Može li se i ovako snimati?

Postaviću jedno, možda naivno pitanje, jer vidim da ovde ima ljudi koji su dobro upoznati sa studijskim radom pa se nadam da ću dobiti prave odgovore.
Naime, kao klasičnom gitaristi jedina mi je briga bila muzika i moj instrument.
Ozvučavanje na koncertima i rad u studiju prepuštao sam ljudima kojima je to posao i nisam se preterano interesovao za detalje njihovog posla.
Međutim, uvek sam se pitao može li se danas uraditi dobar (profesionalan) snimak tako što bi muzičari ušli u studio i jednostavno odsvirali ono što je potrebno (kao na koncertu), bez ikakvih nasnimavanja, sa minimalnim digitalnim (i ostalim) korekcijama i intervencijama, bez dodavanja virtuelnih instrumenata i sl.
Koliko bi takav snimak bio ozbiljan i upotrebljiv.

"More komotno"
Vi odsvirajte korektno a za ostalo se ne brinite.

Evo jednog zivog primjera da je sve moguce a ovo je snimano samo na dva kanala video kamerom:
http://www.youtube.com/watch?v=DsNFxOOnjgw

pa tesko je definisati taj termin "upotrebljiv snimak". jer ono sto je tebi upotrebljivo moze da bude neprihvatljivo tvom producentu ili izdavacu.
a finalnu rec u snimanju imaju ljudi sa malo visih pozicija iz industrije. snimanje kao na koncertu je vrlo tesko osim ako nisu u pitanju celi orkestri akademskih muzicara koji izvode neko simfonijsko delo. za pop muziku (tu mislim na sve) ce uvek morati da se rade overdubovi, da se nabaci jos neki dobar take, da se dupliraju instrumenti i vokali. vrlo je bitno da li ti studio u kom snimas dozvoljava dovoljnu izolaciju izmedju svih instrumenata. ako ne mogu svi odjednom da sviraju, morace da se overdubuje. ovakvo snimanje i nije toliko lose, zato sto svako moze da se skoncentrise na svoj part vise. mada 99% neiskusnih (studijski) muzicara trazi ako mogu svi zajedno da snimaju zbog vajba.
to nije toliki problem, ali ove digitalne korekcije jesu. ne znam kako je postao standard da sve sto se snimi odmah mora da se rigorozno edituje i konformira jednom tempu.
kvantizacija snimaka je po meni veci problem u digitalnoj produkciji. nekada pomognes malo losijem muzicaru, a nekada ubijes groove odlicnog muzicara. a svi od tebe zahtevaju da odmah cim snimis sve snap to grid. pitch correction (auto tune i sl) je jos jedna od stvari koje su postale standard da cine pola steta a pola ispravljaju greske. niko vise nema prirodan vokal na ploci, sve je masinski ispeglano. da ne pricamo o kompresiji u masteringu koja obezvredi dinamiku kao alat kompozicije.

problem je sto su standardi industrije ponekad drugaciji od necega sto muzicari, inzenjeri i producenti smatraju kvalitetnim i originalnim. originalnim u smislu izvodjenja muzicara, jer ako ti odsviras nesto lepo, a ja uzmem 4 takta i loopujem ih na tri mesta posto ti izeditujem svaku notu i promenim zvuk da ga ne prepoznas, to i je pola tvoje izvodjenje pola moje. sto ne bi trebalo da se radi osim ako me ti kao autor ne zamolis.

Potpis

OV SM
LA PK

Imao sam u vidu pre svega snimanje grupe ljudi koji sviraju akustične instrumente. Ideja je da na snimku zvuče isto kao na koncertu i mislim da se to može postići jedino snimanjem "žive svirke" i tu bi svaka intervencija uglavnom pokvarila osnovnu zamisao.
Inače istorija savremene muzike je puna producenata i izdavača koji su nešto ocenili kao "nekvalitet" i tako ostali zapamćeni kao ljudi koji nisu prepoznali pravu vrednost.
Mislim da je najveći problem u muzičkoj industriji "jurenje" industrijskih standarda a malo poklanjanje pažnje suštini muzike. Čini mi se da je sve manje ljudi koji znaju da sviraju (ili pevaju), a sve više onih koji bi da izdaju nekakav "materijal", a to mogu učiniti jedino ako se njihova "dela" sintetišu u okviru savremene "produkcije" (šta god to značilo).

"Ja sam odveć *mlad* da se miješam u te stvari, ali poslušaj moj savjet": na stranu što svi zajedno mogu da pogube živce (prvo pogreši gitarista, sledeća tri puta bubnjar, narednih pet basista), snimak će imati puno "bleeda", pa ga neće biti moguće editovati. Ako je basista, recimo, pored bubnjara, i na jednom mestu zabrlja, recimo, G, nećeš moći da isečeš bilo koje drugo njegovo G iz snimka i prelepiš ga preko te falš-note, nego ćeš morati da nađeš G na kome i bubanj svira istu frazu kako i na tom falš-mestu (ride, hihat, šta već) pošto basistin mikrofon "kupi" i bubnjara. Isto važi i za potpuno akustični session. Eto, to je jedna od milion nezgodacija sa live jam sessionom.

S druge strane, "Beggars' Banquet" je sniman kao live jam... Ali nije svako Ry Cooder pa da u svakom taktu izvlači pijanog Richardsa iz bule.

Potpis

"Goin' down where Southern cross' the Dog"

Moram da napomenem da ja, iako mi muzika nije prioritetno zanimanje, sviram sa ljudima koji su zaista kvalitetni muzičari.
Sviramo koncerte na koje dolaze ljudi da bi isključivo slušali muziku a ne da muzika bude sredstvo da bi što više pojeli i popili kao što je to slučaj na nekim drugim "koncertima" u kafanama. Kako smo dobro navežbani (a na tome mukotrpno radimo) grešaka gotovo i da nema. Nije veliki problem odsvirati bez greške, a na kraju krajeva, poneka usnimljena greška može dati posebnu draž celoj kompoziciji.
Ono što je meni interesantno je činjenica da pravi profesionalci ne snimaju uživo. Polazim od toga da ako nekim "ozbiljnim amaterima" polazi za rukom da sviraju bez greške onda to vrhunskim profesionalcima ne bi trebao (i ne bi smeo) biti problem. Očigledno je odgovor u naporu i ceni takvog snimanja (ili je malo dobrih muzičara koji su sposobni za tako nešto).
Bilo kako bilo, iz mog ugla posmatranja (tj. slušanja) najveći je užitak čuti živi snimak pa makar on i ne bio tehnički savršen.

Ali u startu nisi napisao o kojoj se muzici radi?Koliko vas ima u orkestru?Sta imate od instrumenata?Snimate demo-snimak ili snimate za neki ozbiljniji projekat?

Potpis

mm

Ma, moje pitanje je bilo čisto teoretsko. Nemam namere da bilo šta ozbiljno snimam (bar za sada) jer, kao što sam rekao, muzika nije moje primarno zanimanje. Sviram inače, klasičnu gitaru (retko akustični i električnu) u kombinaciji sa drugim gitarama, raznim tamburama i mandolinama, kontrabasom, klavirom, violinom, klarinetom. Kažem,uglavnom sviramo koncerte a pitanje sam postavio zato što mi se čini da se previše komplikuje i filozofira u muzičkoj produkciji. To se na kraju krajeva i vidi po onome što se snima i izdaje (nikad bolja tehnika-nikad gori kvalitet muzike u svakom smisli).
Zato nije ni čudo da su svuda po svetu (a i kod nas) sve posećeniji koncerti, i to koncerti na kojima se SVIRA, i na kojima nema laži i prevare, i na kojima je najbolji doživljaj muzike (možda je to i jedina korist od ovakvog stanja u produkciji).Čisto sam se pitao može li se, potpuno jednostavno, preneti takva atmosfera i na snimku ako se snima odjednom i uživo.

PS
Pre tri godine sam sa svojom ekipom snimao par numera za jedan naš film. Snimali smo tako što nas je tonac postavio u jednoj običnoj prostoriji oko JEDNOG JEDINOG mikrofona (šopska tambura, gitara, klarinet i kontrabas).
Snimak je bio fantastičan a urađeno je 5 numera za pola sata.

Generalizujes stvari!Ne komplikuju svi!
Napisao si kvalitet muzike! Hmm...mislis li na kvalitet snimka,produkcije,pesme,aranzmana,gitare?
Drugo,kod nas postoje i dobri muzicari i bendovi koji sviraju zaista dobro,naravno ima i onih koji pojma nemaju,sviraju drugi za njih!Ali pitanje sta si ti uopste cuo od toga,pa mozes da sudis! S obzirom na kakvoj opremi se svira,to dobro i izlazi,a moje misljenje je da ti strani bendovi koji tako dobro zvuce,nije ni cudo kad imaju opremu koja ima cenu da nam se zavrti u glavi.

Potpis

mm

Pod kvalitetom muzike podrazumevam njen efekat na slušaoca (u smislu emocije, energije...).
Upravo i hoću da kažem da kod nas postoje odlični muzičari i bendovi ali se često njihov talenat, znanje i kreativnost izgube negde u "muzičkoj produkciji" jer se stalno jure nekakvi standardi koje mi teško dostižemo i koji nemaju suštinski uticaj na KVALITET MUZIKE.
Znam da mnogi ovde i na slaboj opremi, uživo zvuče neuporedivo bolje od mnogih svojih kolega koji koriste "poslednju reč tehnike u muzici" i siguran sam da se, i na, ne tako savremenoj opremi u studijima, mogu dobro usnimiti.
Inače nisam pomenuo nikakve strane bendove koji dobro zvuče. Čak šta više, većina njih liče jedni na druge i malo je originalnosti i u kompozicijama, i u svirkama i u snimljenom "proizvodu"(čast izuzecima).
Možda je glupo, ali ja razmišljam iz perspektive čoveka koga zanima muzika i ono što ona nosi (neko to oseti a neko ne) i hteo sam da istaknem da se ta MUZIKA može usnimiti i na jednostavan (i jeftin) način (uz malo truda i znanja).
Poenta je-dobra oprema jeste bitna ali daleko od toga da je najvažnija.

Generalno, tako je i počelo sa snimanjem. Više od pola veka istorije snimanja rađeno je sve u jednom mahu. Ako neko pogreši, ponovo. Bez obzira što je moglo da se miksuje i edituje (primitivno, ali moglo je)

Sve negde do šezdesetih.

Muzika je tada postala malo "drukčija".


Voleo bih da čujem tvoj konačan rezultat ako ikad budeš uspeo muziku "live" da snimiš u jednom tejku u studiju...

Meni se posebno sviđaju direktno snimane ploče Peper Adams, Ray Brown za Concorde sa početka sedamdesetih. Maestralno odsvirano i maestralno zvuči.

U jednom dahu.

Znači može.

Tacno...na primer, skoro ceo prvi album legendarnih Beatlesa (Please Please Me) snimljen je u jednom danu, na o-ruk.
Sve do kraja 1963. u studiju Abbey Road postojala je samo dvokanalna tehnologija, pa je ceo bend morao da se snima odjednom. Takav je bio slucaj i sa ostalima. Tehnologija sa cetiri kanala koja ce nedugo zatim uslediti je vec dozvoljavala komotan rad sa nasnimavanjima.

Hihihi, kad se samo setim da su Doors-i snimljeni na 8 kanala. A Pink Floyd mahom na 16.

Mi smo za njih VANZEMALJCI tehnički, a crvići nedostojni grickanja njihovih sanduka... idejno (bez uvrede, čast izuzecima, itd...)

Pozdrav!

_{[Ovu poruku je menjao ton_majstor dana 03.04.2007. u 23:33 GMT+1]}

E upravo je to i moje mišljenje.

_{[Ovu poruku je menjao ton_majstor dana 03.04.2007. u 23:33 GMT+1]}

Kako me je obavestio Stiv Hofman, sve do negde sredine šezdesetih išlo se sa najviše tri studijska mikrofona na cevnu miksetu i dalje na dvokanalni trakaš, pa u master na ploče.

To je radio i Rudi Van Gelder, to su radili svi koji su snimali male bendove. Jedan od njih čije sam ime trenutno zaboravio, snimao je bend u nekoj šupici od priručne prostorije nekog većeg studija (recimo da je to bila sobica gde se isporučivala pošta) - treba li da kažem koliko se, "audiofilski" gledano, danas takvi snimci cene?

Stiv Hofman tvrdi da su Bitlsi i to zbog eksperimentisanja (a sve u trenutku kada im je to tehnologija dozvolila) prvi okačili overhead-ove iznad činela, krajem šezdesetih.

Pitanje je kada je neko prvi "uboo" gitaru u miks pult - električna gitara se, takođe do tih istih šezdesetih snimala sa mikrofonom ispred sopstvenog ozvučenja.



Ipak, ima i ovde malko preterivanja sa koliko se mikrofona šta snimalo. Ima recimo slika sa kraja četrdesetih, Capitol studiji. Peva Bil Ekstajn, prati ga veliki orkestar. Snimaju ploču. Bil ima akustički paravan sa sopstvenim mikrofonom (Altec Lansing ribon) oko sebe, orkestar, opet, zguran u ostalim delovima studija na najnemogućniji način, pored svojih mikrofona. Što će reći da je bilo i tada višekanalnih mikseta.

Već 1932. ili tu negde, postojali su živi radio prenosi. Jedan je pravljen povodom otvaranja Empire State Building-a. Imali su trokanalnu miksetu, jedan mikrofon u prizemlju, jedan negde u studiju i jedan, gore na vrhu zgrade. Tehnički jako golicavo rešenje, jer su mogli da razvuku tolike kablove, hmm...

Podrška priči: sredinom šezdesetih domaći, dakle naš bigbend je u Radio Beogradu kao gostujuće tehničko lice snimao neki inženjer zvuka iz Nemačke.


Kako je to bilo? Čovek je jedno dvadesetak minuta hodao po studiju, osluškivao, vikao, pljeskao rukama, slušao instrumente pojedinačno i orkestar skupno.


Onda je iz koferčeta izvukao jedan Nojman i postavio ga na mesto koje je smatrao za najoptimalnije.


I to je bilo to.


Tvrdi se da bigbend nikada nije bolje snimljen nego tada, tokom tog ekskluzivnog sešna.


P.S. Za mene je jedan od najozbiljnih snimaka bigbenda u skorašnje vreme urađen kao "soundtrack" za film Roberta Altmana "Kansas City". Odsvirano sve u jednom dahu.

Ingeniozno.



_{[Ovu poruku je menjao mmilovan dana 03.04.2007. u 23:36 GMT+1]}

Dakle, BRAVO!

Gde god da idem da radim u TUĐIM prostorima, ovo gore često pokušavam da praktikujem, na užas ili podsmeh domaćina. Mada, samo za pozicioniranje MENE ili sticanje predstave o prostoru, ne i pozicioniranje mikrofona. Za to uvek nemam dovoljno ingerencija.

Inače, TO je "pravi ton majstor"! Taj ume i da snima i orkestar da vodi, jer je obrazovan maltene kao dirigent ili prva violina, a poznaje i ZVUK!

... eh, šta sam se ja ovde rastorokao.

Pozdrav!

_{[Ovu poruku je menjao ton_majstor dana 03.04.2007. u 23:34 GMT+1]}

@viden,
za kvalitet ZVUKA kvalitetna oprema je od presudnog znacaja.A i prostor je extremno bitan. Danas se snimanje "all together" (barem kod nas) izbegava jer je to dodatana komplikacija toncu i producentu (treba dobro 'odvojiti' instrumente, mora biti dovoljno (dobrog) prostora,itd itd...)
Barem su nam tako rekli neki kad smo izrazili zelju da snimamo barem ritam sekciju odjedared...(zbog dinamike, vajba i tako to ):-)

Moliću bez ljutnje na ovo što sledi, ali NeKaDa se MoRaLo snimati sa jednim mikrofonom, a danas može - ali uglavnom nema potrebe (pa su snimanja "svi odjednom" izuzetak). Da su Bitlsi, Flojdi, Dorsi, bilo ko, imali CuBase i Pro Toolse, mislite da bi OdABrAlI da snimaju na "tri pojačala oko dva mikrofona" foru? Pa ti ljudi su, svi odreda, jedva čekali tehničke inovacije da pobegnu od mono zvuka i tako koječega, kupovali su prototipe višekanalnih magnetofona, Melotrone, zloupotrebljavali seckanje trake i tape-loopove, bivali inspirisani Štokhauzenom i Džonom Kejdžom, nisu bili "vintage freakovi" kojima samo dva kanala valjaju...

I tako dalje. Uostalom, ako se sve lepo "snimi po kanalima", lako se može napraviti da zvuči kao da je sve snimljeno u jednom sobičku (stavi se, šta znam, široki reverb na master šinu, recimo), ali ako se sve snimi izjedna, NiKo neće moći da, recimo, postavi kompresor na gitaru i panuje je malo više ulevo, glasu doda malo plate reverba a sneru malo fejzera, i još usput stiša činele, pa onda natenane mrda zvučnu sliku gore-dole, ovde bubanj tiše a gitara jače, tamo vokal gore-dole, bas negde projuri s leva na desnu stranu...

Potpis

"Goin' down where Southern cross' the Dog"