prosta pitanja na koja verovatno vec postoje odgovori na ovovom forumu

@Horvat
Odgovor je sadržan u citatu koji si naveo. Može da sebi isplati dobit, bilo kad u toku godine, prethodno se plati 10% na dobit (obveznik je firma), pa ako isplaćuješ sebi kao vlasniku, plaćaš na ostatak 20% porez na prihod od kapitala (obveznik je vlasnik, ali plaća i obračunava firma). Od ukupne svote, tebi ostaje 72% (28% ide na pomenute poreze). Tu su i dnevnice za službeni put koje se ne oporezuju do nekog iznosa, čini mi se oko 1500 dnevno.

aha,znaci mozes da podizes lovu za sebe [vlasnika],to me zanimalo :)
[da,mislio sam da se eleminise to sto se moze dizi u obliku dnevnica,troskova za gorivo i slicno,zato sam i napomenuo]

a postoji neki limit do koje love se ici?

Od ekonomske snage svoje firme. Naravno, postoje limiti vezano za banku, čini mi se, kad je u pitanju dnevna isplata novca (ako je u pitanju veća isplata treba najaviti), i limiti u smislu zakona o sprečavanju pranja novca koje ja lično ne bih prelazio (nije ograničeno, ali se takve isplate po zakonu prijavljuju Upravi za sprečavanje pranja novca).

pa mislio sam s racuna od love koja je "slobodna" ,tj od cistog profita - dobiti
aha,znaci ima od banke i od drzave ,hvala ,to me samo zanimalo :)

Boldiran deo je cista uvreda za ljude koji prijavljuju sav prihod i ne krse zakon:



----------------

Koliko ja ovako kao laik znam (a knjigovodje bi trebalo da znaju to i jos vise detalja) na visinu iznosa koje je pausalac duzan da placa drzavi utice vise faktora, npr: sifra delatnosti (tj. u koju grupu od nekoliko postojecih za oporezivanje spada), lokacija firme, opremljenost firme, prosek zarada u opstini, prosek zarada onih koji su pod istom sifrom delatnosti, itd. tako da se nikako promet pausalcu ne moze racunati kao dobit ili zarada i da mu se, kao sto je neko naveo, naplati fiksno tih 45.8% Da to jednostavno nije tacno uverio sam se tako sto imam prijatelje koji su godinama pausalci (bave se usluznim delatnostima) i kojima su mesecne obaveze nesto vise od 100 eura a firme im sasvim solidno zaradjuju. Ja sam takodje ove godine pausalac i iz PU sam dobio informaciju da ce mi obaveze u konacnom resenju biti oko 10.000 din. bez obzira da li cu imati promet 1 dinar, milion dinara ili par miliona godisnje.

----------------

Da li je moguce da u PU prave takve greske pa nas pojedince zele da postede tih nameta? Nesto ne verujem...

Pretvori se ova tema u raspravu a ne vidim razlog da bude tako. Nigde nije jasno napisano šta se kod paušalaca dešava druge godine. Za prvu je jasno, uzima se prosečna zarada i još neki kriterijumi koji mogu da podignu ili spuste taj iznos, primene se procenti za porez i doprinose i paušalac dobije rešenje. Dakle, prva godina je svima manje-više ista. I kako većina paušalaca zarađuje tu negde oko prosečne zarade, ili malo više, verujem da im se paušal ne menja primetno. Ono što je očigledno glavno pitanje, jeste šta se dešava ako paušalac namlati 2,5 ili 2,9 miliona prihoda za godinu dana. Da li će i dalje i dalje ostati da plaća paušal od 10-15 hiljada mesečno iako zarađuje 210, 240 hiljada mesečno? Jedni kažu da je logično da i dalje plaća tih 10-15 hiljada i čak daju primere a drugi tvrde da će se paušalni nameti povećavati proporcijalno (manje-više) njihovom prihodu. U zakonu, delu koji se bavi paušalcima se spominje samo kako se određuje osnovica za prvu godinu (piše polazna osnovica), to je manje-više prosečna zarada, na koju se primeni procenat za porez i doprinose (oko 46%) i dobije se iznos paušala. E sad, tamo dalje piše da se za određivanje osnovice za paušal mogu koristiti ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti. Dakle, ostavljena je sloboda poreskoj upravi da na osnovu svoje procene nekome odredi paušal. Pošto nemamo jasne agrumente i dokaze da li se iznos paušala menja sa promenom prihoda, ja bih ovde mogao samo da dam svoje mišljenje: Paušalci su preduzetnici i za njih važe isti porez i doprinosi koji važe i za sve ostale (preduzetnike ne-paušalce i preduzeća). Sam koncept paušalca ne znači da će on da plaća manje (kako se to u narodu misli) već samo da svoje obaveze prema državi neće plaćati na osnovu konkretnog stanja koje se dobija vođenjem poslovnih knjiga nego paušalno na osnovu rešenja poreske uprave. Dakle, oni ti izdaju rešenje i ti uvek plaćaš isto, po tom rešenju. Međutim, to rešenje se pravi za zaradu u okviru nekog proseka u delatnosti kojom se paušalac bavi. Meni je nelogično da neko zarađuje 220 hiljada mesečno a da nastavi da plaća početnih 10 hiljada na ime paušala. Izvinite lepo, ali svi drugi bi tu platili državi prilično više. Počev od fizičkog lica koje nije registrovano nego samo ima prihode od recimo zakupa nekretnine, pa preko preduzetnika ne-paušalca i preduzeća. Nije da navijam za plaćanje poreza ali navijam za jednakost. Dakle, ako jedan preduzetnik ne-paušalac koji ne može biti paušalac jer je otvorio trgovinsku maloprodaju mora da plaća 46% nameta od svoje dobiti onda mi nema logike da paušalac zaradi 2,9 miliona a plati 120.000 državi. Naravno, sad će neko uporediti to što preduzetnik ne-paušalac plaća 46% na dobit a paušalcima se gledaju samo prihodi. Pa to je samo zato što nema šta drugo da se gleda osim prihoda. Model paušalca je namenjen uglavnom uslužnim delatnostima (čak trgovinske i ugostiteljske delatnosti ne mogu biti paušalci sve i da hoće) i tu se smatra da u njihovom poslovanju troškovi nisu neki bitan faktor. Paušalci uglavnom i zarade onoliko koliki im je prihod. Ako se država svesno odriče tolikih prihoda zbog pospešivanja mikro preduzetništva to je već druga stvar. Inače daleko od toga da plaćanjem poreza i doprinosa po procentima koji važi za sve ostale se obesmišljava postojanje paušalaca. Paušalci imaju pogodnosti što ne moraju da vode knjige i da se opterećuju sa administrativnim procedurama a imaju i jednu veliku pogodnost što mogu slobodno i bez pravdanja da raspolažu svim parama koje zarade pa sad treba i da budu oporezovani sa 5% a toliko bi ispalo da neko zradi 2,9 miliona a državi plati 12 hiljada mesečno. Pa to nema ni u jednoj zemlji na svetu da ti zaradiš skoro 3 miliona godišnje a plaćaš poreze i doprinose sve ukupno 5%. Ne kažem da treba da bude baš 46% kao na dobit ali neka bude bar 30%, 5% je baš malo.

Opet ponavljam da ne navijam za što veće plaćanje poreza i doprinosa. Umesto da država motiviše plaćanje poreza tako što će te pare odlaziti na bolju infrastrukturu, školstvo, zdravstvo... i generalno bolje funkcionisanje države, oni motivišu narod upravo da što manje plaća porez tako što taj isti narod vidi gde završavaju te pare, ili u nečijim privatnim džepovima ili raskalašnim trošenjem i rasipanjem. Kako već ne motivišu narod za plaćanjem, moraju da se služe represivnim merama pa tako najviše nadrljaju male i nejake firme dok velike firme i ljudi bliski vlasti obrću milione. Dok god je tako, potpuno je razumljivo što ljudi na sve moguće načine gledaju kako da izbegnu porez.

Takođe je i tačno da dosta privrednika (pogotovo paušalaca) ne prijavljuje cele svoje prihode. Evo upravo je i danas na B92 osvanula vest kako je država za 6 godina izgubila 850 miliona evra zbog poreske utaje. Dakle taj problem evidentno postoji, i prisutan je, ali sva sreća pa imam utisak sve manje i manje iz godine u godinu. Kao društvo se polako disciplinujemo ali pravi pomak će se desiti onda kad narod bude video svrhu plaćanja tog poreza i to u vidu bolje i efikasnije države. Dakle, nema potrebe da se prepucavate da li neko konkretno plaća porez ili ne, ovde se više priča na nekom globalnom nivou.

@websurfer
"Niko normalan" bi trebalo da se shvati kao niko naivan. Ako se i ovde uvrediš, stvarno mi je žao. Vidim da si tek otvorio posao, pa ima vremena da stekneš iskustva. Možemo da popričamo posle par godina kako ide. Ali hajde, udovolji mi pa odgovori na sledeće pitanje. Recimo da ove godine imaš dobre prohode, recimo po 200 do 250 hiljada mesečno, i da posle 11 meseci, dostižeš skoro 3 miliona prihoda. I dobiješ posao ako ga prijaviš, izgubićeš status paušalca. Posao se plaća u kešu. Šta bi ti uradio? Da li bi prijavio prihod? Pitanje je hipotetično, ne očekujem odgovor.

Ili, imam prijatelja taksistu, koji je naravno paušalac. Uglavnom radi noću, jer su veće tarife, a i ne voli gužvu u Beogradu. I zaradi i do 100 EUR za noć. Naravno da mu ne pada na pamet da prijavi sav prihod, jer ima poprilične troškove. Na šta bi ličilo da taksisti zarađuju više od 2000EUR mesečno?! I zašto li se protive uvođenju fiskalnih kasa?!
Ili, frizeri uglavnom ne prijavljuju sav prihod. Ne sećam se kad sam od svog frizera dobio račun (komšije smo, na šta bi ličila moja frizura kad bih mu tražio?).

Suština je da tvoja iskustva nisu i iskustva drugih. Ti si tek počeo da radiš, a ne možeš znati da li su ti prijatelji iskreni, pa su ti zaista rekli da li prijavljuju sav prihod. Počinje i mene da hvata strah da me neko ne prijavi zbog nečega što pišem ovde.

Nema zakonskih prepreka da poreski organ odreže i mnogo veći porez od onoga koji ti misliš da se plaća. Jer za to ima zakonsko uporište. U tom smislu paušalac nije zaštićen, ne može da unapred zna koliki će mu biti porez. I zato zaključujem da zakon NIJE FER (tu pre svega mislim na Zakon o doprinosima jer je osnovica ista kao osnovica poreza na prihod). I onda se gubi smisao doprinosa, oni su postali porez kao i porez na dohodak, tim pre jer se jedan značajan deo, a to je PIO doprinos odmah troši na sadašnje penzionere. A država može da se "hvali" kako ima niske poreze.

Poreska politika je takva da destimuliše legalno poslovanje (skoro pola zarade ide na porez), ali i destimuliše "rast biznisa" (3 miliona je granica paušalno oporezovanih obveznika). Kako vidim, ovde mnogi smatraju da je paušalno oporezivanje "raj za posao", i gledaće da im prihod ne pređe "magičnih" 3 miliona.
Nemam ništa protiv paušalaca, naprotiv, bio sam to i ja nekada , ali bi poreski propisi trebalo da budu određeniji (ukinuti poreskom organu diskreciona prava određivanja osnovice poreza- na pr. kriterijum vrste delatnosti za određivanje je po mom mišljenju prevaziđen - propis je star nekoliko desetina godina i vodi poreklo iz socijalističkih vremena), da se ograniči osnovica doprinosa (ili da sam odrediš visinu - kao da si zaposlen), porez na dohodak od 10% može da ostane, kako bi što više ljudi "ušlo" u legalne tokove, i koristilo benefite koji iz toga proizilaze.

Naravno, a prihodi se nikako ne gledaju kao zarada (proveri, pitaj u PU). Da je tako ne bi ni bilo pausalaca.



I tu gresis. Kod usluznih delatnosti takodje postoje troskovi (zakup lokala, marketing i jos mnogo, mnogo drugih troskova koji nisu zanemarljivi) i jednostavno nije tacno to sto tvrdis da poreska uprava smatra da je sav prihod pausalaca zarada. Zato se taj prihod i ne racuna i ne oporezuje kao cista zarada vec pausalno (poresku upravu jednostavno ne zanima da li kao pausalac imas troskove i koliki su ti troskovi ALI to ne znaci i da se smatra da pausalac nema troskove i da ne treba da ih ima).



Opet greska. Zamisli uplatis mesecnu reklamu od 100.000 din i nakon toga zahvaljujuci toj reklami imas tog meseca prihod 250.000 dinara. plati ostale troskove (npr. lokal, dazbine prema drzavi, potrosni materijal i sve ostalo sto imas kao troskove). Da li ti je zarada bila 250.000 dinara? Navedi mi jednu usluznu delatnost kod koje nemas nikakve troskove?

Pausal nije namenjen ljudima koji nemaju troskove vec onima koji iz nekog razloga ne zele ili ne mogu da vode poslovne knjige (a to mogu biti najrazlicitiji razlozi, u zavisnosti od konkretne situacije).

Ovo sto si naveo ima jos manje smisla ako se uzme u obzir i da su ti obaveze prema drzavi i poreskoj upravi takodje troskovi. Takodje u troskove spada i komunalna taksa za isticanje firme. Po tvojoj tvrdnji pausalci osim sto kao nemaju nikakvih troskova, jedino da jos ne placaju ni porez, ni doprinose, ni taksu za isticanje firme pa bi onda vazilo prihod=zarada.



Da, ljudi su pausalci i zele da budu pausalci upravo zbog tih pogodnosti. A da je sve tako kao sto tvrdis onda bi svi ti pausalci zahtevali da ne budu pausalci i da pocnu da vode poslovne knjige jer u slucaju da vode knjige, cak i kada bi sav prihod prikazivalii kao cistu zaradu, opet bi mnogo bolje prosli od pausalaca jer bi im se bar obaveze prema drzavi racunale kao troskovi.



OK, pausalci mogu slobodno da raspolazu svim parama koje im legnu na racun.

Pa to mozes i u slucaju da vodis knjige i da sav prihod podignes kao zaradu. Da su tvoje tvrdnje ispravne to bi ti se jos i znatno vise isplatilo i niko, ali niko, ne bi bio pausalac. Ali nije tako.

----------

Dakle, biti pausalac jeste pogodnost. Da nije tako i da je gore biti pausalac niko ne bi ni odabrao da bude pausalac tj. pausalci bi bili slicni nekakvim kamikazama. Ja sam ove godine upravo pausalac zbog tih pogodnosti, kad se sve sabere i oduzme vise mi se isplati da sada budem pausalac. A isplati se i mojim prijateljima koji, kao i ja, godinama imaju firme ali su vec godinama pausalci, nisu nikada morali da predju na vodjenje knjiga i nemaju namere da pocnu da vode knjige dok ne budu morali tj. dok ne probiju taj limit od 3 miliona din. Zar su oni ludi? Zar su oni totalno nenormalni? Ili naivni? Ne bih rekao.

Ako u poslu postoje ozbiljniji troskovi tipa prostor, reklama, par zaposlenih, materialni troskovi najbolji model je preduzece, ako radis sam i bavis se uslugama, koje nemaju vecih direktnih troskova, pausalac je OK/extra resenje, sa tim da drzava moze da odrapi po prihodu(40+%), kad god pozeli, mozda sada ne ili ne prve godine poslovanja ali postoji mogucnost sigurno.

Trenutno je PU razumna/racionalna i dozira one +-% ..

za sada...

45.8 je lopovluk strasan... i oni ocekuju posle da preduzetnici rade sve legalno???