Kablovska TV kod nas i dalje u uzasnom stanju - Vlasnici kablovske krše ugovore

Sneg na TV ekranu, iskrivljena slika, titl koji prolazi brzinom munje, kao i često skremblovanje kanala koji su inače u redovnoj ponudi kablovskih provajdera, samo su neki od problema s kojima se susreću korisnici svih kablovskih operatera u Srbiji. Dovoljna je i najmanja vremenska nepogoda, pa da se na našim TV prijemnicima pokvari slika i onemogući normalno praćenje kako inostranih, tako i domaćih televizijskih kanala.

- Nekoliko puta sam zvala kol-centar kablovskog operatera Ikom da bih prijavila sneg, pojavu horizontalnih linija na TV ekranu i treperenje slike. Operaterka je svaki put zabeležila moj broj telefona i adresu i obećala da će neko doći, međutim, evo već godinu dana niko ne dolazi. Poslednji put je operaterka bila toliko neljubazna, da me je pitala iz koje godine mi je televizor - kaže Marijana T. iz naselja Braće Jerković. Naša sagovornica navodi da je firmu Ikom zvala i pre dve godine kada je htela da sprovede kablovsku televiziju u drugu sobu, ali da se ni tada niko nije odazvao pozivu.

- Pozvala sam ih 15 dana pre dočeka Nove godine i dobila odgovor da su velike gužve i da se ne nadam da će to moći da bude završeno pre januara naredne godine. Bila sam prinuđena da pozovem prijatelja koji se razume u te stvari, pa mi je on sproveo kablovsku do druge sobe - priča Marijana T.

Ovakvih i sličnih priča ima i na račun ostalih kablovskih provajdera, između ostalih na račun SBB, jednog od najvećih operatera sa više od 250.000 korisnika, ali i na račun PTT KDS. Na uplatnom mestu SBB u Ulici kralja Petra postoji čak i knjiga utisaka u kojoj je mnogo više negativnih nego pozitivnih komentara na usluge ove kuće i ljubaznost zaposlenih, ali se na to, izgleda, niko ne obazire.

Korisnici ističu da se, kada pozovu provajdera da im sprovedu kablovsku televiziju, ekipe pojave odmah sutradan, a kada treba nešto popraviti, onda čekanju nema kraja. Uz to računi za izmirenje obaveza korisnicima stižu redovno bez obzira na nekvalitetnu uslugu i na to što su se provajderske kuće ugovorima obavezale da će sve eventualne probleme rešavati u roku od 24 sata.

Mnogi nezadovoljni korisnici smatraju da je za loš kvalitet slike krivo nestručno terensko osoblje koje i uvodi kablovsku televiziju.

- Svojim očima sam videla kako radnici ekserima zakucavaju optički kabl za banderu. U mom naselju su isti ti radnici razvlačili kablove preko krovova umesto da ih kao svuda u svetu ukopavaju u zemlju, pa nije ni čudo što imamo lošu sliku - kaže Ana D. iz Zemuna.

Istu stvar su za „Blic nedelje“ potvrdili i u Republičkoj agenciji za telekomunikacije (RATEL).
- Najčešće su u pitanju tehnički nedostaci. Kod nas i dalje postoje vazdušni kablovi, koji se mogu videti u različitim delovima grada i koji nisu prikriveni, pa su tako podložni raznim habanjima. Ni kablovske mreže nisu adekvatno tehnički uređene, ali nam nije poznato da je prenos kanala lošeg kvaliteta zbog krađe signala - kaže PR Ratela Aleksandra Stefanović, i dodaje da Ratel polako proverava sve prijave, ali takođe upozorava da korisnici pažljivije čitaju ugovore jer tu često leži mogućnost za nepravilnosti.

Prema nezvaničnim podacima, Agenciji za telekomunikacije pred kraj prošle godine stiglo je oko 300 telefonskih i pismenih prijava u kojima se korisnici žale na loš kvalitet slike, nestručnost prilikom uvođenja kablovske i nedolazak ekipa posle poziva.

Kako saznajemo od Aleksandre Stefanović, Ratelu je samo od početka ove godine stiglo oko 60 novih prijava nezadovoljnih korisnika. Te prijave, kaže ona, odnose se u većini slučajeva na najveće provajdere.

- Agencija za telekomunikacije, odnosno pravna služba zadužena za žalbe građana, po prijemu žalbe upućuje pismeni poziv provajderu da se izjasni ili interveniše, na šta oni obično odmah reaguju - kaže Stefanovićeva.

Međutim, ne treba zaboraviti ni brojne korisnike koje ne znaju kome mogu da se žale, pa stavljaju svoje komentare, uglavnom negativne, na različite internet forume.

Kome se žaliti?

Ukoliko operater nije ispoštovao ugovor, slučaj se prosleđuje nadležnom sudu jer Ratel nije odgovoran za te vrste nedoslednosti. Međutim, kada uoče tehničke nedostatke u radu kablovskih operatera, a provajder ih ne ispravi, Ratel oduzima dozvolu za rad. To se još nije desilo nijednom kablovskom operateru.

- Do sada smo dozvole oduzeli samo internet operaterima. Međutim, da bismo potpuno uredili ovu oblast, neophodna je promena Zakona o telekomunikacijama, što isključivo zavisi od parlamenta. Dok čekamo vladu, Ratel će u postojeće pravilnike unositi izmene koje su nastale kao posledica iskustva i koje će primorati operatera na dodatne obaveze i prema korisnicima i prema Ratelu - objašnjava Aleksandra Stefanović.

Tajna Ikoma

Firma Interaktivne kablovske objedinjene mreže, ili Ikom, registrovana je u Agenciji za privredne registre 15. 11. 2005. godine, a registrovao ju je Darak Patrik Reidi. Reidi je prijavljen kao direktor Ikoma, a osim toga, kao ovlašćeno lice, zastupa firmu „Trenton international LLC“ iz države Kolumbija, SAD. Od ličnih podataka gospodina Reidija, Agenciji za privredne registre prijavljen je samo njegov broj pasoša i to da živi u Irskoj. Putem najvećih pretraživača interneta pokušali smo da pronađemo nešto više o Daraku Patriku Reidiju ili firmi koju zastupa, ali se ni on niti firma ne pominju ni na jednom jedinom sajtu.

U želji da čujemo i drugu stranu, pozvali smo firmu Ikom, i posle detaljnog objašnjenja o kakvom se problemu radi, PR firme Aleksandra Savković rekla nam je da ona nije zadužena da daje izjave za medije i uputila nas je na direktorku marketinga Tatjanu Vučković. Gospođu Vuković ni posle višednevnih pokušaja nismo mogli da pronađemo u firmi.

Izvor: Blic