Vraća se robovlasništvo, ali ovaj put finansijsko

Dakle u tih 1-2% spada i srednja klasa i visa klasa ?

Pitas mene ili generalno?

---

Generalno, jer po ovom clanku, tih 40.000 obuhvata sve sa prihodom > 1.000 E.

A recite mi samo jedno.

Zasto gotovo nigde nema vesti o Islandskom referendumu?

NIGDE osim na nekim malim blogovima.

prilog: https://www.google.rs/#hl=sr&a...ae52f&biw=1440&bih=728

---

ma nije to nikakva tajna. Island je veoma specificna zemlja i ne bih se ja previse primao na taj model resavanja problema.

@braksi,

Misao ti je nedorečena... Po čemu je to Island specifična zemlja?
Po tome što su 93 % stanovništva "domoroci" koji govore "grgutavim" staro-vikinškim jezikom?
Po gejzirima ili po najvećem broju samoubistava po "glavi stanovnika?
Ili po tome što je svih 100 % stanovništva pismeno i to visoko pismeno, pa su razumeli namere svetskih oligarha, MMF-a i svetske banke?
Pošto je očigledno da nisi pročitao ni jedan od članaka sa adrese koju je naveo @Holkan, možda ćeš ovo da pročitaš...

"
Vestinet.rs » POGLEDI » Zašto Islanda nema u vestima, a trebalo bi?

10. septembar 2011. 15:26

novinar saradnik: Đorđe Petrović

Ono sto se dogodilo potom je nesto zbilja `nedogođeno` do tada. Verovanje da stanovnici treba da snose konsekvence gresaka finansijskih monopolistickih krugova , odn. da cela nacija ispasta da bi vratila dugove privatnih lica je rasprseno.
Dok jedna evropska zemlja za drugom posrće , ugrožavajući opstanak evra, sa opasnim reperkusijama po ostatak sveta , poslednja stvar je što centri odlučivanja i moći žele je da Island postane primerom rešavanja globalne ekonomske krize.

Pet godina vladavine ultra liberalnog režima na Islandu , stvorilo je jednu od najbogatijih zemalja u svetu.

2003. sve banke su privatizovane , i u pokušaju da privuku strane investitore ponudili su mogućnost net bankinga čiji su minorni troškovi ostvarivali visoku interesnu kompenzaciju potencijalnim klijentima.



Računi tzv. Icesave su privukli gomilu engleskih i holandskih malih investitora. Ali dok su investicije rasle , rastao je i inostrani dug banaka.

2003. islandski spoljni dug je bio vec 200% BND , a 2007. cak 900% . Svetska ekomomska kriza godinu dana potom je bila šlag na tortu.

Tri glavne islandske banke su bankrotirale i potom nacionalizovane , dok je četvrta izgubila 85% vrednosti na tržištu u usporedbi sa evrom .

Krajem godine Island je objavio bankrot.



Suprotno od očekivanog , kriza je omogućila povraćaj ekonomskog suvereniteta nacije kroz proces direktnog učesca u demokratskom procesu koji je doveo do donošenja novog ustava. Ali to se desilo tek posle mnogo peripetija.

Geir Haarde premijer socijal-demokratske koalicione vlade, je ispregovarao krediti u iznosu od 2,100.000 dolara (Island ima svega 325.000 stanovnika) , a potom su nordijske zemlje pridodale još 2,500,000 .

Ali inostrani faktori su pritisnuli Island da uvede drastične rezove. MMF i evropska unija su želeli da preuzmu obaveze islandskog duga , tvrdeci da je to jedini način da se isplate Britanija i Holadnija koje su dale garanciju svojim subjektima oštećenim islandskom krizom da ce im nadoknaditi izgubljeno.



Protesti i demonstracije su se nastavili , primoravajući vladu da podnese ostavku. Izbori su sprovedeni aprila 2009. , uz pobedu leve koalicije , koja je osudila neoliberalni ekonomski sistem prethodnih godina, ali je pristala na uslove da ISland isplati celokupnu sumu potraživanja.

To je zahtevalo da svaki Islanjđanin plaća po 100 evra mesečno oko 15 godina, sa 5,5 % kamate , da bi isplatio dugove učinjene od strane privatnih banaka i grupa. To je bila kap koja je prelila čašu.



Ono što se dogodilo potom je nesto zbilja `nedogođeno` do tada. Verovanje da stanovnici treba da snose konsekvence grešaka finansijskih monopolističkih krugova , odn. da cela nacija ispašta da bi vratila dugove privatnih lica je rasprseno.

Kao posledica nastupila je transformacija odnosa građana i političkih institucija i usmerila islandske lidere prema strani njihovih glasača.

Šef države Olaf Grimsonn je odbio da potpiše zakon kojim se obavezuju građani Islanda da vrate dugove privatnih bankara i prihvatio je referendumsko izjašnjavanje po ovom pitanju.

U martu 2010. na referendumu 93% stanovnistva izjasnilo se protiv otplate duga. MMF je momentalno zamrzao kredit.

Ali revolucija (iako nije bila medijski propraćena u SAD) nije bila zastrašena.



Sa podrskom rešenog naroda vlast je pokrenula istrage za sve koje je smatrala krivim za ekonomsku krizu. Interpol je stavio na poternicu lica poput bivšeg predsednika Kauphtinga , potom Sigurda Einersonna , dok su drugi bankari osumnjičeni pobegli iz zemlje.

Ali Islanđani nisu stali na tom. Rešili su da donesu novi ustav , koji će zemlju u budućnosti osloboditi prevelike moći internacionalnih finansijera i virtualnog novca.

(stari ustav je prepis danskog ustava iz 1918. godine sa minornim izmenama umesto kralj -predsednik).

Da se sastavi novi ustav , ljudi sa Islanda su izabrali 25 ljudi od 522 odrasla koji ne pripadaju nijednoj partiji , a da ih je preporučilo bar 30 drugih ljudi ! Ovaj dokument nije rad grupe političara , vec je bio izložen na netu.



Stalni sastanci su prenošeni uživo streamom , a svi stanovnici imaju pravo da šalju komentare i sugestije još dok dokument dobija sve jasniji oblik.

Ustav koji će nastati u ovom participirajućem demokratskom procesu biće ponuđen na usvajanje parlamentu nakon sledećih izbora.

Neki čitaoci možda pamte da je islandski agrarni kolaps 90-tih opisan u knjizi Jareda Diamonda .



Danas , ova zemlja se oporavlja iz svog finansijskog kolapsa na način koji je suprotan od onaga što se danas smatra neizbežnim , kako je i nedavno potvrdila Kristin Lagard , šef MMf-a.

Narodu Grčke je rečeno da je privatizacija javnog sektora jedino rešenje. A Italija , Spanija i Portugal se suočavaju sa istim izazovima.

Treba da upere pogled ka Islandu. Odbijajuci da se povinuju stranim interesima , ova mala zemlja je jasno i glasno poručila da su njeni građani nezavisni i suvereni.

Zato Islanda u vestima vise nema

Đorđe Petrović
"

^ a tvoj post je dorecen? A kako to sad Island izlazi iz krize i problema? Mozes li nam objasniti? (inace Braksi je inace na tvojoj strani ako se dobro secam pa nemoj tako ostro sa njim :) ).

Zemlja ima par stotina hiljada stanovnika (malo vise od Novog Sada) i svi su pismeni i obrazovani pa je i moglo da se organizuje pisanje ustava po tom principu.

Sta mislis da li bi kod nas to proslo? Pa mi jos nismo odlucili da li treba nekog da ubijamo ili ne, da li da ratujemo ili ne a ne da radimo nesto poput Islanda.

---

A po čemu nije?!?

Pa pored onoga što ti je ivan.mojsilovic već naveo u svom postu,
da još navedem i činjenicu da je po svom geografskom položaju apsolutno bogu iza nogu, pa tri stepenice levo!
Ko će, bre, od sveCkih moćnika da se s njima bakće, osim na ovaj način, dozvoljavajući im da održavaju pritisak u kotlu levih smetala...
...ono...za svaki slučaj...zlu "ne trebalo".
A vidim primaju se leve paljevine na to ko muve na...

Moze li @rade da nam kae da li je Islandjanima sada dobro? Da li privreda raste i koliko? Ima li posla ili nema? Levaci samo kazu uraaa Island odbio da placa dugove tako treba!! (kakav stereotip).

---

Dorecen je post, nema sta vise da se dodaje.

Pokazuje stabilnost jedne drzave, nema veze da li ima 700000 ili 7000000 stanovnika. Jaka zajednica i korumpirani politicari, koji su dugim boravkom na vlasti otupeli i prihvatili korupciju i zalaganje za tudje interese, narocito bankara, nasuprot interesima zajednice.

I to je pocetak, kakav je vidjen na Islandu, pocetak i uspesni izlazak iz krize. Ponasanje prema dugovima je posebna politika, koja mora da ima odredjene garancije, i to aplicira svaka zemlja prema kapacitetima, ali sam cin najurivanja oportune vlasti je zadivljujuci, otreznjujuci, i pre svega neophodan za prosperitet zajednice. Od tri do trista miliona clanova.

Poz
P.S. Poredjenje sa Novim Sadom je neumesno iz vise razloga. Prvo, drzavu sa provincijskim centrom, odnosno regionalnim, kako lepse zvuci, zatim, jednoumlje u Novom Sadu je proizvedeno uplivom novca, a koliko je jako, videce se kada upliv presahne. Oportuna zajednica koja uziva sa svojim rukovodiocima, i ozbiljna drzava koja razume zbivanja i mesto na planeti koje zauzima.

^mozes li ti onda da kazes kako tece taj oporavak? Koji su rezultati rada? I to i rade kazete da je to dobro, ali nijedan od vas ne prica sta oni to radi, kako oni to rade i koji su rezultati. Ja iskreno pitam, bez namere da provociram. Zanima me kako oni sprovode to sto sprovode.

Prica oko Novog Sada koju si potegnuo nema veze sa vezom. U stvari ima veze sa nekim tvojim licnim problemom. Novi Sad sam naveo samo zbog broja stanovnika :)

---

Nazalost ova prica nije zavrsena za Islandjane i ova asteriks&obeliks politika moze veoma lako da im se obije o glavu. Ako ste mislili da je ovo kraj price, nije, stvar sada ide pred evropski sud i pred EFTA gde island odgovara svojom imovinom van islanda i gde presude obicno nemaju rok otplate i idu sa zateznim kamatama.

Da, sucks sto ti ljudi moraju da plate za kompenzaciju delovanja privatnih bankara ali ti isti islandjani su i koristili pare sa tih stranih depozita za svoj ekonomski razvoj. imho, dobro je sto su odbili prvi aranzman (taj od 4 milijarde evra sa 5.5% na 8 godina) ali je potpuni autodestruktivni idiotizam odbijanje drugog referenduma, tj likvidacija Landskbanki imovine i reprogram preostalog duga (od oko 200 miliona evra) na 30 godina sa 3.3% kamate. Sta god da se desi sada kostace ih daleko vise od toga, plus sto ce bar neku deceniju ostati parije sa kojima niko nece ni trgovati niti im pomagati u strahu da im kapital ne bude direktno ili indirektno konfiskovan.

---

Ukratko, neko je deponovao pare u privatnoj banci, bankar je maznuo pare i bankrotirao, i postavlja se pitanje da li država treba da plaća njegove dugove.
Prilično neozbiljno da se ovako naknadno postavlja tako ozbiljno pitanje.
Da li negde u njihovom zakonu piše da država garantuje depozite ? Čitao sam na par mesta o tom Islandu, al ne videh da neko pominje tu ključnu stvar.

---

Da li je maznuo ili je pustio u kredite koje neko nije mogao da vrati? Pitam jer nisam siguran sta tacno Islandjani treba da plate.

---

Skoro sve drzave garantuju depozite u bankama kao stimulacija ljudima da stede u bankama i kao de-stimulacija za bank-run (ako drzava garantuje depozit onda nemas potreb da strahujes da ce banka da bankrotira jer ces i ako bankrotira dobiti svoje pare nazad). Island je i isplatio garantovane depozite iz budzeta islandjanima, samo odbija da isplati depozite stranim drzavljanima jer tih depozita ima 4 milijarde evra. UK i Holandija su isplatili te depozite umesto njih da njihovi gradjani ne bi cekali i sad potrazuju te pare od Islandjana. U osnovi evropljani tu nece popustiti ni milimetar jer je u pitanju veoma ozbiljna stvar (garancija depozita) jer ako tu popuste onad nijedan medjunarodni entitet koji uzima depozite u EU nikad ne bi morao da vrati pare, sto bi podrilo poverenje ljudi i banke i ojadilo njihove ekonomije mrtvim parama u slamaricama.

Drzava garantuje te depozite svojim parama, a njihove pare su budzet, odakle i prica o placanju islandjana. Nece njima stizati mesecni racun da plate vec ce taj racun da stize drzavi i bio bi placan kroz poreze.


Inace u osnovi pucanja islandskog bankarskog sistema je pad Lehmana i balona u USA.

PS: Ko nije znao, i drzava Srbija garantuje depozite gradjana u bankama, i dinarske i evro, do iznosa od 50.000e.


_{[Ovu poruku je menjao mmix dana 28.05.2012. u 11:14 GMT+1]}

---

To se zove smislen i dorecen post. Sto kazes it sucks, ali to su pravila igre.

---

Ali, ako uzmemo taj dug sa strane, ostatak islandske price je mesovitog karaktera. Cupaju se tako sto devalviraju svoju valutu, plate su pale i do 50% ali je nezaposlenost konacno malo smanjena i GDP raste. Jos da su pametni pa da se rese ovog balasta pre nog sto ih potopi opet.

---

Cini mi se da UK, Holandjani...nisu ulagali novac u Islandske banke, vec u svoje. A te njihove banke su ulagale u Islandske, koje su pukle na trzistu nekretnina u USA. Tako da sumnjam da Island ima bilo kakvu obavezu prema stedisama, fizickim licima, iz Britanije, Holandije...Britanske stedise svoj novac i treba da potrazuju od svojih banaka, a ne od Islandskih, odnosno Islanda kao drzave. Nema nikakve logike da Island obestecuje strane stedise koje su ulagale novac u strane banke.

Ne, upravo je situacija da su gradjani UK/NL direktno ulagali u islandsku banku (IceSave, cerka kompanija Landsbanki) jer je Island 2001 liberalizovao trziste i omogucio online savings naloge, samim tim novac nije ulagan u UK/NL banke u vlasnistvu islandjana vec direktno na islandu. Zahvaljujuci tim parama su islandjani posle nudili lokalne jeftine kredite za razvoj i imali cak i 8% rast GDPa. Sve je to lepo i krasno ali depozit je depozit, garancija je garancija, ako Island nije hteo da garantuje te depozite onda nije trebao da liberalizuje bankarski sektor do te mere i onda bi islandske banke online mogle da nude samo investicione racune sa punim rizikom za ulagaca i onda ni propast Landsbanki ne bi vukla sa sobom odgovornost drzave.

Da je bilo pitanje UK banke koja je ulagala u islandsku ne bi bilo osnova za potrazivanje i ima sigurno i takvih primera koji su se zavrsili otpisom duga.

---

Pa onda nema sta da se kaze. Island bi trebao da ih obesteti. Pa cak i nasa drzava je kako - tako obestetila Jezdine i Dafinine stedise iako u njihovo vreme nisu postojale garancije na depozite.