Šta je to matematika ?

FON je jedan od tri matična fakulteta za oblast računarstva. Ne znam kako vi, ali ja smatram Računarstvo oblašću tehnike. Danas najbolji programeri upisuju računarski smer ne FON-u. A informacija da je FON preoteo prestiž ETF-u na "tržištu" TEHNIČKIH fakulteta potiče iz "kuhinje" profesora ETF-a (pročitati moj prethodni post). Oni kažu da ne upisuju više najbolje programere, već da najbolji programeri upisuju FON. Doduše, ta informacija je stara dve-tri godine.

Imam drugara koji je u drugoj polovini devedesetih završio računarski smer na FON-u (kada je ETF bio najelitniji tehnički fakultet) i sada radi u Nemačkoj. Bavio se klasterizacijom, a sada rutira i lepo mu ide. Možda je nastava na ETF-u bolja. Ne znam. Ali znam da programeri koji otpadnu sa prijemnog na FON-u upisuju ETF. To kažu profesori ETF-a. Mnogo je veća navala na smer za Računarstvo na FON-u, nego na ETF-u. Nije to više samo "direktorski" fakultet.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Nego Srki, još nam ne objasni razne skraćenice kao što su OT i RTI. Ovo drugo je pretpostavljam Računaska Tehnika i Informatika.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Postovane Kolege:
1.) Racunarstvo je jedna zaista mala ablast Matematike.
2.) Tehnicki fakulteti obuhvataju daleko siru oblast od racunarstva. Ako pratim Vasu logiku, onda je Matematika tehnicke nauka! Me svi znamo da ona to nije. Racunarstvo i Matematika su alati neophodni u proucavanju tehnickih problema.

Sa postovanjem,

TMN

Racunarstvo je kao i fizika, nesto sto koristi znanja matematike (ne bas svi koji se bave racunarstvom, ali to je ionako nauka u povoju). Primenjena fizika jeste tehnicko znanje, kao i primenjeno racunarstvo.

TMN, kazem ti ja da se ovde puno toga promenilo u poslednjih nekoliko godina :).

Potpis

CHUPCKO

Dakle, konvergirali smo ka pitanju iz opisa teme - šta je Matematika? Matematiku po mom dubokom ubeđenju od ostalih saznajnih delatnosti odvajaju njen metod i njen predmet proučavanja. Jedini metod zaključivanja koji se koristi u Matematici je dedukcija. Kakve god gluposti stajale u starim školskim udžbenicima Filosofije,


Dedukcija je metod zaključivanja kod koga je zaključak nužna posledica pretpostavki.


Narodnim jezikom rečeno, dedukcija je metod zaključivanja koji "ne može da omaši". Drugim rečima, to je metod zaključivanja kod koga nema nikakve mogućnosti da sve pretpostavke budu ispunjene, a zaključak ne, i to potpuno nezavisno od modela (interpretacije) pojmova iz formulacije. To je ujedno i opšti oblik svake matematičke teoreme: "Pod tim uslovima MORA da važi to". Često se u formulaciji teoreme ne navode sve potrebne pretpostavke, već se neke podrazumevaju, kao na primer u Geometriji geometrijske aksiome ili u Analizi aksiome polja realnih brojeva.

Mislio sam da ću svojim prethodnim postovima izbeći da odgovorim na pitanje iz naslova teme i samo dati ostalima relevantne činjenice za razmišljanje, ali eto, "vukli ste me za jezik", pa sad moram da se izjasnim. I druge discipline koriste deduktivan metod zaključivanja, ali ne kao jedini metod, već ga kombinuju sa drugim vrstama zaključivanja kao što je induktivno. Za Matematiku je karakteristično to da koristi dedukciju kao JEDINI metod dolaženja do saznanja.

Matematika, budući da koristi SAMO taj metod zaključivanja, pokušava da iz njega izvuče maksimum. Ona dakle proučava sve ono što se na taj način može proučavati. Nažalost, na taj način se može proučavati isključivo sama dedukcija, i to je jedini predmet proučavanja Matematike. Tako možete proceniti da i nešto pripada Matematici ili ne.

Dobar deo Teorijskog Računarstva je samo jedan deo Matematike. Međutim, ljudi ne uspevaju tu uvek sve da dokažu, već empirijski izvlače neke zaključke, i to onda više nije Matematika. Doduše, to i nisu baš nešto priznati rezulatati u Teorijskom Računarstvu, pa ono zapravo i jeste deo Matematike. Prvi na listi sedam matematičkih problema "ucenjenih" na po milion dolara je P prema NP, koji pripada Teorijskom Računarstvu.

Ipak, Računarstvo je nešto šire od Teorijskog Računarstva, tako da Računarstvo u celini nije deo Matematike, već je jedan deo Računarstva deo Matematike. Inače, postoji samo jedan razlog zbog kojeg Matematički Fakultet ne možete nazvati tehičkim: gospoda matematičari bi se uvredili. Čik da napišete na Matematičkom Fakultetu da je tehnički. Inače bi imali pravo budući da su matični za barem jednu oblast tehnike: Računarstvo.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Kraljica nauke (znanosti),
Arihmetika kraljica matematike Bel

"Arihmetika kraljica matematike Bel"
Zar nije Geometrija kraljica matematike!

A ja sam mislio da su Geometrija i Aritmetika oblasti Matematike. Ala sam bio u zabludi.

Šalu na stranu, ako pitate matematičara koja je najvažnija i najteža oblast Matematike, u najvećem broju slučajeva će to biti upravo ona oblast kojom se dotični bavi. Ovo je eksperimentalno provereno. Dakle, svaka oblast Matematike je za nekoga kraljica Matematike, i svaka nauka je za nekoga kraljica nauke.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Mada za mene je kraljica matematike logika, kojom se jesam bavio ali cisto onako da mi bude zanimljivo :).

U svakom slucaju, zanimljivo je da niko ne zna sta je to matematika a svi se bavimo njom :))).

Bas me zanima sta bi neko dete od 10 godina reklo da je matematika.

Potpis

CHUPCKO

Zar Branko kockica i ja nismo ponudili odgovore?

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Da da, Branko kocka u venu se bocka :).

Pa jeste, to je ono sto i boli :). Uzgred mislim da u recniku srpskog jezika pod odrednicom matematicar stoji: onaj ko dobro zna matematiku :), primer: Pera je u svom odeljenju najbolji matematicar :).

Eto, imamo najstariju nauku, bavimo se njom, a ne postoji nasa profesija :). I sto je najgore ne bi znali nikome da objasnimo cime se mi to bavimo :))).

Potpis

CHUPCKO

Moze li ponovo jedno skretanje sa teme? :-)



Da li neko zna da mi objasni sta to tacno nije dozvoljeno u formulaciji Raselovog paradoksa? Zanima me posto sad u analizi1 stalno definisemo neke skupove i dokazujemo neke stvari preko njih, dok uopste ne ulazimo u to da li ti skupovi smeju da se definisu, a ocigledno postoje neki skupovi koji ne smeju. I sta uopste raditi sa problemima za koje ne znamo da li su dobro definisani? Pokazacu na primeru:

Profesor iz verovatnoce nam je prosle godine dao ovakav zadatak:
Dat je krug poluprecnika R. s je proizvoljna prava koja sece taj krug, i odseca tetivu duzine t . Kolika je verovatnoca da t bude vece od stranice jednakostranicnog trougla upisanog u dati krug?

Posle oko nedelju dana prosto je rekao da zadatak nije dobro definisan, ne objasnovsi zasto nije bio dobro def i kako smo mi to mogli unapred da znamo. Neka vrsta objasnjenja je bila da se dobiju razliciti rezultati kada se resava na razlicite nacine, ali to nikako ne mogu da prihvatim. Ne mozemo reci da problem nije dobro def zato sto do sada nije pronadjeno resenje ili zato sto se pri resavanju dobijaju kontradiktorni rezultati. Ako je problem ispravno definisan, a dobije se paradoks to znaci da aksiomatika nije dobra. Postoje li nacini da se sa sigurnoscu proveri da neka aksiomatika nije kontradiktorna?

I dalje ne znam sta ne valja u definiciji ovog problema, pa ako neko ima resenje i za to...

@devojcica
Pa ne valja to sto ne znamo na koji to proizvoljan nacin biramo tetivu. Ako neko izabere drugaciji nacin od tvog onda ce se i rezultat razlikovati.

@Nedeljko
OT je off topic. RTI je racunarska tehnika i informatika.

Poz.

devojčice:

raspravljali smo o ovom zadatku pre par meseci ovde. potraži, valjda u temama kao što su "najlepši zadaci" ili "najteži zadaci" ili nešto slično..

koliko se sećam, ima tri rešenja, u zavisnosti od načina "slučajnog" biranja prave, i to su valjda 1/2, 1/3 i još jedno valjda..

da znaš, i mene je pomalo začudio zadatak, tj rešenje, tj nepostojanje jedinstvenog rešenja.. jeste da nisam baš matematičar kao neki ovde, ali mi je tematika dovoljno bliska da razumem rešenje i implikacije istog.. ;)

u svakom slučaju, potraži, bila je dobra rasprava.. ;)

Potpis

blogče :: unescaped beta
^{» go-paste extenzija
　 » reč dana: backup
　 » bočne koalicije}

** Profesor iz verovatnoce nam je prosle godine dao ovakav zadatak:
Dat je krug poluprecnika R. s je proizvoljna prava koja sece taj krug, i odseca tetivu duzine t . Kolika je verovatnoca da t bude vece od stranice jednakostranicnog trougla upisanog u dati krug?**

Da nešto je bilo ovdje:

http://www.elitesecurity.org/tema/39907

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

U definiciji spornog skupa u Raselovom paradoksu ne valja to što se definicija tog skupa poziv upravo na skup koji se definiše. Ako ne znaš da li neki objekat postoji, a preko njega definišeš neki drugi objekat, onda ni za taj drugi ne možeš da tvrdiš da postoji. To je kao da si definisala funkciju f:R-->R sa f(x)= 7 za x<>3, odnosno f(x)=f(3)+2 za x=3. Postoje slu;ajevi kada su samoreferirajuće definicije korektne. U Teoriji Skupova postoji teorema rekurzije (nije ona iz Teorije Izračunljivosti) ili teorema o induktivnoj (ponekad rekurentnoj) definiciji. Te teoreme nam daju dovoljne uslove kada će takve definicije biti korektne. U opštem slučaju, kada imaš takvu definiciju treba da dokažeš da postoji tačno jedan objekat sa tom osobinom.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Nego Čupko, ja mislim da sam u jednom od prethodnih postova definisao Matematiku preko njenog predmeta proučavanja (dedukcija) i metode zaključivanja (dedukcija), pri čemu sam rekao i šta je to dedukcija. Dakle, Matematika je proučavanje deduktivne metode deduktivnom metodom.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Da, to je dosta dobra definicija naucne matematike, to definitno obuhvata sve oblasti matematike, ali sta cemo ako zagrabi i neke druge oblasti ?

Cisto da jednog dana istorija ne bude oblast matematike (mada cika Fomenko ...).

Potpis

CHUPCKO

U tom slučaju, tvoj zahtev je preambiciozan. Niko danas ne može znati šta će naši potomci raditi u narednom veku.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ja znam!
Naši potomci će u novom vijeku praviti naše potomke.

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]