[Nature]: Efekat staklene bašte ...

U časopisu "Vreme" pojavio se veoma interesantan članak o globalnom zagrejavanju i efektu staklene bašte...pošto je isti povelik-par strana, ovde postujemo par interesantnih delova, pa zato posetite link sa kraja ... happy reading ... and think about it!!!

Šta je efekat staklene bašte?
To je prirodni je mehanizam kojim se zagreva atmosfera, apsorbujući svetlost većih talasnih dužina i tako zadržava Sunčevu energiju koja se odbija od tla, nalik na toplotu koja se čuva u baštenskom stakleniku, po čemu je efekat dobio ime.

Šta je globalno zagrejavanje?
Fenomen sve većeg zagrevanja atmosfere i podizanja globalne temperature, tj. uvećanje Ugljen-dioksid antropogenog porekla.

Meteorolog Edvard Lorenc nazvao je osetljivost klimatskog sistem planete Zemlje efektom leptira – ako leptir na madagaskaru trepne krilima, to će tri dana kasnije na karibima izazvati uragan. Ovaj poznat stav iz teorije haosa i fraktalne matematike je najbolja ilustracija koliko je klima globalni fenomen, i u velikoj meri nepredvidljiv fenomen.

Istraživanju engleskog biologa Normana Majersa, pokazuju da na Zemlji svake sekunde nestane jedan hektar tropske šume, 86.000 hektara za dan ili 31 milion hektara za godinu dana, što je jednako površini Poljske. Tropske šume zauzimaju manje od dva procenta površine planete, ali ako se uništavanje tropskih šuma nastavi ovom brzinom, procenjuje se da će svi tropski ekosistemi biti uništeni do 2030. godine.

Otapanje lednika i rast nivoa mora potopiće priobalna područja i sva manja ostrva – podizanje nivoa mora od jednog metra, predviđen do 2050. godine, potopiće gradove poput Venecije i Sankt Peterburga, ali i čitavu Okeaniju, Bangladeš, Holandiju, sliv reke Po u Italiji, američke obale i druge niske priobalne oblasti...

Autor: Slobodan Bubnjević
Link:Vreme

[Ovu poruku je menjao secret dana 30.06.2003. u 14:03 GMT]

---

Sto se tice hladjenja Zemlje, pa hladila bi se samo ona strana koja nije okrenuta ka Suncu (jer nema sta da zadrzi toplotu Zamlje), ali ujutro bi opet krenula da se zagrava zracenjem sa Sunca. E sad, problem bi bio sta ce se desavati sa tim naglim hladjenjem i zagrevanjem Zemlje...


[Ovu poruku je menjao secret dana 30.06.2003. u 13:47 GMT]

---

Desavalo bi se isto sto se desava sa Merkurom ili Marsom - unutrasnjim planetama koje nemaju atmosferu. Planeta bi bila pretrpana ispucalim stenama :)

---

Ovo nam se vec dogodilo.

Jedan prijatelj mi je javio da se na ovom forumu pojavila tema inicirana mojim tekstom objavljenim u nedeljniku Vreme.

Nazalost, prilikom kopiranja (valjda sa sajta Vremena) doslo je do tehnicke greske
zbog koje se na nekim mestima u tekstu umesto stepena pojavljuje nula, sto nije bio slucaj sa stampanom verzijom.

Dakle, spornih -730C je u stvari -73^oC! I slicno.

Zao mi je zbog nedoumica koje su zbog toga nastale.

** CLAIM OF NONHUMAN-INDUCED GLOBAL WARMING SPARKS DEBATE

Kada je 1997. kada je potpisan Kjoto protokol, prema kome su se razvijene zemlje zapada (ujedno i najveći zagađivači vazduha) obavezale na ukupnu redukciju emisije gasa CO₂ za 5,2 odsto do 2012, relativno u odnosu na nivo emisije iz 1990. godine...pojavile su se razne političke smisalice kojim bi se promenio nastali dogovor.

Jedna od takvih je i nedavna studija o globalnom zagrejavanju Sallie Baliunas i Willie Soon sa Harvard-Smithsonian Centra za Astrofiziku koja kao zaključke donosi tezu da razvijene zemlje možda ipak ne utiču na globalno zagrejavanje toliko kao što se dosad smatralo.

Oni tvrde u januarskom "Climate Research" da u svetu mnoge do sada zabeležene temperature u 20. veku verovatno nisu najtoplije ikad i da 20. vek ne može biti jedino merilo za takve i slične tvrdnje o globalnom zegrejavanju.

Politički konzervativci, industrijalci i protivnici zelenih odmah su na sva zvona počeli da tvrde kako sva dosadašnja istraživanja efekata globalnog zagrejavanja ne treba uzeti zdravo za gotovo, odnosno da su dosadašnja istraživanja neubedljiva, odnosno da ne dokazuju ništa od onoga zbog čega je potpisan Kjoto protokal...

Link

---

Staklena bašta

Emisijom ogromnih količina sumpordioksida, fluor-hlor-ugljenika, azot- suboksida i drugih nusprodukata moderne civilizacije u atmosferu, iznad zemljine kugle stvara se opna poput "staklene bašte", koja, kako svetski stručnjaci ističu – a čini se da smo toga već i svedoci – izaziva promene globalnog zračenja i klime na Zemlji.

Usled toga temperatura će se na Zemlji povećati za dva do pet stepeni Celzijusa. To povećanje će biti svakih 10 godina 0,8-10C, zavisno o kom području je reč.

Padavine će se smanjiti za 15 do 25 odsto. Vlažnost zemljišta biće za 15 do 20 procenata manja, isparavanje veće za 150-200 litara po metru kvadratnom, a vegetacioni period duži za 45-60 dana.

Sa svakim stepenom povećanja temperature, u današnjim klimatskim zonama iznad 44 paralele, suša će se–u deset godina– pomerati prema severu za 200-300 kilometara, a po visini u planinskim predelima, za 150 do 200 metara.

Otopiće se mnogi lednici, nivo mora će se povećati za 35-60 santimetara i priobalja mnogih ostrva biće potopljena. Sve to, biće praćeno ekstremnim padavinama i poplavama, sušama, niskim i ekstremno visokim temperaturama, olujnim vetrovima, lavinama i odronima.

Zar nas ovo leto i prošla zima ne podsećaju pomalo na ta zloslutna predviđanja svetskih eksperata?

---

http://www.greenpeace.org/inte...tem_id=583710&campaign_id=

Ruska vlada je poslednjeg dana septembra usvojila Protokol iz Kjota, kojim se regulišu limiti zagađivanja vazduha uglen-dioksidom i ostalim gasovima koji štetno deluju na klimu. Istorijski značaj te odluke - istina, predstoji još verifikovanje odluke u Dumi gde Putin ima većinu - je to što je prevaljena granica od 55 odsto mase zagađenja, koja je preduslov da Protokol stupi na snagu. Naime, do Ruskog "da" protokol je već potpisalo 125 zemalja, ali je njihov ukupni kvocijent bio 44,2 odsto zagađenja, na šta je Rusija dodala svojih 17,4 odsto i tako omogućila da Protokol stupi u dejstvo.

Stupanje u dejstvo znači da svaka zemlja koja se ne drži ograničenja koje joj je Protokolom određeno mora da plati kaznu od 100 evra po toni ispuštenog gasa preko dozvoljene granice.

Zemlje koje još nisu dostigle određeni im nivo - budući da su u razvoju, pa im ne treba energetski ograničavati budućnost - imaju prava da na slobodnom tržištu prodaju svoj višak onima koji su već preterali dozvoljeni nivo.

Ruskom predsedniku Putinu, lično veoma zainteresovanom za prihvatanje Protokola, nije bilo ni malo lako da izgura tu odluku. Njegov lični savetnik, Andrej Ilarionov, poveo je proletos kampanju protiv protokola tvrdeći da je on "ekonomki gulag". Čak je i ruska Akademija nauka izdala saopštenje, veoma slično onom kojim je NASA nastupila u Americi, da "nema naučnih dokaza" da su izduvni gasovi ti koji štete atmosferi, ali je sigurno da će Protokol "značiti diskriminaciju i rizike za rusku ekonomiju".

U Americi se posle serije tajfuna koji su pustošili istočnu obalu, javno mnjenje naglo okreće u korist ograničenja količine štetnih gasova i verovatno je da će, pobedi li Keri, i ta zemlja pristupiti Protokolu. Od velikih bi tada ostala samo Kina, sa svojih 13 procenata ukupnog zagađenja, koje dalje raste nezadrživim tempom, kao i njena ekonomija. Većina analitičara slaže se da današnji visok nivo cena nafte generira, pre svega, kineska ogromna tražnja.

Usvajanjem Protokola iz Kjota, prvo bi trebalo zaustaviti emisiju gasova koji stvaraju takozvani "efekat staklene bašte" na sadašnjem nivou od 1,8 milijardi tona godišnje, a zatim ga, od 2012. godine, postepeno smanjivati. To je loš znak za naftne kompanije čije vrednosti akcija trenutno rastu po stopi od 35 odsto.

Međutim, pokazuje se da uticaj javnog mnjenja postaje podjednako snažan kao i uticaj naftnog i industrijskog lobija. Naglo raste ponovno interesovanje za nuklearnu energiju. Njena tehnologija je razvijena do granica kada je gotovo nemoguće da se ponovi neki Černobil. Nemačka je na ivici da skine zabranu korišćenja nuklearki pre isteka roka od 17 godina, kako je referendumom odlučeno.

Razlog se vidi kako u činjenici da te elekrtane ne proizvode štetne gasove, tako i da je cenovno ta energija među najjeftinijima.

Konkretno, najjeftinija je energija iz hidroelektrana, i staje svega dva evrocenta; na drugom mestu je gas sa 3,3, a na trećem nuklearna energija sa cenom od 3,6 centa. Cena energije koja potiče iz nafte iznosi šest centi, ali, sa ugradnjom sistema za filtriranje gasova, dostiže devet centi po kilovatu. Prednost nafte je u njenom lakom transtportu, postojećoj tehničkoj strukturi i neverovatno moćnom lobiju.

Industrijske zemlje trebalo bi da smanje emisiju štetnih gasova za 5,2 odsto. Evropska unija čak za osam odsto do 2012. godine, a najveći udar bi bio na američku ekonomiju, koja proizvodi čak 25 odsto sadašnjeg zagađenja. Otuda je i jasno zašto Amerika ne želi da u trenutku smanjene konkurentnosti na svetskom tržištu posegne za merama koje bi povećale cenu njene robe i još više smanjile konkurentnost.

S druge strane, klimatske promene - suša, poplave i nevreme, za koje neki dokazuju da su posledica efekta staklene bašte - nanose ogromne i često nepopravljive štete. Godišnje u Kini površine koje postaju pustinje rastu za 2,5 hiljada kvadratnih kilometara. U prošloj godini, osiguravajuće organizacije isplatile su 14 miljardi dolara odšteta koje su uzrokovale nepogode. Štete koje padaju na teret budžeta država računaju se na 65 milijardi dolara i u porastu su za 18 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Mnogo je argumenata i "za" i "protiv" intervenisanja "svetske države", pa treba biti vraški mudar da bi se našla prava mera. Protokol iz Kjota deluje kao razuman pokušaj. Nekada je bolje izgubiti na jednoj strani da bi se dobilo na drugoj.

Materija o kojoj je reč, međutim, ne prihvata kratkoročne računice i računa da je svet danas već dovoljno bogat da sebi može da dozvoli i razmišljanje o budućnosti.

Milutin Mitrović

p.s.
http://www.elitesecurity.org/poruka/473587

---

Ruska državna Duma podržala je sa 334 protiv 73 glasa predlog za potpisivanje međunarodnog sporazuma o globalnoj kontroli emisije gasova "staklene bašte". Za ratifikaciju sporazuma potrebni su još potvrda gornjeg doma Dume i potpis predsednika Rusije Vladimira Putina. Konačan ishod očekuje se u narednih 14 dana. Pozitivan odgovor Rusa značio bi da bi međunarodni sporazum mogao da stupi na snagu 90 dana posle prijema službene potvrde ratifikacije u Ujedinjenim nacijama.

Organizacije "zelenih" i naučnici pozdravili su ovu vest, ali su istovremeno i upozorili da sam plan smanjenja emisija gasova nije dovoljan za sprečavanje klimatskih promena. SAD, koje su odbile da ratifikuju sporazum, predstavljaju najvećeg proizvođača gasova staklene bašte na svetu (pripisuje im se odgovornost za 25 procenata svih emisija) i kao takve moraju drastično da smanje svoje emisije.

Od Rusije se već nekoliko godina očekuje da potpiše Kjoto protokol, ali na jednoj konferenciji, održanoj u Moskvi u oktobru prošle godine, predsednik Vladimir Putin izjavio je da "porast temperature od dva do tri stepena ne bi bio strašan za jednu severnu zemlju kao što je Rusija". Viši savetnici za ekonomska pitanja takođe su savetovali Putina da bi ratifikacija sporazuma mogla da šteti budućem ruskom ekonomskom rastu. Ruska potvrda protokola je, međutim, ključna za klimatski plan. Po složenim pravilima protokola, on će stupiti na snagu kad ga ratifikuju industrijske zemlje odgovorne za 55 procenata globalnih emisija. Sa potpisom Rusa, nužni prag bio bi pređen.

Potcenjeni rizik

Već nekoliko godina kritičari međunarodnih sporazuma namenjenih kontroli emisija gasova staklene bašte tvrde da složeni matematički modeli koji predviđaju globalno zagrevanje nisu sasvim ispravni. Poslednji pregled ovih modela pokazao je da bi kritičari mogli da budu u pravu. Atmosferska koncentracija ugljen dioksida, glavnog gasa staklene bašte koji nastaje sagorevanjem fosilnih goriva, trenutno iznosi oko 380 ppm (delova u milion).

Danijel Skrag, profesor geohemije na Harvardu, predviđa da bi do kraja veka nivo mogao da poraste na 1000 ppm. Poslednji put u Zemljinoj istoriji tako visok nivo ugljen dioksida vladao je za vreme eocena, pre nekih 55 do 36 miliona godina. Na Antarktiku su tada rasle borove šume, a na Arktiku su živeli krokodili.

Zabrinuti zbog veoma dramatičnih klimatskih uslova koji su vladali pri pomenutoj koncentraciji ugljen dioksida, naučnici su izveli svoje procene trenda rasta temperature primenom postojećih matematičkih modela. Na opšte iznenađenje, za istu koncentraciju ugljen dioksida izračunata temperatura nije bila na visini temperature koja je vladala u eocenu. Uprkos neočekivanom razvoju događaja, naučnici nisu izgubli veru u modele - pretpostavili su da modeli moraju da prođu kroz fino podešavanje uzimajući u obzir činjenicu da je Zemlja mnogo osetljivija na povišene nivoe ugljen dioksida nego što se ranije mislilo.

Štaviše, rezultati nedavnih proučavanja pokazuju da postoji mogućnost da se promene temperature mogu desiti iznenada. Tomas Krouli, profesor sa Djuk univerziteta, izjavio je nedavno na konferenciji o globalnom zagrevanju koju je sponzorisala Američka asocijacija za unapređivanje nauke, da se upravo ovakav obrt desio u skorijoj istoriji. Naime, kombinovane studije godova na drveću i ledenih jezgara ukazuju na relativno visoke temperature u srednje visokim geografskim širinama.

Hlađenje, odnosno "Malo ledeno doba" koje je potom usledilo, predstavlja verovatno najhladniji period u poslednjih 8.000 godina. Postoji obilje fizičkih dokaza koji svedoče o tome da se upravo nalazimo u periodu brzog rasta temperatura. Neki od najočiglednijih su povlačenje leda u polarnim regionima kao posledica zagrevanja.

Promene se, međutim, ne dešavaju samo u polarnim regionima. Sudeći po trenutnoj brzini topljenja, snežna kapa čuvene planine Kilimandžaro u Tanzaniji mogla bi da potpuno nestane za svega 15 do 20 godina. Naučnici pokušavaju da ustanove zašto njihovi modeli globalnog zagrevanja ne uspevaju da predvide rast temperature u skladu sa rastom nivoa ugljen dioksida do 1.000 ppm.

Mnogi veruju da se iznenadne klimatske promene dešavaju kad zagrevanje pređe određeni prag, izazivajući prelaz u novo i postojano stanje. Ono što je bitno jeste da se svi naučnici slažu da je potrebna veća kontrola emisija gasova staklene bašte, jer jedino jasno i pouzdano predviđanje je da bi globalno zagrevanje moglo da priredi neželjena iznenađenja u budućnosti.

Ukoliko Rusija potpiše protokol, to bi značilo da svet konačno može da započne ključnu bitku protiv najveće pretnje po životnu sredinu sa kojom se trenutno suočava.

Oliver Terzić

---

Rusija je danas formalno ratifikovala Protokol iz Kjota o globalnom zagrevanju, čime je omogućeno da taj međunarodni sporazum o zaštiti prirodne sredine stupi na snagu početkom sledeće godine.

Ruski ambasador u UN Andrej Denisov predao je u Najrobiju instrumenta o ratifikaciji generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu.

Dvojica zvaničnika se nalaze u u Najrobiji, u kome je sedište Programa UN za prirodnu sredinu (UNEP), kako bi učestvovali na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti UN o situaciji u Sudanu.

"Ovo je istorijski korak napred u naporima sveta da se izbori sa pravom globalnom pretnjom", rekao je Anan novinarima i dodao da se, "što je još važnije, ovim završava dug period neizvesnosti".

Denisov je rekao novinarima da Rusija veruje da će ratifikacija protokola biti "vrlo značajan korak za unapređenje međunarodne saradnje na planu klimatskih promena". "Ova odluka će imati velike socijalne i ekonomske posledice", dodao je on.

Protokol iz Kjota ratifikovala su prošlog meseca oba doma ruskog parlamenta, a zatim ga je 5. novembra potpisao i ruski predsednik Vladimir Putin.

Taj sporazum UN, koji je podržalo 126 zemalja, stupiće na snagu nakon 90 dana od današnje predaje ratifikacionih instrumenata Rusije.

Podrška Rusije postala je ključna pošto su SAD, najveći zagađivač prirodne sredine na svetu, odbacile 2001. godine sporazum, navodeći da bi njegova primena suviše koštala i da su iz njega izuzete Kina i Indija, zemlje sa brzim idnustrijskim razvojem.

Protkolom iz Kjota, 55 industrijskih zemalja se obavezuje da do 2012. godine značajno smanje emitovanje gasova, poput ugljen dioksida, u atmosferu.

Prema tom sporazumu iz 1997. godine, bogate zemlje bi trebalo da smanje emitovanje ugljen dioksida za 5,2 procenta u odnosu na nivo iz 1990. godine i to do 2008-2012. godine smanjujući upotrebu uglja, nafte i prirodnog gasa i većim korišćenjem solarne energije i vetra.

Da bi sporazum stupio na snagu bilo je potrebno da ga ratifikuju zemlje čiji udeo u emisiji gasova iznosi najmanje 55 odsto. Udeo Rusije je 17 odsto.

Rusija je potpisala Protokol iz Kjota 1999. godine, ali je pristala da ga ratifikuje tek pošto je dobila pristanak Evropske unije na uslove za ulazak Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju.

http://www.reuters.co.uk/newsP...toryID=623343&section=news

---

Peking planira da smanji zagađenje vazduha od izduvnih gasova automobila i da iseli neke od najprljavijih fabrika kako bi očistio nebo od smoga pred Olimpijske igre 2008.

Vodeća kineska ekološka agencija potpisala je sporazum sa američkom Agencijom za zaštitu okoline o podešavanju dizel motora i unapređenju kvaliteta goriva da bi se smanjile štetne emisije, ali još nije odlučeno na koja i na koliko vozila će se sporazum odnositi.

Od sledeće godine, Kina će uvesti novi standard za emisiju sumpora u vazduhu kojim se za trećinu smanjuje dozvoljeni nivo, rekao je na ceremoniji potpisivanja sporazuma jedan funkcioner kineske Državne agencije za zaštitu prirodne sredine (SEPA) ukazujući na veliki jaz između napredne američke tehnologije i način na koji se primenjuju u Pekingu.

Kina je najbrže rastuće tržište automobila u svetu. Sad pokušava da se izbori sa zagađenjem iz auspuha i ispuni obećanje dato Međunarodnom olimpijskom komitetu da će popraviti kvalitet vazduha u glavnom gradu pre Olimpijade.

I inače slab kvalitet vazduha u Pekingu, zbog automobila, fabrika i prašine sa građevina, pogoršava se zimi kada se založe hiljade toplana na ugalj i peći u domaćinstvima.

Najmnogoljudnija zemlja sveta, koja je postala i najbrže rastuće tržište energije u svetu, namenila je sedam od ukupno 37 milijardi dolara u budžetu za Olimpijske igre za čišćenje glavnog grada.

Od jula će stupiti na snagu i novi standardi koji se tiču goriva za vozila. Vlada se obavezala da smanji sadržaj sumpora u benzinu i dizelu i čeka je veliki posao, pošto ulicama Pekinga krstari, kako se procenjuje, 17.000 autobusa sa dizel motorima.

Sektor saobraćaja će, s obzirom na brz rast u Kini, u narednih pet do deset godina predstavljati najveći izvor aerozagađenja u zemlji, procenjuje SEPA.

Peking, na čije ulice svaki dan izađe po više od 1.000 novih automobila, razmatra i mogućnost da preseli najvećeg zagađivača, džina na sektoru proizvodnje gvožđa i čelika, grupaciju "Shougang," izvan grada i to što pre.

Procenjuje se da bi izmeštanje fabrike koštalo 40 milijardi juana (4,8 milijardi dolara), ugrozilo bi 100.000 radnih mesta i nanelo štetu industrijama koje zavise od čeličane.

Peking je postavio cilj da u 2004. ima 227 dana "čistog neba" a na kraju proslog oktobra mu je nedostajalo još 40 da ostvari planirano.

http://english.people.com.cn/200411/18/eng20041118_164324.html

---

Ledena kapa na Arktiku istopiće se do kraja ovog veka ukoliko se ne smanji emisija štetnih gasova u atmosferu. Kao posledica toga prvo će nestati polarni medvedi, nivo mora će porasti i biće ugrožena priobalna područja, što bi moglo da dovede do nestanka nekih kultura.

Usled globalnog zagrevanja led na Arktiku topi se dvostruko brže nego u ostatku sveta, što direktno ugrožava živote miliona ljudi i životinjskih vrsta, rezultat je do sada najvećeg istraživanja koje je sprovelo 250 naučnika iz osam arktičkih zemalja (SAD, Rusija, Kanada, Island, Švedska, Norveška, Danska i Finska).

Iz te grupe zemalja samo je Amerika, koja je odgovorna za emisiju četvrtine štetnih gasova na planeti, odbila da potpiše sporazum iz Kjota, kojim se redukuje količina štetnih gasova odgovornih za efekat staklene bašte.

Temperatura na Arktiku se povećava gotovo dvostruko brže nego na globalnom nivou i do 2100. godine njen prosek bi mogao da bude viši za četiri do sedam stepeni Celzijusa. Od kraja pedesetih godina prosečna temperatura na Aljasci i u Sibiru porasla je za tri Celzijusova stepena.

Primera radi, do 2100. godine nestaće ledena kapa na Severnom polu, a samo u poslednje tri decenije ona se smanjila za 20 procenata.

Kao posledica toga prvi će sa lica zemlje nestati polarni medvedi, za njima irvasi i snežne sove. Najveći problem predstavljaju sagorevanje fosilnih goriva i izduvni gasovi iz automobila i fabrika. Zbog toga se kopno i voda na Arktiku mnogo sporije hlade pod uticajem snega i leda.

Klaus Tepfer, šef programa UN za prirodno okruženje, ističe da je reč o globalnom problemu: "Posledice zagrevanja Arktika osetiće cela planeta i zbog toga je potrebna hitna akcija na globalnom nivou."

Zbog topljenja glečera nivo mora u svetu će porasti najmanje deset, a najviše 90 centimetara, što će ugroziti države sa niskim priobaljem, a četiri miliona ljudi, koliko ih živi na Arktiku, naći će se u potpuno novom prirodnom okruženju. U proteklom periodu zabeleženo je više rušenja zgrada od Kanade do Rusije zbog ulegnuća tla koje je izazvano topljenjem ledene kape na Arktiku. Ugroženi su i putevi, aerodromi i naftovodi. Povećanje nivoa ultraljubičastog zračenja dovešće do porasta broja obolelih od raka. Lovci na Grenlandu već sada prelaze mnogo veće razdaljine kako bi pronašli foke i kitove od kojih žive.

Promena klime na Arktiku dovešće do poremećaja u lancu ishrane, zdravlje ljudi biće ugroženo, kao i neke od kultura.

Šefovi diplomatija osam arktičkih zemalja sastalo se u Rejkjaviku 24. novembra kako bi razmatrali dalje akcije na sprečavanju katastrofe. Međutim, zvanični Vašington nije zaintresovan za donošenje drastičnih odluka niti potpiše sporazum iz Kjota, jer bi to bio veliki finansijski udar na ekonomiju.

A. Petrović

---

Naročito zabrinjava ono:
Drugim rečima, glavna posledica preteranog ispuštanja produkata sagorevanja fosilnih goriva, biće povećana proizvodnja tih goriva i povećano ispuštanje gasova dobijenih sagorevanjem tih goriva, naročito u delu hemisfere u kome čine najveću štetu...

Uzbuna

Najnoviji podaci govore sledeće:
- Glečeri na Antarktiku i Grenlandu se tope mnogo brže nego što se očekivalo
- Širom sveta biljke cvetaju nekoliko dana ranije u odnosu na prethodnu deceniju, a životinje duž cele Zemaljske kugle migriraju u hladnije klimatske pojaseve
- Okeani su apsorbovali dodatnu toplotu zarobljenu u atmosferi, što znači da bi već u narednim decenijama prosečna temperatura na Zemlji mogla da porasteTokom leta 2003. godine širom Evrope zabeležene su rekordno visoke temperature, najviše u poslednjih 500 godina.

Posledicama toplotnog talasa pripisuje se 27.000 smrtnih slučajeva, koliko iznosi prekoračenje od sezonskog proseka za Evropu. Od toga, samo u Francuskoj je zabeleženo 17.000 smrtnih slučajeva više od sezonskog proseka. Najnovije istraživanje - objavljeno u prestižnom naučnom časopisu "Nature" - povezuje ljudsku aktivnost, uglavnom ispoljenu kroz sagorevanje fosilnih goriva, sa porastom rizika od toplotnih talasa.

Rezultati istraživanja govore da se vrela leta, kao što je bilo leto 2003. godine, mogu očekivati svake druge godine do sredine ovog veka. Kako bi izbegli mogućnost da se radi o kapricu prirode, odnosno prirodnim varijacijama klime, naučnici su tokom izvođenja procena koristili sofisticirane klimatske modele i nove statističke tehnike, kojima su razdvojili ljudske i prirodne faktore.


Opservacija simulacija

Simulacijom temperatura zabeleženih u Evropi tokom leta 2003. godine, uzimajući ili ne uzimajući u obzir efekt ljudske aktivnosti, naučnici su dobili određene rezultate koje su poredili sa opservacijama. Na taj način ustanovljeno je da su upravo gasovi staklene bašte udvostručili rizik od izbijanja toplotnog talasa tokom leta 2003. godine. Naučnici kažu da su 90 procenata sigurni u tačnost svojih procena. Slične procene izveli su i drugi naučnici, ali bez kvantifikovanja.

Ranije ove godine, u tekstu objavljenom u jednom elektronskom naučnom magazinu (www.scidev.net), Salemul Huk, direktor Programa promene klime na Međunarodnom institutu za životnu sredinu i razvoj, pripisao je poplave u Bangladešu ove godine posledicama promene klime. Huk je procenio da će se slični događaji "javljati sve češće u budućnosti zbog promena u globalnom klimatskom sistemu uzrokovanim emisijama gasova staklene bašte koje se pripisuju ljudskim aktivnostima".

Naučnici još uvek nisu tačno utvrdili u kom su stepenu ljudske aktivnosti bile odgovorne za pojavu poplava u Bangladešu 2004. godine. Međutim, Piter Stot, jedan od autora najnovije studije, smatra da se iste metode koje su on i kolege primenili u izvođenju svojih procena mogu primeniti i na sve druge klimatske događaje, bilo gde u svetu.


Pre potopa...

Ćudljivi vremenski uslovi nisu zaobišli Evropu ni tokom leta ove godine. Tako su jake oluje poharale nekoliko evropskih zemalja. U Kornvolu, na britanskoj zapadnoj obali, poplave su izazvale rušenje zgrada, dok su se u južnoj Francuskoj udavile četiri osobe nakon iznenadne promene vremena i izbijanja olujnog vetra i pojave velikih talasa.

Prema nedavnom izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (European Environment Agency ili EEA), ovakvi iznenadni meteorološki događaji mogu se očekivati u budućnosti sve češće i u jačem intenzitetu nego do sada, u skladu sa promenom klime. U izveštaju se navodi da se Evropa, kao rezultat promene klime, zagreva brže od globalnog proseka. Izveštaj takođe predviđa da će se do 2050. godine istopiti tri četvrtine najvećih evropskih glečera u Švajcarskim Alpima.

Naučnici su uvereni da je za porast učestanosti izbijanja ekstremnih vremenskih uslova, kao što su toplotni talas iz 2003. godine i velike poplave iz 2002. godine, odgovorno globalno zagrevanje, odnosno povećane emisije gasova staklene bašte (ugljen dioksida, metana, azot suboksida, freona i sumporheksafluorida) u atmosferu.

EEA je po prvi put pozvala zemlje Evropske unije da se, istovremeno sa smanjenjem emisija gasova staklene bašte koje zahteva Kjoto protokol, prilagode na moguće ekstremne meteorološke uslove. EEA tvrdi da klimatske promene neće imati izolovani uticaj na jednu oblast kontinenta i da sve zemlje moraju da preduzmu ozbiljnije korake u smislu smanjivanja emisija gasova i prilagođavanja na topliju klimu.

Poplave u leto 2002. godini bile su odgovorne za smrt oko 80 ljudi, a toplotni talas u leto 2003. godine za smrt oko 27.000 ljudi. Ekstremni vremenski uslovi za te dve godine koštali su evropske zemlje približno 20 milijardi evra. Taj ceh bi možda bio izbegnut da se ranije pristupilo prilagođavanju.


... posle Kjota

Zaštitnici životne sredine su se okupili u Buenos Airesu, kako bi u periodu od 6. do 17. decembra raspravljali o koracima koji bi trebalo da se preduzmu u budućnosti, tačnije nakon 2012. godine, u vezi sa ograničavanjem emisija gasova staklene bašte u atmosferu.

Naime, međunarodni sporazum Kjoto protokol, koji zahteva preduzimanje početnih koraka u smanjenju emisija gasova do 2012. godine, konačno stupa na snagu u februaru iduće godine, sedam godina po donošenju nacrta. Radi se o do sada najambicioznijem i najsloženijem međunarodnom sporazumu o zaštiti životne sredine, kojeg je ratifikovalo 150 zemalja.

Sporazum zakonski obavezuje razvijene industrijske zemlje na smanjivanje emisija šest gasova staklene bašte, a naročito ugljen diosida, do 2012. godine za najmanje 5,2 procenta u odnosu na nivo u atmosferi iz 1990. godine. Međutim, imajući u vidu činjenicu da su ukupne emisije u većini razvijenih zemalja porasle od vremena uobličavanja protokola pre sedam godina, jasno je da će mali broj potpisnika moći da ispuni zahtev. Tako je izvornih 15 članica Evropske unije do 2002. godine uspelo da smanji emisije za svega 2,9 procenata. Može se već sada reći da će sporazum, i pored svoje diplomatske važnosti, imati samo minimalni uticaj na poboljšanje klime.

Gasovi na koje se sporazum odnosi - prvenstveno proizvodi sagorevanja nafte, gasa i uglja - mogu da borave u atmosferi stotinama godina i već sada zagrevaju planetu. Naučnici upozoravaju da je smanjenje nivoa za oko 60 procenata hitno potrebno kako bi se izbegla katastrofalna šteta po svetsku biosferu.

S obzirom da je petoprocentna referentna tačka već previsoka za većinu zemalja, veće smanjenje deluje malo verovatno. Uz sve to, mnoge od svetskih ekonomija sa najbržim rastom nisu uključene u prvu fazu obavezujućeg perioda do 2012. godine. Od 1997. godine, u ovim zemljama zabeležen je značajan rast emisija. Od Kine i Indije, koje su trenutno zajedno odgovorne za oko 40 procenata globalnih emisija, tražiće se da počnu sa njihovim smanjivanjem tek nakon 2012. godine. Prema izveštaju Međunarodne agencije za atomsku energiju, ukoliko ove dve zemlje ne počnu sa drastičnim rezovima u emisijama, do 2025. godine vrednost njihovih ukupnih emisija mogla bi da dostigne nivo celokupne današnje emisije svih industrijskih zemalja.


Oponenti

SAD, koje su sa četvrtinom globalnih emisija ugljen dioksida trenutno najveći zagađivač na svetu, uporno odbijaju da potpišu sporazum. U martu 2001. godine, jedna od prvih izjava novoizabranog predsednika SAD Džordža Buša bila je da SAD, bez obzira na potpisivanje nacrta 1997. godine, neće ratifikovati protokol. Buš je dalje izjavio da bi trošak ispunjavanja zahteva Kjoto protokola bio preveliki teret za ekonomiju SAD i da je protokol "nepravedan", jer samo razvijene industrijske zemlje moraju da smanje emisije gasova.

Paula Dobrianski, državni podsekretar SAD i vođa američke delegacije na predstojećem kongresu u Argentini, izjavila je da će iskoristiti priliku da predstavi napore koje Bušova administracija ulaže na razvoj "čistih" energetskih tehnologija i načina za hvatanje i bezbedno pohranjivanje ugljen dioksida.

Pored SAD, otvorenim razgovorima o mogućim koracima nakon Kjoto protokola i 2012. godine opirale su se i zemlje u razvoju. Nesumnjivo je da će se na kongresu pored formalne teme koja se odnosi na prilagođavanje klimatskoj promeni, voditi i neformalni razgovori o budućnosti nakon 2012. godine. U svakom slučaju ovakvi kongresi, sporazumi, a pre svega konkretni koraci su neophodni, i to što pre.

Oliver Terzić

---

Kina je druga u svetu po oslobađanju gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, ali kada sporazum iz Kjota o klimatskim promenama stupi na snagu naredne sedmice ona neće imati obavezu da smanji emisiju tih gasova.

Kina je odobrila sporazum iz Kjota, ali uz Indiju nije obavezna da u prvoj fazi sporazuma do 2012. smanji oslobađanje ugljen dioksida - izuzetak za koji Amerika smatra da nije fer i navodi kao jedan od razloga što 2001. nije prihvatila taj sporazum.

Na Kinu će se u svakom slučaju pojačati pritisak, na koji će ona najverovatnije odgovoriti, voljna da se ozbiljno pozabavi zagađenjem koje stvaraju termoelektrane i fabrike u zemlji. Gradovi u Kini, zemlji sa 1,3 milijarde stanovnika, zagušeni su izduvnim gasovima iz vozila i fabrika, ugalj učestuje sa 70 odsto u proizvodnji struje, a po potrošnji nafte Kina je druga u svetu.

Nezadrživ privredni rast zemlje, koji je lane iznosio 9,5 odsto, stalno uvećava tražnju fosilnih goriva, a sve brojnija srednja klasa kupuje vozila više nego ikad. Ako se nastavi sadašnja stopa privrednog rasta Kina će do 2030. preteći SAD po oslobađanju štetnih gasova.

Prema sporazumu iz Kjota, jedino se od razvijenih zemalja zahteva da smanje oslobađanje ugljen dioksida za 5,2 odsto u odnosu na nivo iz 1990. Kina i Indija će se, međutim, naći pod pritiskom da uzmu veće učešće u drugoj fazi sporazuma 2012, kada će se od potpisnica tražiti dalja ograničenja.

Sa stupanjem na snagu sporazuma iz Kjota, 16. februara, verovatno će se pojačati i međunarodni dijalog o ekologiji, u kojem bi Kina trebalo aktivno da učestvuje s obzirom da će, kako se procenjuje, postati najveći zagađivač planete. Pitanje je, međutim, kako će Kina uspeti da smanji zagađenje jer će i dalje morati da se oslanja na ugalj u dobijanju električne energije.

Vlada priprema nacrt zakona koji će od energetskih kompanija zahtevati da kupuju struju dobijenu iz alternativnih izvora energije.

Kina je takođe najavila da želi do 2030. da poveća udeo prirodnog gasa u proizvodnji struje na šest odsto, sa svega jedan odsto sada.

http://today.reuters.co.uk/new...ENVIRONMENT-CHINA-KYOTO-DC.XML

http://www.alertnet.org/thenews/newsdesk/L10396729.htm

http://www.alertnet.org/thefacts/countryprofiles/152985.htm

---

Zanima me, da li je moguce izvrsiti karbonizaciju celuloze, odnosno biomase, na visokoj temperaturi bez prisustva kiseonika (na primer u nekoj vrsti solarne peci), kako bi se sprecilo vrenje ili truljenje, tako da se makar neki deo C iz atmosferskog CO2, zarobljenog u njoj, stabilizuje u cvrstu materiju koju je moguce potom skloniti pod zemlju ili na okeansko dno, odnosno izvuci iz prirodnog ciklusa CO2? Secam se maglovito neceg sto se zove "suva destilacija" ali cini mi se da se time dobije i dosta tecnih i gasovitih goriva, a i ne znam da li je primenjivo samo na drvenaste biljke ili je moguce iskoristiti neke brzorastuce vodene alge, na primer ...

Protokol iz Kjota, svetski plan za borbu protiv globalnog zagrevanja, koji su SAD odbacile, za 24 sata stupa na snagu, uz retke fanfare i upozorenja Ujedinjenih nacija da je načinjen samo mali, prvi korak. Dokument koji je potpisala 141 država, postavio je za cilj zaustavljanje porasta temperature planete Zemlje, za šta se smatra odgovornom emisija gasova koji izazivaju takozvani efekat staklene bašte. Nastavak globalnog zagrevanja preti da poremeti klimu i izazove suše, poplave i dizanje nivoa mora, kao i da dovede do istrebljenja hiljada vrsta do 2100. godine.

Ipak, mnoge pristalice Protokola, koji će biti proslavljen u japanskom gradu Kjotu, gde je i potpisan 1997. godine, izgleda ne pokazuju previše oduševljenja. Mnoge države, uključujući Španiju, Portugal i Irsku, daleko zaostaju za planiranim smanjenjem emisije štetnih gasova. Britanija je u pravnom sporu sa Evropskom komisijom zato što je smanjila nivo planiranog smanjenja emisije gasova u industriji, dok se Italija ljuti zbog troškova. Istovremeno, u Ujedinjenim nacijama kažu da će borba za sprečavanje promene klime biti duga i teška.

Protokol iz Kjota pravno obavezuje, do perioda 2008-2012. godine, na smanjenje emisije gasova u bogatim zemljama, uglavnom ugljen-dioksida koji je proizvod sagorevanja fosilnih goriva, za 5,2 odsto ispod nivoa koji je postojao 1990. godine.

Neki, medjutim, nisu ubedjeni da ta je investicija, na primer, prelazak na čiste vidove energije, poput snage sunca i vetra, dobro uložena. SAD, najveći svetski zagadjivač atmosfere, izašle su iz Protokola, pošto je predsednik Džordž Buš ocenio da je to suviše skupo i da su iz njegovih ciljeva za 2012. godinu neopravdano isključene zemlje u razvoju. Australija se takodje povukla.

Prema nekim procenama Protokol će godišnje koštati oko 150 milijardi dolara.

Posle povlečenja SAD, Protokol iz Kjota je dobio dovoljnu podršku za stupanje na snagu kada ga je potpisala Rusija. Većina naučnika razlog za alarm vidi u porastu gasova staklene bašte, koji traje još od početka industrijske revolucije. Godina 1998. bila je najtoplija od 1860-ih godina, kada su počelo merenja. Nakon toga, rekorde su oborile 2002. i 2003. godina.

Čak i u potpunosti primenjen, Protokol iz Kjota bi smanjio očekivani porast temperature za svega 0,1 stepen Celzijusa do 2100. godine, što je neznatno u poredjenju sa predvidjanjima da će do tada temperature porasti za 1,4 do 5,8 stepeni. Protokol iz Kjota je prvi plan koji zakonom obavezuje na bavljenje promenama klime, izgradjen na planovima sa Svetskog samita iz 1992. godine, da se emisija stakleničkih gasova od 1990. do 2000. stabilizuje, što se medjutim nije postiglo. Većina se slaže da borba protiv promena klime nakon 2012. godine zavisi od politike Vašingtona. Države poput Kine i Indije neće biti potaknute da potpišu protokol, ako u njega ne bude uključen i Vašington…

http://today.reuters.co.uk/new..._0_ENVIRONMENT-KYOTO-ENTRY.xml

http://news.bbc.co.uk/1/hi/sci/tech/4267245.stm

Šta će biti sa... Maldivima?: http://service.spiegel.de/cach...national/0,1518,341669,00.html

---

''Kjoto protokol'' sprečava emisiju štetnih gasova
Ugljen-dioksid guši planetu

Najvažniji svetski dokument od industrijske revolucije „Kjoto protokol“, kojim su se najrazvijenije zemlje na planeti obavezale da će smanjiti emisiju štetnih gasova, stupa danas na snagu.

Sporazumom koji je potpisala 141 država, među kojima i 30 industrijskih giganata (bez SAD i Australije) predviđeno je da se do 2012. godine za 5,2 odsto smanji emisija ugljen-dioksida u Zemljinoj atmosferi.

Upravo je rast ugljen-dioksida u atmosferi glavni krivac za efekat staklene bašte i globalno zagrevanje Zemlje, što je dovelo do uragana, suša, poplava i toplotnih udara u kojima je tokom poslednjih nekoliko godina život izgubilo na milione ljudi. S obzirom na to da se većina ugljen-dioksida u atmosferu ispušta sagorevanjem fosilnih goriva (nafta i ugalj), pitanje pronalaska alternativnih vodova energije izbilo je u prvi plan. Trenutno od nafte zavisi 90 odsto celokupnog transporta, proizvodnje hrane, lekova i hemikalija na zemlji. Procene su da će nam 2030. godine biti potrebno 60 odsto više energije, a zaliha nafte ima još za oko četiri decenije. Istovremeno prema podacima UN u narednih 30 godina proizvodnja hrane moraće da se poveća za 60 odsto na globalnom nivou da bi se pratio rast svetske populacije. Međutim, to neće biti moguće jer efekat staklene bašte i globalno zagrevanje značajno će smanjiti površinu poljoprivredno obradivog zemljišta.

Ukoliko se nastavi trend globalnog zagrevanja, prosečna temperatura na Zemlji će do 2100. porasti za čak 5,8 stepeni Celzijusa. Primera radi, od 1900. do 1990. ta temperatura je porasla za svega 0,6 Celzijusa. Prema podacima Američke svemirske agencije (NASA), 2005. će biti najtoplija godina u svetskoj istoriji. Koliko je situacija ozbiljna, odnosno koliko je čovek razvojem industrije tome doprineo svedoči i podatak da su do sada najtoplije godine u istoriji bile 1998, 2002, 2003. i 2004. Pravu cenu efekata staklene bašte je nemoguće izračunati i ona se meri hiljadama milijardi dolara, upozoravaju stručnjaci. Od zagađenosti vazduha, vode i posledica kiselih kiša umiru milioni ljudi, a prirodni eko sistem Zemlje ne može da nadoknadi pričinjenu štetu.

Esencijalno rešenje za začarani krug između globalnog zagrevanja, emisije štetnih gasova i rasta potrošnje energije predstavlja okretanje ka jeftinoj obnovljivoj energiji iz prirodnih izvora - sunca, mora i vetra. Što pre to dopre do svesti šefova kompanija i država, planeta će izbeći krizu u kojoj će stradati milioni nedužnih.
A. Petrović

http://www.kyoto-protocol.jp/

Ima live streaming :>

Najvažniji dan za dragi nam planet od postindustrijskog razdoblja.