Reformisana gimnazija bez informatike.

Posledica 2

Ne bih rekao, jer je u većini stručnih škola informatika mnogo više zastupljenija nego u ovako reformisanoj gimnaziji. U nekim srednjim stručnim školama i po trenutno važećem nastavnom planu informatičke tehnologije su zastupljenije nego u sadašnjim gimnazijama. U budućoj reformisanoj gimnaziji informatika će biti sa najmanjim fondom u odnosu na sve ostale srednje stručne škole, pa čak i odnosu na umetničke i muzičke škole.

Vremenom će i zbog ove činjenice manji broj učenika biti zainteresovan za gimnazijsko školovanje, posebno učenici koji su više orjentisani ka prirodnim naukama i IT tehnologijama. To trenutno izgleda kao dobra informacija za tehničke, pa i ekonomske i medecinske škole, ali će posledice i tamo uskoro biti vidljive (kada prođe talas od 2-3 generacije).


Posledica 3

Gimnazije će nakon 4-5 godina biti dominanto društveno-jezičko orjentisane. Po analizama koje radimo procena je da će 2015. godine u celokupnoj gimnazijskoj populaciji biti između 75-80% učenika na društveno-jezičkim profilima ili smerovima, dok će na prirodno-matematičkim biti ostatak od 20-25% uglavnom nešto slabijih učenika koji zbog proseka nisu uspeli da upišu društveno-jezički smer. Tome treba dodati činjenicu da će u ukupnoj populaciji biti oko 10% učenika manje nego što je sada (zbog bele kuge), a procenat učenika koji će imati gimnazijsko obrazovanje pašće sa sadašnjih 21% na nekih 17-18%, što znači da će popunjenost odeljenja u gimnazijama biti manja za oko 10% u odnosu na sada. Procenat popunjenosti je malo teže prognozirati jer veliki broj gimnazija trenutno ima visok prag za upis učenika pa će kod ovih gimnazija uglavnom samo pasti minimalni broj neophodan za upis.

Ove podatke treba uzeti uslovno i sa rezervom, jer su procene rađene na osnovu postojećih podataka i parametara, a na izbor smera, škole i upis učenika utiču brojni faktori od kojih mnoge ne možemo sada predvideti. Ove procene sam izneo čisto da bi ukazao na vrlo izvestan trend i njegove posledice.

_{[Ovu poruku je menjao dragilic dana 13.01.2011. u 21:37 GMT+1]}

---

Određeni broj učesnika diskusije je kao argument da je ovakva reforma gimnazije dobra naveo ozbiljne kritike na račun stručnosti profesora informatike. Pri tome nije stavljen akcenat na pojedince već se o profesorima pričalo uopšteno. Ne sporim da ima profesora koji svojim (ne)radom kaljaju ugled profesije.

U slučaju da se ovakva reforma usvoji, neminovno će određeni broj profesora ostati bez časova.

Jedan mogući scenario je da će u nastavi ostati samo oni najbolji. (Da li već čujem komentare tipa "... mator si da veruješ u bajke, naivčino ...").
Ovo je malo verovatan scenario.

Mnogo verovatniji scenario je da će u nastavi ostati oni koji bolje razumeju današnju situaciju u društvu (čitaj: imaju bolje političke kontakte). U ovakvoj situaciji stvarno nije bitno koliko časova informatike postoji u programu obrazovanja. Sve jedno je - nema efekta.

Ja reformu gimnazije vidim kao mogućnost da se nešto promeni na bolje pa i zbog toga treba osporiti ovakav "nakaradni" predlog i pokrenuti proces koji će problemu obrazovanja budućnosti nacije ozbiljno i stručno pristupiti.

---

Zaista se iskreno zahvaljujem svima koji su prepoznali pravu suštinu i svojom argumentacijom doprinose kvalitetnom sagledavanju činjenica, mogućih posledica i iskreno ukazuju na moguće naredne konstruktivne korake.

Na osnovu svih postova pretpostavljam da nenad.dj nije nastavnik informatike u školi ali je ipak odvojio dosta svog dragocenog vremena za konstruktivnu diskusiju. Svaka čast kolega i verujte da nam Vaša razmišljanja, kao i način i ton diskusije mnogo znače, jer vraćaju poverenje u normalan sistem vrednosti.

---

Nisam bio dovoljno jasan, kod posledice 1.
Mislio sam na stručne škole III stepena (automehaničari, autolimari, kuvari, krojači ...), dok sve stručne škole IV stepena uglavnom imaju više informatike od plana za jezički smer gimnazije.

Neverovatno!!!

E hvala za ovo zapažanje, moja greška, nisam obratio pažnju.

A što je najcrnje ovakvo poređenje mi nije bilo ni na kraj pameti.

Stvarno nemam reči. Pa onda je ovo prava sramota. SKANDAL.
Hvala na ovom poređenju, jer mislim da tek sad i sam shvatam još razornije posledice ovako moram da kažem nakaradnog i potpuno van svake logike i zdrave pameti plana!

Strašno! Zaista sam ostao bez teksta...

---

Ja ne znam šta da kažem i šta da mislim na ovu temu. Za sada obe strane imaju nekakvu relevantnu argumentaciju. Sa jedne strane informatičari se bore da zadrže svoj predmet, posledično i radna mesta, što je legitimno. Sa druge strane dobar deo argumentcije mi je neprihvatljiv, taj ECDL na prvom mestu, kao još jedan dokaz protežiranja jedne firme i jednog IT rešenja.

Takođe kada sam na forumu informatičara ponudio sopstvena skromna iskustva iz prakse u primeni FLOSS rešenja na Rakovici i Vračaru, nezainteresovanost za to je blaga reč, bar na matičnom forumu. Ukoliko tu nezainteresovanost koja je očigledna pripišem intelektualnoj lenjosti, onda to na svojevrstan način svedoči i o kvalitetu informatičke nastave. Čudo jedno da prosveta, kao profesija sa zavidnim intelektualnim prosekom tako teško prihvata novosti i tako se teško reformiše.

Sa druge strane, ako uporedim elementarnu veštinu baratanja kompjuterom sa vozačkom veštinom, dozvola za vožnju se stiče van sistema obrazovanja, i to rešenje kako tako radi. Može se dakle i bez školskog sistema ukoliko je motivacija u redu.

Za sada sam bez određenog mišljenja na ovu temu ali pratim diskusiju, i velika podrška pojedinim informatičarima zbog ličnog aktivizma.

Edit: ispravo slovne greške.

---

Odlično zapažanje urosg3.

U par rečenica dali ste veoma zanimljivu ocenu stanja.

Nije mi namera da branim sam ECDL, jer ste pogodili u centar (a i na mnogim forumima je bilo dosta reči o ovoj temi), ali moram da navedem nekoliko drugih okolnosti:

1. ECDL stanard koji je na ovom forumu navela kolegenica, ne odnosi se na kurs, već na standard koji bi obrazovanje trebalo da omogući svakom učeniku gimnazije kao opšti minimum neophodan za njegovo obrazovanje iz informatike pre nego što upiše fakultet. Dakle, prikazan je kao opšti minimalni stanard, koji bi u tom slučaju država zakonski zahtevala od svojih službenika (nastavnika informatike u gimnazijama) da prenesu učenicima. Istovremeno, fakulteti bi mogli da računaju da bi takav standard mogli da očekuju od svršenih maturanata.

2. Naš obrazovni sistem prožima "intelektualna lenjost", možda je prikladnija reč "nedovoljna inovativna aktivnost u sistemskim rešenjima". Ovim nikako ne mislim na pojedince, već na sam sistem kao sistem. Sistem je više intertan i glomazan nego što je dinamičan, brz i efiksan. Između ostalog to pokazuju i rezultati PISA testa. Brojni su razlozi što je to tako.

3. Jedna od krajnjih posledica takvog stanja je nizak stepen motivisanosti svih učesnika obrazovnog sistema (svaka čast pojedincima koji nisu tako malobrojni).

4. Kada sve to preslikamo na prosečnu populaciju učenika, dobićemo sledeću posledicu:
da ukoliko ni u takvom sistemu ne savladaju recimo ECDL standarde, retko ko od njih će biti u prilici i motivisan da ih kasnije sam savlada i prepozna njihov značaj i vrednost na sličan način kao što to čini za vozačku dozvolu.

Kao jedan od dokaza ovoj tezi možemo navesti period kada informatika nije bila zastupljena u redovnoj nastavi, procenat onih koji su upisivali informatičke kurseve u populaciji mladih između 20 i 35 godina je bio daleko ispod 10% u generaciji, a samih učenika ispod 2%. Okolnosti su se promenile, zbog zastupljenosti IT u svakodnevnom životu.

Tim pre, dobar broj njih bi smatrao da mu takvi kursevi uopšte nisu potrebni jer ionako sve to ili već zna ili će sam naučiti kod kuće, pa bi procenat bio nešto veći, ali pretpostavljam da ne bi prelazio nekih 20-30% u generaciji gimnazijskih učenika.

E sad ako gledamo iz ugla nekog ko je odgovoran za raspodelu troškova iz državnog budžeta onda bi to izgledalo ovako:

1. Ako bi deca učila saobraćajna pravila u školi, to bi dodatno opteretilo budžet. Šta država time dobija, a šta gubi? Iako danas skoro svi imaju vozačku dozvolu, mnogo je praktičnije da samo oni koji to žele (iako ih ima oko 80-90%) mogu da se obučavaju u specijalizovanim auto-školama o sopstvenom trošku.

2. Ako bi deca učila ECDL u školi, to ne bi opteretilo postojeći budžet, jer već postoji skoro kompletna infrastrukutra u školama za njegovu implementaciju. Ipak uvek ostaje pitanje šta država time dobija, a šta gubi? Iako danas skoro svi koriste kompjutere, to ne znači i da ispunjavaju ECDL standarde.
S druge strane da li time dupliramo troškove, jer već postoje specijalizovane ECDL škole poput auto-škola? Da li je možda praktičnije da onaj ko želi da uči ECDL to radi u specijalizovanim školama a da umesto toga besplatno u toku državnog školovanja uči nešto drugo?

Ovo je ipak mnogo kompleksnije pitanje nego što na prvi pogled izgleda i zaista ima dosta sličnosti sa običnom vozačkom dozvolom ali i puno razlika.

Slična paralela se može napraviti sa specijalizovanim i privatnim školama za strane jezike, marketing, računovođe...

I na samom kraju smatram da još uvek treba praviti bitnu razliku između redovnog školovanja i stručnih kurseva iako i jedna i druga opcija imaju i svoje prednosti i svoje mane.

<sub>[Ovu poruku je menjao dragilic dana 14.01.2011. u 13:59 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao dragilic dana 14.01.2011. u 14:05 GMT+1]</sub>

---

urosg3 da li bi mogao da nam pošalješ FLOSS rešenja ili da ih postaviš na forumu.

Mislim da bi bilo značajno da više nas pogleda i uoči eventualne prednosti i mane.

Unapred hvala

---

Naravno pišem večeras opširnije.

---

Eh kad bi se našao neko pametan u ministarstvu prosvete,
da malo pogleda ovaj forum i još par foruma(tema) u Srbiji, koje se bave tematikom reforme školstva,
ne bi bilo teško da nađe ljude koji bi to fantastično uradili,

kada vidim koliko se pojedini učesnici na ovoj temi zalažu i trude sagledati i pokušati prepoznati pametna rešenja reforme školstva,
mislim da jedan ozbiljan i pametan ministar ako bi izdvojio 3 dana da čita forume,
našao bi fantastičnu ekipu koja bi u relativno kratkom roku napravila jedan pametan predlog reforme gradiva.

Ne mislim samo na informatičare(ne treba nam samo reforma u informatici, naprotiv), nego na sve struke uopšte.


Moje neko opšte mišljenje o reformi srednjih škola:

3-godišnje:
1. Opšte znanje
2. Fokusiranje na stručne predmete + praksu
3. Fokusiranje na stručne predmete + praksu

4-godišnje:
1. Opšte znanje
2. Fokusiranje na stručne predmete + praksu
3. Fokusiranje na stručne predmete + praksu
4. Fokusiranje na stručne predmete + praksu

4-godišnje opšte škola, gimnazije i sl.
1. Opšte znanje
2. Opšte znanje
3. par opštih predmeta + izborni predmeti
(koji bi učeniku otvorili mogućšnosti da se približi nečemu što bi sutra studirao,
jer do 3. godine svaki učenik bi verovatno imao predstavu šta želi da studira i čime želi da se bavi)
4. slično kao pod 3., par opštih predmeta + izborni predmeti 2

Ja sam išao u gimnaziju,
uvek sam želeo da nemam neke predmete koji me nikako ne interesuju i za koje sam znao da me neće interesovati u budućnosti,
a dosta sam vremena trošio ne bi li ih naučio, npr. biologija - dosta bi mi bilo 2 godine+osnovna, a ne 4. jer prosto to me ne interesuje,
Likovna kultura i umetnost, dosta bi mi bila 1-2 godine osnovnih stvari a ne 3, i ništa manje ne bih znao nego sad.
Recimo ja sam voleo matematiku, volim i sad, ali neko ko je upisao neku muzičku ili umetničku školu,
neće mu puno pomoći silni limesi varijacije permutacije tautologije i slične stvari. Taj neko za 2 godine bi mogao da nauči sve što mu treba,
ili bi pak učio sve 4 godine po nekom smanjenom broju časova.


Nisam neki stručnjak ali sam pokušao dočarati neku opštu sliku šta sam hteo da kažem.
Pored ovoga treba država treba da motiviše učenike da se uče ono što će nam sutra kao društvu, kao državi Srbiji trebati.

---

Imam jedno obvezu da pokušam malo da pojasnim stvari i to sa dva aspekta.
1. Svi ljudi koji kritikuju zalaganje profesora informatike da ospore ovu nakaradnu "reformu" (čitaj reciklažu) ili nisu nikad rdili u školstvu ili su profesoti drugih predmeta (sociologija, filozofija, itd...) koji u ovoj reformi vide svoju šansu za dopunu norme na uštrd informatike (dok jednom ne smrkne drugom ne sviće). Ljudi koji kritikuju stručnost profesora treba da znaju sledeće: Ukoliko dođe do smanjenja časova informatike neminovno će doći do gubitka norme u svim gimnazijam. Tada će, takođe neminovno, doći do tehnoloških viškova i otpuštanja ljudi. Kako po kolektivnom ugovoru i pravilnicima škola postoje određea bodovanja koja se primenjuju na profesore u slučaju gubitka norme, po tim i takvim pravilnicima prvo nastradaju najmlađi i ljudi sa najmanje radnog staža. Da bi paradoks bio veći, na državnom nivou. donešen je pravilnk po kome se svaka godina radnog staža u bilo kojoj školi (i trogodišnjoj) boduje isto. Šta to znači, ako dodje neko preuzimanjem u vašu školu i ima više godina radnog staža od vas, bez obzira gde je radio pre toga vi ste tehnološki višak i neće vam pomoći svi vaši uspesi u radu ili bilo šta drugo. Godine radnog staža su presudne u takvim slučajevima, što znači da ostaju samo najstariji radnici jer su oni i najzaštićeniji. E sad, koji je broj njih u stanju da drži ECDL nastavu teško je pitanje. Takvi ljud se ne potrišu mnogo zbog reforme koja im "čisti" konkurenciju i ove mlade "kojima viri kosa iz ušiju". Ne mogu da se otrgnem utisku da je zbog takvih "staraca" i ostavljena informatika inače bi bila u potpunosti ukinuta. Ovako je kalkulacija prosta. Sinko došo si juče i šta ćeš ti sa 26-35 u prosveti da ležiš a da te neko plaća. Polako kad dođeš do 50 onda ćeš da leškariš i učiš decu nečemu što ionako nikom nije potrebno. Komplekse ljudi iz privrde kao što je miksi koji se verovatno pronašao u mojoj priči i smatra da sad on malo treba da leškari ne treba uzimati za ozbiljno.
2. Ako se vratim na početak priče o reformi onda bi ljude zaista trebalo uputiti u strav da ne pričaju o nečemu što ne znaju. Naime, reforma je bila zamišljena sveobuhvatno za sve nivoe školstva. Ovde ću probati da objasnim zašto je propala u samom startu bez obzira na plan reciklaže gimnazija i to da li će biti usvojen, pri tome ću se svesti na informatiku jer to mi je uža specijalnost.
Naime pre pet godina je najavljena reforma u planovima i programima kao i statusom predmeta vzanim za informatiku u osnovnoj i srednjoj školi. Po tom planu, informatika u OŠ (od sad Osnovna škola) se trebala reformisati sa sistema po kome je bila izborni predmet sa blokovskom nastavom u sedmom i osmom razredu na obavezan predmet u okviru Tehničkog i informatičkog obrazovanja. Predmetu koji se zvao, to svi dobro znaju bez obzira da li su u prosveti ili ne, Opšte-tehničko obrazovanje (popularno OTO) promenjeno je ime u TIO (tehničko i informatičko obrazovanje) i to je bio prvi koraka. Dalje je po tom planu trebalo u 5. i 6. razredu OŠ zadržati Tehničo dok bi u 7. i 8. razredu bilo uvedeno Informatičko obrazovanje. Kako je predmet u svim razredima OŠ zastupljen sa po dva časa nedeljno svi planovi bi bili ispunjeni. I tu se stavlja tačka sa velikim T. Nekome (čitaj lobi) se naravno nije svidelo da svoje znanje Rezanja i pravljenja kućica zameni kucanjem po računaru i takva reforma je preko noći dobila nakaradan oblik. Pošto je bilo kasno vraćati ime predmetu ono je ostalo isto a u osmom razredu, da ne bi bilo baš previše očigledno, dodat je jedan deo (programiranja) koji dragi forumaši pljuju na ovom forumu koji se radi u QBASICU. Infomatika je naravno opet da bi se kobajagi pričalo da je nešto urađeno "reformisana" tako što je spuštena u 5. i 6. razred kao NEOBAVEZNI IZBORNI PREDMET u kategoriji šaha i domaćinstva. Neko bi na prvi pogled rekao pa dobili si više časova, međutim ljudi koji su vodili računa o tome su se potrudili da ne bude tako. Naime po starom, kad je informatika bila blokovska u 7. i 8. razredu, svaka grupa je vukla po 6 odnosno 8 posto.Sada svaka grupa vuče 5 posto, pa prostom računicom imamo sledće (ako ste u 7. i 8. razrdu imali po 5 grupa na primer vi ste onda imali u 7. razredu 5*6=30% a u 8. razredu 5*8=40% što je ukupno 70%. Po novom ukoliko u svim razredima izuzev 5.-og gde nisu dozvoljene grupe (grupa=odeljenje pa ako ih ima 33 vidi šta ćeš) ima po 5 grupa a u 5.-tom tri što je ukupno 18 * 5 = 90% znači svega 20% povećanja sa dva puna razreda). Da bi ljudima koji nisu u prosveti pojasnio stvari reći ću sledeće: Da se takvo proširenje uradelo iz matematike ili srpskog povećanje norme bi bilo približno 180% odn. 160%, istorije približno 50% iz geografije 80% itd. Pri tome treba uzeti u obzir da su ovi podaci vezani za informatiku dati ukoliko sva deca iz razreda odaberu baš informatiku u paleti od: Svakodnevni život u prošlosti, Slikanje i vajanje, Hor, Domaćinstvo, Šah, Čuvari prirode, Naš kraj, itd.. što obično nije slučaj. Dakle kao što se vidi, ko hoće pažljivo da pročita, da je reforma izvšena kako je trebalo u OŠ, tada bi možda ovakav plan za informatiku mogao da se razmatra. Ovako sa haosom u OŠ i ovakvim stanjem stvari sa novim planom reciklaže gimnazija, može se desiti da recimo dete koje u OŠ nije biralo informatiku ode na jezički smer u gimnaziji i ima samo jednu godinu učenja informatike u 21. veku. Slažem se a e vozačka dozvola dobija za pare ali zašto onda ne usvojimo ovakav zakon:
1. razred OŠ školarina 20.000 dinara (uče se osnove)
2. razred OŠ školarina 40.000 dinara (proširuju se osnove)
itd......
To je verovatno i cilj ovakvih reformi i to će uradeti sa privatnim školama. Običnim smrtnicima ostaje plač i tuga!

---

Dragane,
Ima u Vašem opširnom komentaru dosta istine. Da probam da odgovorim.

1. Da razumeo sam na šta struka misli kad spominje ECDL, ali ja upravo i kritikujem pristajanje struke na taj standard. Sa druge strane stoji realnost, ja znam da je Microsoft dominantno IT rešenje, i znam da ostala rešenja, u najoptimističnijim i preteranim procenama ne zauzimaju više od 15% tržišta. I znam da škola treba da sprema decu za život i karijere, u ovom slučaju pre svega na rešenjima koja Microsoft pravi. Ali još jednom da kažem, ne odabarvam i ne pristajem na rešenje koje bi zakonski uslovilo decu da steknu sertifikat iz IT po rešenjima jedne firme. To je onda monopolizacija i nelojalna konkurencija. Smatrao sam i smatram da i struka kod nas mora jasno i nedvosmisleno da se odredi prema alternativama koje postoje i da svoj glas digne protiv ECDL na ovakav način, uostalom ECDL u drugim zemljama i u Srbiji se razlikuju upravo po tome, što priznaju i poznaju i alternativna rešenja.

U postojećem obliku zajednica kojoj pripadam i ja lično nećemo podržati ECDL u postojećem obliku, nećemo podržati državu koja zahteva kao uslov ECDL u ovakvom obliku, a ni bilo koje strukovno udruženje koje prihvata ECDL u ovakvom obliku.

2. Ne vredi i dalje mi se čini da je intelektualna lenjost. I to lenjost endemična na ovo društvo. Naime, sad skoro, kada su uvođena IT rešenja u sistem zdravstvene zaštite, koji je isto profesija sa zavidnim intelektualnim prosekom, na sve strane se čula kuknjava kako su kompjuteri usporili stvar... A činjenica je da nema profesije, nema delatnosti u životu gde IT nije ubrzao stvari i olakšao posao. Osim u Srbiji i to u profesijama gde je država poslodavac. Kažem čudo jedno.

što se iskustava tiče sa FLOSS rešenjima, dobar primer su Rakovica i Vračar, gde je opština podelila osnovcima laptop sa instaliranim Edubuntu paketom, OpenOffice i ostalim sadržajima Edubuntu-a. Potpuno lokalizovan softver 100% na srpskom u oba pisma. Od dodatnog softvera jedan - Open source projekat iz Brazila je takođe lokalizovan i instaliran. Radi se o aplikaciji koja se vozi unutar VPN mreže a ima izvesnu sličnost sa facebook npr. učenik ima svoj profil, ima neki prostor na koji postavlja domaće zadatke, udružuje se u nekakve grupe gde grupno rešavaju pojedine zadatke, učitelj ima mogućnost da putem video konferencije nešto prezentuje. Takođe postoji roditeljski nalog, gde roditelj dobija poruke od učitelja. Ovo je krajnje ukratko, naravno. Pristup VPN mreži je omogućen putem 3g mreže, svi su dobili modeme a pristup internetu dok si u okviru aplikacije je besplatan.

Za support je iskorišćena Ubuntu zajednica Srbije, mada se do sada ni jedan jedini softverski problem se nije pojavio u praksi, ali tu smo kad zatreba. U toku je prevod Edubuntu Manual-a, ispod 100 rečenica je ostalo do kraja prevoda, nadležni će prevod da otštampaju i podele svim učenicima. Takoće planiramo i formiranje sekcija u kasnijim razredima za zainteresovanu i talentovanu decu, ali o tom - potom. Kako je zajednica volonterska organizacija ovo inicijatora programa ne košta ništa. Kao ni softver, uostalom.

---

@urosg3

Ovo što ti pišeš deluje interesantno i svakako treba razmotriti ideju da se osim Windows-a radi i Linux (mislim na OS i prateće aplikacije). Opet, treba voditi računa o tome koji je OS koliko zastupljen na tržištu, ali meni je ideja uvođenja Lunux-a u škole sasvim prihvatljiva.

Što se plana i programa tiče, informatičari jesu razgovarali šta valja raditi (čak smo radili i neku anketu sa učenicima, gde su oni popunjavali koje oblasti se sada ne rade, a njima su atraktivne), ali trenutno je bitka da li će uopšte biti Informatike.

Inače, postoji osam tzv. ključnih kompetencija u obrazovanju, koje sve govore (propisani od strane EU). Informatika je na odličnom 4. mestu odmah posle Maternjeg jezika, Stranog jezika i Matematike.

Zašto je to famozna komisija protumačila da Inforamtiku treba marginalizovati sačekaćemo njihovo objašnjenje.

Mislim da ćemo se načekati...

@urosg3

Deluje prilično zanimljivo. Verujem da ste uložili mnogo napora i truda da sve to realizujete, što je za svaku pohvalu.

Ovo će veravatno zainteresovati i neke naše učenike. U svakom slučaju mene ste već zainteresovali, tako da ćemo narednih dana sa kolegama i nekoliko učenika porazgovarati na ovu temu.

Nadam se da ste rapoloženi da uspostavimo saradnju i da ćemo moći da Vam se obratimo za dodatne informacije.

Inače, sve pohvale za izuzetno dobru ocenu stanja IT u našem državnom sistemu.

Hvala još jednom.

---

Dragane, ima trenutno jedan mali problem sa ovim projektom nije kvalitetno dokumentovan. Razlozi su razni, počev od toga da po školama nije sistematski odrađen protokol za feedback, preko činjenice da je čovek koji je nadležan za program u opštini zaista pretrpan poslom i prezauzet. Sa druge strane ovaj deo posla koji je zajednica uradila je sasvim kvalitetno dokumentovan i dostupan. Taj problem moramo da rešimo, izrađujemo protokol i nadam se da će situacija sledeće školske godine izgledati znantno bolje.

Mislim da to interesovanje koje pominješ treba iskoristiti pogotovo što živiš i radiš u Nišu koji se može pohvaliti izuzetno aktivnom open scenom. Predlažem da kontaktiraš par ljudi koji su sjajni aktivisti i odlični advokati FLOOS-a u Nišu, pa da na taj način ostvarite saradnju, mogućnosti su brojne a siguran sam da će se rešenje naći.

Itekako svestan realnosti smatram da u ovom trenutku od bilo kakvog uveđenja alternativnih rešenja u škoski sistem i u nastavu na sistemskom nivou nema ništa. Ali isto tako smatram da sistem mora da odgovori i na činjenicu da alternativa postoji i da ta alternativa zaslužuje da bude predstavljena. Dakle kompromis mora da se nađe, za sada put do tog kompromisa vidim kroz afirmaciju postojećih projekata koji koriste Open rešenja.

---

KONAČAN NASTAVNI PLAN ZA GIMNAZIJE

Bili smo ne malo iznenađeni kada smo juče utvrdili da nastavni plan za gimnaziju, koji smo objavili pre desetak dana, nije konačna verzija. Izvinjavamo se svim posetiocima na učinjenoj grešci. KONAČNU VERZIJU MOŽETE POGLEDATI I PREUZETI OVDE. Da bismo se bar malo iskupili za učinjenu grešku, olakšaćemo vam posao navođenjem jedinih razlika između prethodne i konačne verzije:

Izmene u odnosu na verziju nastavnog plana koji smo objavili

a) za prvi razred:

1. srpski i književnost spojeni su u jedan predmet

b) za drugi razred:

1. srpski i književnost spojeni su u jedan predmet

v) za treći razred

1. srpski i književnost spojeni su u jedan predmet

g) za četvrti razred

1. srpski i književnost spojeni su u jedan predmet

2. u paketu 1 za prirodni smer: “primenjena matematika” umesto “baze podataka”

3. na društvenom smeru: izmenjena mesta paketima 1 i 2

4. u paketu 3 za prirodni smer: “fizika” umesto “istraživanje u prirodnim naukama”

5. u paketu 4 za prirodni smer: “istraživanje u prirodnim naukama” i “fizička geografija” umesto “fizika” i “računarstvo u prirodnim naukama”

(Link)

_{[Ovu poruku je menjao Anjale dana 16.01.2011. u 18:22 GMT+1]}

Informatička pismenost

Informatička je pismenost beskompromisni uslov civilizovanog, privatnog, poslovnog i društvenog života svakoga građanina, kao što je u prethodnim veku bila pisana reč. Nepismeni su bili društveni 'autsajderi', socijalni teret društva. U 21. veku tako će se tretirati oni informatički nepismeni. Istraživanjem sprovedenim u Norveškoj utvrđeno je da informatička nepismenost uzrokuje znatne gubitke (tzv. "skriveni troškovi informatičke tehnologije").

Norvežani su merodavno utvrdili kako prosečan korisnik koji koristi računar u svakodnevnomu radu nedeljno izgubi 2 sata i 51 minut vremena u traženju pomoći pri rešavanju problema vezanih uz rad s računarom. Toliko isto izgubili su i oni koji su pozvani da pruže pomoć. Ukratko, firme godišnje izgube 136 radnih sati po svakom korisniku računara, što u norveškim prilikama, za preduzeće koje ima 1000 korisnika računara znači gubitak od gotovo 4,5 miliona Evra!

Ovakva bi se računica mogla pokazati i za naše prilike. Možda je gubitak u Evrima manji, ali gubitak u satima mogao bi biti i veći.

Kuku nama i našoj deci za ovakav program, a greška u III razredu prirodno matematičkog smera nije ispravljena.
I dalje su 33 časova (35), a ne 31 (33).
Dakle učenik gimnazije, jezičkog smera, slobodno može da upiše za automehaničara i da nauči isto Informatike. Kasnije na fakultetu informatika mu sigurno neće biti problem.

Iz navedenog predloga plana, jasno se vidi da je informatika mnogo potrebnija automehaničarima, pekarima, frizerima, mesarima, bravarima, zavarivačima, metalostrugarima, gumarima, zidnim fasaderima, mlekarima, trgovcima, manikirima, pedikirima i svim drugim učenicima na trogodišinjim obrazovnim profilima i smerovima nego gimnazijalcima.

Zaista gimnazijlci se neće baviti gore navedenim profesijama, već uglavnom, planiraju da svoje školovanje nastave na fakultetima.

Ako tako postavimo stvari zašto bismo onda jednog gimnazijaca opteretili jednim takvim potpuno nepotrebnim predmetom?



_{[Ovu poruku je menjao dragilic dana 16.01.2011. u 21:09 GMT+1]}

---

@urosg3

Hvala na svemu, a posebno razumevanju.

Verujem da ćemo biti u kontaktu.

---