[es] - [Lingvistika]: Engleski jezik i njegova upotreba na uštrb srpskog jezika

teddy

Član broj: 5778
Poruke: 551
*.rcub.bg.ac.yu.

+1 Profil

Re: [Lingvistika]: Engleski jezik i njegova upotreba na uštrb srpskog jezika

^{03.03.2005. u 15:18 - pre 233 meseci}

2 Jbyn4e:

Reč "nisam" ne navedoh jer ne počinje sa "ne" (iako je po svoj prilici nastala od nekadašnjeg "nesam" ili "nesum"), pa je zato ogromna većina i piše spojeno.

Srpska tastatura ima lepo rešene sve simbole koji ti trebaju (kucaju se desnim altom) - pogledaj srpsku latiničku i ćiriličku tastaturu

Većina korisnika računara u ovoj zemlji ni ne zna da desni alt može da ima drugačiju funkciju od levog, ali je ovo uobičajena praksa u gotovo svim evropskim zemljama (pogledati nemačku, francusku i italijansku tastaturu).

Jedini je problem u tome što je teško naučiti da se @ kuca kao desni Alt (poznat kao AltGr) + V i slično. Zato se i na tržištima navedenih zapadnih zemalja (koje neguju svoj jezik i pismo, za razliku od nas) u najvećoj meri prodaju lokalizovane tastature, da korisnici ne bi morali stalno da prebacuju ili pak uče napamet raspored znakova.

2 zi::

Prvi put čujem da se ispred elipsisa (tri tačke) piše razmak u nekim slučajevima. Odakle ti to?

P.S. Sliku sam stavio u post jer linkovanje nije funkcionisalo zbog zagrada u adresi, originali se nalaze na http://www.language-keyboard.c...s/serbian_keyboard_(latin).jpg i http://www.language-keyboard.c...erbian_keyboard_(cyrillic).jpg

Spasa nam nema, propasti ne možemo!

Prikačeni fajlovi

serbian_keyboard.JPG - 101.38k

Odgovor na temu

JogyII

Član broj: 29257
Poruke: 623
*.imtel.co.yu.

Profil

Re: [Lingvistika]: Engleski jezik i njegova upotreba na uštrb srpskog jezika

^{03.03.2005. u 15:32 - pre 233 meseci}

Citat:

Buum: Generalno, problem je što mlađe generacije sve manje čitaju knjige (beletristiku) na maternjem jeziku pošto su trenutno daleko interesantnije igrice i Internet. Čitanje obogaćuje rečnik i posredno poboljšava pravopis.

nemora da znaci, recimo ja kada imam izbor da procitam ISTU knjigu na srpskom ili engleskom radije biram verziju na engleskom pre svega zbog loseg kvaliteta prevoda

takodje kada gledam filmove ako mogu uvek izaberem verziju bez subtitle-a, a zgrozim se kada vidim "nase" pokusaje sinhronizacije filmova, nisu ni prineti recimo nemackim LOL

usput smatram i da bi svi (ceo svet) trebalo da govorimo isti jezik, mozda ne engleski nego neku mesavinu kineskog, engleskog i spanskog, a da profesorima istorije ostavimo da proucavaju "maternje" jezike to bi smanjilo razlike i neslaganja, povecalo raspolozivo trziste, kao i izbor robe, i verovatno smanjilo troskove koji su posledica odrzavanja zasebnih verzija proizvoda za razlicita trzista.

offtopic naravno isto smatram i za standarde za napon, telefonske prikljucke i jos mnogo toga ali ovde smo krenuli o jeziku

So Long, and Thanks for All the Fish

Odgovor na temu

aleksandaraleksandar
aleksandar
[earth].[europe]

Član broj: 13175
Poruke: 2895
*.sbb.co.yu.

Sajt: aleksandaraleksandar.blog..

+6 Profil

Re: [Lingvistika]: Engleski jezik i njegova upotreba na uštrb srpskog jezika

^{03.03.2005. u 15:44 - pre 233 meseci}

Citat:

Jbyn4e:A inace obicno pisem bez nasih slova da ne bih morao da prebacujem tastaturu na srp. zbog navike sa :".,#@ i slicnim znakovima ;)

http://www.elitesecurity.org/tema/88519

Odgovor na temu

zi::
Igor Marinović
Manufaktura doo Internet inženjering
Palić

Član broj: 18090
Poruke: 642
212.200.52.*

ICQ: 7715569
Sajt: www.marinowski.com

Profil

Re: [Lingvistika]: Engleski jezik i njegova upotreba na uštrb srpskog jezika

^{03.03.2005. u 16:55 - pre 233 meseci}

@teddy:

Interesantno je to sa elipsisima. Za vreme studija radio sam par godina kao grafički urednik matematičkih udžbenika, a našlo se tu podosta knjiga i iz drugih oblasti. Da bih bio kompetentniji u oblasti obrade knjiga, pročitao sam nekoliko knjiga o tipografiji, između ostalih i udžbenike sa Grafičkog fakulteta u Zagrebu. Tamo sam našao ono što sam napisao u prethodnom postu: tri tačke se u sredini rečenice svakako pišu sa razmakom ispred i iza (jer zamenjuju reč koja nedostaje), a na kraju rečenice se pišu sa razmakom ispred ukoliko reč nije prekinuta (jer zamenjuju reč koja nedostaje ili prikazuju nezavršenu misao), a bez razmaka ako je reč prekin...

Na stranu to što se toga niko više ne pridržava (možda sa pravom?), tako da to što sam napisao bio više povod za diskusiju. Naravno, elipsis se ne piše kao tri tačke, nego postoji poseban znak za to. To su tipografske finese o kojima ne vredi pričati, kada je čitava generacija knjiga upropaštena programima tipa Word, pa su te knjige više tipografsko smeće nego knjige. Naravno, tu velika odgovornost leži i na prekucavačima, da tako nazovem te grafičke urednike :) Ko je ikada video ispis

a, zna o čemu pričam.

Da se vratim na temu: prekucavao sam i dosta diplomskih radova, verovatno više nego stotinu. Diplomski rad bi trebao biti kruna studiranja, a grešaka praktički ne bi trebalo biti, jer veliki deo rada ipak bude citiran (prepisan?) iz raznih izvora. Prilično sam se iznenadio kada sam video dozu nepismenosti u tim radovima, tim više što sebe nikada nisam smatrao preterano pismenim. Zato se ne trebamo čuditi što smo nepismeni, kada ljudi sa završenim fakultetom (da ih nazovem elita?) pišu kao što pišu.
Da ne grešim dušu, bilo je i fantastičnih radova u koje je uloženo mnogo truda, a intelektualni doseg tih radova je bio mnogo viši nego što ću ja u životu ikada postići.

Odgovor na temu

teddy

Član broj: 5778
Poruke: 551
*.rcub.bg.ac.yu.

+1 Profil

Re: [Lingvistika]: Engleski jezik i njegova upotreba na uštrb srpskog jezika

^{03.03.2005. u 21:31 - pre 233 meseci}

U vezi s ovim što si rekao, žalosno je da neki vrlo pametni ljudi nisu svesni potrebe da budu i pismeni.

Što se elipsisa tiče, mogao sam da pretpostavim da su u pitanju neke uskostručne knjige :)

Evo kako se neki bitni srpski interpunkcijski simboli kucaju u Windowsu (alt držati sve vreme, a cifre kucati na numeričkoj tastaturi):

Alt+0133 … (elipsis)
Alt+0132 „ (navodnici - liče na broj 99 i pišu se uz donju ivicu)
Alt+0147 “ (izvodnici tj. završetak navodnika — liče na broj 66 i pišu se uz gornju ivicu)
Alt+0146 ’ (polunavodnici tj. apostrof — za navođenje unutar navodnika i za izostavljanje slova tipa je l’)
Alt+0151 — (crta ili m-crta)
Alt+0150 – (srednja crta ili n-crta) - čemu ona služi pogledati ovde

Inače, izvodnici se pišu naopako da se ne bi stopili sa eventualnim polunavodnicima, kao u sledećem primeru:

U članku „Pobeda Jelene Tomašević na ’Beoviziji’” …

Kad se izvodnici okrenu naopako, tj. pišu kao 66 umesto kao 99, ovo mnogo jasnije izgleda (barem u nekom serifnom fontu kao što je Times New Roman):

U članku „Pobeda Jelene Tomašević na ’Beoviziji’“ …

Uzgred, pogrešno je pisati navodnike zarezima na ovaj način ,, ili koristiti strane navodnike kao što su "ovi" (koje manje-više svi koristimo, kao i crticu umesto n-crte i m-crte), ”ovi”, «ovi» ili pak »ovi«.

Spasa nam nema, propasti ne možemo!

Odgovor na temu

maji
Beograd

Član broj: 21850
Poruke: 174
*.mediaworksit.net.

+1 Profil

Re: [Lingvistika]: Engleski jezik i njegova upotreba na uštrb srpskog jezika

^{04.03.2005. u 10:36 - pre 233 meseci}

Mišljenje 1: Ukoliko postoje reči u srpskom jeziku koje na pravi način odražavaju suštinu neke strane reči, treba koristiti takve reči. Ovo je posebno bitno ukoliko se radi o nekom pravnom aktu, zvaničnim dokumentima i sl.

Mišljenje 2: Ukoliko ne postoji adekvatan prevod, ili je izraz na srpskom jeziku previše dugačak, opisan, logična mi je upotreba stranih reči, bez obzira iz kog jezika vuku poreklo, ali da su opšte prihvaćene.

Takođe, upotreba stranih reči u svakodnevnom govoru mi ne smeta, ukoliko govorniku nije namera da time dokazuje svoju učenost ili modernizam.

Svako priča onako kako mu odgovara, bitno je da se razumemo.

Odgovor na temu

Časlav Ilić
Braunšvajg, Nemačka

Član broj: 4945
Poruke: 565
*.informatik.uni-erlangen.de.

+27 Profil

Re: [Lingvistika]: Engleski jezik i njegova upotreba na uštrb srpskog jezika

^{04.03.2005. u 13:36 - pre 233 meseci}

Citat:

teddy:
Srpska tastatura ima lepo rešene sve simbole koji ti trebaju (kucaju se desnim altom) - pogledaj srpsku latiničku i ćiriličku tastaturu
[...]
Evo kako se neki bitni srpski interpunkcijski simboli kucaju u Windowsu (alt držati sve vreme, a cifre kucati na numeričkoj tastaturi):

Nove srpske tastature u Linuksu su nešto drugačije, na trećem nivou sadrže i sve pomenute interpunkcijske simbole osim trotačke:

Kod ćiriličnog rasporeda takođe stoji Ž umesto makedonskog DZ, tako da Ž više ne ne mora da se juri po različitim tastaturama na tri različita mesta, u zavisnosti od oblika entera.

Kad smo već kod trotačke, već neko vreme razmišljam o njoj, tj. da li je zaista neophodna kao poseban znak. Možda je vreme za „Dunav-E“...

Prikačeni fajlovi

layout-danube-d-pc2.png - 60.8k

Odgovor na temu

CimBac
Fax
Novi Sad

Član broj: 37332
Poruke: 157
*.nspoint.net.

Sajt: irrlicht.sourceforge.net

Profil

Re: [Lingvistika]: Engleski jezik i njegova upotreba na uštrb srpskog jezika

^{05.03.2005. u 02:46 - pre 233 meseci}

Evo sta moj recnik kaze: [Eng] debugger - [Sr] dibager, program za pronalazenje gresaka, trebilica

www.stumbleupon.com

Odgovor na temu

Buum
Goran Dukić
Beograd

Član broj: 1491
Poruke: 981
*.vdial.verat.net.

Sajt: www.linkedin.com/in/goran..

+8 Profil

Re: [Lingvistika]: Engleski jezik i njegova upotreba na uštrb srpskog jezika

^{06.03.2005. u 16:05 - pre 233 meseci}

Citat:

Au197/79: Da li neko zna kako reći WC a ne upotrebiti našu reč stranog porekla?

Ima ih dosta, npr. klozet, klonja, klonjara, kenjara, zahod... E, sad, pitaj boga šta je tu kog porekla.

Citat:

zi::: Takođe, ispred tri tačke na kraju rečenice se stavlja razmak.

Netačno – pogledaj bilo koji pravopis srpskoga jezika. Uostalom, to čak nije ni logično. Ispred svih osnovnih interpunkcijskih znakova [.,;:!?] ne postoji razmak, pa nema nikakvog smisla da se on umeće baš ispred trotačke.

Citat:

teddy:
Alt+0151 — (crta ili m-crta)
Alt+0150 – (srednja crta ili n-crta) - čemu ona služi pogledati ovde

Netačno. Kod nas postoje samo crtica [hyphen tj. minus -] i crta n-dash [Alt+0150]. Pogledajte bilo koje novije izdanje pravopisa.

Odgovor na temu

teddy

Član broj: 5778
Poruke: 551
*.rcub.bg.ac.yu.

+1 Profil

Re: [Lingvistika]: Engleski jezik i njegova upotreba na uštrb srpskog jezika

^{07.03.2005. u 01:04 - pre 233 meseci}

2 Buum:

Klozet sasvim sigurno nije domaća reč, jer je WC skraćenica od water closet (što bukvalno znači „vodeni ormar“).

Inače, za ove crte i crtice si po svoj prilici u pravu, jedino što ne znam ko je odredio da je srpska crta jednaka engleskoj n-dash, a ne m-dash. Ne sećam se da sam video standard o dužini crte.

Ko hoće da pravi svoj raspored tastera u Windowsu može da instalira zgodan i besplatan alat pod imenom MSKLC (The Microsoft Keyboard Layout Creator) i poigra se. Ko koristi Unicode programe može bez problema da meša znakove sa raznih kodnih stranica na jednoj tastaturi.

Napomena: veličina fajla je 4,7 MB, a ne 7,8 kao što piše na toj stranici.

Spasa nam nema, propasti ne možemo!

Odgovor na temu

Emil Ranc
Hannover, DE

Član broj: 20995
Poruke: 1150
194.106.171.*

+294 Profil

Re: [Lingvistika]: Engleski jezik i njegova upotreba na uštrb srpskog jezika

^{07.03.2005. u 01:41 - pre 233 meseci}

Vrlo interesantna tema. Nažalost, nemam vremena da se uključim, tj. da detaljno iskažem svoja razmišljanja, drugi put ću.

Ali, imam traženi odgovor za srpsku reč za toalet/wc, a to je: nužnik

Pozdrav

Odgovor na temu

Au197/79
Zlatan Kadragić
Minhen

Član broj: 3556
Poruke: 772
*.ptt.yu.

Sajt: aurelije.blogspot.com

+47 Profil

Re: [Lingvistika]: Engleski jezik i njegova upotreba na uštrb srpskog jezika

^{09.03.2005. u 21:06 - pre 232 meseci}

Bravo! Naravno da je nužnik rešenje, ali i zahod.

Bolje džaba ležat nego džaba radit.

Odgovor na temu

salec

Član broj: 6527
Poruke: 1738
*.rcub.bg.ac.yu.

+25 Profil

Re: [Lingvistika]: Engleski jezik i njegova upotreba na uštrb srpskog jezika

^{10.03.2005. u 12:15 - pre 232 meseci}

Citat:

maji: Takođe, upotreba stranih reči u svakodnevnom govoru mi ne smeta, ukoliko govorniku nije namera da time dokazuje svoju učenost ili modernizam.

Svako priča onako kako mu odgovara, bitno je da se razumemo.

Drugim recima, ishodiste pravilnog govora je samo iskrena zelja da se on pravilno razume i shvati, kao sto je ishodiste lepog ponasanja zelja da se drugi osecaju prijatno i opusteno u nasem drustvu, a ne zelja da se pobedi (i ponize drugi) u takmicenju poznavanja nekakvog spiska rigidnih zabrana i obaveza.

Tu naravno dolazimo do protivrecnosti jer je u nekim slucajevima svim pripadnicima nekog drustvenog kruga ili grupe na odredjeni nacin "iskvaren" jezik najjasniji, najrazumljiviji i znak pripadnosti odredjenom duhu ili odredjenom nacinu zivota (neko je vec dao primere iz televizijskih emisija koje se bave masovnom kulturom), pa bi koriscenje pravilnog govora iskakalo u toj okolini. Bojim se da je jako tesko izboriti se sa necim sto ima simbolican znacaj oznake pripadnosti. Uostalom, osnovni pokretacki razlog za ovu raspravu i jeste taj sto je "nas" jezik simbolicni znak pripadnosti "nasoj" grupi (narodu) a stoga nije opsteprihvacena vrednost cak ni za "sve nas" u sirem smislu tog izraza - na primer za ljude koji se dice svojom svescu pripadnosti siroj zajednici covecanstva ili nekoj vannacionalnoj ili podnacionalnoj subkulturi ili se jednostavno osecaju neprijatno u sopstvenoj kozi, zbog istorijske krivice koju mozda bez licne zasluge podnose ili zbog predrasuda drugih, odnosno "sve nas" u koje spadaju ne samo oni koji pripadnost toj grupi prihvataju nego i oni koji je samo trpe. Sa koje god strane da krenemo da namotavamo klupko, konac nas uvek dovuce na tu stranu. Mozda je prerano govoriti ne samo o jeziku, nego o bilo kom elementu nacionalnog identiteta dok se kriza identiteta ne istutnji, a svi pogresni nacini za njeno "lako" prevazilazenje ne prestanu i ne zamene sa pravim resenjem - definisanjem naseg nacionalnog identiteta na minimalan, prihvatljiv za sve (nas) nacin, bez preteranog, sveprihvatajuceg i sveopravdavajuceg otuznog raspirivanja rodoljublja po svaku cenu i "guranja napuklih lonaca na punu policu" ili nasuprot tome potpunog nihilizma i historijske histerije (mislim, ako prihvatimo sve prosle neprijateljske propagandne ideje kao istine i istorijske cinjenice, verovatno ce negde doci do sukoba izmedju njih samih). To je preduslov da bi jasno videli, bez obojenih naocara, sta treba uciniti, a onda ce i "slovo o jeziku" biti lakse.

Sa ovim nisam hteo da kazem da treba da s manemo lingvistike, nego da je posao oko pronalazenja odnosno izgradnje novog identiteta hitan i neodlozan jer koci mnoge druge stvari!

Odgovor na temu