Ako sve kuglice imaju iste šanse da budu izvučene, onda bi trebalo očekivati da u veliokom broju izvlačenja sve kuglice budu izvučene približno podjednak broj puta. Otuda ljudi očekuju da onaj broj koji nije dugom padao počne da pada. Međutim, to zaključivanje je potpuno pogrešno.
Kao što tosa reče, izvlačenja su nezavisna, tako da je to dovoljan argument da su verovatnoće uvek iste. Međutim, želeo bih da obrazložim zašto je prethdno zaključivanje pogrešno.
Kao što rekoh, ako sve kuglice imaju iste šanse da budu izvučene, onda bi trebalo očekivati da u veliokom broju izvlačenja sve kuglice budu izvučene približno podjednak broj puta. To znači da će one bidi izvičene najverovatnije približno jednak broj puta. Ovo se precizno izražava na više načina preko raznih zakona velikih brojeva. Međutim, koliko god da je broj izvlačenja veliki, svaka kuglica može pasti bilo koji broj puta koji ne prelazi broj izvlačenja, tako da kako god definisali približnost u broju izvlačenja, ona ne mora da se realizuje.
Pretpostavimo da imamo dve kuglice: A i B i da je u prvih 10 izvlačenja kuglica A izvučena 8 puta, a kuglica B 2 puta i da treba napraviti ukupno 100 izvlačenja. Ako pretpostavimo da će kuglica A i kuglica B biti izvučene istovetan broj puta, onda pod tom pretpostavkom u narednih 90 izvlačenja kuglica A treba da bude izvučena još 42 puta, a kuglica B još 48 puta. Pod tom pretpostavkom je verovatnoća izvlačenja kuglice A jednaka 42/90, a kuglice B 48/90. Stoga bi pod tom pretpostavkom imalo više smisla igrati na kuglicu B nego na kuglicu A.
Kažem pod tom pretpostavkom jer se tu zapravo radi o uslovnim verovatnoćama. Dakle, one se odnose samo na slučaj da pomenuti uslov bude zadovoljen, što u našem slučaju ne mora da se dogodi. Otuda mi snosimo rizik neobistinjavanja pretpostavke od koje smo pošli. Kada uračunamo i taj rizik, dobićemo da su verovatnoće ponovo pola-pola, tako da je svejedno na koju ćemo kuglicu igrati.
Sa druge strane, kada bi u kutiji bilo 50 crnih i 50 belih kuglica i neko izvuče (bez vraćanja) 10 kuglica i pokaže nam da su među njima 8 crnih i 2 bele, onda bi u sledećem izvlačenju verovatnoća izvlačenja crne kuglice bila 42/90, a bele 48/90. Međutim, ovde su izvlačenaj zavisna, što kod LOTO-a nije slučaj.
Na kraju, otkud mi znamo da su verovatnoće izvlačenja svih LOTO kuglica podjednake? Ako u to posumnjamo, onda bi imalo smisla proceniti verovatnoće izvlačenja pojedinih kuglica na osnovu dosadašnjih izvlačenja, pa igrati na one koje su najčešće padale. Dakle, ako već neko pravi LOTO sisteme, rezon bi trebao da mu bude obrnut..
Konačno, odgovor na pitanje zašto bi neko trošio vreme/živce/pare da neko drugi (sa prilogom se ne slažem, već smatram da svi ljudi vrede) dobije premiju. Pa, ovca je da se šiša. Ako neko stvarno smatra da ima dobar LOTO-sistem, on ga neće prodavati, nego će da igra po njemu. Dakle, uopšte se ne radi o trošenju novca, već naprotiv, o njegovoj zaradi.
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
Re: IGRE NA SRECU
