Epidemija gojaznosti u SAD ...

Nastavak epidemije gojaznosti u SAD mogao bi da ponisti mnoga poboljsanja u zdravstvenoj zastiti postignuta u poslednjih 20 godina, pokazala je studija americke korporacije Rand.

Ako se Amerikanci budu dalje gojili sadasnjim tempom, do 2020. ce svaki peti dolar namenjen zdravstvu biti utrosen na bolesti predebelih osoba u starosnoj grupi od 50 do 69 godina, sto je 50 odsto vise sredstava nego sad.

U 2000. se 14 odsto novca iz zdravstva trosilo za muskarce stare od 50 do 69 godina, obolele od dijabetesa, srcanih bolesti i drugih posledica gojaznosti.

U 2020. taj procenat bi mogao da dostigne 21 odsto. U studiji se istice da su dosadasnja poboljsanja zdravstvene zastite izuzetno smanjila invalidnost starih osoba, ali nastavljanje debljanja bi moglo da ponisti te uspehe.

Preterano je gojazna osoba koja ima indeks telesne mase (BMI):
- preko 30, (obicno 15 kg viska kod zena i 17-20 kg kod muskaraca prosecne visine).

Preko 30 odsto ili 59 miliona odraslih Amerikanaca je preterano gojazno, objavili su americki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti.

Prosecni godisnji zdravstveni izdaci za umereno gojazne osobe(BMI od 20 do 25) su 20 do 30 odsto visi nego za one sa normalnom tezinom.

Dok su za one sa BMI preko 35 ti izdaci 60 odsto visi

Dok je za bolesno debele, sa BMI preko 40, taj trosak duplo veci od normalnog.

Šta je BMI?

BMI (Body Mass Index)- je odnos između težine i visine koji se koristi za procenu uticaja gojaznosti kao faktora rizika na zdravlje. To je matematička formula koja korelira sa telesnim mastima kod odraslih osoba, a izračunava se kao težina u kilogramima podeljena sa telesnom visinom u metrima na kvadrat.

BMI=TT (kg)/[TV (m)] 2

TT=telesna težina
TV=telesna visina
TT=telesna težina
TV=telesna visina

Kako se određuje zdravstveni rizik na osnovu Body Mass Index-a?



http://www.reuters.co.uk/newsA...oryID=4524160&section=news

_{[Ovu poruku je menjao secret dana 20.10.2004. u 18:37 GMT+1]}

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

Vise je faktora koji uticu na to ali glavni su nezdrav zivot(bez sportskih aktivnosti, brza i genetski modifikovana hrana), a nasledni faktor je posledica prva dva jer ako zena koja zivi na brzoj hrani a jos ne upraznjava sportske aktivnosti zatrudni i u8 toku trudnoce nastavi tako da zivi velika je sansa da ce dete biti gojazno. A s obzirom da treba nahraniti 300 miliona ljudi u zemlji gde caruje hemija i trka za zaradom nije ni cudo da je nemoguce napraviti prirodan proizvod. A i kod nas situacija nije nista bolja...

Potpis

Use Your Mind. Or someone else will.

E to da kod nas situacije nije nista bolja apsolutno nije tacno.Samo izadji na ulicu i vidi koliko ima gojaznih ljudi.Po tom pitanju u odnosu na amerikance mi smo kao nacija supermena.

Ja mislim da se ovo vise odnosilo na kvalitet hrane, a ne na ugojenost.

Potpis

Pop Servis "Paradise Tours"
Java User Group Karlsruhe
IT Dan - Srbija

Officer, I saw the driver who hit me - his name was Johnny Walker.

Bash sam danas negdje prochitao da ce uskoro vise amerikanaca umirati od prekomjerne tezine, nego od cigareta.Ako je tako, onda je to stvarno veliki problem.Mislim da se u nekoj americkoj drzavi poceo naplacivati i porez na debljinu
Uostalom, kako i nebi bili debeli kad im se hrane prelosom hranom punom masnoca dok im je najveca tjelesna aktivnost promijeniti program na TV-u s daljinskim

A kod nas je bolja situacija sto se cini GMO-a definitivno, kao i kvalitete hrane.
Barem malo.

Potpis

Disconnect

Bas sam na to mislio. Nedavno je u nekim dnevnim novinama objavljeno da je kod nas kvalitet ishrane veoma los a takodje je i fizicka aktivnost mada ne izgleda tako s obzirom na sveprisutnost sporta svuda oko nas. Pogledajte decu skolskog uzrasta od 8-15 godina i videcete da ima mnogo njih sa krivom kicmom a narocito devojcica. Nedovoljno sporta i nepravilna ishrana su glavni faktori bolesti.

Potpis

Use Your Mind. Or someone else will.

Američki Predstavnički dom zabranio je da se zbog prevelike debljine i poremećenog zdravlja podnose tužbe protiv prehrambene industrije jer bi takvi slučajevi mogli da dovedu do bankrotstva lanaca brze hrane i restorana.

Odluka Predstavničkog doma doneta je samo jedan dan pošto je vlada objavila da će preterana gojaznost uskoro u SAD smeniti pušenje na prvom mestu uzroka smrti koji se mogu sprečiti.

U tom izveštaju se navodi da su dve trećine odraslih i devet miliona dece gojazni ili preterano debeli. Predstavnički dom smatra da bi izlaganje prehrambene industrije tužbama sličnim onim protiv duvanske industrije oslabilo privredu i dovelo do poskupljenja hrane u restoranima.

U toj američkoj industriji je zaposleno gotovo 12 miliona lica i posle vlade ona je najveći poslodavac. Sudovi su već odbacili nekoliko takvih tužbi, a restorani i proizvođači brze hrane su najavili da će ponuditi više zdravijih proizvoda.

Lanac McDonald's je najavio da će do kraja godine obustaviti ponudu supervelikih porcija pomfrita i pića, osim za posebne promocije u preko 13.000 svojih restorana u SAD.

Vlada je objavila da je u 2000. zbog loše ishrane i fizičke neaktivnosti umrlo 400.000 osoba, što je 33 odsto više nego 1990. godine.

Ova odluka treba da spreči tužbe da su sadržaj hrane i prevelike porcije odgovorne za preteranu gojaznost Amerikanaca.

Predstavnički dom je poslednjih godina na sličan način zabranio tužbe zbog oružanog kriminala protiv industrije oružja, kao i tužbe zbog zdravstvenih problema izazvanih azbestom. Nijedna od tih odluka nije prošla kroz Senat, a ne očekuje se da će i najnovija biti odobrena ove godine, iako ima podršku Bele kuće.

http://www.cnn.com/2004/LAW/03/10/fat.lawsuits/

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

Po meni je skroz glupo podnositi ovakve tužbe zatvaranja fast food restorana.
Bolja inicijativa je otvaranje restorana sa quality food-om, ako već nemaju vremena da kuvaju kod kuće.

Ovakve stvari nisu specifičnost našeg doba. Da li ste se ikad zapitali kako je ikome uopšte moglo da padne na pamet da je komunizam dobra ideja? Pa upravo onda (u devetnaestom veku) kada su posle više decenija pokušaja da ograniče uticaj "velikog novca" na pravosuđe i zakonodavstvo protiv interesa opšte populacije shvatili da ne postoji način da se u okviru demokratskog sistema to učini. Naravno, ja ne branim komunizam - sada je valjda svima jasno da eliminisanje jedne koncetracije moći ne rešava problem - ona se ponovo uspostavi, možda sa različitim akterima, ali sa sličnim posledicama... svaka organizacija pati od istog problema, uvek se sve završi tako što je neka manjinska grupacija mnogo "jednakija" od svih ostalih. Sa treće strane, anarhija je nesposobna da zaštiti svoje građane od bilo koga i bilo čega i na kraju se sve završi ili strašnom zaostalošću, ili strašnom despotijom neke vrste najjačih/udruženja za nasilno provođenje interesa Vođe (Cara, Kralja, Faraona, Vrhovnog Sveštenika...).

Tako da... nema nade da se ti problemi ikada stvarno u potpunosti reše. Svi imamo po jedan život i moramo da budemo svesni da je on vredan samo nama samima i našim najmilijima. Za ono što možemo da izbegnemo (gojaznost, uživanje štetnih supstanci, nesiguran seks, brza vožnja,... ), sami smo odgovorni. Za sve ostalo, za šta nismo krivi, (azbest, industrijsko zagađenje,...) moramo se boriti, sami ili sa drugima koje muči ista muka.

Čokoladice će u Britaniji biti smanjene u okviru borbe protiv preterane gojaznosti, saopštila
je nacionalna Federacija za hranu i piće.

Smanjenje čokoladica jedna je od sedam mera koje su u prvom "Manifestu za hranu i zdravlje" obećali članovi Federacije, među kojima su i giganti poput Coca-Cola, Kellogg's, Kraft Foods, Nestlea, Pepsija i Weetabix.

Vlada vrši pritisak na proizvođače hrane da podstiču zdravu ishranu, a posebno da prestanu sa agresivnim reklamama slatkih i masnih proizvoda za decu.

U Manifestu se proizvođači hrane obavezuju na bolje etikete u kojima su kompletne informacije o hranljivosti proizvoda, uključujući podatke o sadržaju soli.

Članice Federacije obećavaju da će učiniti svoje proizvode zdravijim smanjenjem sadržaja šećera, soli i masnoća, kao i da će smanjiti veličinu svih artikala.

Poznati proizvođač slatkiša Cadbury Trebor Bassett najavio je da će tokom 2005. prestati da proizvodi king-sajz čokoladne štangle.

Iz osnovnih škola će biti uklonjene mašine za prodaju čokoladica i slatkiša, a članice Federacije će pooštriti svoje propise o reklamiranju proizvoda za decu.

Britanska Fondacija kardiologa navodi da je u protekloj deceniji procenat klinički predebelih odraslih osoba povećan sa 14 na 22 odsto. Sada se oko 22 odsto dečaka i 28 odsto devojčica smatra gojaznim ili preterano debelim, a statistika pokazuje da 85 odsto britanskih muškaraca i 69 odsto žena jede previše soli.

Drugi, međutim, smatraju da je otišao predaleko, pa uvodničar lista Daily Telegraph navodi da je lično ponašanje sve više pod kontrolom vladinih zapovesti i da je ugrožena jedna od malo preostalih sloboda - sloboda da se i nezdravo hraniš ako želiš.

http://www.itv.com/news/index_982560.html
http://www.telegraph.co.uk/opi...t=/news/2004/09/27/ixhome.html

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

Američka deca su predebela i postaju sve deblja pa bi roditelji, škole, vlada, tvorci reklama i industrija hrane morali da se angažuju u rešenju problema.

U izveštaju o preteranoj debljini dece oni predlažu različite mere, poput jasnijeg obeležavanja nezdrave hrane i uključenja škola u praćenje težine i zdravlja učenika.

"Sada je preko devet miliona dece starije od šest godina preterano debelo," kaže se u dokumentu Instituta, nezavisne grupe koja savetuje američku vladu u vezi sa raznim zdravstvenim pitanjima.

Ta deca su izložena velikom riziku od dijabetesa i srčanih bolesti, a neka sa samo sedam godina već imaju oštećene arterije, upozorio je komitet 19 pedijatara, vaspitača, industrijskih stručnjaka i pravnika koje je okupio Institut.

"Moramo odmah da delujemo i cela zemlja mora to da učini", izjavio je Rojtersu predsednik tog komiteta, doktor Jeffrey Koplan sa Univerziteta Emori u Atlanti, bivši direktor američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Za svu hranu i pića u školskim kuhinjama, uključujući i automate za prodaju hrane potrebno je da se utvrde standardi o hranljivosti, dodaje se u izveštaju.

Stručnjaci takođe preporučuju da se u škole opet vrati fizičko vaspitanje i smisle drugi programi da bi deca vežbala barem pola sata dnevno. Uz to, škole bi svake godine trebalo da kontrolišu težinu đaka.

Industrija hrane, pića i zabave trebalo bi dobrovoljno da izradi smernice o prodaji hrane i napitaka deci, možda po modelu dobrovoljnih smernica za promociju alkohola, kaže se u izveštaju.

Restorani bi trebalo da se potrude da obezbede zdravu alternativu za popularnu "nezdravu" hranu i navedu sadržaj kalorija i podatke o hranljivosti obroka, kao i da izmisle način da smanje naklonost ka visoko kaloričnoj hrani koja nije dovoljno hranljiva.

Uprava za hranu i lekove (FDA) bi trebalo da revidira svoju listu nutricionističkih podataka i jasno prikaže ukupan sadržaj kalorija u hrani koja se obično konzumira u jednom obroku i uporedi ga sa standardom koji predstavlja dnevne potrebe.

Roditelji bi trebalo da podstiču zdraviju ishranu i pomognu svojoj deci da više vežbaju, delom ograničavajući im vreme ispred televizora i kompjutera na najviše dva sata dnevno, kažu stručnjaci.

Istraživanja američke neprofitne Fondacije porodice Kaiser Family Foundation pokazala su da gotovo svako četvrto dete starije od osam godina provodi više od pet sati dnevno gledajući televiziju, a da deca do šest godina u proseku sede dva sata dnevno ispred televizora ili kompjutera.

Fondacija procenjuje da prosečno američko dete godišnje na televiziji vidi oko 40.000 reklama, većinom za slatkiše, grickalice, napitke i brzu hranu. Industrija hrane i bezalkoholnih napitaka godišnje troši najmanje 10 milijardi dolara na reklame upućene direktno deci i omladini.

U svojoj 14. godini 52 odsto dečaka i 32 odsto devojčica pije dnevno najmanje tri limenke od po dva decilitra bezalkoholnog napitka..

Oni na kraju predlažu da se u gradovima saobraćaj drugačije reguliše da bi šetnja i vožnja biciklom postali bezbedniji, a vlada SAD bi trebalo da sazove konferenciju na kojoj bi se našli i drugi načini da se reši problem predebele dece.

http://www.usatoday.com/news/h...2004-10-01-child-obesity_x.htm
http://headlines.agapepress.org/archive/9/302004f.asp

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

O, pa ima nacina da se sve resi...

Kao prvo, trebalo bi zabraniti ili zestoko oporezovati sve vrste kompulsivne zabave koja ne ukljucuje fizicku aktivnost, narocito ako omogucava da se uz nju i jede. Mislim, ljudi bi i u kockarnicama sedeli kad ne bi brzo ostali bez para, pa zasto se to onda ne bi primenilo i na igraonice?

Industrija zabave mora da smisli nove vrste ulaznih jedinica koje zahtevaju pokrete velikih misicnih grupa (na primer, siroko mahanje rukama ili pokrete telom) i nisu kompatibilne sa standardnim, ergonomicnim ulaznim jedinicama

Sto se tice hrane, vec sada je jasno da se mora napustiti dosadasnji bezbrizan stav i da se hrana (makar ona koja se prodaje spremljena za upotrebu odmah po otvaranju, a ta i jeste glavni krivac za sadasnje stanje) mora tretirati kao i svaka druga aktivna ili stimulativna materija, lek i slicno:

Sva "zabavna hrana" koja se uvaljuje deci, mora da ima preko 60% balastnih materija (celuloze) odnosno ne sme da sadrzi visoku energetsku vrednost. Takodje, treba zabraniti da sareno upakovani i deci namenjeni slatkisi sadrze secer, vec iskljucivo dozvoljene vestacke zasladjivace. Visokoenergetska hrana, koja jeste potrebna na primer vojnicima, planinarima ili brodolomnicima, mora biti posebno oznacena upozorenjima i prodavana odvojeno od "rekreativne" hrane.

Na svakom paketu hrane sa visokim sadrzajem ugljenih hidrata mora da stoji preporuka o maksimalnoj kolicini masti koja se sme uneti istog dana sa nnjom i obrnuto, na svakom pakovanju pretezno masne hrane mora da pise sa koliko grama ugljenih hidrata sme da se kombinuje.

Svako pakovanje posoljene "rekreativne" hrane mora da sadrzi upozorenje o opasnosti od hipertenzije. Dalje, za hranu tipa slani kikiriki ili cips, koji sadrze i so i masnoce i ugljene hidrate, mora da stoji preporuka o maksimalnoj specificnoj (najbolje u odnosu na visinu, jer tezina moze vec biti prekoracena) dnevnoj dozi.

Prodavci brze hrane (ukljucujuci i pekare, a i prodavce sladoleda i poslasticare) bi trebali da imaju pravo i obavezu da odbiju da prodaju zalogaj "s nogu" gojaznim osobama, isto kao sto barmeni ne smeju da prodaju pice pijanim gostima. Naravno, otvaranje "zdravih" kioska ili drzanje i prodavanje i adekvatne hrane za gojazne (pijani gost bi trebao da moze da dobije kafu, osim irske, u baru) bi trebalo da bude stimulisano od strane drzava.

jes ali to nije samo u americi
na moru sam bio u nekom letovalistu koje je pravljeno za britance i holandjane....
mogu da kazem da nisam video normalno gradjenu osobu (narocito devojku)
svi su "malo" puniji

Na nedavno održanom simpozijumu o gojaznosti u Bugarskoj akademiji nauka, iznet je podatak da Srbija ima najveći procenat gojaznih stanovnika u Evropi. Glavni krivac za to jeste nepravilan način ishrane, rekao je nutriciolog Ljubomir Pfaf.

- To što smo najgojazniji nema veze sa našom ekonomskom, odnosno kupovnom moći. Najvažniji razlog jeste to što se nepravilno hranimo. Veliki je problem kod nas što ljudi preskaču doručak, i u prepodnevnim satima i uopšte u vreme dok su na poslu malo jedu. Oni tada piju mnogo kafe i mnogo puše, a jedu tek po podne, kada dođu kući i kada najmanje rade. Dakle, jede se u vreme kada se kalorije najmanje troše, što je jedan od bitnih razloga za pojavu gojaznosti. S druge strane, jede se mnogo belog hleba i peciva, iako se zna da je crni hleb biološki mnogo vredniji. Mi kao narod veoma malo jedemo riblje meso, iako ribe imamo dosta. Riba se kod nas jede samo na slavama i u dane posta, a trebalo bi da bude redovna namirnica na našim trpezama i to bar tri puta nedeljno po 130 grama po osobi - navodi Pfaf.

On takođe ukazuje da se, recimo, u selima najmanje jede u sezoni velikih radova, a najviše u jesen i zimu kada se radovi završe. Tada se, kaže Pfaf, jede puno masne hrane, mesa, pije se i alkohol, a malo se radi.

- Svakog dana treba imati bar četiri obroka - doručak, užinu, ručak i večeru, a može i pet obroka. Doručak ni slučajno ne treba preskakati, jer u tom slučaju naš organizam nema energiju neophodnu za funkcionisanje. Postoji više namirnica koje moraju biti zastupljene u našoj ishrani ako hoćemo da budemo zdravi i ne postanemo debeli. To su hleb i žitarice, mleko, jaja, meso, riba (obavezno tri puta nedeljno), zatim povrće, voće i šećer, najbolje u obliku meda - kaže Pfaf.

Sve ovo daće dobre rezultate samo ako se dovoljno krećemo i umesto da za svaku sitnicu palimo kola ili ulazimo u autobus. Treba znati da gojaznost uzrokuje mnoge zdravstvene probleme.

- Ti problemi su takvi da je Svetska zdravstvena organizacija prošle godine gojaznost proglasila za bolest. Gojaznost uzrokuje šećernu bolest, bolesti srca i krvnih sudova, zatim bolesti organa za varenje, a kod dece i psihološke probleme, jer debela deca postaju asocijalna. Ona izbegavaju društvo, da ih ne bi nazivali pogrdnim imenima. Mnogi ljudi kod nas misle da je debelo dete zdravo, što nikako nije tačno - objašnjava Pfaf, dodajući da bi roditelji trebalo više pažnje i vremena da posvete pravilnoj ishrani i pravilnom načinu života svoje dece.

- Deca kod nas jedu puno peciva, što i ne bi bio tako veliki problem da im to često nije i glavni obrok u toku dana. Uz pecivo najčešće piju razne gazirane napitke, grickaju kojekakve grickalice i to im dođe kao zamena za pravi obrok, što nikako nije dobro. S druge strane, malo se kreću, mnogo vremena provode pred televizorom ili kompjuterom, umesto da se bave sportom ili se igraju negde napolju - upozorava Pfaf.

Međutim, debeli nikako ne prihvataju ocenu da gojaznost vodi u bolest. Biljana Radosavljević, predsednik Kluba debelih u Beogradu, kaže:

- Mi nismo bolesni, bar ne još uvek, ali nije isključeno da ćemo jednog dana takvi postati. Zbog čestih upozorenja lekara da gojaznost vodi u bolest, sproveli smo anketu među našim članovima koji su doneli svoje lekarske nalaze i i uporedili ih sa vitkima. Ustanovili smo da i vitki imaju povišen holesterol i krvni pritisak, dok kod šećerne bolesti nema pravila - kaže Radosavljevićeva.

Ona takođe ukazuje da proizvođači raznih sredstava za mršavljenje prave biznis zloupotrebljavajući „nezgodu“ debelih. - - Naši članovi uzimali su razne kapi, tablete za mršavljenje. Međutim, od toga nema koristi jer su i dalje debeli. Zato smo rešili da te preparate više ne koristimo, jer su lažni. Naš zaključak je da treba da prepolovimo obroke, jer smo se udebljali najvećim delom zato što jedemo prevelike količine hrane. Takođe smatramo da umesto pržene i premasne hrane treba više da jedemo barena, posnija mesa, ribu, bareno povrće. Drugo što smatramo dobrim za nas jeste da se više krećemo, (ples, plivanje, šetnje), dok trčanje za nas nije dobro - kaže Biljana Radosavljević i navodi podatak koji je, kaže, dobila od nutricionista da u našoj zemlji ima 65 odsto debelih ljudi.

R.M.

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

Ljudi nemaju sta da rade pa smisljaju ovakva obavestenja za javnost. Ja samo mogu da kazem da se ponasam bas ovako kao sto pise, znaci ujutro retko stizem da doruckujem, jedem razne slane i slatke grickalice, popodne se najedem nenormalno (cesto pojedem skoro ceo hleb i vise od pola kilograma przenog ili pecenog mesa i rostilja). Posle toga, pred spavanje, znaci oko 23h sledi drugi malko manje obilan obrok. Ne secam se kad sam jeo neko bareno povrce i uopste kuvana jela mi nisu svakodnevna stavka u ishrani.


da ne duzim pricu, ja godinama radim upravo ovo sto ljudi smatraju razlogom za nepravilnu tezinu, i nikada nisam imao problema sa tezinom - moj izgled bi i sa 10 kg vise bio sasvim normalan.

Sigurno svako od vas ima i debele i mrsave prijatelje, pa obratite paznju koliko koji jedu - moje zapazanje je da debeli jedu i do 2-3 puta manje!

Hocu da kazem da razlog za prekomernu tezinu nikako nije u nepravilnoj niti prekomernoj ishrani, radi se iskljucivo o ili genetskim ili psihickim razlozima ili eventualno o fizickim svojstvima organizma.

Potpis

Samo ti sinko (administratore) radi svoj posao.

Sve više žena u svetu ima prekomernu telesnu težinu, ali je istovremeno i sve više njih pothranjeno.

Više od 32 odsto žena u urbanim sredinama u 36 zemalja je gojazno, dok je devet odsto u ruralnim krajevima pothranjeno, navodi se u jednoj najnovijoj naučnoj studiji.

"Tendencija da su mlade žene sve gojaznije u razvijenom svetu poprima alarmantne razmere", navodi se u istraživanju koje je objavio američki medicinski časopis American Journal of Clinical Nutrition.

Mišel Mendez i Beri Popkin sa univerziteta u Severnoj Karolini, kao i Karolina i Karlos Monteiro sa univerziteta u Sao Paolu, sakupili su podatke o telesnoj težini oko 150.000 žena izmedju 20 i 49 godina u 40-tak zemalja.

U okviru medjunarodnih standarda, indeks telesne mase (body maš index - BMI) od 18,5 ili manje pokazuje da je žena mršava, dok indeks od 25 pa više govori o gojaznosti.

Kao primer naučnici su naveli da, ako je žena visoka 1,65 metara a ima 49 kilograma, njen BMI je 18,5 i smatra se mršavom. Ako ima 68 kilograma, BMI je 25 i takva osoba je gojazna.

BMI vrednost se izračunava kada se težina podeli sa visinom koja je pomnožena na kvadrat. Primer 60 kilograma podeljeno sa (1,80x1,80=3,24) jednako je 18,51.

Za normalnu telesnu težinu se smatra BMI izmedju 19 i 25.

U studiji, koju prenosi Rojters, navodi se da su u Aziji, Africi i Latinskoj Americi, u urbanim i ruralnim sredinama, žene više gojazne nego pothranjene.

Tako na primer, od 3.300 žena u Keniji, obuhvaćenih istraživanjem, 28 odsto u urbanim sredinama i 15 odsto u ruralnim sredinama je gojazno, dok je sedam odsto u gradskim i 12 odsto u ruralnim sredinama pothranjeno.

Izuzetak je Indija, gde je više potranjenih nego gojaznih žena i to 23,1 odsto u urbanim i 48,2 odsto u seoskim sredinama, navedeno je u studiji.

U razvijenim zemljama, žene su sve više gojazne. U SAD više od 60 odsto lepšeg pola ima višak kilograma, a 33 odsto se smatra gojaznim. To predstavlja sve veći rizik za dobijanje kardiovaskularnih bolesti, posebno infarkta, ili dijabetesa, moždanog udara ili odredjene vrste raka.

Na osnovu studije može se zaključiti da je dalji razvoj privrede i urbanizacija u razvijenim zemljama povezana sa sve većim brojem gojaznijih bilo da su u pitanju gradske ili seoske sredine", kažu autori istraživanja.

http://www.reuters.com/newsArt...healthNews&storyID=7843886

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

A propo USA - depresija izaziva u mnogim slucajevima i napade ozderavanja (posle masnog i socnog obeda, luce se supstance koje kratkotrajno maskiraju znake depresije)

Kako je gomila stanovnika te zemlje (kao i Srbije, uostalom) pod konstantnim stresom, imaju napade anksioznosti (panike), nesigurnosti na poslu, i sl... resenje nalaze u otkidanju od hrane i privremenom oslobadjanju od vrlo neprijatnih simptoma.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Brza hrana i gotovo patološka vezanost za kompjuterske igrice, osnovni su razlozi što se gojaznost kod dece povećala u Engleskoj za više od 50 odsto izmedju 1995. i 2002. godine, kazuju podaci studije koju je naručla britanska vlada.

Kada se ovome doda i manjak fizičke aktivnosti, dolazi se do podastka da je u 2002. godini 15,5 odsto engleske dece, uzrasta od dve do 11 godina, pripadalo je kategoriji debelih, prema 9,9 odsto 1995.

Istraživači su koristili nacinalni indeks telesne mase (ITM), koji se dobija kad se broj kilograma podeli sa kvadratom visine izražene u metrima. Claire MacEvilly stručnjak za ljudsku ishranu u britanskom Savetu za medicinska istraživanja ističe da dobijeni rezultati ukazuju na zabrinjavajući trend. "Nivo gojaznosti u Engleskoj bliži je američkom nego evropskom modelu".

U 2003. u SAD je bilo više od 17 odsto gojazne dece, dok je u Engleskoj prema nekim podacima njihov procenat te godine ipak opao ispod 14 odsto. Medjutim, Mekevilijeva smatra da je u pitanju samo statistička varka i da bi bio uspeh zaustaviti procenat gojaznosti na sadašnjem nivou. Najviše brine podatak da su deca gojaznih roditelja sklonija da i sama budu takva. Gojazni roditelji u 20 odsto slučajeva imaju gojazni porod, a oni normalne težine u samo sedam odsto slučajeva.

http://reuters.co.uk/newsArtic...rectedNews&storyID=8348447

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

Neka jedu manje.
P.S.Sta cemo sa gladnima?
@Secret
Nemoj da se ljutis ali topic je stvarno bez veze...

Potpis

Pametan covek uci i zaboravlja,inteligentan se podseca,a glup sve zna.

Covek koji se razume u sale jedini moze da shvati ideale.

Višak kilograma ima 60 odsto stanovništva. – Buce među najmlađima – budući dijabetičari i hipertoničari

Ne iščuđavajte se slikama gojaznih Amerikanaca. Malo bolje pogledajte oko sebe na ulici, u kancelariji, autobusu... Po statistikama, svaki treći stanovnik Srbije ima problem sa težinom. Srbi su sve deblji i slede epidemiološki trend, koji je pre 20 godina postojao u Americi, ali i zemljama u tranziciji.

Epidemijski talas debljine stigao je do Srbije:
- oko 60 odsto stanovnika Srbije ima višak kilograma,
- pri čemu je među njima 20 odsto ekstremno gojaznih, podaci su koje sa oznakom alarmantno iznosi profesor dr Jagoda Jorga, specijalista za ishranu na Medicinskom fakultetu.

Krenimo od najmlađih: čak 13,2 odsto dece predškolskog uzrasta ima višak kilograma. Ovo su rezultati pregleda 200.000 dece.

Ono što je za lekare gojazno, a za mame i bake slatko i bucmasto dete, potencijalno predstavlja problem koji će se i te kako odraziti na zdravlje školarca, a potom adolescenta i odraslog čoveka. Za malobrojne stručnjake koji se u Srbiji ozbiljno bave problemima ishrane i stanja ishranjenosti nacije – nema iznenađenja. Dokle god pored svakom školom budu nebrojani kiosci „brze hrane”, a klizališta kao što su ovog zimskog raspusta na DIF-u, u Košutnjaku i Kalemegdanu tako malobrojna, ništa se neće promeniti. Bićemo sve deblji i sve dok flašica kisele vode bude skuplja od bočice gaziranog, slatkog pića dostupna mladima. Ovo su tek dve, naizgled male, stvari koje moraju da se promene, da bi, kako kaže dr Jagoda Jorga, društvo definisalo svoj odnos prema borbi protiv gojaznosti koja se epidemijski širi, a mi okrećemo glavu i ne rešavamo problem.

U Srbiji ima svega 39,2 odsto normalno uhranjenih, a to su osobe čiji je BMI-indeks telesne mase između 20 i 25. Formula izračunavanja BMI (http://www.elitesecurity.org/tema/94854) je jednostavna: svoju telesnu težinu u kilogramima treba podeliti sa telesnom visinom na kvadrat. Visinu izražavamo u metrima. Tako se dobija dvocifreni broj: ako je manji od 25, kilogrami ne ugrožavaju zdravlje. Ako je BMI između 25 i 30 govori se o gojaznosti prvog stepena, ako je između 30 i 40 – o gojaznosti drugog stepena, a ukoliko je viši od 40 reč je o ekscesivnoj gojaznosti.

Kod nas prvi stepen gojaznosti ima 36 odsto ljudi, drugi ima 15,8, a ekscesivnu gojaznost ima 1,1 odsto stanovnika. Najviše gojaznih je u Vojvodini.

– Dugo je i kod nas vladalo mišljenje da kada neko „lako” nosi višak kilograma, kada mu oni ne smetaju zdravlju, odnosno kada čovek još nema ni dijabetes ni izraženo povećanje krvnog pritiska – ne mora da brine. Danas je stav potpuno drugačiji, pa se i kod ove takozvane nekomplikovane gojaznosti odmah pristupa lečenju. Jer, bolje je da se danas bavimo gojaznošću nego da sutra lečimo dijabetes, hipertenziju, bolesti srca... Osobe koje se hvale da dobro „nose” višak svojih kilograma ne razmišljaju koliko trpi njihova žučna kesa ili kukovi i ostali zglobovi, što će se sve ispoljiti za desetak godina, možda i pre – objašnjava dr Jagoda Jorga.

Tako je kategoričan medicinski stav da je debljina bolest – usvojen i kod nas. Zbog epidemije gojaznosti koja vlada podjednako među Srbima kao i među Nemcima ili Indijcima, država mora da sačini efikasnu strategiju borbe. Doktorka Jorga kaže da je gojaznost problem čitavog društva, a ne pojedinca i dodaje da se onda ne može se reći da „neko ždere, pa je zato debeo”, a da mu se ne pruži pomoć. Zapravo, gojazan čovek, i da donese odluku da se reši suvišnih kilograma, u ovom času to može da uradi samo u Nišu, Novom Sadu i Beogradu – u specijalizovanim savetovalištima i pojedinim domovima zdravlja sa ekipama entuzijasta. Ostali su prepušteni novinskim dijetama i raznim preparatima, od kojih, kaže naša sagovornica, nema nikakve koristi, a ljudi samo bacaju pare i gube vreme, pri čemu „nose pečat da su debeli, ali ne i pečat da imaju visok krvni pritisak, jer 70 odsto ovih osoba ima ozbiljan problem s pritiskom”.

Po rečima doktorke Jorge, sedam odsto svih sredstava koje se iz zdravstvene kase odvaja za lečenje gojaznih jednako je novcu koji se odvaja za lečenje malignih bolesti. Prepoznavanje gojaznosti je prvi korak u efikasnijoj strategiji borbe protiv gojaznosti.

– To treba da rade edukovani lekari iz opšte prakse, koji svoje pacijente moraju jasno da upozore kakav rizik i opasnost nosi višak kilograma, a ne da preko toga prelaze ćutke. Ne može se takvoj osobi savetovati da gladuje ili da šest meseci jede kupus. Ni saveti o strogim dijetama neće pomoći. Takvim pacijentima mora da se ponudi zamena u balansiranim, dugotrajnim dijetama, koje će sadržati namirnice s dovoljno hranljivih materija, ali sa smanjenim kalorijama. Mi imao odličnu mrežu savetovališta za dijabetes, koja su zapuštena, a koja bi mogla brzo da se pretvore u efikasnu mrežu savetovališta koja bi krenula u bitku s gojaznošću na našem području – kaže dr Jagoda Jorga.

Glavni razlog pojave gojaznosti kod nas je u našim navikama i kuhinji – u načinu ishrane koja sadrži više masti nego što možemo da je potrošimo. Jer, odavno smo napustili sela i prestali da radimo u polju, prirodi, šumi gde bismo mogli da „potrošimo” višak unetih kalorija. Opet, čovek u gradu teško prihvata preporuku o redovnoj fizičkoj aktivnosti. Mnogo više se veruje dijetama ili se i dalje čeka čudesna tableta za mršavljenje. Toga nema.

Olivera Popović

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}