PhD u inostranstvu vs. rad u firmi nakon zavrsetka fakulteta?
30.08.2011. u 19:15 · pre 184 meseci
#1
Pozdrav svima!
Iako redovno pratim ovaj forum prilicno sam lenja kada je postovanje u pitanju. :) Ali sada mi je stvarno potreban je objektivan savet. Nedavno sam zavrsila studije i sada je red da razmislim sta dalje. Bila sam odlican student (mada je to relativan pojam) i oduvek sam zelela doktorske studije i rad na fakultetu me je oduvek privlacio. Medjutim kako to obicno biva zelje su jedno, a realni zivot cesto nesto sasvim drugom. Naime, raditi PhD u Srbiji ukoliko niste ostali na fakultetu nazalost nema mnogo smisla. Tako da je jedini put za zavrsetak PhD studija odlazak u inostranstvo. Konkuriasla sam na par univerziteta i primljena sam na tri . Medjutim, pitam se koliko je to pametam izbor i vredi li otici? Nikako da odlucim i veoma se plasim da ne pogresim .Zelela bih da se nakon PhD-ja vratim kuci i radim, ali to je tesko ostvarivo. Nasi fakulteti su zatvorene strukture i jednom kada odete sa fakulteta tesko cete se vratiti i licno poznajem samo jednu osobu kojoj je to poslo za rukom. Zato osim o PhD-ju razmisljam i o firmama, tj. razmisljam o tome da ma koliko mi to tesko padalo zaboravim ideju o doktoratu, akademskoj karijeri i pocnem da radim. I rad u firmi i odlazak na doktorske studije su opcije koje imaju svoje prednosti i mane. U slucaju inzenjerskih disciplina , nazalost, ukoliko niste sigurni da zelite da ostanete kasnije u nauci nema mnogo razlog 'za' postdiplomske studije. Ili se barem mnei tako cini. :) Tokom proteklih meseci sam mnogo razmisljala, ali jednostavno nije lako odluciti i opredeliti se sta je bolje. Ipak se radi o narednih nekoliko godina zivota. I ne samo o tome. Potrebno je mnogo odricanja, strpljenja, volje, motivacije, upornosti za PhD. Ono sto ide u prilog radu u firmi je: ostala bih kuci (sa svojom porodicom u 'svom' rgradu, sa prijateljima), stekla bih iskustvo, imala solidnu platu i verovatno bih se osecala sigurnije i rasterecenije. Stanje barem sto se tice eloktrotehnike i racunarstva za sada nije toliko lose i moze se naci posao. Kada se setim svoje sestre koliko se patila da pronadje posao sa zavrsenim medicinsim fakultetom, sramota me je mojih razmiljanja. U firmi u kojoj mi se ukazala prilika radi se ponekad i po 15 sati dnevno, nekada i vikendima. Ali nisam lenja, volim da radim, mlada sam i na kraju krajeva kako za sve, tako i za mene. Mnoge moje kolege su ostale da rade u toj firmi i za sada su zadovoljni i sto se tice prilike da nauce i sto se tice primanja. Medju njima ima zaista kvalitetnih ljudi i velikih potencijala. Tako da se pitam da li ja stvarno samo mastarim? Ako je njima dobro i zadovoljni su, sto ne bi bilo meni? Kako njima nije pala na pamet pomisao da idu na PhD.? Meni ne samo da je pala na pamet, vec ja o tome intenzivno razmisljam mesecima, mesecima trazim otvorne PhD pozicije, nema sajta univerziteta na kontinentalnom delu Evrope koji nisam procitala i prostudirala. Toliko napisanih i poslatih aplikacija, cekanja, nadanja, intervjua. Ali opet svesna sam da treba biti oprezan. U slucaju PhD-ja stekla bih diplomu stranog fakulteta, naucila da pisem radove, objavila neke svoje, usavrsila jezik, usavrsila se u jednoj oblasti, upoznala ljude koji su vodeci strucnjaci u toj oblasti, putovala itd. I sve je to veoma lepo. Ali,… PhD u inzenjerstvu, ma koliko zvucalo cudno ne mora biti plus. Mesto na univerzitetu se nakon PhD studija veoma tesko pronalazi. Mnogi nastave sa postdoktorskim jer opet sam PhD univerzitetima cesto nije dovoljan. Ako ste tip licnosti koji voli da se seli iz drzave u drzavu, sa kontinenta na kontinent onda u redu. Medjutim ja zelim da se nakon PhD skrasim na jedno mesto. Nisam sujetna da bih sve dala samo za par slova vise ispred svog imena. Kazu da sa PhD-jem koliko vrata otvorite onoliko i zatvorite. Ako nakon Phd-ja zelite u industriju i tu postoje problemi. Imate znanje ali nemate iskustva, sto se cesto znatno vise ceni nego doktorat i nedostatak iskustva je poslodavcu dovoljan razlog da ne razmotri vasu aplikaciju. U danasnje vreme vrednuju se razultati, a naucni rezultati industriji malo vrede. U IT-ju primera radi sa 30. godina firme vas vec otpisuju. Ko nije dobar programer do 30., cak i mnogo ranije tesko da ce ikada biti. Ne zelim da se nakon toliko truda i pozrtvovatnosi nadjem u bezizlaznoj situaciji. A u svoj PhD ulozite mnogo: odvajate se od porodice, prijatelja, zivite skromno sve te godine, a trudite se i radite i to mnogo. Doktorat nije za svakog i toga sam svesna. Tesko je , ponekad frustrirajuce, slabo placeno, a ma koliko nesto volela, finansijski faktor je bitan. U mom slucaju PhD bi trajale do 5 godina. Master diploma mi se ne prznaje u potpunosti pa bih pre samog PhD morala polagati neke ispite koje odredi administracija fakulteta. Iako volim nauku i sirokih sam pogleda, mislim da je normalno da se nakon tolikog truda nadam lepoj buducnosti. PhD sa sobom nosi lepe stvari i verujem da bih se tokom doktorata osecala veoma lepo, ispunjeno i zadovoljno. Moji buduci mentori, barem koliko sam imala prilike da vidim, su veoma korektni i predustretljivi. Ali moram misliti i o tome sta posle. Kao sto rekoh firmama je vazno ono sto vi konkretno znate da radite. A da opet nakon PhD-ja biram neku trecu drzavu kako bih nastavila naucnu karijeru to mi se ne dopada. Kao sto rekoh jednog dana zelela bih da se skrasim na jednom mestu koje bih zvala svojih domom. Nekima cu mozda delovati kao panicar, ali verujte svo ovo pisanje je produkt visemesecnog googlovanja. raspitivanja, razmisljanja, analiziranja….I mogla bih citav jedan tom posvetiti ovoj temi. Zanima me vase misljenje na ovu temu. Mislite li da je doktorat u danasnje vreme suvisan (posebno ako se radi o racunarstvu, elektrotehnici i slicnim oblastima)? Da li je pametnije zaposliti se ukoliko imate priliku za to ? Citala sam komentare na raznim forumuma. Po misljenju mnogih doktori nauka smatraju se prekvalifikovanim za start up poslove, a za ostale nemaju dovoljno iskustva i znanja. Pitam se da li PhD moze da nadomesti propusteno petogodisnje iskustvo ili su to dve stvari koje se apsolutno ne mogu porediti? Vredi li doktorat samo i jedino ako ste u potpunosti sigurni da je rad na fakultetu jedino cime zelite da se bavite i da cete uciniti sve da tako i bude, pa bez obzira koliko puta se selili i cega se odrekli? Pricala sam sa nekim kolegama koji su na PhD-ju u inostranstvu, ali koliko sam shvatila oni su trazili nacin da odu iz Srbije,a doktorske studije su bile najbezbolnije resenje. Ne poznajem nikog ko je u inostranstvu, a ko je ili zavrsio ili je pri kraju studija, a njihovo misljenje bi mi verovatno koristilo. Smatrate li da je nakon doktorskih studija povratak u Srbiju nemoguc (u smislu da je tesko zaposliti se)? Da li ste sa 29- 30. godina (koliko bih imala kada zavrsim doktorat) ’stari’ da otpocnete karijeru u industriji, ukoliko se ne nadje pozicija da fakultetu ili jednostavno shvatite da se ne zelite vise toliko aktivno baviti naukom i da se zelite oprobati i u struci, kao inzenjer? I na kraju, znam da niko ne moze doneti odluku umesto mene i da je ovo nesto sto ja moram sama odluciti. Ali ipak volela bih da procitam jos necije stavove. Hvala i izvinjavam se na poduzem postu.
Iako redovno pratim ovaj forum prilicno sam lenja kada je postovanje u pitanju. :) Ali sada mi je stvarno potreban je objektivan savet. Nedavno sam zavrsila studije i sada je red da razmislim sta dalje. Bila sam odlican student (mada je to relativan pojam) i oduvek sam zelela doktorske studije i rad na fakultetu me je oduvek privlacio. Medjutim kako to obicno biva zelje su jedno, a realni zivot cesto nesto sasvim drugom. Naime, raditi PhD u Srbiji ukoliko niste ostali na fakultetu nazalost nema mnogo smisla. Tako da je jedini put za zavrsetak PhD studija odlazak u inostranstvo. Konkuriasla sam na par univerziteta i primljena sam na tri . Medjutim, pitam se koliko je to pametam izbor i vredi li otici? Nikako da odlucim i veoma se plasim da ne pogresim .Zelela bih da se nakon PhD-ja vratim kuci i radim, ali to je tesko ostvarivo. Nasi fakulteti su zatvorene strukture i jednom kada odete sa fakulteta tesko cete se vratiti i licno poznajem samo jednu osobu kojoj je to poslo za rukom. Zato osim o PhD-ju razmisljam i o firmama, tj. razmisljam o tome da ma koliko mi to tesko padalo zaboravim ideju o doktoratu, akademskoj karijeri i pocnem da radim. I rad u firmi i odlazak na doktorske studije su opcije koje imaju svoje prednosti i mane. U slucaju inzenjerskih disciplina , nazalost, ukoliko niste sigurni da zelite da ostanete kasnije u nauci nema mnogo razlog 'za' postdiplomske studije. Ili se barem mnei tako cini. :) Tokom proteklih meseci sam mnogo razmisljala, ali jednostavno nije lako odluciti i opredeliti se sta je bolje. Ipak se radi o narednih nekoliko godina zivota. I ne samo o tome. Potrebno je mnogo odricanja, strpljenja, volje, motivacije, upornosti za PhD. Ono sto ide u prilog radu u firmi je: ostala bih kuci (sa svojom porodicom u 'svom' rgradu, sa prijateljima), stekla bih iskustvo, imala solidnu platu i verovatno bih se osecala sigurnije i rasterecenije. Stanje barem sto se tice eloktrotehnike i racunarstva za sada nije toliko lose i moze se naci posao. Kada se setim svoje sestre koliko se patila da pronadje posao sa zavrsenim medicinsim fakultetom, sramota me je mojih razmiljanja. U firmi u kojoj mi se ukazala prilika radi se ponekad i po 15 sati dnevno, nekada i vikendima. Ali nisam lenja, volim da radim, mlada sam i na kraju krajeva kako za sve, tako i za mene. Mnoge moje kolege su ostale da rade u toj firmi i za sada su zadovoljni i sto se tice prilike da nauce i sto se tice primanja. Medju njima ima zaista kvalitetnih ljudi i velikih potencijala. Tako da se pitam da li ja stvarno samo mastarim? Ako je njima dobro i zadovoljni su, sto ne bi bilo meni? Kako njima nije pala na pamet pomisao da idu na PhD.? Meni ne samo da je pala na pamet, vec ja o tome intenzivno razmisljam mesecima, mesecima trazim otvorne PhD pozicije, nema sajta univerziteta na kontinentalnom delu Evrope koji nisam procitala i prostudirala. Toliko napisanih i poslatih aplikacija, cekanja, nadanja, intervjua. Ali opet svesna sam da treba biti oprezan. U slucaju PhD-ja stekla bih diplomu stranog fakulteta, naucila da pisem radove, objavila neke svoje, usavrsila jezik, usavrsila se u jednoj oblasti, upoznala ljude koji su vodeci strucnjaci u toj oblasti, putovala itd. I sve je to veoma lepo. Ali,… PhD u inzenjerstvu, ma koliko zvucalo cudno ne mora biti plus. Mesto na univerzitetu se nakon PhD studija veoma tesko pronalazi. Mnogi nastave sa postdoktorskim jer opet sam PhD univerzitetima cesto nije dovoljan. Ako ste tip licnosti koji voli da se seli iz drzave u drzavu, sa kontinenta na kontinent onda u redu. Medjutim ja zelim da se nakon PhD skrasim na jedno mesto. Nisam sujetna da bih sve dala samo za par slova vise ispred svog imena. Kazu da sa PhD-jem koliko vrata otvorite onoliko i zatvorite. Ako nakon Phd-ja zelite u industriju i tu postoje problemi. Imate znanje ali nemate iskustva, sto se cesto znatno vise ceni nego doktorat i nedostatak iskustva je poslodavcu dovoljan razlog da ne razmotri vasu aplikaciju. U danasnje vreme vrednuju se razultati, a naucni rezultati industriji malo vrede. U IT-ju primera radi sa 30. godina firme vas vec otpisuju. Ko nije dobar programer do 30., cak i mnogo ranije tesko da ce ikada biti. Ne zelim da se nakon toliko truda i pozrtvovatnosi nadjem u bezizlaznoj situaciji. A u svoj PhD ulozite mnogo: odvajate se od porodice, prijatelja, zivite skromno sve te godine, a trudite se i radite i to mnogo. Doktorat nije za svakog i toga sam svesna. Tesko je , ponekad frustrirajuce, slabo placeno, a ma koliko nesto volela, finansijski faktor je bitan. U mom slucaju PhD bi trajale do 5 godina. Master diploma mi se ne prznaje u potpunosti pa bih pre samog PhD morala polagati neke ispite koje odredi administracija fakulteta. Iako volim nauku i sirokih sam pogleda, mislim da je normalno da se nakon tolikog truda nadam lepoj buducnosti. PhD sa sobom nosi lepe stvari i verujem da bih se tokom doktorata osecala veoma lepo, ispunjeno i zadovoljno. Moji buduci mentori, barem koliko sam imala prilike da vidim, su veoma korektni i predustretljivi. Ali moram misliti i o tome sta posle. Kao sto rekoh firmama je vazno ono sto vi konkretno znate da radite. A da opet nakon PhD-ja biram neku trecu drzavu kako bih nastavila naucnu karijeru to mi se ne dopada. Kao sto rekoh jednog dana zelela bih da se skrasim na jednom mestu koje bih zvala svojih domom. Nekima cu mozda delovati kao panicar, ali verujte svo ovo pisanje je produkt visemesecnog googlovanja. raspitivanja, razmisljanja, analiziranja….I mogla bih citav jedan tom posvetiti ovoj temi. Zanima me vase misljenje na ovu temu. Mislite li da je doktorat u danasnje vreme suvisan (posebno ako se radi o racunarstvu, elektrotehnici i slicnim oblastima)? Da li je pametnije zaposliti se ukoliko imate priliku za to ? Citala sam komentare na raznim forumuma. Po misljenju mnogih doktori nauka smatraju se prekvalifikovanim za start up poslove, a za ostale nemaju dovoljno iskustva i znanja. Pitam se da li PhD moze da nadomesti propusteno petogodisnje iskustvo ili su to dve stvari koje se apsolutno ne mogu porediti? Vredi li doktorat samo i jedino ako ste u potpunosti sigurni da je rad na fakultetu jedino cime zelite da se bavite i da cete uciniti sve da tako i bude, pa bez obzira koliko puta se selili i cega se odrekli? Pricala sam sa nekim kolegama koji su na PhD-ju u inostranstvu, ali koliko sam shvatila oni su trazili nacin da odu iz Srbije,a doktorske studije su bile najbezbolnije resenje. Ne poznajem nikog ko je u inostranstvu, a ko je ili zavrsio ili je pri kraju studija, a njihovo misljenje bi mi verovatno koristilo. Smatrate li da je nakon doktorskih studija povratak u Srbiju nemoguc (u smislu da je tesko zaposliti se)? Da li ste sa 29- 30. godina (koliko bih imala kada zavrsim doktorat) ’stari’ da otpocnete karijeru u industriji, ukoliko se ne nadje pozicija da fakultetu ili jednostavno shvatite da se ne zelite vise toliko aktivno baviti naukom i da se zelite oprobati i u struci, kao inzenjer? I na kraju, znam da niko ne moze doneti odluku umesto mene i da je ovo nesto sto ja moram sama odluciti. Ali ipak volela bih da procitam jos necije stavove. Hvala i izvinjavam se na poduzem postu.