Hajde da pitanje ne ostane bez odgovora.
Ja sam jedan od onih koji su krenuli u takvu avanturu.
Naime 2006 godine, sam došao na ideju da sastavim moje hobi - slikarstvo i ljubav prema kompjuteru.
I.... sa osnovnim znanjem koje sam stekao na kursu na mašinskom fakultetu vezanim za internet, izradu web prezentacija i odličnim usmeravanjem od strane profesora sa fakulteta da iskoristim Zen Cart, solidnim poznavanjem engleskog ( velika pomoć + internet ) krenuo sam u avanturu izrade web sajta.
- Napravim projekat i kao ciljnu grupu odredim slikare Niša ( Bio sam član LUNE - likovno udruženje Niša ), kojih je bilo oko 150.
- Na sastanku postavim pitanje, da li su zainteresovani ? Daaaa ( vrlo nesigurno )
- Napravim sajt sa idejom da slikari postavljaju svoja dela, sa njihovom biografijom, slikama, cenama, kontakt adresama itd. ( nisam hteo da prodaja ide preko mene ) Cena postavljanja - 800 dinara za godinu dana.
- Otkucam cenovnike, ponudu i podelim slikarima na sledećem i na sledećem i na sledećem sastanku.
REZULTAT:
- Od 150 slikara - javio se 1 ( jedan ), iz udruženja i još 2-3 sa strane koji su se uključili preko sajta. Čista propast ideje.
Istovremeno vidim da su se pojavili još neki drugi sajtovi sa ovom idejom i da imaju a. veći broj slikara b. veću tarifu.
Zaključak - negde sam pogrešio. Možda nisam bio dovoljno prodoran, ubedljiv, ko će ga znati, ali iz drugih primera vidim da je ideja bila dobra.
ALI....
Sajt mi je doneo sledeće:
- Prvo i osnovno - znanje
- Putem sajta sam dobio i ostvario još neke ponude firmi i pojedinaca, da i za njih uradim sajtove.
- Dobio sam i stalan posao kao web developer za jednu veletrgovinu ( izrada sajta, njegovo postavljanje i održavanje i ažuriranje )
- Prodao sam nekoliko mojih slika ( samo prodaja jedne slike je nadoknadila troškove godišnjeg hostinga )
ODLUKA:
Početkom 2009, sam redizajnirao sajt, postavio ga kao lični portfolio i batalio se ideje da saradjujem sa slikarima koji, nažalost, i dalje žive u svetu lokalnih izložbi.
Na mom sajtu nudim moj lični rad - postavljanje i dizajniranje sajtova na Zen Cart tehnologiji, umetničke slike i ilustracije.
Pa ako bude - dobro. Ako ne bude - ma uvek se nadje, barem za troškove hostinga.
POUKA:
1. Da li ima hleba ?
Hleba može da bude a i poneki krompir. Sve zavisi od toga šta želiš ? I pogotovo šta žele drugi.
Dobra procena, dobra ideja - pa možda i uspe.
2. Parametri uspeha
Pa obično kažu što veći broj poseta. Mada po meni to nije toliko važno. Važno je ljudima dati ono što ih interesuje, privući ih na sajt.
Pri tome ne mislim na razne flash mrdalice ( lično nisam zainteresovan za njih ), već na sadržaj, brzinu otvaranja sajta, jednostavan prilaz željenim podacima.
Ako se u tome uspe - biće i posetioca. A to baš i nije lako postići.
3. Ulazni kapital - zavisi od onoga što znaš i što možeš. ( Najmanje ulaganje je plaćanje hosting paketa i domena ). Mada i tu neki pribegavaju nekim besplatnim hosting paketima i domenima, ali da se na tim sajtovima obavezno i oni reklamiraju. Lično nisam pristalica takvih sajtova.
Ako treba platiti i izradu web sajta - tu idu plus troškovi.
OpenSource ( kao što je i Zen Cart kojeg koristim ), kao i pomenuta Joomla su dobar izbor. Ali, u zavisnosti od željenog cilja, treba birati i alat.
Ima ih dosta - i svi su CMS.
4. Domaća radinost - da, moguće je.
Ljudski je grešiti, ali, ako vam se gumica potroši pre olovke, malo ste preterali.
Isplatili se započeti vlastitu avanturu sa izradom web stranice
