Odredjivanje kvota u kladionicama, koliko ima veze sa matematikom?

Danko ljudi koji su to igrali nisu imali problema maximalnog beta. Delili su uplatu u više kladionica.
Imali su problem maksimalnog budžeta.
Matematički taj sistem sigurno dovodi do dobitka.
Kad bi njima redovno dolazilo 6 promašaja pa sedmi pogodak to bi bilo extra.
Dao si 127 uloga u tih sedam kola a dobijaš 64 puta 3 jednako 192 uloga, ako je jureno jakom progresijom od 2.00. Zarada je 65 uloga.
Sistem pada kad dugo ne dodje i igrač više nema da ulaže.
Slažem se da ako rano dodje da je dobitak minimalan.
Sedmo kolo nije rano. Idealno bi bilo kad bi dolazio uvek od 6 do 10 kola.
Ne podržavam ga uopšte. Zato ga i zovem "garantovan".

Pozdrav

Matematički gledano, vanzemaljci postoje, samo što to niko nije dokazao. Isto ti je i sa Martingale sistemom, matematički on je izvodljiv, ali ga niko nije dokazao u praksi.

Sa matematičko statističke strane gledano, u Seriji A se nerešena utakmica odigra na svakih 7 'običnih'. Ako krećeš sa ulogom od 100 evra, za neki minimum od 10 kola ti treba već oko 100,000 evra. Lako može da se desi i da 15 kola ne pogodiš X (dešava se i to često), u tom slučaju ti za ulaganje treba 3.2 miliona evra. Matematički na papiru to sve lepo zvuči, ali ajde ti uplati 100 hiljada evra, 200, 800.000 evra na utakmicu.. To je i za svetsko tržište i za svetske kladionice jako velik zalogaj... A pošto kladionice komuniciraju (i kod nas a i u svetu), kladionice jako dobro znaju šta neko radi kada uplaćuje tolike sume na X, i kladionicama nije cilj da se kockaju sa nekim, već da obezbede koliko toliko sigurnu zaradu, takva uplata biva nošalantno odbijena.

Kakva svaka sedma?

Evo kako je izgledao kraj sezone 2007/2008 u Serie A:

1. Inter 25 10 3
2. Roma 24 10 4
3. Juventus 20 12 6
4. Fiorentina 19 9 10
5. Milan 18 10 10
6. Sampdorija 17 9 12
7. Udineze 16 9 13
8. Napoli 14 8 16
9. Atalanta 12 12 14
10. Đenova 13 9 16
11. Palermo 12 11 15
12. Lacio 11 13 14
13. Siena 9 17 12
14. Kaljari 11 9 18
15. Torino 8 16 14
16. Ređina 9 13 16
17. Katanija 8 13 17
18. Empoli 9 9 20
19. Parma 7 13 18
20. Livorno 6 12 20

Prvo je broj pobeda, pa broj neresenih, pa broj poraza od 38 izigranih utakmica.

Najmanje neresenih je imao Napoli - 8 a najvise Siena - 17 i Torino -16.
Cak je i Inter od 38 utakmica 10 igrao nereseno.

Od ukupno 380 utakmica 112 je zavrseno neresenim rezultatom. To je 29,47%.

Skoro svaka treca utakmica.

ne mogu a da se ne nadovezem za maringaleov sistem igranja na x
http://www.sigurica.com/stats.php?alat=streak&lng=1&op=6
pa ko sme i ko ima neka krene...

Potpis

blog o kladjenju http://sachmadeluxe.blogspot.com

Ljudi greše kad igraju taj Martingale sistem. Greše u rezonu. Misle da zato što je npr. SPORTING GIJON odigrao 17 uzastopnih utakmica bez nerešenog rezultata velika verovatnoća da će sledeća utakmica upravo biti nerešena i to zbog toga što je izuzetno mala verovatnoća da u 18 utakmica igra bez nerešenog rezultata. Uzmimo da je verovatnoća nerešenog ishoda u fudbalu 1/3 (nije bitno tačno kolika je). Verovatnoća da 18 kola igra bez nerešenog rezultata je (0,00056).

Kolika je verovatnoća da će SPORTING GIJON odigrati nerešeno u 18 kolu, ako je prethodno odigrao 17 utakmica bez tog rezultata? Verovatnoća je i dalje 1/3 i ne zavisi od prethodnih rezultata. Tačnije, ne gledavši striktno matematički, zavisi jer je očigledno SPORTING GIJON klub koji ne igra takvu igru koja pogoduje nerešenom ishodu i pametnije je staviti pare na neki tim koji često igra nerešeno. SPORTING GIJON bi trebalo da bude poslednji tim na koji biste stavili pare da će da igra nerešeno!

Kvote bi mogle da se odredjuju kao kvote je 1/(verovatnoca puta C), gde je C neki broj veci od 1. I svakom slucaju, zbir reciprocnih vrednosti kvota mora biti veci od 1 da bi kladionica zaradila. Kada bi taj zbir bio manji od 1, onda bi mogao da se kladis na sve tenisere ulazuci na svakoga iznos proporcionalan kvoti za njega i da imas siguran dobitak. Zato kladionice nisu naivne, pa je taj zbir uvek veci od 1, da bi one zaradile.

Za kladionicu zapravo nisu relevantne stvarne sanse tenisera na turniru, vec nesto drugo. Idealno bi bilo kada bi se izabrale kvote (sa unapred zadanim zbirom reciprocnih vrednosti vecim od 1) tako da ukupna kolicina novca ulozenog na svakog tenisera bude proporcionalna kvoti tog tenisera. Tada kladionica ne bi imala nikakav rizik. Medjutim, kada se podigne kvota za nekoga, onda to utice na ljude koji se klade, pa je takve kvote tesko pogoditi. Tu uticu i psiholoski efekti "navijanja za domaceg tenisera", a ne samo realne sanse. Zato se kvote odredjuju dinamicki - ulaganje novca od strane ljudi koji se klade utice na menjanje kvota od strane kladionice. Naravno, svakoj osobi koja se kladila je garantovana kvota koja mu pise na listicu, ali kladionica moze da promeni kvote za one koji ubuduce budu uplacivali lovu.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Martingale sistem je sistem "ako izdrzim, super, a ako ne, puk'o sam". Moj tata je tako 70-tih na vasaru zaradio celu svoju tadasnju platu na igri "trange frange", pa se sutra zezao bez ikakvog sistema i izgubio sve sto je zaradio i jos plus pola plate.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Vjerovatnoca je i dalje 1/3 ali gledano dugorocno veca je vjerovatnoca da ce u sljedecih 17 utakmica biti vise nerijesenih jel tako nego da nece (ako uzmemo da je vjerovatnoca svakog ishoda 1/3).

Nego ako je npr. pobjeda gijona slijedila 2 puta iza poraza (znaci imamo neki niz npr D,D,I,D,I,I,D,I) a u 8 kolu je gion izgubio jel ista vjerovatnoca da ce pobijediti u 9 kolu (1/3) .

Prema ovome nizu imamo da je D iza I 2 puta a I iza I jednom pa je veca vjerovatnoca da ce gijon pobijediti u 9 kolu.

Ne. Tu je greška. U sledećih 17 utakmica matematičko očekivanje je 17/3 nerešenih, bez obzira što u prvih 17 nije bilo nerešene utakmice!

Haj mi to objasni,ako bacamo novcic ocekujemo da ce nakon 100 bacanja biti priblizno jednak broj glava odnosno pisma.Sta se desava ako znamo da je u prvih 30 bacanja palo 20 puta jedno a 10 puta drugo.Sta ce biti u sljedecih 70 bacanja ? Mislim mozda si u pravu al ti ne vjerujem na rijec, treba mi neko matematicko objasnjenje ovoga.

Ljudi, evo vam opsteg resenja:

Neka igrac ulozi dinara, pa ako izgubi, ulozi dinara, itd., tj. igra dok ne dobije (nakon cega prestaje da igra), ali igra najvise puta, odnosno ako izgubi svih puta, onda staje bez obzira sto nije dobio, jer nema vise novca za dalje ulaganje (budzet mu je ogranicen i iznosi ). Pretpostavimo da je verovatnoca dobitka, i pritom kazino u slucaju dobitka isplacuje dinara za ulozenih dinara.

Verovatnoca da ce igrac dobiti iz -tog pokusaja je , a verovatnoca da ce izgubiti je . Neka je razlika na kraju igre izmedju ulozenog novca i dobijenog novca (zarada kazina u slucaju da je vrednost pozitivna).

U slucaju da je igrac dobio iz -tog pokusaja, vazi , a u slucaju da je igrac izgubio, vazi . Dakle, matematicko ocekivanje za iznosi



sto je posle sredjivanja

.

U praksi je uvek (jer kockarnica odredjuje pravila igre), pa je navedeno matematicko ocekivanje uvek pozitivno, sto znaci da je svaka strategija igraca povoljnija za kazino nego za igraca.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

To šta se desilo u prvih 30 bacanja nema ama baš nikakvog uticaja na sledeća bacanja! Sledećih 70 bacanja statistika predviđa po 50% raspodelu. Za matematičko objašnjenje pogledaj bilo koji udžbenik iz verovatnoće i statistike.

Kao sto rekoh ne vjerujem ti na rijec, te prema tome mogu isto da kazem pogledaj jos malo te udzbenike is vjerovatnoce i statistike.

A šta očekuješ? Pretpostavljam da bi želeo videti dokaz. No, taj dokaz mora baratati s pojmovima teorije verovatnoće — i kako onda misliš da ga razumeš ako ne razumeš ni osnovne postavke, a odbijaš da pogledaš knjige?

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

Fino sam naveo neke primjere koje mozes pogledat pa mi odgovoriti u cemu grijesim u rezonovanju, ali ne ti moras nastupati bezobrazno.Mozda je i to jedan od razloga sto se izvlace teme iz naftalina, al dobro do mene je.Haj sad zdravo evo necu vam kvariti koncepciju foruma vise

Jedan mali komentar nevezan za priču o utakmicama i kladionici, nego vezan za verovatnoću i statistiku. Nisam pročitao celu temu, ovo se odnosi samo na poslednjih par postova, tako da ništa ne tvrdim za utakmice.



Ovo je tačno samo pod uslovom da znamo da je u pitanju tzv. "fer" novčić, tj. da je P[glava] = 0.5 i P[pismo] = 0.5, koji se takodje pominje u svim udžbenicima iz verovatnoće i statistike.

Ako ne znamo da je novčić "fer" i 30 puta ga bacimo i uvek padne glava, novčić najverovatnije nije "fer", pa će 31. put sa većom verovatnoćom pasti glava, a ne pismo.

Ima nekih dokaza, nešto u vezi zakona velikih brojeva iz područja razdioba.
Čini mi se da sa porastom broja bacanja (N) očekujemo da razlika N/2-P raste,
dok omjer P/N sve više teži ka 0.5.(Ili P-Q teži nuli).
Ako bi se pozabavili testiranjem eksperimentalnih rezultata moramo ući u područje
teorije distribucija.

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

Nisam želeo biti bezobrazan, već objasniti ti da tražiš nemoguće. Ne želiš da koristiš knjige već da ti neko ovde dokaže ono što te zanima, ali taj dokaz ne možeš razumeti ako prethodno nisi savladao ono što stoji u knjigama koje odbijaš da pogledaš (što sam rekao i u prošloj poruci, pa si okarakterisao kao bezobrazluk).

Gde grešiš u rezonovanju? Grešiš u tome što je tvoja „nematematička“ interpretacija čak i osnovnih postavaka sasvim pogrešna, pa je prirodno da ni zaključci koje si, polazeći od toga, izvukao, nisu baš najtačniji. I šta onda drugo čovek može uraditi nego uputiti te na knjige, da savladaš osnove kako treba (a posle toga ćeš i sam biti u stanju da vidiš gde je greška u tvojim primerima)?

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

Ja znam da nije lako pregledavat svaku temu i administrirat ali daj se onda barem potrudi pa procitaj sve kako spada.Ja nisam nigdje rekao da odbijam da pogledam ono sto stoji u knjigama mislim to je nevidjena konstrukcija.





Laza je ponudio argumentaciju u stilu ako mi ne vjerujes pogledaj u knjigama ?

A ja pitam vrlo jednostavnu stvar ako ocekujemo da u 1000000 bacanja imamo jednak broj P/G a nakon X bacanja imamo jedan omjer nije li vjerovatnije da ce u drugom dijelu bacanja omjer biti ovisan od prvog omjera.

Ako je odgovor NE zar to nije u suprotnosti sa zakonom velikih brojeva ?


Gde grešiš u rezonovanju? Grešiš u tome što je tvoja „nematematička“ interpretacija čak i osnovnih postavaka sasvim pogrešna, pa je prirodno da ni zaključci koje si, polazeći od toga, izvukao, nisu baš najtačniji. I šta onda drugo čovek može uraditi nego uputiti te na knjige, da savladaš osnove kako treba (a posle toga ćeš i sam biti u stanju da vidiš gde je greška u tvojim primerima)

Ponovo mi kao dajes neke savjete a ja trazim odgovor na gore postavljeno pitanje.Ako nisi raspolozen da pomognes zasto imas potrebu da dijelis lekcije ?

h4su: ...Laza je ponudio argumentaciju u stilu ako mi ne vjerujes pogledaj u knjigama ?

A ja pitam vrlo jednostavnu stvar ako ocekujemo da u 1000000 bacanja imamo jednak broj P/G a nakon X bacanja imamo jedan omjer nije li vjerovatnije da ce u drugom dijelu bacanja omjer biti ovisan od prvog omjera.

Ako je odgovor NE zar to nije u suprotnosti sa zakonom velikih brojeva ?


Odgovor jeste ne i to nije u suprotnosti sa zakonom velikih brojeva!
(J.Bernoulli, 1713).Teorem Čebiševa pomaže lakšem razumjevanju ovog zakona.
----------
(Statistička teorija, Ivo Pavlović.str 90-91)
Samo treba pročitati svih prethodnih 90 stranica pa se odlučiti za prihvatanje
ili neprihvatanje postavljenih aksioma.Jer ako drukčije postavimo aksiome, naprimjer uplitanje više sile, sudbine, uticaj astrologije itd, odlutaćemo ko zna kud.

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]