Današnji zemljotres peti po jačini od 1900. godine

http://story.news.yahoo.com/ne...nm/quake_thailand_elephants_dc



Dakle, slonovi su osjetili i potres i tsunami na kopnu. How strange..

Ima tu nečega, ma koliko znanost šutila.

Da li se pretpostavlja da ce te poplave biti velike ili ne?

---

Mislim da znanost ne šuti o tome...brzina zvuka je mnogo veća kroz tle, a slonovi imaju fantastičnu akustičku spregu sa tlom (velika težina) kroz skelet, sve do unutrašnjeg uha.
Sluh je verovatno osnovno čulo slona, jer mu vid nije razvijen srazmerno veličini tela, a njuh je možda oslabljen korišćenjem surle kao univerzalnog manipulatora. Pri tom, kao velike životinje, imaju veći "puž", koji je u stanju da čuje ono što mi svrstavamo u infrazvuk... heh, sad mi upravo sinu... slon bi mogao da se dresira da čuje voice stress prilikom laganja!

Sta? Ispada da su slonovi plemenite zivotinje koje su pomogle ljudima? Po meni slonovi bi bezali glavom bez obzira, ipak instinkt je jaci od bilo kakve dresure...

Jedino ako se ne misli da su slonovi vadili turiste iz blata posle cunamija.

---

Zasto ne bi slonovi mogli pomoci ljudima. Da se malo visegledalo kako se zivotinje ponasaju mozda se moglo i predvideti da ce doci do zemljotresa. A i kakav im je izgovor da nisu mogli javiti za zemljotres zato sto nisu znali broj telefona a i niko se nije javljao tamo gde su zvali. Bezveze!

---

evo slike pre i posle

U nedelju 9. januara 2005. i Srbija i Crna Gora odaće počast žrtvama katastrofalnog talasa cunami u jugoistočnoj Aziji. Istina, u tome kasnimo jer to vremenski činimo posle mnogih evropskih država iako smo nekada bili lider nesvrstanog pokreta, politički i ekonomski uzor zemljama koje je pokosio cunami. No, mi više nismo nesvrstani, već svrstani, a i naših turista tamo skoro da i nije bilo...


Bilo kako bilo, katastrofa u kojoj je poginulo toliko mnogo ljudi izazvaće sigurno najmanje dve vrste pitanja:
(1) da li se cunami mogao da predvidi i javi na vreme pravac njegovog naleta, i
(2) kakav je bio stepen svetske solidarnosti sa ugroženim područjem.

Naravno, špekulacije o nekakvoj nuklearnoj probi kao uzroku cunamija plod su laičkih tekstova u delu svetske žute štampe, ali ostaje dilema ko je sve mogao da uoči i na vreme javi nailazak cunamija?

Prateći podatke na moćnim kompjuterima koji daju grafički prikaz satelitskih fotografija, meteorolozi u opservatorijama u regionu Indijskog okeana, gde štampači izbacuju najnovije meteorološke karte na svaka dva sata, mogli su da uoče stvaranje i pravac naleta cunamija, jer se upravo za vremenske prognoze koriste i najbrži računari u svetu. Posle bilo kojeg podvodnog, ili podzemnog potresa kompjuter može da odredi polaznu tačku i predviđeno odredište cunamija, a tu je i globalna mreža podataka Svetske meteorološke organizacije.

Mnogi gradovi u Aziji, poput Hongkonga, imaju razrađen sistem upozoravanja na opasnost od tajfuna, monsuna i poplava, dok se mnogi podaci o svemu tome mogu dobiti i od Združenog centra za najavu tajfuna kojim upravlja američka ratna mornarica na ostrvu Guam na Pacifiku. Indijska ratna mornarica ima vrlo jake pomorske baze na ostrvima Nikobar i Andaman relativno blizu Indonezije i Tajlanda, na tim ostrvima su i meteorološke stanice, radiokomunikacioni centri povezani sa satelitima u svemiru...Katastrofalan je apsurd da danas, u trećem milenijumu, sa svim tehnološkim ostvarenjima 21. veka i superkompjuterskog doba 165.000 ljudi pogine od talasa zvanog cunami. Ko je tu zatajio?

Svet se posle tolikih žrtava, ipak, pokrenuo i pomoć stiže sa svih strana, prednjače Japan, SAD i Nemačka. Amerika je odvojila 350 miliona dolara za žrtve cunamija, što i nije mnogo za državu u kojoj je 160 zvaničnih milijardera. Bil Gejts je pre sedam godina poklonio 200 miliona dolara raznim zajednicama sa niskim primanjima, a veliki donator Volter Aneneberg 50 miliona dolara za eksperimentalne škole. U Americi se godišnje u dobrotvorne svrhe prikupi oko 160 milijardi dolara, od čega gotovo polovina ode raznim verskim organizacijama. Jedna milijarda dolara povlači najmanje dva miliona dolara nedeljno na ime kamata. Jedan bombarder B-2 koji, uzgred, ne može da leti po kiši, košta oko dve milijarde dolara...

Grof Oksenstirn, nekadašnji švedski kancelar za vreme Tridesetogodišnjeg rata, rekao je na samrtnoj postelji: „Imaj na umu, sine moj, sa koliko malo mudrosti se upravlja svetom”

Miroslav Lazanski

---

http://www.digitalglobe.com/tsunami_gallery.html

ostali:
http://www.digitalglobe.com/sample_imagery.shtml

---

Istraživački tim dnevnika „Tajms of Indija” pozabavio se juče samom prirodom cunamija, velikog talasa kojeg su se do 26. decembra pribojavale samo zemlje pacifičkog priobalja, a posebno trusni Japan. Prema predočenim nalazima, poslebožićni veliki talas nadmašio je, po količini oslobođene energije, sve ono što je dosad zabeleženo u istoriji.

Njegov učinak je, mereno najdestruktivnijom silom koju je stvorio čovek – atomskom bombom – ravan dejstvu 40.000 atomskih bombi bačenih na Hirošimu! Ili, drugačije objašnjeno, energija koja je tom prilikom oslobođena dovoljna je da skuva po hiljadu litara vode za svakog stanovnika planete Zemlje! Ili je ravna struji koju bi proizvelo milijardu gromova koji bi udarili istovremeno. Za one koji su vičniji matematici, račun glasi da je oslobođeno 2x1013 džula!

Podjednako zapanjujuća je, prema istraživačima indijskog dnevnika, i činjenica da su se ostrva jugozapadno od Sumatre po svoj prilici pomerila ka jugozapadu za oko 18 metara, dok je severni vrh Sumatre otišao u istom smeru čak za oko 30 metara!

http://timesofindia.indiatimes.com/articleshow/985388.cms

http://timesofindia.indiatimes.com/articleshow/983070.cms

http://timesofindia.indiatimes.com/articleshow/982860.cms

http://edition.cnn.com/2004/TECH/science/12/27/quake.seismic.ap/

M.M.

---

http://www.waveofdestruction.org/

---

Mozda vecina vas, ali ipak cu dodati. Posle zemljostresa ostrvo Sumatra se pomerilo 30metara ka zapadu, a Zemljina putanja oko Sunca se produzila za 3 mikro sekunde...

---

Par veštačkih satelita koji se zadesio iznad Indijskog okeana neposredno nakon velikog zemljotresa u blizini Sumatre 26. decembra prošle godine izmerio je visinu rezultujućeg cunamija na otvorenom moru. Ovo su prva merenja takvog tipa i očekuje se da će znatno doprineti unapređivanju sposobnosti predviđanja smrtonosnih talasa u budućnosti

Američko-francuski sateliti TOPEX/Poseidon i Jason-1 prešli su nebom iznad Bengalskog zaliva samo dva sata nakon registrovanja jakog zemljotresa u blizini obale Indonezije. Prvi front cunamija je tada već bio stigao do obala Šri Lanke i Indije. Sateliti, međutim, nisu osmatrali obalske zone. Tokom osam minuta, satelitski radari su merili nivo mora na potezu okeana dugačkom 3.000 kilometara. Na osnovu podataka kontinualnog merenja, generisana je jedinstvena slika zaliva preko kojeg se valja cunami.

Anatomija

Talasima koji su 26. decembra 2004. godine opustošili obale Šri Lanke, Indije, Indonezije, Tajlanda i još nekoliko zemalja i izazvali smrt preko 160.000 ljudi, prethodio je veliki podvodni zemljotres jačine 9,0 jedinica Rihterove skale. Radi se o najvećem zemljotresu u poslednjih 40 godina. Podrhtavanja od zemljotresa osećala su se i tokom narednih nekoliko dana, često i u jačini od 5,0 ili više jedinica.

Ipak, najmoćnija i najdestruktivnija posledica zemljotresa bio je cunami. Uništavanje prouzrokovano ovim cunamijem zasenilo je sve druge cunamije u skorijoj istoriji. Reč "cunami" je japanskog porekla i izvedena je iz reči "cu", što znači "luka", i "nami", što znači "talasi". Cunami, u stvari, predstavlja seriju okeanskih talasa koji mogu da budu dugački stotinama kilometara, sa visinama i do 10,5 metara. Ovi "vodeni zidovi" putuju brzinom putničkog mlaznog aviona.

Ni decembarski cunami nije bio izuzetak: procenjuje se da se kretao brzinom od oko 800 kilometara na sat. Normalni talasi, stvoreni delovanjem vetra, kreću se brzinom od 8 do maksimalno 100 kilometara na sat. Kad vetar duva preko mirne površine vode, molekuli vazduha zahvataju molekule vode. Trenje između vazduha i vode stvara mreškanje površine poznato kao kapilarni talasi.

Kapilarni talasi se kreću u krugovima. Kružno kretanje vode nastavlja se vertikalno ispod površine, ali energija ovog kretanja opada u dubljoj vodi. Kako talas putuje, sve se više molekula vode skuplja, povećavajući visinu talasa. Talasi, međutim, ne predstavljaju kretanje vode, već samo prikazuju kretanje energije kroz vodu. Visina i brzina normalnih talasa zavisi od jačine vetra.

Decembarski cunami je nastao kao posledica zemljotresa, koji se javio na tački gde se gušća geološka ploča Indijskog okeana postepeno podvlači pod Sumatru, koja predstavlja deo Evroazijske kontinentalne ploče. Geolozi smatraju da su ploče na mestu podilaženja u jednom momentu zapele i odmah potom silovito kliznule, usled čega je nastala deformacija morskog dna visoka desetak metara i dugačka oko 1.200 kilometara.

Morska voda iznad deformacije podignuta je naglo u vis, da bi je gravitacija povukla nazad u ravnotežno stanje.Vertikalno kretanje vode izazvalo je nastanak talasa. Sateliti su registrovali prva dva talasna fronta proizvedena glavnim zemljotresom na međusobnom rastojanju od 500 do 800 kilometara. Ovi talasi dostigli su maksimalnu visinu od 50 centimetara na otvorenom okeanu. Pravu, uništavajuću visinu od 10 metara postigli su tek ulaskom u plitke priobalne vode.

I normalni talasi terani vetrom na otvorenom moru postižu visinu od 10 metara. Međutim, ovi talasi uključuju samo vodu blizu površine i međusobno su udaljeni najviše nekoliko stotina metara. Cunami talasi sežu veoma duboko - preko 4.000 metara - što znači da uključuju čitavu dubinu okeana. Njihova energija je hiljadama puta veća od energije i najvećih olujnih talasa. Iako se na površini mora cunami talasi mogu videti samo kao prolazna grba, ispod vode tutnje brzinom mlaznjaka.

Naučnici se nadaju da će podaci koje su obezbedili sateliti znatno poboljšati siteme uzbunjivanja za cunamije, jer ključni parametar za računarsko modelovanje i prognozu, pored podataka dobijenih sa seizmografa, predstavlja i visina talasa na otvorenom moru. Na osnovu visine mogu se doneti značajni zaključci o energiji talasa.

Prevencija

Danak decembarskog cunamija je toliki da zahteva hitno uvođenje sistema uzbunjivanja na Indijskom okeanu. Indonezija, u kojoj je stradalo preko 80.000 ljudi, već se obavezala na takav korak. Očekuje se da će razvoj sistema uzbunjivanja podržati i druge pogođene zemlje, kao i veći donatori na konferenciji u Džakarti.

Sistem ranog uzbunjivanja za cunami već postoji na Pacifiku i sastoji se iz mreže seizmografa, merača plime i mernih plutača na otvorenom okeanu, povezanih preko satelita sa centrima za praćenje cunamija u SAD, na Aljasci i Havajima.

Seizmografi predstavljaju prvu liniju odbrane, koja osoblje centara upozorava na zemljotrese dovoljno jake da izazovu pojavu cunamija. Međutim, kako svaki takav zemljotres ne proizvodi smrtonosne talase, upotrebljavaju se merači plime za praćenje promene dubine okeana. Ukoliko se utvrdi da se dubina menja, odašilja se upozorenje i pristupa se procedurama za evakuaciju stanovništva u oblastima koje se nalaze na putu cunamija.

Do nedavno veliki problem predstavljale su lažne uzbune: prosek je iznosio tri lažne uzbune na jednu opravdanu. Danas je ovaj broj lažnih uzbuna smanjen, tačnije od 2003. godine, kada je u operativnu upotrebu ušao DART (Deep Ocean Assessment and Reporting ) sistem, čedo američke Nacionalne uprave za okean i atmosferu (NOAA).

Ovaj sistem koristi dubinske detektore pritiska koji mere promene u dubini vode nastale prolaskom cunamija iznad. Senzori zatim prenose informaciju do plutača na površini, koja je prosleđuje uz pomoć satelita do centara za praćenje. Upravo DART sistem je sprečio lažnu uzbunu na Havajima izazvanu podrhtavanjem tla na Aljasci, samo mesec dana po aktiviranju sistema.

DART je, takođe, manje osetljiv od merača plime na moguće oštećenje usled zemljotresa. Službenici Pacifičkog centra za uzbunjivanje na Havajima registrovali su seizmički signal decembarskog zemljotresa, ali nisu bili u stanju da utvrde kad bi i gde bi mogao da udari cunami. Tek nakon prvih medijskih izveštaja o udaru na Šri Lanku, iz centra je, preko Stejt departmenta, upućeno upozorenje Madagaskaru i Mauricijusu.
Stručnjaci smatraju da sistem uzbunjivanja u Indijskom okeanu zahteva postavljanje 30 seizmografa, 10 merača plime i šest DART plutača. Cena sistema tako bi iznosila oko 20 miliona dolara. Međutim, postavljanje sistema detekcije je samo deo izazova. Pravi izazov predstavlja uvođenje efikasnih komunikacijskih sistema, kao i obrazovanje stanovništva.

Oliver Terzić

---

POMOC Posaljite SMS-om
Cena sms 15din.,100% ide za pomoc.
Ukucajte POMOC i posaljite na broj 064-1053. ( www.b92.net/sport/fudbal.php )

Proteklo je već šest meseci od katastrofalnog podmorskog zemljotresa kod Sumatre i od cunamija koji je razorio delove jugoistočne Azije i oštetio i udaljene obale Afrike, a kao da se to dogodilo juče jer u najvećem delu stradalog regiona kao da se ni prstom nije maklo. Uz stradalo stanovništvo, koje pati i besni zbog sporosti oporavka područja, skoro isto nezadovoljstvo pokazuju i humanitarne agencije, donatori i vlade pogodjenih zemalja.

Džinovski morski talas, pokrenut snagom od 9,3 stepena Rihterove skale, usmrtio je 26. decembra prošle godine oko 300.000 ljudi, medju kojima je više od 200.000 poginulo samo u indonežanskoj provinciji Aceh. Velik broj stradalih, od koji se većina i danas vodi kao nestali, registrovan je i u Tajlandu, Maleziji, Bangladešu, Indiji, Šri Lanki, na Maldivima, kao i u Somaliji, Keniji i Tanzaniji. Posle tragedije izgledalo je da će pomoć biti efikasna. Strani brodovi su angažovani da dopreme pitku vodu i namirnice za vitalne potrebe ugroženih. Brojni humanitarci su doleteli avionima sa antibioticima, šatorima i ćebadima. Velik broj država je izrazioe spremnost da stradalim odvoje deo svojih budžeta.

Podaci, medjutim, ukazuju da je tek oko 40 procenata od 6,7 milijardi dolara obećanih od donatora jedva pristiglo na odgovarajuće račune, dok vlada u Džakarti, na primer, tvrdi da je operativno samo 1,8 milijardi. Indija, koja je odbila da je pomognu iz inostranstva, svojevremeno je objavila da je formiran državni fond od 810 miliona dolara, ali humanitarci i tamo upozoravaju da su novac i roba još u "kanalima prometa" i da nisu dospeli do onih kojima su nužni. Tek u utorak, na konferenciji Okeanografske komisije UNESKO, počeće prva faza rasprave o postavljanju tehničko-komunikacionog alarmnog sistema za cunamije u Indijskom okeanu. Doskora se, očigledno pogrešno, smatralo da opasnost od takvih nesreća postoji samo na Pacifiku, gde već godinama funkcioniše "crvena mreža" za osmatranje i merenje pokreta u nestabilnom dnu okeana.

Komisija je, doduše, posle decembarskog cunamija, i u Indijskom okeanu uspostavila privremeni sistem za upozorenje, zadužvivši za nadzor Nacionalnu upravu za okeanografiju i meteorologiju SAD na Havajima i Agenciju za meteorologiju iz Japana. Stručnjaci se nadaju da će stalni sistem senzora, koji će u roku od 10 minuta procenjivati i upozoravati na pojave cunamija u Indijskom okeanu, biti u funkciji u julu sledeće godine.

U Indoneziji se dosad u svoja sela vratilo oko 100.000 preživelih, ali je to samo petina od ukupnog broja beskućnika. Rekonstrukcija njihovih domova, puteva, luka, škola i ambulanti, još je na početku, uglavnom zbog birokratskog ponašnja. I zbog ranijih iskustava, ni bilo ni sumnje da će ponovo biti na delu birokratska inercija i politička "prepucavanja" i da će u mnogim slučajevima oporavak stradalih otežavati i uobičajena, široko rasprostranjena korupcija. Prema rečima Kuntoroa Mangusubrota, direktora indonežanske Agencije za rekonstrukciju i rehabilitaciju, u maju još nije bilo ni traga obnovi, osim improvizovanih smeštajnih centara u koje su humanitaci zimus smestili postradale pre pola godine.

Mangusubrot je novinarima izjavio da je uveren da vlada i parlament shvataju potrebu hitnog delovanju u provinciji Aceh, ali da je činovnička mašinerija očigledno navikla da radi samo u "normalnim" situacijama. Strani donatori primorani su zato da mesecima čekaju da neko primi njihov novac, da se politički srede odnosi vlade sa separatističkim ustanicima u Aćehu i da se podele nadležnosti i formiraju zvanični državni organi i tela zadužena za konkretnu pomoć i koordinaciju na terenu. U Šri Lanki, gde je poginulo oko 30.000 ljudi, takodje već nedeljama pregovaraju vlada i opozicija da li da se pristigla pomoć deli sa pobunjenim Oslobodilačkim pokretom tigrova tamilskog ilama, koji praktičnu kontroliše jedan deo države, čemu se mnogi protive. Stoga pomoć i dalje "čami" u skladištima. A u Tajlandu se, na primer, više pažnje obraća marketinškim akcijama za povratak turista nego istinskim potrebama stradale sirotinje.

http://www.alertnet.org/thenew...hefield/218275/11198844272.htm

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 28.06.2005. u 22:01 GMT+1]}

---

http://www.local6.com/news/4814302/detail.html

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 12.08.2005. u 11:01 GMT+1]}

---