[es] - OME Lambda u 44250 izvedbi

44250

Član broj: 265420
Poruke: 4090

+166 Profil

^{04.01.2013. u 19:11 - pre 137 meseci}

Ovo pojačalo poželio sam od momenta kad sam vidjeo način kako je izveden izlazni dio,želju su pojačale reakcije ljudi koji su ga pravili i slušali a i pomoć par osoba pri nabavci određenih (u Srbiji nedostižnih/preskupih) komponenti je potpomogla priču. Da napomenem da sam danas i fino prošao što se pločica tiče...

Meni lično teži dio priče je onaj u kojem ću zbog određenih uslova morati da raskomponujem DOGC-H sa njegovim napajanjem i hladnjakom da dođem do Lambde. Postupak mi olakšava činjenica da imam manji dogc-mk3 kojeg mi je dao nikko pa ipak neću ostati bez tog zvuka. Čak šta više da nemam manjeg ovaj veći ne bi ni stavio u ulogu "donora",ovako...

Evo fajlova sa http://bas.elitesecurity.org/indexV.html:

Sam Boro je ovako opisao ovo pojačalo:

Lambda
pojacalo visokog kvaliteta

Lambda je jedan od mojih novijih dizajna koji je, ovako kako je ovde dat, uoblicen tek pre nekih godinu dana, ali je baziran na nekim mojim resenjima nastalim jos jako davno. Bio sam strasno iznenadjen kada sam pre nekoliko meseci u diskusiji na Osijeckom ACCO forumu dobio priliku da vidim pojacalo i semu koju je neki covek patentirao 2005 godine, a takav ulazni sklop sam napravio pre vise od 20-tak godina! i sada ga ponovo iskoristio u Lambda dizajnu. Bio sam prilicno besan na sebe ali posteno receno, niko mi je kriv sto nisam tada prepoznao kvalitete sklopa, mada to nije tada prepoznao ni bilo ko drugi iako je niz ljudi znalo tu semu ali "nije zazivela" niti bila prihvacena.

Izlazni stepen je ideja Andreja Laknera (koristio sam je i u CroSer-u) kod koje se radi o diskretnoj varijanti komponente poznate kao IGBT ili Insulated Gate Bipolar Transistor kojoj se ulaz ponasa kao gejt MOSFET elementa a izlaz kao bipolarni tranzistor objedinjujuci u dobroj meri pozitivne strane i jednog i drugog tipa poluprovodnika. Time se u nekoliko smanjuju zahtevi za neke osobine pobudnog stepena jer se gejt MOSFET-a pobudjuje skoro samo naponom pa ne treba nikakva snaga jer nema potrebe za strujom pobude. Zato je bilo moguce da se takav izlaz pobudjuje direktno iz VAS stepena. Da ne bude zabune, nije sve bas tako ruzicasto ni sa MOSFET-ovima zbog parazitnih povratnih kapacitivnosti koje su kod njih mnogo vece nego kod bipolarnih tranzistora. Jedini mali minus ovog izlaza je mozda to sto bi se trebalo truditi da se pronadju izlazni bipolarni tranzistori sa sto pribliznijim Ic/Ube karakteristikama da bi raspodela struja bila sto ravnomernija. Ako se te karakteristike bitnije razlikuju kod NPN i PNP tranzistora pobudjivanih istim MOSFET-om, moze se desiti da onaj BJT sa nizim pragom vuce veci deo struje jer se ranije otvara. Sva struja MOSFET-a koja prolazi i kroz drejn mora proci i kroz sors, dakle, prakticno je indenticna (jer nema struje gejta) pa posto se u obe elektrode MOSFET-a nalaze otpornici iste vrednosti, to ce na njima uvek biti isti pad napona. Zato je bitno naci i koristiti NPN i PNP tranzistore sa sto slicnijim pragom otvaranja kako bi vukli priblizno iste kolektorske struje. Ne treba ovome prici fanaticno jer ce pojacalo, zahvaljujuci emiterskim otpornicima, raditi i sa ne bas idealno uparenim tranzistorima ali se zbog pouzdanosti u radu i ravnomerne raspodele disipacije treba malo pomuciti sa uparivanjem.

Sklop za BIAS je nesto drugaciji i to je moja varijanta jednog poznatog klasicnog resenja. Razlika kod moje modifikacije su dva trimera za podesavanje. Prva verzija BIAS-a bila je sa 4xBD139 vezani kao diode i TL431, ali je imala konstantan mali pozitivan drift tj. bilo je potkompenzovano. Onda sam to zamenio sa CFP sklopom koji je pak bio prekompenzovan. E tada mi je pala ideja da na svoj nacin modifikujem CFP Vbe kontrolu i to dodavanjem emiterskog otpornika na regulacioni tranzistor. Na kraju sam postigao da u opsegu temperature hladnjaka od ukljucenja (hladan hladnjak) do nekih 65-70 stepeni mirna struja skoro stoji oko vrednosti od 200mA sa malim sporim varijacijama +/-10mA. Trik je u nacinu podesavanja. Tranzistor Q1 je termicki spregnut sa hladnjakom a Q2 je na plocici. U momentu ukljucenja kada je hladnjak hladan podesi se trimerom BIAS1 od 20k na struju 25% vecu od potrebne (u mom slucaju 250mA a prava potrebna struja je 200mA- oko 100mA po paru). Kako se hladnjak greje tako BIAS opada i na temperaturi 65-70 stepeni se trimerom BIAS2 od 1k ponovo dotera (podigne) na potrebnu struju tj. 200mA ali pri tome ne dirajuci trimer BIAS1. Pre ugradnje na plocicu i podesavanja, trimer BIAS2 od 1k podesiti na oko 300 oma. Nesreca je da su regulacije medjuzavisne pa je postupak potrebno ponoviti barem 3 puta a svaki put hladnjak treba potpuno ohladiti na sobnu temperaturu kao na pocetku podesavanja. Mozda deluje komlikovano ali u praksi nije a dobijeni rezultat je odlican. Na mnogo mesta sam nailazio na to da se ljudi zale da je CFP regulator nestabilan... ja nisam imao ni traga nestabilnosti, cak sam se trudio da namerno izazovem nestabilnost ali mi nije uspelo!

Lambda zvuci vrhunski i ako joj date dobar i dovoljan hladnjak kao i kvalitetan i mocan PSU, dobicete pojacalo vrlo visoke klase koje karakterise visoka dinamika, savrsena neutralnost i obilje snage gotovo kao da je tri puta jace nego sto stvarno jeste.

> Izlazna snaga------oko 100W RMS/8 oma
> Frekventni opseg-- 5Hz-275KHz (pri 50% snage i izoblicenjima ispod 0.1%)
> THD--------------- <0.008% (12Hz-24KHz i u opsegu do 80% izlazne snage)
<0.02% (20Hz-220KHz i u opsegu do 50% izlazne snage)
***Detaljnija merenja ostalih parametara nisu izvrsena zbog nedostatka adekvatnih instrumenata!

_{[Ovu poruku je menjao 44250 dana 04.01.2013. u 20:33 GMT+1]}

_{[Ovu poruku je menjao 1OXB dana 04.01.2013. u 22:31 GMT+1]}

"chop your own wood and it will warm you twice..."

Prikačeni fajlovi

Lambda-layout.gif - 68.82k

Lambda-PCB.pdf - 27.47k

Lambda-sema.gif - 19.82k

New Text Document.txt - 4.95k

Odgovor na temu

44250

Član broj: 265420
Poruke: 4090

+166 Profil

Re: OME Lambda u 44250 izvedbi

^{04.01.2013. u 19:32 - pre 137 meseci}

Pojačalo radi na duplom simetričnom naponu. Jedan je +/-48V i koristi se za napajanje strujnog dijela pojačala(izlazni stepen) dok se za naponski dio(ulazni stepen) koristi napon od +/-56V. d.veljko je u svojem primjerku to postigao sa zapravo četiri transformatora: dva snažna za izlazne stepene i dva manje snage za ulazne stepene,svaki sa svojim napajanjem i to ovi za naponske stepene sa stabilisanim napajanjem što je najbolji mogući način kako "napojiti" jedno stereo pojačalo. U mojem slučaju će ići sa jednim transformatorom koji ima četiri sekundara,vezaću dva i dva i tako dobiti 2x33Vac + 2x33Vac i svaki od kanala biće napajan iz svog sekundara,a naponski dijelovi biće napajanji preko množača napona . O tom uređajčiću Boro je pisao u svojim tutorijalima,u temi o napajanjima. Pisao je ovako:

Postoje pojacala kod kojih se za napajanje koriste dva razlicita napona, jedan nizi ali za vecu struju i njime se napajaju izlazni tranzistori ili FET-ovi, i drugi koji je obicno viseg napona za nekih 5 do 10V ali za mnogo manju struju jer se njime obicno napajaju svi predstepeni u tom pojacalu, a svi oni zajedno retko kada ce traziti vise od 20-30mA ili mozda i do 50mA najvise. Za dobijanje ovakva dva odvojena napajanja se koriste uglavnom tri prakticna resenja. Ili se za taj visi pomocni napon male struje nabavlja zaseban mali transformator i radi relativno klasican ispravljac-stabilizator, ili se prilikom narucivanja ili pravljenja glavnog transformatora uradi i pomocni namotaj tankom zicom za ovaj visi napon, ili se koristi sistem umnozavanja napona kojim se napon postojeceg snaznog sekundara koji se vec koristi za izlazne tranzistore, umnozava (najcesce udvaja) i posle dodatno stabilise. Ovo je sigurno ekonomski najisplatljivije resenje mada je ipak za nijansu losije od prva dva. U praksi verovatno i necete videti nikakvu razliku u funkcionisanju pojacala, i ja ovu trecu varijantu cesto koristim. Jedno takvo resenje kakvo ja koristim je dato na sledecoj slici, a prvi put sam je video na jednoj semi koju je dao cuveni veliki majstor Nelson Pass:

Od ovako dobijenog napona ne mozete ocekivati mnogo struje a na srecu za ovu namenu nije ni potrebna. U ovom konkretnom slucaju taj pomocni napon je trebalo da bude stabilisanih �48V pa su iza ovih �60V sledila dva mala stabilizatora da svaku granu "spuste" i stabilisu na potreban napon. Jedno od resenja je dato i na sledecoj slici:

Svakako, isti ovakav stabilizator se moze koristiti i kada se pomocno napajanje dobija iz zasebnog transformatora ili zasebnog namotaja na glavnom transformatoru. Stabilizacija pomocnog napajanja se moze izvesti i sa standardnim 1Amp fiksnim ili promenjljivim integrisanim stabilizatorima kao sto su recimo oni iz 78**/79** serije ili LM317/LM337 tipa. Tada ce zbog visih ulaznih i izlaznih napona nego sto ta kola mogu da podnesu, biti neophodno da se njihovi izvodi koji normalno idu na masu, "podignu" od mase pomocu neke Zener diode odgovarajuceg napona. Takodje morate pri tom paziti da na ulaz ne dovedete prevelik napon jer recimo stabilizator 7824 za 24V moze na ulazu podneti najvise 36V a nikada ne treba ici preblizu tih granica. Ako u seriju sa GND izvodom od 7824 stavite Zenericu od 24V, dobicete na izlazu stabilisanih +48V ali ulazni napon ne sme biti veci od oko 55..57V jer ce tada na zenerici biti 24V a na ulazu stabilizatora (u odnosu na njegovu masu) oko 31..33V. Mnoga takva resenja se nalaze na nebrojeno puno mesta na WEB-u pa ih ovde necu dalje razradjivati.

_{[Ovu poruku je menjao 1OXB dana 04.01.2013. u 23:28 GMT+1]}

"chop your own wood and it will warm you twice..."

Odgovor na temu