Grupa italijanskih fizicara objavila rad u kome opisuju kako su dobili mikrotalase cija je brzina 25 odsto veca od brzine svetlosti.
Otkrice cestice brze od svetlosti diglo na noge naucnike - Brzina svetlosti dugi niz godina bila je nepremostiva barijera.
I najmastovitija naucna nagadjanja priznavala su njenu neprikosnovenost. Dr Lijun Vang s NEC instituta u Prinstonu tvrdi da je uspeo da ubrza svetlosne impulse na brzinu koja je trista puta veca od one koja se do sada smatrala najvecom mogucom (300.000 km u sekundi).
Jedna grupa italijanskih fizicara objavila je naucni rad u kojem opisuje kako su dobili mikrotalase cija je brzina 25 odsto iznad normalne brzine svetlosti. Time je konacno potvrdjena pretpostavka da su moguce brzine vece od brzine svetlosti.
Konkretni detalji njihovih eksperimenata jos uvek nisu dostupni javnosti, ali vec i po onome sto je kao najava objavljeno u medjunarodnom naucnom casopisu "Nature" mozemo zakljuciti da se radi o pravoj revoluciji unutar uvrezenih pogleda na svet u kome zivimo.
Sta se u stvari dogodilo?
Dr Vang je u komoru s posebno pripremljenim cezijem u gasovitom stanju emitovao svetlosni impuls. Pre nego sto je taj impuls potpuno usao u komoru, on je vec prosao kroz nju i putovao jos dodatnih 60 stopa po laboratoriji. U stvari, on je postojao istovremeno na dva mesta, sto dr Vang objasnjava tvrdnjom da je postignuta brzina 300 puta veca od one koja se do sada pripisivala svetlosti.
Taj eksperiment je digao na noge brojne fizicare sirom sveta jer su pod znak pitanja dovedene osnovne pretpostavke o strukturi sveta u kojem zivimo. Ali, glavni problem ipak im stvara cinjenica da ukoliko svetlost moze da pravi vremenske skokove, tada ona moze sa sobom da nosi i informacije.
To rusi jedan od najvaznijih principa fizike: kauzalnost.
Dobro poznatom pravilu da uzrok obavezno prethodi posledici sada su se dobro uzdrmali temelji.
Da li smo dosli do novog kopernikanskog obrta i pocinje li da se pise jedna drugacija istorija covecanstva?
"Najverovatnije da posledice ovih otkrica ipak nece biti pojava vremeplova, nego konstrukcija novih, jos brzih kompjutera", misljenje je dr Gintera Nimca sa Univerziteta u Kelnu.
Vangovi eksperimenti podstaknuce zestoke rasprave. Vecina nas prihvata ovaj materijalni svet kao jedini vid postojanja, a sada nas neko gura da iskoracimo u nesto potpuno nepoznato.
"Sa interesovanjem cekam detaljnije rezultate Vangovog eksperimenta, ali sumnjam da ce oni bitnije promeniti osnovne zakone fizike", pozurio je da konstatuje Nil Turok, profesor matematicke fizike na Univerzitetu u Kembridzu.
S druge strane, dr Vang mirno istice da postizanje ovako velikih brzina ostaje moguce jedino za svetlost. Ipak jos nista od vremeplova Da li smo dosli do novog kopernikanskog obrta i pocinje li da se pise jedna drugacija istorija covecanstva?
"Najverovatnije da posledice ovih otkrica ipak nece biti pojava vremeplova, nego konstrukcija novih, jos brzih kompjutera", misljenje je dr Gintera Nimca sa Univerziteta u Kelnu.
http://www.cnn.com/2000/TECH/space/07/20/speed.of.light.ap/
Pogledati related stories na kraju CNN članka
Koja je najbrza brzina?
Registrovani: 2 ( Bwe, Nebojsa Milanovic )
Re: Koja je najbrza brzina?