nešto treće. Naravno da procenat smrtonosnih bolesti raste uporedo sa povećanjem životnog veka. Pre ljudi nisu stizali da obole od tumora, već su umirali pre 50e godine života.

btw. kakve sve veze fraze "procentima porasta smrtnih bolesti, i mnogih manjih ili vecih tegoba" imaju sa reči "obamrlost"?

Citat:

Milan Nikolic:“Nasa krv sastoji se od jedne petine (20%) kiselih materija, i cetiri petine (80%) alkalnih materija ili baza".

Sedi, jedan. Ala si ga ti pojednostavio. Naša krv se sastoji iz 55-65% vode, za početak. Pa gde ti se dedoše eritrociti, leukociti, trombociti, albumini krvi?
pH krvi: 7.36 (venska) - 7.40 (arterijska). Krv je puferski sistem, tačnije, pH krvi je regulisana preko velikog broja organskih i neorganskih puferskih sistema. Šta to znači? To znači da krv može da podnese ogromne varijacije u odnosu kiselina i baza bez IKAKVE promene pH. Plus, postoji takva stvar kao što je bazni bilans organizma koji može da bude smanjen ili povećan, i u oba slučaja organizam ima fenomenalne mehanizme kompenzacije - npr. povratna sprega koja kontroliše količinu izlučene uree itd.

Jedini način da dođe do promene pH krvi jeste neka debela metabolička bolest /akutno stanje, npr. potpuno otkazivanje jetre, hiperventilacija ili možda prestanak disanja (O₂ i CO₂ utiču na pH krvi, CO₂ direktnije jer u suštini čini bikarbonatni pufer.), pa onda keto-acidoza kod šećerne bolesti itd. Veruj mi kada ti kažem da moja krv ima isti acidobazni odnos kao krv puritansko-vegertarijansko-frutarijanskog nestresnog žgoljavog budističkog sveštenika; kao i krv debelog zadriglog masnog kamiondžije koji ždere majonez na pljeskama tri puta dnevno.

Citat:

Milan Nikolic:"Godine 1940. je americki istrazivac Edward Howell otkrio stvarne zivotne materije – enzime. Enzimi su nosioci zivota kod svih zivih bica i oni elementi nase ishrane koji nose zivot (ukoliko nisu unisteni kuvanjem) (Journal of the American Association for Medical and Physical Research, 15. april 1940)."

- "stvarne životne materije" - šta to sad znači? Znači da su ostali proteini nestvarne životne materije? Da su ugljeni hidrati stvarne neživotne materije? Da su nukleinske kiseline stvarne životne nematerije?

Elementi ishrane koji nose život!!!??? Gde ga nose? Kako ga nose? Šta to znači, da ne bismo mogli da živimo da u hrani koju jedemo nema enzima???

Preporučujem da nađeš malko moderniji izvor informacija, manje bi se blamirao... kada je taj članak pisan, za DNK se mislilo da služi kao strukturalna komponenta ćelije

Citat:

Milan Nikolic: Oni se, dakle, ne mogu industrijski proizvoditi, pa se, zato, od njih ne moze praviti nikakav biznis. Vestacki enzimi ih nikada nece moci zameniti…

EEEEEEERRRR. Greška. Mogu se industrijski proizvoditi, biotehnološka industrija se bavi time već decenijama, i mogu zameniti prirodne. Primer: insulin, koji je enzim, i koji se proizvodi da bi se dao dijabetičarima (kod dijabetesa tip 1) koji ne mogu sami da ga proizvode.

Citat:

Milan Nikolic:ENZIMI se nalaze samo u namirnicama koje daju BAZNU materiju. “ Ernst Ginter – Ziveti Bez Bolesti.

Ne, enzimi se nalaze u svim živim bićima, bez obzira koliko su ta živa bića "kisela" ili "bazna".

I naravno ostaje ono što sam ti rekao da ni jedan jedini progutani enzim ne dospeva do naše krvi, već svi bivaju razbijeni u pojedinačne aminokiseline.

Uostalom, enzimi su visoko specifični, i njihova proizvodnja u ćeliji je precizno regulisana. There is NO CHANCE IN HELL da će enzimi iz naše ishrane, namenjeni da rade U ŽIVOTINJI/BILJKI uspeti da uđu u naš organizam i početi da nonštalantno obavljaju svoju funkciju. Šta će nama životinjski i biljni enzimi???

Sve mi se čini da laješ uz pogrešno drvo. Naravno, ishrana umnogome utiče na zdravlje pojedinca, i naravno, ovo društvo se vrlo nezdravo hrani, ali veruj mi kada ti kažem: enzimi koje uzimamo u ishrani nemaju veze sa svim tim.

_{In a game of chess you must never let your opponent see your pieces - Zap

Brannigan}

Odgovor na temu