Citat:
Catch 22: ^ Pa izgleda da je počelo [suđenjem održavaocima Pajrat beja]...
Nije počelo ništa što nije počelo još od Napstera, 2000-ite. Nosilac autorskih prava racionalno bira najveću metu, rušenje koje će mu doneti najveći propagandno-tehnički dobitak za uloženo u sudske napore.
Citat:
musicmaster: Najvetji fazon je u tome shto veoma mali broj ljudi zapravo uzima novac na pirateriju danas. Radi se o deljenju. Podeliti neshto sa nekim. Ti koji udaraju cene na downloaded material, njih treba pohapsiti i goniti.
Iz tvojih poruka mogu da zaključim da ne razumeš zakon o pravu na kopiranje (ne neki novi, već kakav u suštini postoji već preko dva stoleća).
Pravo na kopiranje znači sledeće: ako sam ja autor određene informacije, onda mi država na ograničeno vreme (trenutno: doživotno + nekoliko decenija) daje apsolutni monopol nad upotrebom, umnožavanjem i rasturanjem te informacije.
Znači, ja mogu da postrojim Peru i Miku, i kažem „Pero, s ovom informacijom što sam je izradio radi šta god hoćeš — čitaj, slušaj, umnožavaj, rasturaj, menjaj, naplaćuj — a ti Miko, ne smeš da je pogledaš očima.“ To je sasvim legalno s moje strane, to mi omogućava zakon o pravu na kopiranje. Mika zakonski ne može ama baš ništa protiv toga (jedino može da me nezavisno tuži ako misli i može da dokaže da sam ga razlikovao od Pere po nekoj ustavom nedozvoljenoj osnovi, na primer rasnoj ili etničkoj).
Citat:
Nedeljko: Lako je dokazivo da neka prodavnica posluje na neki nacin. Ode inspektor, kobajagi da nesto kupi, p-a ce ga usluziti isto kao i bilo koga drugog.
Na uhvaćenom u prekršaju nije da pokaže da
neka prodavnica posluje ovako ili onako, već da je prekršajni sadržaj nabavio
iz nje. Drugačije, ako ukaže na prodavnicu koja zaista posluje nelegalno, zašto bi ona morala da ima veze sa kod njega zatečenim prekršajnim sadržajem? Ta veza mora da se dokaže.
Citat:
Nedeljko: Akon drzava ne moze da garantuje gradjaninu da nece biti gonjen jer je nesto skinuo sa interneta (a da nije crack.exe li nesto slicno), onda neka se internet lepo zabrani.
Moraš prvo da uzmeš u obzir zašto zakon o pravu na kopiranje, tj. izdavanje vremenski ograničenog monopola autorima informacije, postoji, odnosno kakvo je opravdanje za njegovo postojanje. To se donekle razlikuje od države do države, ali je recimo u Americi, ustav sasvim jasan po tom pitanju: radi pospešivanja napretka nauke, tehnike i korisnih umetnosti.
Ne zato da bi se autor nagradio,
ne zato što autor ima neko neotuđivo pravo (kao pravo na život, slobodu, nepovredivost nastambe...),
ne zato da bi autor imao od čega da živi — i to su američki sudovi više puta vrlo izričito potvrdili za protekla dva veka.
Dakle, zakonodavac (makar američki) koji vidi Internet kao pretnju održivosti zakona o pravu na kopiranje, mora da odmeri sledeće: da li će napretku nauke, tehnike i korisnih umetnosti više naštetiti potpuno ukidanje Interneta (odnosno neregulisane svetske umreženosti), ili, recimo, ukidanje nekih trenutnih, a u vreme kad je donošen nepredviđenih, dosega zakona o pravu na kopiranje.
Tu treba birati.
Re: dali je ovo piraterija
Re: dali je ovo piraterija
Re: dali je ovo piraterija