Citat:
Moja mama ide u nabavku i sve živo čita. Međutim, uvek pogreši, a razlog je jer su danas sve živo iskomplikovali sa bar kodovima i velikim izborom robe koja je sličnog pakovanja.
Poptpuno se slažem sa tobom. Mnogo su ga bre zakomplikovali sa tim izborom i bar kodovima. Šta tu ima da se pruža neki izbor bre, glupost. Lepo se dozvoli jedan proizvođač kečapa ili čega već, odredi mu se tačno koju gramažu sme da plasira (nek bude jedno pakovanje od 100 grama i drugo od 5kg, čisto kako bi se drastično razlikovali da slučajno neko ne pogreši kad kupuje) i to je to. Ali ne, moraju oni da se prave pametni i nude 20 vrsta kečapa i to zamisli gotovo svaki namerno u nekoj crvenoj ambalaži kako bi zbunjivali sirote kupce, pogotovo one nepismene koji ne umeju da pročitaju naziv proizvođača, a ni cenu, nego samo gledaju boju pakovanja. Samim tim bojenjem ambalaže, kupci se dovode u zabludu, jer recimo neke vrste trapista pakuju isto u crvenu ambalažu, pa se ti sad snađi kao kupac. Nije retka situacija da čovek hoće da kupi kečap, a kad dođe kući, vidi da je kupio trapist. I šta onda čovek da radi ?
A i ti bar kodovi, čista glupost bre. Šta, odneseš kupljenu robu na kasu, kasirka provuče kroz onaj bar kod skener i mašina izbaci cenu. I kako ti da znaš da mašina nije pogrešila. Mislim, nema načina, jer ako si normalan kupac, nisi ni pratio šta izlazi na kasi dok je kasirka kucala, a račun si bacio odmah po izlasku iz prodavnice, mislim realno, za koj će ti pa račun. I onda ti dođeš kući, vidiš da si dao 10 iljada, a nemaš pojma na šta, da si kupio trapist umesto kečapa, so umesto šećera, pivo umesto ulja... ma samo da ufatiš i sve da ih pobiješ. Što ne prave neku zelenu so ili žutu ili ljubičastu, a ne sve belo ko sneg, pa ti sad razmišljaj da li si kupio so, šećer ili brašno. Mislim, hebeš ga, sve liči jedno na drugo, a tebi mrsko čitati etikete. A i šta recimo ako si nepismen... onda najbolje kupiš sva tri, pa kad dođeš kući, uzmeš pa lizneš jedno po jedno. Mnogo bi bolje bilo da nema tih bar kodova, nego da svaka kasirka ima neki tefter u koji ima zabeleženo koja roba koliko košta, i onda kada ti dođeš na kasu, kasirka uzima proizvod po proizvod, nađe u svesci taj proizvod i onda ručno upiše cenu, a pre toga naravno saopšti kupcu gramažu, hemijski sastav, pita ga barem 3 puta da li je siguran da hoće da kupi baš to... nema laži, nema prevare. Jes da bi svako provodio na kasi 5 sati više, ali hej, pa valjda je bitnije da kupac ne bude "prevaren".
Inače, možda bi najbolja bila sledeća varijanta. Lepo da se sva roba pakuje u burad. Znači, nema ono fensi pakovanja po kutijama, teglama, tetrapacima... sa određenom gramažom i sličnim glupostima. Ne, nego, lepo stoji bure kečapa sa istaknutom cenom po gramu, ti umočiš prst, lizneš, po potrebi ponoviš postupak... pa ako ti se svidi, natočiš koliko hoćeš, a ne oni da ti određuju nekakvu gramažu. Isto tako može i za svu ostalu robu, šta fali. Znači bure šećera, bure brašna, bure soli... ti prođeš, gurneš prst, lizneš, pa tek kad si siguran šta kupuješ, onda kupiš. To bi recimo rešilo problem i sa starijim ljudima i sa nepismenima, jer ne bi morali da čitaju ništa, već bi se sve rešavalo jednim prstom... znači prst-liz, prst-liz i gotovo. Jedino je malo problem oko cena, ali i to može da se reši. Recimo umesto brojki da se nacrtaju jabuke, pa tako ako nešto košta 100 dinara, ti nacrtaš 10 jabuka, pa tako kupac na osnovu tih jabuka otprilike zna koliko će da plati, bez da čita nekakve etikete sa cenom.
-Odracuonogakomijedrpiorazmaknicu.
-Ne rxdi mi txstxturx, kxd god hocu dx
ukucxm "x" onx ukucx "x".
-Ko kaaz e da ja neuummem da kuuca
m.
-Piše "Insert disk 3", a jedva sam i ova
dva ugurao u drajv
-Postoje samo dve osobe kojima
verujem, jedna sam ja, a druga nisi ti
Re: 200+22=202 - matematika suboticke mlekare
