Fotografija i paranoja

Inspirisala me je primedba da jedan korisnik vazda slika samo Palić... Well, da je otišao na put u Hong Kong verovatno bi slikao Hong Kong. Ali nije u tome poenta...

Neko je na Zoni primetio da su sve stvari u Beogradu slikane po milijardu puta. Neka su, kad sami slikate em nemate problema sa kopirajtom, em možete da "uhvatite atmosferu"... Ali, meni se čini da je, kad je fotografisanje u pitanju, Beograd jedno od najparanojičnijih mesta na Zemlji.

Kad slikate na ulici svi počnu da beže i da se sklanjaju, na Kalemegdanu vas juri obezbeđenje (što je sumanutost svoje vrste), a u Kneza Miloša bezmalo čim izvadite foto aparat neko hoće da vas hapsi (nije ovo samo sad, mene su jednom zamalo uhapsili još pre više od četvrt veka, a hteo sam da snimim najobičniju zgradu, nikakvu ustanovu, reče mi žandar "Otkud ja znam da nisi hteo da slikaš mog kolegu", aha, kanda sam hteo da slikam "njegovog kolegu" za duplericu u Plejboju).

Vaša iskustva? Vaši utisci o beogradskoj paranoji? Poređenja sa drugim mestima i državama?

Nije tehnička tema na prvi pogled, ali... Da li posežete nekad za skrivenim kamerama, fotoaparatima u torbi i kojekakvim tehničkim smicalicama da zaobiđete ograničenja? Ovo već jeste tehnička stvar.

E, ovde kod nas je sasvim drugacije. Nema tih problema.
Kad izvadis aparat (naravno malo ozbiljniji) oma se tu stvore okolo lepe devojcice za poziranje. Ne mozes da se otarasis.
O policiji ni govora.
Snimas sta hoces i koliko hoces. Nikom ne smeta.

Nikad nisam imao nikakvih problema u Beogradu, pa ni na Kalemegdanu. Cak ni po restoranima, kaficima, klubovima, raznim dogadjajima i slicno.

Naravno, normalno je da postoje ljudi koji ne zele da se slikaju i to postujem (na ulici ili bilo gde), ali dosta ljudi po BGD-u je raspolozeno za slikanje, pa cak i panduri. Po Zemunu sam ovog leta slikao ihihaj... na Keju i svugde i niko nije bezao, neki su hteli da se slikaju, nikakvih problema...

Jedini problemi su bili za vreme protesta 1996/1997 kada je nekoliko fotoreportera bilo isprebijano i sa izlomljenom opremom (radio sam sa Curuvijom u to vreme, Dnevni Telegraf, Evropljanin).

Jedino ne slikam u okolini vojnih i policijskih objekata. Nisam cak imao problema ni na aerodromu prilikom spoterisanja, kao i slikajuci avione iz neposredne blizine, na stajanci, u tehnici, na terminalu...

Zrenjanin je isto vrlo raspolozen za slikanje, recimo...

2001. godina, slikam ja jezero u centru grada... Sa leve strane reformatorska crkva, zgrada suda, most i ostalo... To je inače čest motiv kojekakvih kalendara, brošura, mapa i još koječega... Prilazi "The Cop", mali, nikakav, bubuljičav al' zato podebeo... Pita: "A vi to, za sebe..." Ne nego za tebe, mislim se... Kažem mu da radim veb sajt... Vidim bacio se u rebus - a šta je sad pa taj "veb sajt"? Kompajlira, kompajlira i na kraju vadi blokče i kaže: "ja vas moram da kaznim što ste slikali sud!" Mrak, mrkli mrak mi pade na oči... Ni ISO 3200 mi ne bi pomoglo u tom momentu ! E, onda se ja dohvatim novčanika, izvadim vizit kartu tadašnjeg načelnika policije (uniformisane) i krenem da okrećem broj na (tada) najnovijem Motorolinom T191 ! Kad vide Bucko koga zovem, pokupi se i on i blokče pa brže bolje pobeže (sa sve rukom preko značke da ne vidim broj)... E sad, naravoučenije cele priče nije mito ni korupcija nit' lična poznanstva i veze! Poenta je da se mentalitet "balkanskih špijuna" nije izmenio ni tada, godinu dana posle Slobe, a izgleda da nije ni (do) sada! Dok god nam policija bude prodavala robu koju mi prihvatamo, tipa čuvene rečenice saobraćajaca: "A šta ćemo sad?", moraćemo i da fotografišemo u (polu)ilegali! Još ajde objasnite prosečnom (SSS) pozorniku da je "Zločinačka NATO alijansa" davno nakrkala svoje kompjutere koordinatama svih iole "bitnih" objekata! Čak davno pre nego što su oni prestali da budu bitni! Ili portiru pošte (prvi stepen SS i PPZ) da se cela njegova zgrada kao na dlanu vidi iz Google Eartha a k'o za inat meni ulazi u kadar sa sve jeb..im znakom "zabranjeno fotografisanje"

Inače, postoje različiti stepeni reakcije "drugova"... Ako slikate ljude ispred nečega -OK! Uglavnom, ako vas vide, malo zagledaju, al' ništa ne pitaju! Ako slikate sami, bez "uobičajenih" amatersko-fotografskih motiva, tj. dece, žena, drugara, švalerki, političara i sl. onda već prilaze i pitaju ko ste i šta ste... E, al' ako kojim slučajem izvadite STATIV... Auuu, e onda se tu zove i pojačanje... Padaju pitanja tipa: "Šta će nekom fotka glavnog trga sa Gradskom kućom pred oluju? Da ti nisi strani špijun? Iz koje si stranke? A da ti nisi od ONIH? (kojih?) Što ne pecaš k'o svi normalni ljudi, nego slikaš tu po kiši? Daj film! Kako nema film?, itd"

Ljudi, prošle godine sam bio u Italiji u jednoj FABRICI ORUŽJA (tezgarili smo nešto k'o svi srbi), pitam: "Je l' mogu da slikam?" A domaćin će na to: "Što pitaš? Pa naravno!" Eto ti poređenje sa drugim državama Wiz! Ono što je svugde normalno, u Srbiji nije a na žalost važi i vice versa!

"Da li posežete nekad za skrivenim kamerama, fotoaparatima u torbi i kojekakvim tehničkim smicalicama da zaobiđete ograničenja?" Paaa, nalepio sam traku preko svih Tally Lamp-i (Canon ih tako zove) da bih mogao da fotografišem sa tajmerom a da to niko ne vidi! Sve ostalo bi ipak iziskivalo previše truda!

Pozdrav!

BL je poprilicno primitivna. Barem po mojim iskustvima... Ono sto me smiruje je da ce za 20 godina biti puno bolje. Tada ce da poumiru Titovi sinovi i kceri i bice puno lakse.

Potpis

Znaci tako:
"Djura ce ti oprostiti sto te je tukao"

Meni nikako nije jasno zasto se recimo u robnim kucama ne sme fotografisati. Na primer: bio sam prisutan prilikom jedne intervencije obezbedjenja u trznom centru Merkator u NS. Ne prodavnice vec hola.
Ako je "bezbednost" u pitanju onda je cista budalastina. Onaj ko zeli snimiti pozicije sigurno nece izvaditi Ixusa pa slkocati unaokolo. Danas bar to nije problem snimiti neprimetno.
Stvarno ne mogu da pronadjem logican i opravdan razlog, da se sa takvih i slicnih mesata, ne moze kuci poneti uspomena, osim da je rec o prostoj ljudskoj gluposti.

Proverio sam informaciju da li je samovolja obezbedjenja, ili je rec o naredbi.
U pitanju je naredba. Znaci OD GORE.
Brrrrrrrrrrr.

Paranoja je bila i ostala veran pratilac fotoaparata.

Prošlog leta sam se bez većih problema vikendom šetao ulicama i parkovima sa aparatom na ramenu i to ne aparatićem nego aparatom. D80 sa busterom. Jeste bilo par pitanja radoznalih prolaznika, ali se završavalo na rar reči razgovora i ponekad pokazivanju šta li sam sve snimio (3 x URA za displej :) ).

Desilo mi se baš skoro da je u jednom megamarketu „diskretni” šef zvao malog prodavca na konsultacije kada sam izvadio mobilni (sa kamericom) da snimim par zvučnika koji su bili na nekom smešnom popustu. Na kulturno, ali direktno pitanje, sam samo smireno odgovorio da je taj snimak meni potreban za konsultacije i na kraju je bilo ono standardno „hvala, doviđenja”.

Sa druge strane imao sam ne baš prijatne scene kada sam snimao gradilište koje je već 5 godina napušteno i posećuju ga samo klinci koji ga o nekim praznicima koriste kao bonus akustiku za petarde. Razlog za cimanje: stub dalekovoda je tu blizu. Završilo se legitimisanjem i „usmenom kritikom”.

Inače, posebno organizovane grupe paranoika se, osim okoline državnih ustanova, često mogu naći i u okolini kladionica ili kafića koji su okupljališta lokalnih kontroverznih biznismena. Takve paranoike treba zaista izbegavati, pošto oni uglavnom ne legutimišu, ali veoma ubedljivo „kritikuju”.

Potpis

________________________________
Da ste mi živi, zdravi i uzbrdo brzi!

Prvo da odgovorim za Kalemegdan... Meni se nije desilo da mi neko brani da slikam, ali mnogo puta sam tokom poslednjih godinu dana pročitao žalbe ljudi kojima je obezbeđenje pravilo probleme, tako da se to izvesno dešava.

E sad, slikanje u blizini državnih ustanova. Nisam slučajno spomenuo ul. Kneza Miloša, tu je svašta: ambasade, ministarstva, Generalštab, MUP... Kako onda da slikate ma šta u toj ulici kad vas uvek neko može optužiti da ste špijun ili ne znam šta?

Ovde su spomenuti problemi sa slikanjem zgrade suda, pa sa dalekovodima... Pazite, svugde gde je nešto urbano imate ili policajca, ili neku ustanovu, ili neke instalacije ili već tako nešto (a i kladionice sa onim "kontroverznim" likovima su na svakom ćošku). Znači, uvek neko arbitrarno može odlučiti da ima razloga da vas maltretira jer bezmalo gde god da ste u ovoj zemlji postoji nešto "osetljivo" (čak i u planinama, ili nešto ima vojska, ili je tu vikendica nekog moćnika...).

Problem je to što izgleda da ovde nije jasno definisano šta jeste, a šta nije dozvoljeno fotografisati, nego je na lokalnom žandaru, čuvaru, batinašu da o tome odlučuje. Pa čak i gde jeste definisano... Recimo, na zgradi Američke ambasade postoji jasan znak zabrane fotografisanja. Ali, neko sklon cepidlačenju mogao bi primetiti: "S kojim pravom oni mene snimaju, a ja njih nemam pravo da snimam"? Ulica je javna površina, koliko za mene, toliko i za njih.

I tu dolazimo do jedne stvari koje paranoični prolaznici obično nisu svesni. Ako prošetate centrom Beograda vi ćete biti snimani više nego prosečan holivudski glumac tog dana: policijske kamere, kamere za bezbednost saobraćaja, kamere u prodavnicama, kamere u bankomatima, kamere na zgradama banaka, raznih ustanova itd. Danas imate kamere svugde, ja kad pređem ulicu da kupim cigarete na kiosku - prvo što ugledam je kamera koja mi bulji u nos, pa tek onda lice prodavačice.

Ova gnjavaža oko fotografisanja mi u najvećem broju slučajeva liči na čisto iživljavanje, da hoću da snimim nešto što je zabranjeno snimati prilično tačno znam kako bih to uradio (mada je ovde svašta zabranjeno, npr. na podzemnoj stanici Beovoza kod Karađorđevog parka piše da je fotografisanje zabranjeno). Recimo, kažu da je zabranjeno snimati srušene zgrade Generalštaba (još jedna glupost, BTW, a na internetu imate hiljade fotografija tih zgrada, uključujući neke koje su snimali strani turisti, sa sve poziranjem). Kao da je problem nekom "špijunu" da bočno ugradi kameru u auto i da u prolazu snimi šta mu drago.

Uzgred, i na zgradi crkve u porti manastira Rača piše da je svako fotografisanje u krugu manastira zabranjeno bez pismenog odobrenja igumana manastira. Da li samo meni ovakva zabrana deluje sumanuto?

_{[Ovu poruku je menjao wiz011 dana 12.01.2008. u 16:04 GMT+1]}

Ne samo što postoji previše fotki na tu temu, već se isti motiv našao i na nekoliko razglednica.

Potpis

https://www.ivandima.com

Pazi, na stranu nasa paranoja priucenih bezbednjaka, ni napolju bas ne mozete da snimate gde hocete i sta hocete bez dozvole, a razlozi nisu bezbedonosni nego cisto komercijalni. Npr, pre dve godine sam bio u Pragu i otisao do karlovog zamka i katedrale i svuda uredno stoji znak zabranjenog fotografisanja bez dozvole, a dozvola se kupuje za (koliko se secam) 10e, onda dobijes stiker koji nalepis na grudi i mozes da slikas da te niko ne dira. Ali cak i taj stiker ne vazi npr u istorijskom muzeju nego ako hoces sliku eksponata moras da kupis njihovu u gift shopu

Mozda ista prica vazi nezvanicno i za te merkatore i ostale komercijalne ustanove, mozda hoce da im prvo platis

Potpis

Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić

Sad sam se setio da sam skoro nesto citao, da ne bude da su samo nasi "bezbednjaci" paranoicni

Subway Photography Ban Spurs Underground Protest
New York Moves To Ban Public Filming And Photography

Potpis

Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić

2004 - Centar Kragujevca.
Slikao sam popularni Krst u centru. A 3 pandura me zaustavila i legitimisala sa optuzbom da nisam mozda slikao Hotel "Kragujevac" (za one koji nisu iz KG-a to je inace raspad od hotela). A ja iz razloga zato sto sam bio sa devojkom nisam nesto previse raspravljao, vec ih ubedio da nisam slikao taj usrani hotel. I dan danas mi nije jasno sta su hteli?

2007 - Batocina (pored Lukoilove pumpe)
Vozio sam biciklu sa drugom i dopumpavali gume. Izmedju ostalog smo i slikali unaokolo. (neko rece: ako si umoran i treba ti predaha ti slikaj unaokolo, bar imas razloga za predah).
Medjutim u tom trenutku je dosao portir iz neke obliznje bivse "Zastavine" fabrike tzv. Gumara. Da se buni zasto smo slikali fabriku. Incident izmedju mog druga i tog cuvara (posto mu je ovaj trazio aparat) je na svu srecu izbegnut zahvaljujuci radnicima pumpe koji su bili svedoci situacije.

Potpis

Moja Panda ima Windows, pa vi sad vidite...!!!

U situacijama kada razni "Cvorovici" pokusavaju da vas legitimisu, maltretiraju i sl. najbitniji je stav. Ako se radi o nekom privatnom obezbedjenju obavezno samo recite da ce te pozvati policiju i razgovarati tek kad oni dodju a u slucaju kada policija nema razumevanja za umjetnos' treba biti vrlo ljubaan i vrlo nadrkan u isto vreme (potrebno je malo vezbati ali je korisno u mnogim situacijama u zivotu).

Dobri ovi linkovi sto je mmix poslao. Eto sta znaci solidarnost i udruzivanje zarad zajednickog interesa :)

Fotografisanja se PLASE samo oni koji su zbog necega KRIVI.

Pa ne znam, ne bih se bas u potpunosti slozio sa time, mada ima istine u tome. Imas ti i ljudi koji jednostavno ne vole nikakav publicitet, a kad se pojavi entuzijasta sa nabudzenim Nikonom ili Canonom ne zna covek dal ti mozda radis za neke novine i dal ce faca da mu izadje na naslovnoj stranici sutrasnjeg izdanja pa da ga posle svi smaraju kako su ga videli u novinama Sto ljudi, sto cudi

Meni je zapravo vise smesna i tragikomicna ta situacija sa portirima i ostalim visoko strucnim bezbedonosnim osobljem koje brani koordinate strateskih objekata

Potpis

Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić

Kratak osvrt na nekoliko prethodnih poruka:

Češka: Očigledno su se dosetili kako da zarade još novca, verovatno čak popriličan novac. Ni ja ne bih imao protiv da u onom manastiru kaže "kupi stiker za 5 evra pa slikaj", ali imam protiv kad se traži napismeno odobrenje igumana.

New York: Budimo otvoreni, posle 9/11 USA su postale u punom smislu totalitarna država. Pod izgovorom "borbe protiv terorizma" tamo država otvoremo krši i Ustav sa amandmanima, i niz ljudskih i građanskih prava. Ja ovo kažem kao neko ko je tradicionalno bio proamerički raspoložen, dakle ne sa neke pozicije antiamerikanizma.

Ovde pak vidimo da se brani slikanje nekakve zatvorene fabrike, raspadnutog hotela, zgrade suda... U stvari, mogu se kladiti da se u tim paranoičnim ONO i DSZ poriručnicima kao tipičan špijun označava neko ko šeta unaokolo sa foto aparatom i slika. Pošten čovek slika svoju decu na plaži, slika kuče u svom dvorištu... Šta ima pošten čovek da ide unaokolo i da snima svašta?! To mora da je špijun, strani agent, terorista...

jesen 2007 izasli ja i prijatelj da slikamo radnike rafinerije u bosanskom brodu kad idu kuci za stranicu...
nakon slikanja prolazimo pored policijske stanice i dva pajkana trce i zasutavljaju nam vozilo
pocinju pitanja sta ste slikali maloprije, zasto, za sajt? imatel vi to napismeno da smijete?
rafineriju je zabranjeno slikati... nakon drskog drzanja sa obe strane zavrsilo se na legitimisanju...
sta bi bilo da pogledaju svaki kamen rafinerije na google earth???

Najbitnije je imati dobre cipele sto za cipelarenje sto za bezanje ako je i Djura prisutan.
Nisam ljubitelj fotografisanja ali zabrana na javnim povrsinama je vrhunski bezobrazluk protiv koga se valja boriti kao i protiv drugih ogranicavanja sloboda. Ako neko nesto zeli da sakrije neka to obzida ili stavi kesu na glavu ako je osoba u pitanju. A ne da prolaznicima stavlja kesu na glavu.

Da, paranoja, sindrom Čvorovića, i te kako postoji. Normalno, po inerciji. Tako smo dresirani od kad postoje "personalni" foto aparati ovde.

Pre godinu dana u Smed. Palanci, mene je u nekoj levoj ulici, zbog slikanja cveća u bašti (kroz ogradu, bez zadržavanja), pokušala da legitimiše zabrinuta komšinica. Iz zezanja sam joj i pokazao ličnjak - koja greška, kad je videla da nisam iz tog mesta verovatno je poželela da me uhapsi i zatvori.

Teško njima (paranoičnim) ali i nama sa njima.

Znači da čekamo da izumru?