Zamena kondenzatora na maticnoj ploci

Evo kako izgleda:

Slika

Matična ćaos...

Ja lepo napisao da ako si izvukao metalizaciju, jedino sto mozes da uradis je da recikliras plocu.

Potpis

--
Make no mistake between my personality and my attitude.
My personality is who I am.
My attitude depends on who you are.

Ok, hvala, pretpostavio sam da je tako, ali rek'o da pitam.

Pozdrav!

Moze li neki savet oko lemilica? Zapravo hteo sam onako amaterski da probam da zamenim par kondezatora odnosno sa jedne neispravne ploce da skinem neke kondezatore, a imam pistolj lemilicu i nisam uspeo. Dugo sam grejao i nije htela da otopi kalaj. Pa me zanima koja bi to optimalna snaga lemilice trebala biti, ili opseg temperature da bi eto mogla brzo da odlemi kondezatore na ploci?
Vidim prodaju se neke od 30w pa do 60w ili 80w, pa sa nekim temperaturama i do 400C...? Jel nesto od toga zavrsava ovaj posao ili ne?
Probao sam sa mojom pistolj lemilicom i na napajanju da skinem kondezator jedan koji je nabubreo, medjutim ni njega nije mogla da odlemi. A ovako inace sa njom bez problema resavam ostale poslice.

Pozdrav!

Kupi kondenzatore manjeg precnika pa ih zalemi sa donje strane ploce,
a ove nabubrele ne diraj - najbrze i najsigurnije.
Pistolj lemilica ima "malu kubikazu" pa cim je prislonis necemu ona se brzo ohladi ma koliko vati imala.

Pa zbog toga i pitam... kupio bih onu pravu (stap) lemilicu, ali ih ima razlicitih snaga, maksimalnih temperatura, pa me zanima koja bi zadovoljila posao. Ne bi uzimao one lemne stanice, ipak je meni potrebno za neki amaterski poslic cisto vezanih za tako par tih kondezatora sa ploca.
Primera radi, gledam neke lemilice oko 1000 dinara, od 60w sa podesavanjem temperature od 100-400 C... moze li ona na primer brzo zagrejati i odlemiti spoj?

To je bezolovni kalaj, treba mu veća temperatura za odlemljivanje. Možeš da držiš lemilicu na njemu ceo dan i nećeš ništa odlemiti. Moraš da na njega prvo zalemiš olovni kalaj pa onda prisloniš lemilicu i moći ćeš da odlemiš kondenzator. Tako se lakše prenosi toplota.

Posto se maticne ploce prave od viseslojne PCB (8+ slojeva bakra), to je prilicno masivno i skoro ni jedna lemilica ma koliko je jaka ne moze to da razgreje u jednoj tacki. To cak moze da bude i opasno ako se u jednoj tacki pokusava razvije neka veoma velika temperatura, moze doci do ostecenja PCB.

U te svrhe je neophodno koristiti dodatne izvore toplote za predgrevanje na recimo 150 - 200C. Najbolje je sa SMD duvaljkama i onda se ceo deo oko kondenzatora koji pokusava da se skida to sve lepo ugreje.
Kada je tako ta povrsina vec dobro vruca (dok radi duvaljka) uzme se lemilica sa standardnom temperaturom i onda se lagano "bez siljenja" razgreju nozice i tako izvuce sporan kondenzator.
Za predgrevanje mozda moze da posluzi i neki jaci fen (recimo onaj za skidanje farbe za automobila) i iz daljinje se zagreva cela ploca vodeci racuna da na povrsini ploce se ne razvije vise od 200-ak stepeni (pozeljno je u tom slucaju meriti temperaturu sa nekim termometrom, kod duvaljki za SMD je temperatura vec kontrolisana).

Potpis

Site about Software Defined Radio – SDR
http://yu3ma.net/
https://github.com/yu3ma
On-line LM317 kalkulator

Ja imam pištolj lemilice dva komada koji super imaju "kubikažu" i sa njima bolje radim nego sa štapnom lemilicom kada su u pitanju ta kratkotrajna zagrijavanja. Jedna je češka od 100W a druga je neka naša od 60W. Samo treba imati vještine i u praksi se pokazuju kao bolje od štapnih.

Štapnu koristim negdje kada treba imati konstantnu temperaturu, recimo kada se radi čišćenje BGA procesora i kontakta na matičnim od starog kalaja.

Pištolj lemilica može da ošteti osetljive elektronske komponente na ploči, pošto kroz vrh protiče struja. S druge strane, vrh pištolj lemilice ne može biti tako fin kao kod štapne sa grejačem od otporne žice.
Za odlemljivanje sa matične ploče je najbolje koristiti stanice za odlemljivanje (šuplja lemilica sa kompresorom koji će usisati istopljeni kalaj) ali i tada bude problema kada je potrebno zagrejati veće površine (spoj na masu) na višeslojnoj štampanoj ploči.

Potpis

Pavel - yt7ta

Evo, ovako bi to izgledalo.... "Nippon Chemi-con" KY serija (najbolja serija) japanskog premium proizvodjaca.

https://www.youtube.com/watch?v=TFL5_CLyL8g

Da slikam 6-7 puta starije kondenzatore, Sprague?

Dobri su japanci, ali je elektronika presla u konfekciju.
A tu, osim kvaliteta novokomponovanih elektrolita u kondenzatorima, postoji i jak ekonomski faktor sastavljanja uredjaja na niskom stepenu troskova.

PA su rasponi napona i vrednosti kapaciteta elektrolita cesto minimizovani.

Jedno pitanje za sve forumase.
Moze li se staviti kondenzator veceg kapaciteta od predvidjenog ???
npr. 330uf - 470uf
680uf - 1000uf

Koliko je meni poznato, kapacitet sme biti veci do nekih 30-35 % , a voltaza naravno ista ili veca.

Nasao sam i ovaj guide od "NIC" japanskog proizvodjaca:

http://www.niccomp.com/help/capsubguide.asp

Lepo pise "u nekim slucajevima"..

Problem je kod konvertora sa nategnutom povratnom spregom, i za apsolutnu sigurnost, treba dobro poznavati konfiguraciju u kojoj se kondenzator nalazi.

Za neke pozicije, kada je kond udaljen od "izlaza" konvertora, najcesce nije kriticno postavljanje kondenzatora veceg kapaciteta ili dimenzije.
Takozvani "rasuti po ploci", gde kapacitet nije kritican, ima mesta i za veci, a konkretan na ploci je izabran iz nekog drugog razloga, tipa korektan je kapacitet, ali se nije zelelo praviti previse "razlicitih" stavki u paleti kondenzatora...kao (proizvodnih)komponenti ploce.
Kada se koriste isti kondenzatori, sto vise komada, proizvodnja i logistika proizvodnje su prostiji i jeftiniji.

Sa kondenzatorima koji su u blizini ispravljackih dioda, zavojnica, izlaznih filtera konvertora napona, treba biti obazriviji.

Moze da funkcionise, ali u nekim situacijama mogu da se pojave problemi...tipa gasenja konvertora, uvecanog ripla koji smeta ostalim komponentama...