Pošto nameravaš da koristiš kantal grejač, čiji je limit 1250*C, mogu pretpostaviti da ti kao merni element mora poslužiti termopar čiji je gornji limit približno na istom nivou.
To je K termopar ili Nikl - Hrom Nikl.
I grejač od kantala i K termopar pri temperaturama koje se približavaju graničnim imaju povišeno stanje oksidacije, odnosno postaju vrlo reaktivni sa vazduhom (što važi za sve metale), te im je radni vek kraći ako je temperatura viša.
Primera radi, do 200*C se sa dugim vekom može koristiti platinski temperaturno zavisni RTD element (PT-100, PT-1000) koji pruža visoku tačnost merenja i lako se očitava.
Za temperature do 400-600*C se koristi termopar J tipa (fero konstantan), ali kod bilo kog termopara je teže očitavanje i nešto manja tačnost merenja jer se mora vršiti kompenzacija hladnog kraja. Ujedno, termoparovi poseduju i izvestan stepen nelinearnosti veći od RTD elemenata, te ako se želi visoka tačnost mora se uneti linearizacija istog.
Za temperature ranga 200-1200*C se najčešće koristi pomenuti K tip (Ni - CrNi).
Iznad toga su retko primenjene zone, obično vezane za industriju topljenja i legiranja metala, gde se koriste veoma skupi termoparovi (ubuduće TC što je skraćenica od "termocouple"), poput tungsten-renijum, platina - rodijum platina i slično.
Krajnji domet merenja termoparom takvih tipova ne prelazi gornji limit od 2600*C. Iznad tih temperatura se koriste optičko pirometarske metode.
Kod negativnih temperatura je slična stvar, i u toj zoni postoje preporučeni materijali za zone u kojima se radi i to se može videti sa podataka koji se mogu naći iz podataka sa linka koji ispod postavljam.
Koristan link ka vrlo opsežnoj bazo podataka o termocouples i RTD je sledeći:
http://srdata.nist.gov/its90/main/
----------------------------------------------------
Da bi se vršila bilo kakva termoregulacija sa zatvorenom povratnom vezom, merenje temperature je neophodno.
Senzori temperature koji imaju "zgodan" izlazni signal koji se može direktno dovesti na MCU bilo kog tipa su uglavnom elektronski senzori, digitalnog (podatak o temp. nekom komunikacijom) ili analognog tipa (podatak V/*C ili mA/*C) i njihov krajnji domet je obično reda max.150*C i ponekad i 200*C gde im je znatno snižen radni vek.
Za RTD ili TC je ispred ADC neophodan analogni front-end i evo neke literaturice o tome, a ako tražiš na osnovu sličnih stvari lako ćeš naći i više od ovoga:
https://www.google.rs/url?sa=t...=bv.99804247,d.bGQ&cad=rja
Nešto o osobinama raznih tipova kantala kao grejnog elementa možeš naći ovde:
https://www.google.rs/url?sa=t...=bv.99804247,d.bGQ&cad=rja
Nešto o faznoj kontorli pomoću SCR elemenata ovde:
https://www.google.rs/url?sa=t...=bv.99804247,d.bGQ&cad=rja
O PID u pojednostavljenoj a simpatičnoj formi ovde:
http://m.eet.com/media/1112634/f-wescot.pdf
Oko Atmel će ti pomoći neko drugi jer ja radim sa Microchip.
Suština se svodi na isto u oba slučaja ali prvo moraš pokupiti i razraditi ova znanja oko samog merenja i kontrole, uraditi interfejse između MCU, mernih uređaja i izvršnih elemenata, potom programirati.
Pozdrav
Re: Signal mC preko opto-a
