Problemi u nastavi matematike

Uspeh na kraju uvek zavisi od učenika a ne od učitelja. To kaže pedagogija kao nauka. Učitelj je tu samo da pomogne.

Danas škola više nije autoritet. A naš školski sistem pokušava da ostavi utisak da je jeste. S jedne strane je korupcija na sve strane a s druge ima učenika koji u tom haosu pokušavaju da nešto nauče. Svi mogu da utiču na ocene tako da je ocenjivanje u našim školama postalo potpuno besmisleno. Zato jednostavno treba ukinuti brojčano ocenjivanje i uvesti opisno i to samo sa pozitivnim konnotacijama "trudi se", "talentovano je za muziku", "pokazuje zanimanje za bogatsvo preradjenog groždja" itd. Ako je potrebno bilo kakvo vrednovanje znanja, tu su testovi kao posle osnovne škole, pa nek država stane iza svojih ocena. Ali to država ne može da uradi, jer onda treba napraviti selekciju nastavničkog kadra od kojih je popriličan broj tu samo da popuni partijske obaveze. Poseban je problem što je u siromašnijim sredinama vrlo mali broj kvalifikovanih nastavnika. I tu se priča završava. Na kraju da napomenem, lično sam za sva četiri razreda srednje škole nakupio manje (opravdanih i neopravdanih) izostanaka koliko je sada prosek po učeniku za jedno tromesečje. To je 16 puta više u korist sadašnjih učenika. To bi bilo kao kad bi neko došao dva-tri dana mesečno na posao i tražio punu platu. Ne zaista ne umem da motivišem učenika koji ni nezna u koju školu ide. A kako mi se čini ni profesor koga sam pomenuo to ne ume. A sumnjam da će i oni koji će jednog dana doći da drže časove u nekoj školi, ako se u medjuvremenu ne promeni odnos društva prema školi.

Džaba ako učitelj ne uloži napor da motiviše učenike, a to je najčešće slučaj. Upoređujući moje dosadašnje nastavnike/profesore sa principima koji su izloženi u Pedagogiji, mogao bih da kažem da je broj onih koji nisu konstantno kršili bar jedno tri-četiri principa nedovoljan za prste jedne ruke.



Autoriteti se stvaraju. Ne može se reći: „škola nije autoritet i tačka“.

Takođe, odnos društva prema školi mora da potekne sa najviših položaja. A za to treba prosvetnim vlastima pružiti šansu.

Kad je reč o motivaci treba razlikovati više aspekata. Na primer, jedno je motivacija za učenje i rad a drugo je motivacija za odredjenu lekciju, oblast ili predmet. Na učenje i rad nastavnik može (i mora) da motiviše svjim odnosom prema učenju i radu a to je nešto izuzetno nepopularno u ovoj državi. Nije teško motivisati jednog Amerikanca da sedi za računarom po deset-petnest sati dnevno i isprobava razne algoritme, jer u svojoj sredini ima na svakom koraku primer uspešnog čoveka u toj oblasti i pri tome ne mislim samo na Bila Gejtsa. U ovoj državi se ljudski rad plaća otprilike kao i konjski, seno, slama, dosta zobi, vode i štala. Otprilike tolika je i prosečna plata za ljude sa fakultetom u ovoj državi. Taj prosek uglavnom kvare državni funkcioneri čuvajući masne fotelje svojim političkim mecenama. Vrlo je malo primera da je neko znanjem uspeo da se probije osim ako je spakovao kofer i otišao u nedodjiju.

Kad je u pitanju moivacija za odredjenu lekciju, tu nastavnik zaista može da pomogne. To zahteva poznavanje raznih oblasti ljudske delatnosti a ne samo usko stručne kvalifikacije.

Treći oblik motivacije bi mogao da se veže za razumevanje učenika i ličnih problema koje imaju učenici vezano za porodicu, društvo i druge potrebe u teenager uzrastu. To ima efekta na neke učenike i daje pozitivan rezultat. Ali ne kod svih. Jer danas je osnovni cilj cilj i pri tome se ne biraju sredstva. Kod takvih učenika i roditelja nema dileme kako treba u životu. Tu ne pomaže nikakva pedagogija. U kulturnim državam se usluge za takve "nestašne" naplaćuju, kod nas se pišu ukori i nedovoljne ocene iz vlaanja, kao da te koji se ne vladaju to zanima.

Kada sam ja išao u osnovnu školu, postojale su batine kao legalno pedagoško sredstvo i nijednog trenutka mi nije palo na pamet da se bunim protiv toga kao nečeg pogrešnog, mada sam ih i ja dobijao. Onda su ih ukinuli (valda sam bio VIII razred), a zatim i sva ostala sredstva. Danas po zakonu đak može da radi šta hoće. Sloboda je bez granica, a pisa testovi pokazuju to što pokazuju.

Svaki zakon, propis i slično se završava upotrebom sile kao krajnje mere ili se u protivnom ne može sprovoditi.

Primera radi, u SAD ako u školi kršiš pravila i redom ignorišeš sve druge vrste kazni, dobijaš zabranu ulaska na školsko imanje u nekom periodu. Ako pokušaš da uđeš, čuvar koji ima tvoju sliku će te sprečiti da uđeš, ako ne uspe rečima, onda silom.

Ovo nema baš veze sa matematikom, ali ima sa pedagogijom o kojoj raspravljate.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Kako kažu "puno baba kilava beba". Nema ništa gore od pogrešne primene metoda koje se uspešno primenjuju u nekim državama. Naši "stručnjci" su čuli kako se u razvijenim državama velika pažnja posvećuje učeniku a zaboravljaju da kad taj učenik ne dodje jedan dan u školu to zadovoljstvo mamu i tatu košta 100 funti u Engleskoj.

Inače postoje neke države u SAD gde je šiba još uvek dozvoljeno pedagoško sredstvo. Ne znam koliko se primenjuje u praksi, ali sam siguran da kapitalizam ne trpi lenjivce.

Ovo ne znači da sam ja za primenu šibe. Naprotiv. Moje mišljenje je da "nestašluke" treba naplaćivati.

A kad je u pitanju motivacija mogu da kažem sledeće: JA SAM HTEO DA IDEM U ŠKOLU. Niko me nije vodio za ruku, niko me nije terao, niko nije proveravao jesam li išao u školu. Čak sam i stizao po pola sata i više ranije jer me je zanimalo da nešto novo naučim. Nisam očekivao da nastavnik izigrava cirkus da bih se "motivisao", jer svaki cirkus završava majmunisanjem što je danas opšta pojava u našim školama.

Ako neki pedagog zna da mi kaže šta je to što trebam da učinim da bih motivisao djake nemam ništa protiv da sa isto onoliko žara i truda, koliko se trudim da pripremim lekcije, isto tako pričam priče o motivaciji. Ali, avaj, od pedagoga nećete ništa više čuti osim papagajske fraze "motivacija". Problem je što su se naši sada aktivni pedagozi obučavali na krilima marksističke filozofije i nikako ne mogu da prihvate načela na kojima funkcioniše savrmeno društveno okruženje. Čak, šta više, neki su pronašli da se Marks živo zanimao i za matematiku !@? Ajme.

Upravo tako! A što se Marksa tiče, zašto misliš da se nije interesovao za matematiku?

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Da spustimo loptu i malo se off-nemo...

Kako policajac objasnjava svom detetu (sestaku ;) ) negativne brojeve:

Vidis sine, u autobusu je 3 putnika.
Na sledecoj stanici iz autobusa izadje 5 putnika.
Na sledecoj stanici u autobus mora da udju 2 putnika da bi on bio prazan.

Potpis

--
ES is the bes' ! ;)

Tako je, svi pricaju jedne te iste fraze (koje ja znam cesto bolje od njih samih), govore sta treba raditi ali nikada kako to uraditi. Kako bi to i rekli kad su svjesni da traze ono sto je u realnom svijetu nemoguce, ali to nece da priznaju. Nemoguce je motivisati ucenika koji je u skolu dosao samo da ne bi bio upisan izostanak ili zato da bi smetao

Moji djaci na popravnom:

1. decak treci srednje, ne znam tacno koji zanat, posle 11 godina skolovanja ne ume sabrati dva razlomka, da li se ovi dole sabiraju, mnoze ili ono trece, -3-7 nisam siguran, ali znam da minus i minus daju plus, 6x8 je cetrdeset i nesto. On je u svom razredu u kom niko nema trojku prosecan, bas me zanima kako su decaci sa takvim predznanjima propratili predavanja na kojim su obradjivani logaritmi ili jednacina tangente na hiperbolu, ako ih i nauci koliko ce mu dugo ostati u glavi, a i koliko ce im to trebati u daljem zivotu?

2. devojcica iz srednje umetnicke je jedna od 14 iz njenog razreda koji idu na popravni iz matematike (vecini je to jedina slaba ocena) sto cini tacno 50%. Biranjem ove skole je nedvosmisleno poslata poruka kakve su njihove sklonosti i interesovanja, koliko su zainteresovani i kakva su njihova znanja iz predmeta koji je za njih manje bitan od bilo kog drugog, ali profesor ne misli tako i njeni roditelji umesto da je posalju negde ili omoguce usavrsavanje neceg sto je njen poziv placaju casove matematike.

3. devojcica iz gimnazije celo prvo polugodiste prvog razreda uci o tautologijama, skupovima, relacijama, a zatim dolaze desetine aksioma i isto toliko teorema o odnosu tacke, prave i ravni. Upisom gimnazije se oni pripremaju za fakultet, ali sta cemo sa onim koji se pripremaju za pravo, sve vrste medicinskih nauka, one koji ce studirati jezike, zurnalistiku, politicke nauke, akademije umetnosti, biologije, hemije, geografije, istorije, fizike, poljoprivrede, ekonomije, vise skole, privatne fakultete... Cak i studenti tehnickih fakulteta se u minimalnoj meri sretnu sa tim gradivom u okviru matematike 1 (uglavnom se bave jednacinama, vektorima, matricama, determinantama, analitickom i kompleksnim brojevima, teorema i aksioma NEMA). Da li zaista 99,5% treba da uci ono sto im vise nikad nece trebati zbog 5 promila buducih studenata ciste matematike? U vecini gimnazija dva najproblematicnija predmeta za ovu pametnu decu su matematika i latinski. Koliko postoji zanimanja za koja su istovremeno neophodni poznavanje matematike i latinskog? Postoji lep broj zanimanja za koje nisu neophodni ni jedno ni drugo.

Na srecu svi su polozili i niko od njih ne razmislja i ne opterecuje svoje lepe (i ne preterano pametne) glavice na ovu temu... A neko bi trebalo da razmisli.

Potpis

http://poljoprivredaiselo.com
http://suprs.info

@Muharem Serbezovski
Imas zanimljiv nick Samo za moj ukus bolje stoje Lukas, Sinan, Halid, Serif...

E sad ovako, ovo sto si napisao me je MNOGO iznerviralo ! Oces reci da je ovaj sto ne sabira razlomke prosao godinu, ova sto nema pojma matish a upisala umetnicku i ona prosla godinu... eto zasto Srbija propada. Pametniji popustaju i svetom naravno vladaju BUDALE !

Ja sam konkretno zavrsio srednju tehnicku el. energetike 4 god i upisao elektronski fax. O svojim uspesima necu da pricam jer je neumesno da sam sebe hvalim ali cu reci da sam bio u vrhu. Iskreno radio sam 3 godine na upisu zelja osnovaca za srednju skolu i sl. poslove administracije, honorarno u skolama i sl. i znam kakvo je interesovanje iz godine u godinu za koje skole, smerove i nacin na koji deca biraju i rangiraju zelje pa mi je jasno da nekad i pogrese, nbt. ali da ih Vi profesori pustate i cinite im medvedju uslugu nikako ne mogu da razumem i shvatim.

Konkretno juna meseca ove godine nas 20ak je dobilo diplomu "dipl. el. energetike". Ok je to, ali ja mogu ruku na panj da stavim da od tih 20ak samo 5-6 ucenika zasluzuju diplomu, ovi ostali nemaju blage veze ! Mogu da se kladim da im damo 3m kabla dva prekidaca i sijalicu i da povezu sve to naizmenicno da se pali/gasi nijedan od ovih 15ak nece uspeti da poveze to ! To je samo jedan od primera, ali nisu krivi samo uceniici, imali smo ekcesa da profesorka meri amperazu kabla obuhvatnim ampermetrom obuhvatajuci ceo provodnik ( L + N + Pe ) i sl. gluposti i ispada tipa, sklopka i nulovan sistem, elektrolitski kondenzator na kontra polarizaciji pa dodje do eksplozije kondenzatora i sl....

Sta hocu da kazem, zbog pojedinih profesora koji nemaju pojma ono sto predaju ili predaju povrsno, i zbog velikog broja nezainteresovanih ucenika skolstvo Srbije polako propada. Vi ste dozvolili da ovi TUTUBANI prodju godinu a da nemaju elementarna znanja matematike ?! SRAMOTA, ne njihova, vec VASA ! Ja sam el. energetike pa se delimicno razumem i u medicinu, umetnost, muziku, kulturu, jezik, filozofiju, sociologiju, politiku i sl. ne zato sto mozda ja sve to volim, nego zato sto je neko napisao po planu i programu da ja moram i iz tih nauka da imam neko makar opste znanje i pojam te ujedno budem i obrazovan i strucan i kulturan...pa sam i to morao da ucim, iskreo mene mnogo toga i zanima ali opet je vasa greska voditi se recenicom " upisala umetnicku sta ce joj matish "

Stoga mislim da je ogromna greska sto ste ih pustili da prodju godinu i da se ja pitam leteli bi takvi prof. sa posla jer ga ne obavljate u skladu sa zakonom a primate plate ( kolike tolike ) i jos trazite strajkove ?! Ma daj molim te, pametni mladi moraju da se muce, uce, skoluju i obicno nemaju dovoljno novca za svoje ambicije koje bi mogli da ispune a neki dzabalebarosi i sl. bagra bez muke prosetaju kroz skolu, to nije fer pre svega prema ucenicima kojima ste dali u JUNU ocenu DOVOLJAN 2 !

Bez uvrede, ali ipak nije u redu to sto su oni prosli godinu po meni !
Jos jednom kazem nemoj se uvredjati, ali ja tako mislim, a misljenje je kao zadnjica, svako ima svoje/ju
Pozdrav,
Nikola

Potpis

Da bi bio genije moras biti bar malo lud. Covek koji je genije, a to ne zna, verovatno i
nije.

1. Nikola, nemoj da se nerviras... :)

2. Slucajno sam uzeo ovaj nick jer u vreme kad sam se registrovao ga je neko pomenuo, ja zapisao i ostalo je istorija, ali za pohvalu je tvoje poznavanje umetnosti.

3. Ako su ucenik trogodisnje, "umetnica" i gimnazijalka svi moji djaci onda je nemoguce da sam im svima predavac, drzao sam im privatne casove sto ne menja puno, ali eto da pomenem.

4. i najbitnije - tehnicar elektroenergetike bi mozda trebalo da zna tangentu hiperbole (ja mislim da ne mora), ali bi MORAO da zna popraviti uticnicu kao sto znam i inzenjere koji to ne znaju (sad bi neko rekao da je to majstorski posao, ne slazem se) i mislim da je to daleko ozbiljniji problem. Slazem se i sa opstom kulturom (prvo dvoje sa spiska ne znaju ni koji je glavni grad SAD, gde su Skoplje i Milano, a jedino ih matematicari ruse), ali ukoliko su im vec mentalni kapaciteti toliko skromni, ajde da ih naucimo sabiranju razlomaka, da znaju koliko je 5% kamate na 1000 evra, da se 11/3 nalazi izmedju 3 i 4, a ne izmedju nemam pojma koja dva druga broja i kad budu sigurni u to da tek onda predjemo na logaritme i varijacije. Neka budu izribani iz tih premeta koji ce im biti poziv, a ne da se elektroinzenjeri boje struje, ali zato da bez greske da razvijaju Furijeove redove.

Posto sam parce zivota proveo u Austriji letos sam pomagao devojci da polaze nemacki na geografiji u NS. Kad je pitas da li su radili vremena-jesu, padeze-jesu, modalne glagole-jesu, konjunktiv-jesu, sta god pitas-jesu i to sve za sat i po sedmicno, sta su naucili-nista. Na prijemnom iz srpskog deca odgovaraju na pitanje sta je radio Vuk Karadzic 1836. i nadopunjuju tamo neke stihove i pisu ne sreca, naj veci, dalibi, jer moze... Prolecemo kroz gradivo, ucimo preteske i nepotrebne stvari i u toj brzini deca ne savladaju osnovne stvari i onda dobijamo to sto dobijamo.

Potpis

http://poljoprivredaiselo.com
http://suprs.info

Pogledajte malo po netu predavanja na MIT-u ili na nekim indijskim univerzitetima (ne secam se tacno koji njihov tehnoloski univerzitet ima gotovo video klipove gotovo svih predavanja postavljena online):
http://ocw.mit.edu/courses/

Lepo se moze videti da pojedini predmeti, koji su kod nas vec od drugog ili treceg casa na fakultetima pravi bauk, tamo se predaju na elementarnom nivou gotovo mesec dana.

Ali, kada studenti dobro savladaju osnovu, onda se ostatak gradiva prelazi mnogo brze.

Takodje, kod nas je problem sto svi moraju da uce SVE, vrlo malo ima izbornih predmeta (ne samo na fakultetima, vec i u srednjim skolama)!
Zasto bi neko morao da uzi sve iz istorije, biologije, hemije, geografije, fizike...? Mogli bi makar od druge godine omoguce deci da ne slusaju pojedine predmete. Na primer, ko hoce da studira geografiju, ne mora da slusa biologiju i hemiju, i sl.

Ovako, svi moraju da slusaju i uce sve, i na kraju ni 3% ucenika nema neke velike koristi od toga.

Tako i npr. na studijama energetike, ima nekih masinskih predmeta, mehanike i sl., gde bi bilo normalno da se uce stvari vezane za energetiku, iz kojih se na zalost uce iste stvari koje se iz tih predmeta uce na masinskim fakultetima. Dakle, ne kontam koji ce mi krasni proracun zupcanika, vretena za dizalicu i slicnih gluposti, kad sutra u nekoj firmi koja se bavi npr. konstrukcijom dizalica to radi masinac, dok energeticar radi samo odabir pogona (motora) i njegovu regulaciju?

Ovakvih bisera ima na svim fakultetima, jer vecina nasih fakulteta, kao i skola, ne sluzi da se deca necemu nauce, vec da masa ljudi sa vezom nadje uhlebljenje. Takodje, ovakav sistem, gde studenti ne sticu ni minimum znanja koje im kasnije treba za posao u privredi, najvise odgovara vecini profesora, jer je lakse predavati suvoparnu teoriju (koja je poznata u vecini slucajeva vec decenijama), jer bi u suprotnom morali da prate razvoj tehnologije i potrebe privrede, a to trazi vreme i angazovanje! OVAKO, odrade tih 6 casova sedmicno, daju lagane zadatke i pitanja, vecina polozi - i onda su oni dobri profesori, rukovodstvo fakulteta zadovoljno, drzava zadovoljna jer su i ti studenti i njihovi roditelji zadovoljni, a trziste rada dobije gomilu ljudi sa diplomom koji nisu sposobni da rade ono za sta su se skolovali!


Dakle, problem nije tako jednostavan, i da bi skolstvo napredovalo, mora se vrsiti klasifikacija ucenika jos od 2. razreda osnovne skole (recimo da su u 1. svi ravnopravni), i da samo oni najbolji dobijaju najbolje uslove, najbolje nastavnike, i neka samo oni rade obimnije gradivo, ali zato neka samo oni kasnije mogu da upisu najkvalitetnije srednje skole - npr. u svakom gradu bi trebalo, ako vec nema Matematicka gimnazija, otvoriti bar po nekoliko odelenja.
Tako bi oni koji hoce da uce bili nagradjeni, umesto da i dalje sede u istom odelenju sa neradnicima (sto je trenutno slucaj i nakon skolovanja, gde moraju za istu platu da rade u pojedinim drzavnim firmama sa ljudima koji stalno hvataju krivine i izvlace se da rade sto manje), a teski fakulteti (tehnika, medicina, matematika i sl.) bi dobijali mnogo kvalitetnije studente.

Ovako, imamo sistem iz vremena komunizma, gde su svi JEDNAKI, i gde se predavanja i ispitivanje srozavaju na nivo vecine koja je ispod proseka, zbog cega oni koji hoce da uce trpe i ciji se razvoj usporava.

Potpis

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.

@Muharem Serbezovski
Ma ne nerviram se, vec sam ovako usput napisao Sto se tice mog poznavanja umetnosti, recimo da je poznajem povrsno, ne sve sfere ali me zanimaju poneke, inace sviram klavijaturu pa recimo da poznajem umetnost. Vrsta muzike nekima odgovra nekima ne, ali ja je volim to je nearodna, folk, zabavna muzika ponesto strano i sl.

Nego da se vratimo na temu. Pre svega dugujem ti izvinjenje jer nisam dovoljno obratio paznju da ih nisi bas TI pustio na popravnom stoga moje izvinjenje ! E sad ovo o cemu govoris. Da, i ja sam pitao profesorku matematike sta ce mi limesi i logaritmi kao el. energetike pa mi je rekla da ona nema odgovor na moje pitanje ali da za to pitam elektro profesore. Pa ajde ja ne bi lenj i isto pitah profesorku elektronike koja mi je bila mentor na takmicenju iz iste, pa mi je na brzinu pokazala kako kod pojacavaca bez limesa, logaritma i nekih sl. matematickih funkcija, grana kako god. nema izlaza. Stoga ipak mnogo toga treba jednom el. energetike a kamo li dipl. el. inz. Sramota bi me bilo da ja sada ne znam kada je rodjen Nikola Tesla a da se sluzim njegovim formulama i uredjajima a opet i vidjam ga svakog dana na novcanici zar ne ? A opet treba znati i glavne gradove i geografiju i biologiju sve to u zivotu kad-tad zatreba. Ocemo da odemu u Grcku na more kolima a ne znamo da granicu prelazimo prvo kod Makedonije pa onda kod Grcke, opet sve to kad-tad zatreba i valja svasta nauciti i znati. Jedino sto nikome ne preporucujem je da se bavi i uci o politici jer se moze mnogo mirno ziveti ako ne znamo ko je ministar kulture, bezbednosti, ekonomije i sl. mnogo je lepse tako

Sto se tice prijemnog pa to je smesno, i prijemni za osnovce i srednjoskolce za upis na fax je smesan. Poloziti prijemni na elektronskom fakultetu znaci poznavati stereometriju, planeometriju, izraze, jednacine i nejednacine, jos ako znate malo trigonometrije i logaritama pa bicete u samom frhu liste i smesno i tuzno !

@mjanic
Dosta toga sto si rekao jeste po meni OK. Ali zamisli se u situaciji da tvoj el. motor umesto remenice ima zupcanik i da moras znati koji je prenos u odnosu broja obrtaja i sl. Znaci ipak je u pravu onaj ko je propisao da ti poznajes i proracune zupcanika i sl. Jer ne radi se samo da tebe fakultet ili srednja skola osposobe za rad u preduzecu, firmi, kompaniji i sl. vec da i sutra u zivotu znas nesto sam da uradis, a i ako ostanes bez posla da znas da se snadjes i zaradis nesto na crno zar ne ? Ja konkretno stedim na moleraju i tisljeraju, naucio sam od oca da farbam, krecim, pa cak i lepim plocice, uzeci u obzir da poznajem svoju struku eto meni dobre zarade na crno tokom leta JBG zivim u zemlji gde je prosecna plata oko 300e gde imas vozacku dozvolu ali nemas automobil, gde imas oko 7 000 000 ljudi koji imaju tu cast i privilegiju da zive u Srbiji, dok ostali imaju sve ostalo
Tuzno je to sto ja za 4 godine srednje skole nisam od profesora mogao nauciti kako da zamesam malter, gips, glet masu, kako da ugradim u zid montaznu kutiju, kako da je zagipsiram, kako da zazidam nesto, obijem malter, zamalterisem, zalepim opet plocice ako je potrebno... E to je mnogo strasnija stvar nego uciti masinstvo ako si eleketrotehnicar ili elektroinzenjer. Sva sreca pa sam imao i imam od koga da naucim jos mnogo toga o tehnici i poslu. Ali sta ce mo sa onima koji nemaju od koga da nauce to, e tu je propust skolstva !

Ja sam vise za to da se izbace ili svedu na minimum drustvene nauke u smerovima koji se bave prirodnim naukama nego za striktno ogranicavanje predmeta ili dela tehnike i specijalizovati se samo i striktno za jednu stvar/posao.

Potpis

Da bi bio genije moras biti bar malo lud. Covek koji je genije, a to ne zna, verovatno i
nije.

ja sam student masinstva i mnogo puta sam imala malo motivacije tokom studiranja i u ispitnim rokovima, ali ono sto mi je uvek davalo motivaciju su filmovi kao sto su BLISTAVI UM ili filmovi na taj fazon. posle tih filmova uvek imam vecu motivaciju. Sta hocu da kazem? generalno kriterijum je dosta snizen i djaci, studenti ili ko god ne znaju gde bi mogli to znanje da primene. Sto se mene tice uvek su mi inspiraciju davale naucne emisije i filmovi o delima naucnika

Zeleo bih da se ova tema nastavi. Naime meni je interesantna diskusija da li izvoditi ili ne djake na tablu? Matematicari koji su meni predavali u Osnovnoj i srednjoj skoli nisu izvodili djake na tablu. Jedan je prozivao, a drugi setao po razredu i gledao sta djaci pisu. Da li vi mislite da je izvodjenje na tablu efikasno i da li mislite da je uvek efikasno? Naime nije isto izvoditi na tablu kada u razredu imas 10 djaka i 35 djaka. U razredu koji ima do 20 djaka mislim da je to preporucljivo. U slucaju sa vise djaka mislim da nije. Kako drzati disciplinu i paziti sta svi ostali rade dok je taj jedan ispred table?

Potpis

http://www.svijetfizike.com/

U ovom semestru slušam metodiku, idemo u škole da pratimo časove i da predajemo, razmenjujemo iskustva, prenosimo utiske. Jedna koleginica je oduševljena časom u osnovnoj školi gde deca dobijaju odštampano više zadataka, koje svako svojim tempom rešava, a istovremono se isti zadaci rade na tabli, svi po redu, po rasporedu sedenja, naravno, sporijim tempom. Postoje i zahtevniji zadaci kojima se zabavljaju talentovaniji učenici. Kaže da su svi zainteresovani, svi su u toku, dobra i radna atmosfera.

Potpis

"We are mathematicians, we are happy when we have a problem!"

Moj razredni u OS bi na tabli objasnio uvod u neku tematiku zatim ukljucio grafoskop na kome je bilo 10 zadataka. Pustio bi da radimo, a onda bi prozivao. Ako ne daj Boze nemas svesku ili ne pises, batine ne ginu. I onda pogleda vidi gde si pogresio, skrene ti paznju i proziva sledeceg.

U srednjoj skoli profesor je sve zadatke ispisivao na tabli, a cesto je prozivao nekog da mu kaze sta da radi. Dao bi katkad zadatak da sami resavamo, ali bi na kraju ipak ispisivao na tabli. U svakom slucaju u osnovnoj i srednjoj skoli nisam nijednom izasao na tablu na casovima matematike.

Mislim da su i jedan i drugi metod sasvim dobri. Koje je vase misljenje?

Potpis

http://www.svijetfizike.com/

Moje je misljenje da je tvom razrednom u osnovnoj neko trebao da polomi noge.

Potpis

Nebojsa Milanovic:
-Trumpa smatram vrhunskim predsednikom i voleo bih da živim u državi na čijem je on čelu
-Rusija ne laže, ne vodi osvajačke ratove
-Trump je svetla tačka u USA blatu
-Elon Musk, možda najpametniji i najtrezveniji Amerikanac

Imam prijateljicu koja je krenula u nastavu sa malo oštrijim pristupom, pa kaže da je više ona visila na ribanju kod direktora, nego učenici. S tim u vezi, zapanjena sam ovim o batinama! Sad ne smeš učenika ni popreko da pogledaš, ni da kažeš bilo šta što liči na omalovažavanje ili etiketiranje, skoro da ne smeš ni svoje dostojanstvo da braniš. A dostojanstvo ti dovode u pitanje i nadređeni i učenici. Ako ne radiš sa dobrim odeljenjem, nemaš na raspolaganju nikakav metod prinude u vezi sa aktivnošću, rešavanjem zadataka i zapisivanjem u svesku. Sreća je kad ima s kim da se radi.

Potpis

"We are mathematicians, we are happy when we have a problem!"

To su "batine". Znaci cuska i slicno :D Nije samarao niti bilo sta. Ma s tim ne smes ovo ne smes ovo kvalitet nastave je pao na dno. Kad sam ja polagao prijemni secam se da je za prirodni smer bilo potrebno 12 iz matematike 10 iz srpskog. Ko je imao ispod toga je padao. Prosek po cetvorogodisnjim skolama je bio recimo 20 bodova da bi se proslo. Iz mog razreda niko nije pao prijemni. Mislim da i to nesto znaci!

Potpis

http://www.svijetfizike.com/