Sta je potrebno Srbiji da podigne IT na visi nivo?

Menadzment BMW-a jako dobro zna sta i koliko placaju, veruj mi :-)

Razlog zasto BMW radi sa firmom X je zato sto imaju poverenja da firma X moze da napravi to sto im treba i sto je dovoljno kapitalizovana da mogu da pokriju stetu i finansijski ako zatreba, zato sto ako za*eu problemi u auto industriji jako brzo eskaliraju do nivoa g*vana do plafona, tipa povlacenja vozila sa trzista ili, podjednako lose, obavezu da se ukloni problem gde BMW (ili bilo koja druga auto firma) placaju paprene cene dilerskoj mrezi za popravke u garanciji.

Auto industrija je specificna zato sto se u nju jako tesko ulazi tako da nije uopste neobicno da imas mali broj Tier-1 firmi (mali dvocifreni broj na celoj planetim prakticno bitan broj je jednocifren) koje su izgradile reputaciju a koje imaju isto ogranicen broj Tier-2 dobavljaca koji mozda outsource-uju svoj deo posla nekoj maloj firmi iz dvadesete zemlje.

Auto proizvodjaci u vecini slucajeva rade samo sa Tier-1 firmama direktno (osim nekog izuzetno vrednog IP-a) zato sto su samo Tier-1 firme toliko kapitalizovane da mogu da pokriju eventualnu stetu i proizvodjaci znaju da Tier-1 firme znaju da rade svoj posao. Sve ispod toga je stvar Tier-1 firme.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

da o ovome sam i ja razmisljao. Logicno uzmes kompjuter, na internetu imas literature i YT da ne bi stigao za 100 zivota da pogledas i procitas.

Investicije su minimalne, moze da se radi od kuce...

Znam jednog coveka u Srbiji koji se opredelio da radi samostalno iako je dobar programer. Njegova logika je bila da ce tako vise znati umesto da radi neki specijalizovan projekat u velikoj firmi. Naravno posle je upao u vrtlog posla, jurnjava za klijentima, cimanje, odrzavanje softvera...

Ako bas imas ideju i volje za ucenjem mozda je najbolje izolovati se u planini...

Potpis

I saw a USO last night.

Radim za tu firmu ;p

Ivane, ovde se, na forumu, uglavnom razmišlja u pravcu da je vrhunac posla za programera frilenser.

Ne znam koliko je ljudi ovde bilo u prilici da im XYZ firma kaže, sarađivali bismo sa vama, ali je nama neprihvatljiva rizik da nam ključni deo softvera radi firma sa manje od 100 zaposlenih. Ne znam koliko je ljudi ovde imalo kreditnu liniju od milion evra za pokrivanje garancija za dobro obavljen posao. Ne znam koliko je ljudi potpisivalo ugovore na 2 miliona evra (za pojedinačni posao).

Ja sam prošao kroz sve to i malo se bolje razumem.

Eh, ja sam godinama slusao tu pricu "lep proizvod, zapravo wow, ali mala firma" i isto znam koliko je to gadno za cuti.

Samo sto ta prica nema veze sa Srbijom vec je generalna. Zbog toga su SV firme izuzetno uspesne, zato sto imaju "ledja" u vidu enormnog VC kapitala skoncentrisanog u "dolini" koji je tu da pokrije finansijske rizike skaliranjem firme na nivo na kojem mogu da rade sa bilo kojim kupcem.

Ali koliko takvih mesta postoji na ovoj planeti? Ne puno.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Zato je i moj prvi post bio u smislu da nama PRVO treba jaka baza - privreda.
Kada privreda raste, pojavljuju se primamljivi softverski projekti. Mogu da se formiraju timovi koji će izgurati projekat. Timovi koji mogu da rastu.

Tema je "Šta je potrebno Srbiji da podigne IT na visi nivo?"

To bi bilo kao da neko podigne temu: šta je potrebno Srbiji da podigne automobilsku industriju na viši nivo, pa se 90% diskusija sveda na to da li treba 2 ili 3 mehaničara da bi auto servis bio uspešan.

Priča o frilenserima, o one-man-show je totalno deplasirana. IT industrija nisu bubuljičavi tinejdžeri koji na youtube gledaju kako funkcioniše oauth2 i licitiraju poslove od 50$.

EDIT: Uzgred, ne slažem se sa tvrdnjom da van silikonske doline nema mesta za velike softverske kompanije:
https://www.truffle100.com/dow...2015/TruffleEurope-2015-v9.pdf

_{[Ovu poruku je menjao djoka_l dana 29.01.2019. u 21:29 GMT+1]}

gde to jos raste privreda danas pa da se preselim tamo ?

sto se tice freelancera razliciti su podaci o tome koliko ih ima u Srbiji, upwork recimo prijavio 16,000, a kazu da ih ide i do 100,000. Mozda nisu svi u IT.

U svakom slucaju nisu za potcenjivanje. Jedan ozbiljan freelancer lako moze do pocetne juniorske plate kazu 400-600/mes... Mozda je to razlog sto firme ne mogu da nadju programere ???

Potpis

I saw a USO last night.

"gde to jos raste privreda danas pa da se preselim tamo ?"

je u suprotnosti sa :

" Mozda je to razlog sto firme ne mogu da nadju programere ???"

Fazon je sto su developeri u deficitu upravo zbog toga sto se povecava obim posla. Ne kod nas, nego u svetu.
Posto mi izvozimo programersku snagu, naravno da je u porastu i kod nas.

Stvar je u brojevima.

Ako IT raste 15% i pola rasta dolazi od povećanja produktivnosti treba povećati broj zaposlenih za 7,5% x 20.000

Gde ćete naći ove godine novih 1.500 ljudi ?

A sledeće?

(Možda se i iškoluje toliko, ne znam, pojave se i samouki u znatnom broju, da li dovoljno?)

Da li je to kočnica rasta? Da li raste samo 15% upravo zbog toga?

ako IT postoji 20 godina a sada ima 20000 zaposlenih znaci da je ulazilo prosecno 1000 godisnje u industriju, a to naci za godinu ipo ce doci i tih novih 1500.

u proseku.

Potpis

I saw a USO last night.

"ako IT postoji 20 godina"

;)

ako racunamo od ENIAC-a postoji 73 godine, a ako od Abacusa 3 milinijuma...

Potpis

I saw a USO last night.

Ja sam u IT-u poceo da radim 92 u Srbiji/Yu.

Ako ove godine rod kukuruza bude 15% veći nego prošle godine, da li to znači da je broj seljaka povećan za 15% ile je možda u pitanju bolja godina?
Ako ove godine pisac prode 1150 primeraka svoje knjige, a prošle godine je prodao 1000 (a knjigu je napisao pre dve godine), da li to znači da je on povećao svoju produktivnost?
Ako pekara utrostruči svoj promet uvođenjem dostave na kuću, da li to znači da je dovoljno da imaju 3 puta više majstora pekara (a gde su ljudi koji raznose robu, call centar koji prima narudžbine, prodavci u pekari itd.)?

IT industrija nije piljarnica, gde klijent dođe u radnju pa traži 600 linija koda, a onda mu inženjer napravi 605 "da malo pretekne".
IT industrija nisu samo programeri. IT posao nije samo pisanje novog koda.

Pa.. postoji, tad je moj komišija pobegao iz jedne firme ovde, gde su 3 programera pisala kod za magacin i knjigovodstvo jedne firme, imali po 2 računara (Unix i win), radili na 2 različite platforme (Informix i još nešto), i na kraju dvojica pobegli, ostao samo treći, jer je ionako stalno nešto "pomagala" firma iz Beograda, u koju su i prešli.

I tako menjao poslove u BG... u principu, najbolje su i prošli oni koji su ušli pre 20 godina, a danas uspešne firme u Srbiji su i nastale tamo krajem 80-ih i početkom 90-ih, radeći uglavnom knjigovodstvene programe. Neke su ostale na 2-3 zaposlena ortaka, neke su propale, ali su neke od njih postale jake u svojoj oblasti (npr. ABSoft), sve zavisi od okolnosti, vlasnika i njegove petlje da uloži ušteđevinu u proširenje broja zaposlenih, itd.

U međuvremenu su se pojavile i neke nove firme, ali, kao i svugde u svetu, i kod nas na nekih 100 malih firmica sa po nekoliko zaposlenih samo jedna ili 2 postanu veći igrači na tržištu.

Neke zemlje su našle recept za brži razvoj IT-a tako što pospešuju razvoj tih startup-ova, jer neka od njih 100 uspe bar 1, super. Ali, ako nema tih 100, teško da ćete "otkriti" taj 1, pošto će ljudi koji bi radili u njemu ostati u nekoj manjoj ili osrednjoj firmici da rade za "sigurica" platu, jer nemaju početni kapital niti bilo kakvu izvesnost da će sami izgurati svoju firmu ako krenu tim putem.

Međutim, u Srbiji se to još uvek gleda kao gubitak, gde da finansiram 100 nekih pokušaja da bi samo 1 uspeo. Pa, ako finansiraš 100 startup-ova sa npr. 100.000 evra, to je 10 miliona, a 1 koji uspe može da se proda za 50 ili 100 miliona, kako si onda u gubitku?

Potpis

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.

Ima, ali nema bas previse van velikih ekonomija. Ocekujes da ces mala drzavica poput Srbije koja je debelo iza svih ostalih po GDP-ju da napravi neku veliku softversku kompaniju? Nesto nisam siguran u to.

IT industrija nije samo one man show i outsourcing, tacno, ali nije ni samo to sto ti pricas sa tim velikim firmama. Takve projekte uglavnom rade veci sistem integratori, a klijenti su banke, vlade, itd.

To je samo jedan deo industrije, a ako mene pitas pitanje je koliko je isplativo za nekog danas da krece u tom pravcu i pravi firmu. Lakse je napraviti saas software nego se pozicionirati na trzistu gde su ti potencijalni klijenti banke i vlade.

meni je sumnjivo sve sto radi drzava i gde se ona mesa.

Zamisli u Srbiji vlada resi da izdvoji 10 miliona da finansira 100 startupova. I jos kaze ministar znamo da ce uspeti 2%. Vec znam sta bi se desilo: napravilo bi se odmah 90 fiktivnih megatrend starupova koji bi brzo razdelili lovu a bez ikakve obaveze da zaista uspeju.

Ne. Samo privatni kapital neka ulaze jer privatni kapital ne zna za improviacije. I jasni vlasnicki odnosi !

Potpis

I saw a USO last night.

Banke, kažeš? Da li ovde BILO KO misli da banke same pišu svoj softver? Ili da banke koriste JEDAN softver?

Ako uzmemo kao osnovu bankarskog poslovanja samo jezgro, onda, da, tu je teško ući.
Jezgro ne pokriva, recimo, rad sa sefovima (najčešće).
Jezgro ne pokriva CRM.
Jezgro ne pokriva DMS. U stvari, banke često imaju više DMS sistema, jedan koji je integrisan sa jezgrom, a drugi koji vodi internu dokumentaciju banke (na primer ugovore sa dobavljačima).
Osnovna sredstva? Možda je u jezgru, najčešće nije.
Analiza i planiranje troškova, budžetiranje? Najčešće nije u jezgru.
Masovno štampanje - najčešće je autsorsovano.
Štampanje u samoj banci na velikim mrežnim štampačima - najčešće su ti štampači iznajmljeni.
Operativni sistemi, baze podataka, ofis programi, antivirusi.
Mail serveri, komunikacioni serveri, web serveri.
Datawarehouse rešenja, nope, nisu deo jezgra.
Plug-inovi za web sajt, jok.
Alati za analizu i čuvanje podataka po Basel standardima, znam male firme koje su tu ušle.
Help desk softver, bug tracking i slično.

Ne postoji ni jedan veliki sistem (firma) koji sve što ima od softvera ima na jednom monolitnom softveru. Imaju nešto od nekoliko velikih i stotine drugih rešenja od malih firmi.

EDIT:

Znam banke koje imaju jedan sistem za kreditne kartice, drugi za debitne, treći za loyalty kartice, četvrti za fraud detection&prevention. Tu ne računam card processing koje prave tri firme na svetu. Program za personalizaciju kartica.
Znam banku koja je kupila softver za restoran i magacin. Jbg, velika banka, puno kafe kuvarica, menza, centralizovana nabavka.
Softver za popunjavanje službenih puteva i vođenja evidencije o voznom parku.
F/X trade (ok, ne mislim da neko može tu da uleti osim Reuters softvera, ali nije to jedini softver koji to radi).


_{[Ovu poruku je menjao djoka_l dana 30.01.2019. u 10:45 GMT+1]}

Nemam pojma ko tako misli, ja samo kazem kakav je trend velikih klijenata i firmi koje one biraju. Tesko je uci u takvo trziste nekoj novoj firmi i progurati svoje resenje. Banke biraju sa kim rade, pogotovo kad se radi o delikatnijem software-u.

To sve znamo za Srbiju, ali recimo treba pogledati kako je u Izraelu, za koji ovde mnogi i ne znaju koliko jakih kompanija imaju. A znamo kako bi bilo u Srbiji, pa zar nije upravo sadašnji ministar vojni na jednoj od prethodnih pozicija raspisao neki konkurs na kome je novac dobila i firma/udruženje osnovana prethodni dan?

U sređenim zemljama moraš da napraviš ozbiljan biznis plan i sve ostalo što je potrebno da bi dobio novac, jer država ne pokriva 100% startup troškova, već moraš da nađeš druge investitore ili da uložiš i svoj novac. Ali je tako daleko lakše nego ulagati sam, pošto su za to potrebne decenije da bi se razvio u ozbiljniju kompaniju, osim u veoma retkim slučajevima gde se napravi značajna tehnološka inovacija.

Potpis

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.