Citat:
Budući penzić:
Moram sam sebe opet popljuvat i posut se pepelom, nakon par dana mozganja o tom prokletom grijanju snubbera slučajno sam gledajući u oscilograme
primjetio da mi je frekvencija 100khz, ostao mi sastavljen sklop s 3843 na protoboardu od prijašnjeg pokusa a glupan (ja) nije provjerio frekvu...
Uglavnom, sada je manje više stanje podnošljivo, spajkovi su manji (oko 100V) ali se 1W otpornici snubbera i dalje dosta griju, stavit ću 2W
i to će bit to, testirao sam 5 min. kad ulovim vremena testirat ću 1 sat, ako ništa ne vrisne smatrat ću prototip uspješnim i spremnim za rad...
Moram se opet zahvalit Macoli na shemi i objašnjenju, a ovu temu smatram zatvorenom...
Nema na čemu drugar.
Oko tih snubbers:
Snubber kola se projektuju lako kad su poznati podaci o parazitnim veličinama trafoa i vodova pcb, strminama, recovery punjenjima i td...
U praksi se, na žalost, većina tih parazitnih veličina ne da predvideti sve dok se ne sastavi ceo sklop :-)
Iz tog razloga se za početak postavljaju "teška" snubber kola, da bi sklop preživeo prvo uključenje, potom se "olakšavaju" do bezbednih granica.
Drugar, slobodno na svakom od snubbers postupno smanjuj kapacitet kondenzatora i povećavaj vrednosti otpornika i kad stigneš do tačke da ti naponi još uvek ne prelaze opasne granice za mosfet i da ti odzvonjavanje posle tranzicije ne bude preveliko (čak nije problem ni nekoliko prigušenih polutalasa, što možeš često videti na sekundarima fabričkih flajbeka, pa su ipak prošli EMI test).
Taj negativni šiljak je posledica pozamašne recovery struje kroz MUR460, koja protekne kroz sekundar i izazove povratni udarac iz njegovog nespregnutog induktiviteta (Llk). MUR460 je veoma brza dioda sa kratkim trr vremenom, a probaj zamisliti kakav udarac bi se dobio sa puno sporijom diodom :-)
Da. Na sasvim ispravnom putu si sa razmišljanjem da usporenje tranzijenta uključenja smanjuje tu pojavu.
To se upravo tom metodom ublažava, ili stavljanjem SiC dioda koje imaju maltene nulto trr i samo kapacitivno punjenje. SiC su skupe i teško nabavljive, te MUR460 bude vrlo pristojan izbor za tu spravu.
Slobodno smeš povećati Rg_on sve do veličine dok ti se na gejt ne počne vraćati pozamašna vrednost oscilacija, poreklom od parazita sa drejna, a sa prevelikim Rg_on da bi odveo te struje u drajver (možda do recimo 150 oma približno, sa kontrolom oscilograma na gejtu).
Prenos sa drejna na gejt se događa kroz kapacitativni razdelnik Cdg-Cgs i odzvonjavanje može višekratno uključiti i isključiti mosfet sa vrlo nepredviđenim rezultatom, što je definitivno neželjena pojava (koja je još primetnija kod npr. IGBT zbog većeg tipičnog Ccg i manjeg Cge...).
Dobar kompromis je značajno smanjenje te pojave uz umereno povećanje temperature mosfeta...
Svakako prvo probaj samo povećanje Rg_on jer je sledeći sklop kompleksniji i koristi se samo ako ima potrebe za još širim rasponom vremena.
Naravno, postoje i metode čvrste kontrole on/off vremena u značajno širim granicama vremena, sa "ukrućenjem" pojava na gejtu.
Rg_on, dioda i Rg_off se zadrže tu gde jesu, umesto gejta se stavi kondenzator od nekoliko nanofarada (približno kao Cgs konkretnog mosfeta) ka masi ili bolje ka sorsu jer se tako mogu eliminisati i paraziti sa šent otpornika u sorsu, na kondenzator zakače baze emiter folovera od komplementarnog para tranzistora (npr. BC639, BC640) koji se napajaju sa Vcc pina od UC384x, i sa njihovih emitera ide na gejt direktno.
Dakle, folover je takav da su baze spojene međusobno, emiteri takođe, kolektor od BC639 ide na Vcc, kolektor od BC640 na masu.
Praktično se nagibi rešavaju i dalje sa Rg_on i Rg_off, gde se ti nagibi događaju na tom kondenzatoru, a emiter folover ima jako nisku izlaznu impendansu i sva odzvonjavanja na gejtu budu jako tvrdo prigušena.
Sada se već Rg_on i Rg_off mogu menjati u vrlo širokim granicama, čim je kotrola oba nagiba proširena za čak do red veličine vremena, ako treba, a pri tom neželjeni prenos kroz Cdg bude tvrdo uklampovan.
Praktično svaki od ta dva tranzistora bude C multiplikator (beta puta C na bazama) sa aspekta kako gejt "vidi" kolo, i emiteri čvrsto prate talasni oblik baza i ako su "hranjeni" popriličnom strujom kroz Cdg.
Radi prigušenja "zazora" od +- 0.7V na emiterima, pošto folover radi u čistoj B klasi, bez bias struja baza, dovoljno je dodatno postaviti još jedan otpornik reda par stotina oma između združenih baza i združenih emitera.
Svakako da postoji i još "strožija" kontrola gejta, gde se taj folover dovodi u AB klasu (ili koristi mali AB amp.) i izuzetno verno prati napona sa baza, ali obično nema potrebe za tako ozbiljnom merom kod takvih sklopova manje snage...
Pretpostavljam da sam dobro opisao, a pošto si blizu mojoj generaciji znam da lako razumeš takav opis bez crtanja.
Drago mi je da ti je to proradilo.
Srdačan pozdrav,
Macola
Registrovani: 8 ( Marko_L, fangorn, peromalosutra, SlobaBgd, kentaur66, Ultrena, Jpeca, bojanum )
Re: Boost ili flyback ?