pumpa za vodu i frekventni regulator

Preturih ceo forum ,al leka ne nađoh ,zator otvaram novu temu . Zelim da pumpu za vodu povežem preko frekventnog regulatora da bih imao stalni pritisak u mreži ,ako je to uopšte moguće(čuo sam da jeste) . Sad molim za objašnjenje šta i kako. Kakav senzor bi trebao da stavim na vodovodnu mrežu da bi on održavao frekvenciju i gde (dali na ususnu stranu pumpe , što je nemoguće jer je pumpa dubinska, ili ????? ). Ajde neko ko zna da malo ojasni detaljnije ceo postupak. Hvala

Potpis

Milan

transmiter pritiska ugradis na cjevovod koji snabdijeva objekat (poslije pumpe) i njegovim izlaznim signalom (4-20mA ili 0-10V) upravljas frekventni regulator.
Pogledaj ovo : http://www.realimpeks.co.rs/pu...emi-za-povisenje-pritiska-vode
zatim ovo : http://www.sah.rs/Senzori/Transmiteri%20Pritiska%20i%20Nivoa.html

http://www.sjevermont.com/Seve...ovisenje%20pritiska%20vode.pdf
http://www.momentum-automation...me/Frekventni%20regulatori.pdf

Ako je u pitanju centrifugalna pumpa zaboravi, njen optimalni rad je vezan za broj obrtaja

Potpis

Pozdrav
---ivanhoe---

Zahvaljujem na odgovorima posebno tebi ybeelsec , super ste i mnogo ste mi pomogli .

Potpis

Milan

S obzirom da se spominje usteda energije pri koriscenju frekventnih regulatora kod pumpi, da li to znaci da pri smanjenju broja obrtaja snaga motora opada (tj. obrtni moment ne raste ili ne raste previse)? Ako je tako, da li postoji rezim rada frekventnog regulatora pri kome bi obrtni moment rastao tako da snaga ostaje konstantna?

Mislim da malo brkas pojmove snaga, obrtni momenat i broj okretaja.
Pazi snaga je moment*broj okretaja.
Ti imas moment opterecenja od pumpe i ako motor ne moze da isporuci toliki moment pada broj okretaja.
Pad broja okretaja ce biti sve dok se snaga koju motor isporucuje pumpi ne izjednaci sa nominalnom snagom.
Ako ti recimo vozis pumpu ( opterecenje) sa 1000RPM ne vrijedi dizati moment, jer ces preskociti tih 1000RPM.
Ne znam kako bolje da ti objasnim.

To mu dodje isto ko koliko para toliko muzike,ne moze jednostavnije.

Potpis

Ja sam iz BiH sporo "kontam"pa molim za razumijevanje!

Ne brkam, poznata mi je ta relacija. Ono sto mi nije jasno je koliko motor u kom slucaju vuce struje. Evo recimo neka asinhroni motor nominalne snage 1 KW radi na prazno (bez opterecenja). Isporuceni obrtni moment u tom slucaju dolazi samo od savladavanja sila trenja i s toga nije velik (u odnosu na neki radni moment). Posto je broj obrtaja fiksan, onda ako primenimo gornju jednacinu dobijamo da je isporucena snaga dosta manja od nominalne (neka je na primer 300 W). E sad, da li taj motor u tom slucaju trosi energije koliko bi trosio potrosac od 300 W ili onoliko koliko bi trosio onaj od 1 KW?

Trosi, recimo, 300W.
Vjerovatno i manje.

Hvala, to je razjasnjeno. Pa to znaci da, sa gledista utroska energije, skoro i da nije steta ako za isti posao predimenzioniramo asinhroni motor (s tim da o/min ostane isti)!
I jos nesto. Ako frekventni regulator smanji frekvenciju struje, da li tada nominalna snaga ostaje ista? Negde sam procitao, ako se dobro secam, da frekv. regulator mora da drzi odnos napon/frekvencija konstantnim jer ako napon ostane isti a frekvencija padne onda struja poraste i pregreje motor.

Snaga elektromotora je umnožak broja obrtaja i obrtnog momenta na vretenu.

Iz toga proizilazi da je kod konstantnog momenta opterećenja snaga linearno srazmerna broju obrtaja.

Kod centrifugalnih pumpi je kriva zahtevane snage složenija, zahtevana snaga raste približno na treći stepen sa prirastom broja obrtaja, pa je regulacija ostvariva u relativno malom rasponu broja obrtaja, ali se obrtni moment opterećenja menja drastičnije, gde konačno utrošena energija najviše zavisi od umnoška pritiska vode i njenog protoka.

Dobri sitemi imaju hidroakumulacioni sud (bocu) i nepovratni ventil, gde se kod nultog protoka vode (nema potrošnje) dozvoli izvesno prekoračenje nominalnog pritiska (reda 0,5 bara) i presoprekidačem ili komparatorom koji očitava linearni davač pritiska, isključi pumpa, a kod najmanje potrošnje ponovo pokrene i uspostavi se regulacija brojem obrtaja.

Na izlazu iz cevovoda se tih 0,5 bara više i ne oseti, jer tek što počne da se otvara ventil taj pritisak opadne na nominalan.
Pri tome se vodi računa da se hidroakumulaciona posuda ne dimenzioniše tako da ima preveliku zapreminu, već tek toliko koliko da amortizuje potencijalne hidroudare.
Tako se uštedi i onaj minimalni utrošak energije za održavanje pritiska bez potrošnje, ujedno smanji habanje pumpe.

Kontinualan rad pumpe je neophodan samo tamo gde se sve vreme mora strogo održavati pritisak u veoma uskoj toleranciji (medicinske i procesne potrebe).

----------------
Oko zagrevanja elektromotora postoji problem. Na elektromotoru je njemu pripadajući ventilator dimenzionisan za nominalni broj obrtaja. Promet vazduha opada drastično sa smanjenjem broja obrtaja, pa ako takav elektromotor radi dugotrajno sa malim brojem obrtaja i velikim momentom, neophodno je dodatno hlađenje eksternim ventilatorom.

Dobrim uparivanjem pumpe i elektromotora se izabere da regulacija bude blizu nominalnog broja obrtaja (trudimo se da bude što bliže nominalnom broju obrtaja sa max. protokom i potrebnim pritiskom ), i tada su uslovi hlađenja najoptimalniji.

Pozdrav

Zasto kazes da je taj raspon mali? Ako imamo mogucnost menjanja broja obrtaja od 0 do n gde je n broj obrtaja pri kome pumpa zahteva snagu jednaku nominalnoj snazi motora, onda to nije mali raspon.

Centrifugalna pumpa ne radi na malim obrtjima...

Potpis

Ja sam iz BiH sporo "kontam"pa molim za razumijevanje!

Da tako je.

Centrifugalna pumpa će imati možda oko 40-50% broja obrtaja od nominalnog samo da bi održavala pritisak pri nultoj potrošnji vode. To je relativno uzak raspon broja obrtaja za regulaciju.

Ispod tog neophodnog broja obrtaja (bez potrošnje) pritisak će početi da opada.

Naravno, ako započnemo regulaciju od nula obrtaja i pritisak će rasti počev od nule.

Čini mi se da smo ovde razmatrali sisteme sa konstantnim pritiskom, pa sam sve prethodno u vezi tog načina.

Ispravite me ako sam se prevario oko potrebe regulacije, da se ne vraćam nazad po postovima.

Samo pumpama zapreminskog tipa pritisak maltene ne zavisi od broja obrtaja (klipne, komorne i slično).

I na kraju, sta mozemo da zakljucimo ako uporedimo koeficijent korisnog dejstva pumpe kod koje pritisak regulise frekventni regulator i recimo hidropaka? Kako on zavisi od pritiska?

"Osnovna odlika postrojenja za povišenje pritiska vode tipa GSR i
GSRR su automatsko prilagođavanje rada uslovima potrošnje,
čime se postiže značajna ušteda energije kao i visok nivo održanja
pritiska na mestu potrošnje, neovisno o promeni potrošnje. Načini
upravljanja i regulacije postrojenja tipa GSR i GSRR omogućuju
miran polazak uz smanjeno opterećenje, što doprinosi produženju
veka trajanja pumpi i motora i smanjenju buke i vibracija."


Citat iz dokumenta navedenog u jednom od prethodnih postova:

http://www.sjevermont.com/Seve...ovisenje%20pritiska%20vode.pdf

Pozz

U tekstu je navedeno samo da se stedi energija, ne i na koji nacin. Ono sto meni pada na pamet jesu tri stvari (poredim frekventno regulisanu centrifugalnu pumpu sa hidropakom):

1. Koeficijent korisnog dejstva pumpe raste sa smanjenjem broja obrtaja (nekako mi je neverovatno da bi neko ovako projektovao pumpu, ali ko ce ga znati, mozda je usteda materijala drasticna)
2. Energija koja se dobije sirenjem vazduha u boci manja je od one koja je upotrebljena za njegovo sabijanje (ovo mi deluje kao suvise mala kolicina energije)
3. Kod hidropaka je brzina strujanja u usisnom delu voda i izlaznom do boce za vreme dok pumpa radi uvek maksimalna, pa je time i otpor strujanju veci nego kod frekventno regulisane pumpe.

Ono pod 1 nije volja konstruktora već neminovna posledica prirasta brzina strujanja, gde je sa prirastom brzina sve teže održati laminarna strujanja.

Sa ovim pod 2 se već ne bih složio, jer akumulaciona boca kao izolovan sistem (u trenutku kada nema potrošnje), primiće onu količinu energije koja je potrebna za prirast pritiska delta P (i to nije malo). Skoro potpuno istu količinu energije će vratiti za isti delta P kada taj akumulat trošimo, neznatno umanjenu za energiju potrošenu na zagrevanje gasa pri sabijanju i trenja koja se ostvare pri prometu tečnosti. Taj udeo gubitaka je veoma mali. Odnos unete i vraćene energije je naravno manji od jedan, ali je blizak jedinici.

Ovo pod 3 uglavnom većinu tog objašnjava, jer se radi o manjim brzinama strujanja i naravno manjoj "količini" vrtložnih strujanja.

Pozdrav

Dakako, na taj gubitak sam i mislio, nisam se mozda dobro izrazio.


Steta je sto tako korisna naprava frekventni regulator nije pristupacnija obicnom narodu...