ARILJE -centar IT industrije

TFT monitori i memorije:)

vest preuzeta iz glasa javnosti od 08.10.2003
__________________________________

U pogonu za proizvodnju kompjuterskih delova, Ariljci vrednoćom oduševili vlasnike Nemce, ali…
Carina koči naše "tajvance"
Ono što iz Beča ili Minhena do Beograda stigne za par sati, kod nas se carini danima, carinici predusretljivi, ali su propisi komplikovani, kažu u firmi "Blu star"
Kada bi se srpski carinski propisi primenjivali na Tajvanu, svi bi oni svoje fabrike pozatvarali za deset dana.
Ovako, u jednoj rečenici, Slobodan Radosavljević, zastupnik nemačke firme "Blu star" koja je pre pola godine otvorila proizvodni pogon u Arilju, jedini te vrste u ovom delu Evrope, opisuje administrativne nevolje sa kojima se suočava njegovo preduzeće.

Pogon "Blu stara" u Arilju ima 50 zaposlenih, kapital su uložila dvojica Nemaca i jedan Srbin, počeo je da radi marta ove godine, a vlasnici su administrativnu proceduru, uz, kako kaže Radosavljević, veliku pomoć opštine Arilje, prošli veoma brzo, za Nemce čak i začuđujuće brzo. I sledećim korakom firme u Arilju, vlasnici Nemci bili su više nego zadovoljni - Ariljci su pokazali da su ne samo vredniji od svojih kolega koji u Tajvanu rade na sličnim poslovima nego i - mudriji. Za mesec dana, u proseku, prolazili su obuku za koju je Tajvancima bilo potrebno - šest meseci.

Danas se pogon "Blu stara" kod raskrsnice na ulazu u Arilje ni po čemu ne razlikuje od sličnih fabrika na Tajvanu, u Americi, ili u Zapadnoj Evropi. U klimatizovanom pogonu koji sija od čistoće i urednosti, pored kompjutera i hiljada čipova, u radnoj atmosferi koja po svemu liči na nemačku, uz "siplejs" mašinu za montiranje čipova na elektronske ploče, jedinu te vrste u ovom delu Evrope, Ariljci proizvode - monitore za računare, memorijske module, grafičke karte, USB stikove, MP 3 plejere… Više od 95 posto njihove proizvodnje ide na tržište Evropske unije, a po cenama koje postižu izuzetno su konkurentni na Zapadu. I, što je veoma važno, memorijski modul napravljen u Tajvanu do Evrope putuje 15 dana, iz Srbije do tržišta EU tek 36 sati…

Sudeći po ovome, Arilje bi brzo moglo da postane mali Tajvan. Uz relativno dobru infrastrukturu, blizinu Srbije tržištu EU, prilično jeftinu radnu snagu, neke nemačke firme sa proizvodnjom sličnom onoj u "Blu staru", već su se interesovale za otvaranje pogona, ali…

- Vezani smo za uvoz raznih komponenti, od čipova i rezistora do LCD ekrana, PCB ploča, i ono što nam najviše smeta jeste da procedura carinjenja uvoznog repromaterijala traje nerazumljivo dugo. Ono što iz Beča, Minhena, ili bilo kog evropskog grada do Beograda stigne za par sati kod nas se posle carini danima, a radi se o komponentama čija cena u samo par dana može da se poveća ili smanji i za 50 odsto. Minimalan rok za carinjenje je 24 sata, ali, to je samo teorija, u proseku naša roba na carini stoji po dva dana i to kada se radi o redovnom uvozu, kada su poznati tarifni brojevi, a kada je, ne daj Bože, potrebna standardizacija, onda procedura traje i po sedam dana - kaže Radosavljević.

Nedavno je, priča Radosavljević, u njihovom pogonu izuzetno skupa i komplikovana mašina stajala sedam dana, napravljeni su neprocenjivi gubici i kašnjenja, jer je sedam dana trajala procedura carinjenja, odnosno standardizacije jednog ventilatora bez koga mašina ne može da radi. U drugom slučaju, zbog 150 grama specijalne masti za podmazivanje delova iste mašine, pisali su pisma na adrese više ministarstava, a onda se silno namučili da obezbede uvoz masti u najkraćem mogućem periodu.

- Kada nam se pokvari mašina za montiranje čipova koja je i za evropske uslove izuzetno skupa, pozovemo Simensovog inženjera koji stiže u Beograd prvim avionom. Kada on konstatuje kvar, deo koji je potrebno zameniti stigne iz Beča ili Minhena do Beograda takođe za nekoliko sati, prvim avionom, ako treba oni ga i dovezu, a onda procedura carinjenja traje par dana. Mašina stoji, a osmočasovno radno vreme Simensovog inžinjera košta nas 2.800 evra, plus ekstra troškovi… - priča Radosavljević.

U "Blu staru" kažu da rešenje nije ni da prave velike lagere repro materijala. Za proizvodnju im je potrebno više od 10.000 raznih komponenti, a da bi uvezli količine dovoljne za višemesečnu proizvodu bili bi potrebni milioni evra. Sa druge strane, radi se o robi berzanskog tipa, koja često menja cene, pa bi takav masovniji uvoz mogao biti i poguban.

Naravno, mi sa ljudima koji rade taj posao, sa carinicima, nemamo nikakvih problema, oni su veoma predusretljivi, pomognu koliko mogu, ali, oni samo poštuju propise. Problem je u zakonskim rešenjima koja regulišu tu oblast i u onima koji bi te propise trebalo da prilagode sadašnjoj situaciji. Mi razumemo da je pre 10 ili 15 godina bilo dosta malverzacija, prevara, ali, sada su nam potrebni propisi koji će sa više poverenja prići uvozno izvoznim firmama, te propise treba prilagoditi Evropi, a to podrazumeva i oštrije kazne prema prekršiocima - kaže Radosavljević.

U situaciji kada repromaterijal nabavljaju za pet narednih dana, i kada postupak carinjenja uvoza traje dva dana, i u izvozu jedan dan, u "Blu staru"-u se, kažu, nalaze pred često nerešivim problemima.

- Obzirom na ugled naše firme "majke" u Nemačkoj, Srbija bi mogla da računa na njihove preporuke sličnim firmama koje bi ovde otvorile pogone, zaposlile ljude, ali, ponovo se vraćamo na za sada nerešive administrativne probleme - zaključuje Radosavljević.

---