Da li sam u pravu što se bunim na poslu?

Poštovane kolege,

dugo pratim ovaj forum, pa sam rešila da postavim temu da bih saznala druga mišljenja.

Radim u jednom javnom komunalnom preduzeću u unutrašnjosti, po profesiji sam dipl.inž. računarstva i informatike, i primljena sam u tu firmu radi in-house izrade informacionog sistema preduzeća.

Sve bi bilo fino da pored tog posla ne radim i hrpu drugih potpuno (za mene) ponižavajućih poslova: daktilo-poslovi (prekucavanje nekih mašinskih projekata u wordu za potrebe biroa sa 7 dipl.inž.mašinstva), cimanje sa bolovanja i godišnjih odmora za sve moguće bezvezarije tipa: istrošio se ribon na matričnom, crkla disketa, ne mogu da se prijave za rad u aplikaciji (jer im je NumLock bio isključen), provere i slanje email-a i slično. Ponekad ostajem prekovremeno da čekam neki email ili da završavam kucanje projekata, jer mi šef tako naredi, generalni direktor potvrdi moje angažovanje ("stručno" skidanje email-a i "lepo oblikovanje" projektne dokumentacije). Što se tiče izrade aplikacija, za šta primam platu, to sve ide traljavo jer šefovi u firmi ne mogu da se mesecima dogovore oko specifikacije zahteva, a na moje test verzije aplikacija su sistematski "nalazili mane", tako da pored test 3 verzije više nemam živaca da ih radim, a onda mene krive "kako ništa ne radim".

Ajde da me cimaju za probleme tipa: crkla mreža, ne radi server, ne vidi se štampač u mreži i slično, ali ovo prevazilazi sve mere. Napominjem da je izvršena obuka svih zaposlenih u osnovnom korišćenju računara (MS Office i korišćenje aplikacija i štampača), a preduzeće IMA daktilografkinju koja je spora u radu i "nezgodna žena". Ali biro sa dipl.inž.mašinstva ne želi da kuca svoju dokumentaciju, iako imaju dva računara i dva štampača u kancelariji. Jedan od njih je i moj šef.

Prošle nedelje sam se konačno pobunila, šef me ignorisao, bila i kod generalnog, šef me zatim zamrzeo, a sada me i neki zaposleni ogovaraju jer, zaboga, "ko sam ja da odbijam posao". Počela sam i ja da budem "nezgodna", ali to izlazi na loše jer me kolege izbegavaju.

Razmišljam da napustim firmu, ali nemam gde, osim da radim privatno, a posla u unutrašnjosti nema toliko da bi se "pokrila", a imam troje dece zbog kojih ne smem da rizikujem. Ipak mi je plata za sada sigurna i redovna (250 eur).

Molim vas, da li sam u pravu, i ako jesam kako da rešim ovu situaciju?
Ako nisam u pravu, da se pokrijem ušima i da trpim, kad već ne mogu da se izborim sa ovim.

Izvinite na dužini posta, ali moram da čujem mišljenje drugih kolega.

Hvala.

Ja bih mogao da ti napišem listu stvari koje si dosad uradila pogrešno, ali pretpostavljam da ti to ne bi bilo od neke pomoći.

Poznato je da su državne firme Meka za lenje i neambiciozne i pravi pakao za one ostale, tako će biti još jedan određen broj godina (jedan malo veći broj godina ako pobede radikali) i tu ne možeš ništa promeniti.

Dakle, rešenje ti je ili da nastaviš da trpiš, i u toj varijanti si pogrešila što si uopšte talasala i napravila konflikt sa nadređenima - trebalo je da zabušavaš kao i svi ostali, ili da tražiš drugi posao.

Znam da je u unutrašnjosti dosta gadna situacija. Sa druge strane, posla za dobre programere uvek ima, tako da je jedna varijanta da se dodatno obučiš (što priznajem da je dosta teško sa stalnim zaposlenjem i sitnom decom) i probaš da nađeš prvo neki poslić sa strane, pa kad se dovoljno izveštiš i da napustiš matičnu firmu.

Bojim se da ti nisam rekao ništa novo, nadam se da će još ljudi probati da ti pomogne savetima...

Potpuno si u pravu, ali ti tu ne možeš ništa da promeniš. To što si opisala je standarda pojava u (gotovo) svim društvenim preduzećima, pa čak i u nekim privatnim (s tim što u privatnom sektoru obično imaš veću platu i “dodatak na cimanje”.)

Suština je da je kod nas IT kultura (kao i svaka druga kultura) na najnižem mogućem nivou i da se na rukovodećim mestima nalaze neadekvatno obrazovani ljudi (plus lenji, lošeg karaktera, nesposobni za rukovođenje itd.)

U nekoj normalnoj raspodeli radnih mesta nikako ne bi mogao mašinski inženjer da ti bude neposredan rukovodilac već IT menadžer (“Šta ti je sad pa to?”), odnosno mogao bi, ali pod uslovom da se prvenstveno bavi IT poslovima i ima adekvatnu dodatno obrazovanje, a ne da je klasičan mašinac.

Dalje, velika firma bi morala da ima i bar dva tehničara za podršku korisnika, a o tome da bi tvoj rukovodilac trebalo da pozove na razgovor kolege iz svog odeljenja i daktilografkinju, umesto da zavlači glavu u pesak (i verovatno smišlja osvetu), bolje i da ne pričam.

Ovako, on je neadekvatan rukovodilac i to zna, a ti si relativno nova i nisi u prilici da biraš, što takođe zna. Kakvu pravdu tu možeš da očekuješ?

Gledaj “pošto-poto” da se izvučeš odatle. Još nisam čuo da je jedan zdrav zub u vilici izlečio ostale pokvarene, ali zato sam se uverio u činjenicu da tamo gde se nalazi i jedan kvaran, očas posla se i ostali, dotle zdravi, pokvare.

Potpis

Mnogo je interesantnije ne znati nego znati. Kada znamo, svi znamo isto. Kada ne znamo, svako ne zna drugačije.

Zdravo koleginice,
ja tkodje radim u JP u unutrasnjost i potpuno te razumem.

Kada sam poceo da radim imao sam koleginicu dipl.ing masinstva, veoma strucna, inteligentna i sposobna zena.
Odradila je dosta kvalitetnih projekata, ali to niko nije cenio, pocevsi od radnika pa do direktora. Po meni jedini razlog je bio
sto je zena i sto je bila kud i kamo sposobnija od vecine njih. Pre par godina otisla je u Australiju i siguran sam da je uspela.
A njeno odsustvo se tek sada primecuje.

U javnim preduzecima vecina radnika je doslo kao rodjaci, kumovi, prijatelji. Ostalo su ulizice,...znaci nekvalifikovani i neobrazovani.
E ja sam uspeo da te njihove MANE iskoristim.
Ako neko pokusa da mi nesto prigovori ja njemu svo ono njegovo neznanje n@ß.... u nos,
"daj molim te da vidimo sta si ti uradio i doprineo za tvojih 20 godina staza"
normalno nista.

Kao sto rece Jablan "trebalo je da zabusavas kao i svi ostali radnici" bez nerviranja, iskuliras osam sati, odes kuci i uzivas sa svoje troje dece.

Puno srece!!!!

Nije u redu, ali si sama kriva za to...

Nikako da shvatim šta znači 'opis radnog mesta'... Još nigde nisam sreo neki ugovor ili klauzulu u ugovoru koja kaže šta isključivo neki zaposleni može da radi.

Posao svakog zaposlenog je da sluša i izvršava zadatke koje im postavi nadređena osoba. Ako npr. šef traži od neke visokostručne osobe (inžinjera), da radi neki trivijalan posao poput daktilografije, onda je to samo glupost šefa koji trivijalan posao koji može da radi nekvalifikovana sekretarica plaća po ceni sata jednog inžinjera... Ne znam na koji način neko može da bukvalno odbije zadatak koji mu postavi šef, pod izgovorom da to nije 'u opisu radnog mesta', jer ja smatram da bez obzira na kvalifikacije, svaki zadatak postavljen od strane šefa u toku radnog vremena spada pod 'opis radnog mesta', pa makar to bilo i nošenje bureka šefovoj ćerci...

Ako ti ne želiš da radiš te poslove, skreni pažnju šefu na to, i napomeni mu da ti trivijalni poslovi tebi oduzimaju vreme od projekta koji je mnogo značajnij, i da se on može obratiti konkretno nekoj drugoj osobi (daktilografu npr) kako bi završio to što mu treba. Ako šef i dalje nastavi po starom, ti onda ili prihvati to, ili traži drugi posao... Ali moraš samo da shvatis da 'opis radnog mesta' ne postoji nigde...

Ja bih rekao da nisi bas potpuno u pravu. Ti si placena po satu (mislim imas platu koja je proizvod broja radnih sati i cene radnog sata), tako da i kad radis neke nizerazredne poslove to ti se placa po satnici za tvoje obrazovanje, a ne po satnici tehnicara. Prekovremeni rad je zakonski regulisano da se placa za odredjeni procenat skuplje nego normalan rad, tako da ti je i to sigurno placeno, a ako nije treba da trazis da bude. Stavove tipa "ovo hocu a ovo necu da uradim" ne podrzavam.
Sa druge strane, programiranje je umni rad koji zahteva da covek bude potpuno posvecen tome, znaci ne trpi da te neko prekida svakih 5 minuta. Ako je to problem, onda to tako treba i objasniti rukovodiocima. Ukoliko zele da radis i druge poslove u firmi ti im reci da pristajes, ali da od 8 radnih sati prvih 5 bude programiranje kada niko ne sme da te prekida a preostalih 3 si na raspolaganju za druge poslove. Ili obrnuto, moze poslednjih 5 da bude programiranje, nebitno, kako oni zele, samo je vazno da ujutro znas koliko ti je period programiranja za taj dan i da niko pa ni generalni direktor ne sme da te prekida dok programiras. Moj brat od tetke radi u velikoj programerskoj firmi. Kad je firma pocela sa radom, direktor je imao obicaj da svako malo zove ljude u kancelariju na konsultacije. Medjutim, objasnili su mu da je to veliki problem i sada kada direktor smatra za shodno da obavi razgovor sa radnikom, on posalje poruku tipa "molim te da u toku dana kada nadjes vremena dodjes u moju kancelariju na razgovor". Znaci "u toku dana", a ne za 15 minuta kao ranije.

Potpis

Samo ti sinko (administratore) radi svoj posao.

Zenula si stvar u pocetku. Prosla si upravo onako kako prodje svako ko udje u drustvenu/drzavnu firmu i u startu ne zauzme odgovarajuci stav a sve je u stavu.

Onog momenta kada si prihvatila da uradis jedan daktilo posao, zavrsila si sa svojim statusom u firmi.

Morala si odmah da se distanciras od takvih poslova i da se angazujes da radis ono zbog cega jesi zaposlena. To naravno ne znaci da ne treba da tu i tamo ponesto i otkucas ali samo ako za to imas vremena i ako nemas nista prece da radis.

Pogresan potez ti je bilo to sto si krenula djonom. To je razumljivo kada te izvedu iz takta ali upravo si postigla suprotan efekat. Takve probleme moras da resavas takticno i promisljeno.

Probaj sa sledecim:

- ako jos uvek nemas neki konkretan strucan zadatak da radis, izmisli ga sto pre i pocni da ga radis. Ako takav zadatak imas, prioni na njega i potrudi se da da se vidi napredak i rezultati.

- kad god ti traze da uradis nesto sto ne zelis da radis, zaboravi na "necu". Uvek nadji neki dobar razlog da to ne uradis ili da ne uradis odmah. Najbolji razlog je to sto radis neki drugi, vazniji, posao. "Necu" ne sme da postoji u tvom recniku.

- sve poslove koje ne zelis da radis jer su ispod nivoa tvog radnog mesta radi tako da te najmanje opterecuje. Ako traze da nesto otkucas otkucaj to ali se nemoj se truditi da to bude sredjeno kao kada sebi kucas, nego skrljaj tako da ne mogu da kazu da nisi uradila i uvek sto vise otezi.

- kada te zovu a na odmoru si, uvek nadji neki ozbiljan razlog zasto ne mozes da odes u firmu: nisi u gradu, imas goste i slicno.

- uvek dobroproceni koliko je bitno to sto traze od tebe i ako zaista jeste vazno, uradi im. Izbegavaj samo one poslove koji su nevazni a narocito ako ima ko to moze da radi i kome je to posao.

- sefovima se zali da te zatrpavaju nebitnim poslovima tako da ne mozes da radis na onim bitnim.

Evo i mene,

tzv. "softver-specijalista, projektant IS, administrator sistema, baze podataka i mreže, programer, stručnjak za kompjutere, hardver, softver, mrežu", a u "slobodno vreme" diplomirana daktilografkinja, email stručnjak, internet-guru, dizajner, webmaster, crtač, alfa i omega Javnog komunalnog preduzeća takođe u unutrašnjosti, bez koga ne može da prođe ni dva radna dana da me ne pozovu sa: bolovanja, letovanja, odmora, selidbe, službenog puta.... radi: diskete, emaila, daktilo poslova, rezanja CD-a, potrošenog tonera u laseru, i svega ostalog i sporednog, a posao koji treba da radim (razvoj IS firme) stoji li stoji.

Kako pokušavam da rešim problem? Pravim nove kontakte u gradu i šire, sa ljudima koji bi RADILI posao za koji su ŠKOLOVANI, i polako radim na napuštanju ove *ebiševine.

Ja sam moju diplomu teško stekao da bi mi se neko po*rao na nju i tutnuo mi 100 stranica daktilo poslova. Cenim sebe i svoje znanje, u svađi sam sa pola firme zbog toga, ali kad preduzeće čini 80% neobrazovanog kadra, 15% obrazovanog ali sa kretenskim razmišljanjem, i 5% normalnog sveta, nema 'leba. Bije me glas da sam "mrgud", "nisam za saradnju", "neradnik", i to mi mnogo smeta, zbog toga sam razočaran, ali šta da se radi.

Apsolutno si u pravu što te pogađa to što radiš poslove koji ti nisu u opisu radnog mesta, a vidiš da ljudi koji treba to da rade lenčare. Nisi u pravu što još ne planiraš i ne radiš na izlasku odatle. Ja isto imam troje dece, ali MORAM da rizikujem da bih ostao normalan. Ovako dolazim kući razočaran, nervozan, ubijen u pojam, nisam ni za sebe, ni za ženu, ni za decu. Radim popodne, uveče i noću sitne posliće, širim mrežu saradnika i klijenata i čekam momenat, kritičnu masu poslova da napravim transfer iz firme.

Dajem ti savet da se ne nerviraš i ne ubijaš u pojam zbog toga (mada sam i ja isti takav), ali znam da bi tako trebalo. Radi na sebi, iskuliraj kretene, ali ćeš time sigurno navući neprijatelje na sebe. To ti je današnja Srbija. Svako preduzeće i kolektiv je država u malom, to se 1000 puta pokazalo.

edit: ""

_{[Ovu poruku je menjao phatsa dana 29.06.2006. u 20:00 GMT+1]}

Jedno pitanje - ako si zasita svoju diplomu "tesko stekao" i ne zelis da ti se neko "se*e" na istu, izvini a zasto si ti odabrao posao u nekom Javnom Komunalnom Preduzecu, tj. leglu
veza, negativne selekcije i nerada? Kakva je to osoba koja ceni svoje tesko steceno znanje a prihvata da se zamajava sa polupismenim svetom kojima su IT potrebe na nivou uprave grada Mbabanea?

I to uz ovaj portfolio:



Mislim... ono... ako si dobar u svemu ovome sto si naveo, ne verujem da ti je neki tezak problem da se zaposlis privatno, zar ne? Sta te sprecava? A sta mislis recimo o pruzanju istih usluga privatno kao agencija?

Izvini ako ova poruka zvuci uvredljivo - nije mi ni najmanja namera, samo mi je malo nelogicno da se neko ko istice svoje kapacitete zadovoljava nekakvim JKP-ovima pa jos se i zali na iste. Mislim nije problem do njih - ti njih promeniti neces, kao sto ih nece promeniti ni 1000 sposobnih ljudi - bolje gledaj da odes negde drugde.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

"Vrsta i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja" , jedna je od stavki u Ugovoru u radu (čl.33, Zakona o radu RS)

ne, ne... nisi razumeo.... to su samo poslovi koji se od mene zahtevaju da radim u firmi, bez pretenzija da sam stvarno stručan u svemu tome. Hteo sam da kažem da sam "one man show" koji mora sve da zna i u sve da se razume, jer rukovodstvo firme to očekuje. Ta rečenica je bila više radi podsmeha samom sebi. Ipak nisam toliko neskroman, taman posla da se tako razbacujem.




nema drugo u našemu gradu, pre toga sam radio u još gorem društvenom preduzeću... zato jurim da počnem nešto sam, pa dokle stignem. A što sam još uvek u gradu? Privatni razlozi, nažalost.

Drugo:
U ugovoru o radu koji sam potpisao, stoji opis poslova + sistematizacija preduzetja podrazumeva i opis poslova svakog radnog mesta.

A da li ta stavka govori da zaposleni može obavljati samo i isključivo te poslove koji su navedeni u ugovoru?

Ivane, čini mi se da predugo nisi u Srbiji, a i dok si bio pretpostavljam da si živeo u Beogradu, a ne unutrašnjosti.

Bez namere da bilo koga opravdavam, pokušaću da ti opišem klasični životni put jednog provincijskog inžinjera:
1) Upišeš faks u Beogradu, matori te finansiraju
2) Ako nisi previše razmažen a ni preterano imućan, pređeš u studentski dom
3) Sa manjom ili većom ažurnošću privodiš fakultet kraju. Ovde treba napomenuti izrazit nedostatak prakse na našim fakultetima, često i nevezanost samih programa za privrednu delatnost za koju se "obučavaš". Takođe, među ljudima sa kojima se družiš (mahom kolege) ima jako malo ljudi koji imaju neku sopstvenu inicijativu oko samostalnog usavršavanja i/ili šljakanja tezgi bliskih oblasti u kojoj radiš. Dakle, nemaš baš na koga da se ugledaš.
4) Pri kraju fakulteta izbacuju te iz doma, moraš da se vratiš kući.
5) Posle godinu dve tri mučenja, uspevaš da diplomiraš. Za to vreme sa svojim ukućanima jedete jedni drugima džigericu.
6) Juriš bilo kakav posao bilo gde u svom gradu. Ne počinješ svoj biznis jer jednostavno ne znaš kako se to radi niti imaš nekog u bližoj okolini na koga bi mogao da se ugledaš. Većina tvojih poznanika i komšija živi od neke vrste državne milostinje i boji se privatizacije kao đavo od krsta.
7) Zaposliš se (preko veze naravno) u JP.
8) Pizdiš ostatak života.

u nasoj zemlji nista legalno ne mozes da preduzmes sto se toga tice,jedino ako te fizicki zlostavljaju mozes da probas,
mozes samo da cutis i trpis,da se dovijas i smisljas nacine kako da
sebi olaksas zivot,u medjuvremenu trazi neki drugi posao,i kad ga nadjes(drzim ti palceve) naj*bi im se keve,
ovo je crna zemlja...

Pa dobro sve to dalje sto si napisao stoji - ali danas je drugo vreme, postoji Internet, postoje potpuno novi zahtevi malih firmi, drzavne firme polako nestau - vidim ljudi znaju da se koriste netom, postoje pozitivni primeri i na ovom sajtu kao sto rekoh na temi o Burnoutu - dakle postoje ljudi koji rade privatno i imaju biznis model koji im omogucuje zivot i to se moze videti i moze ih covek pitati/nauciti nesto od njih.

Nije bas kao 90-tih godina.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Mislim da je vrlo jasno, "poslovi koje zaposleni treba da obavlja" - ono za šta se sklapa ugovor o radu i za šta je zaposleni plaćen.

Sve ostalo je, manje više, dobra volja zaposlenog, pritom podstaknuta strahom od poslodavca. ;)

Naravno, da se ponekad uradi nešto i sa strane savršeno je normalno i razumljivo i svako je ponekad doneo kafu kolegi i slično.

Ali da to prećutno postane deo svakodnevnih obaveza, to je loše i postavljačica teme ima savršeno pravo da se žali.

Živo me zanima kako bi danas moj privatni poslodavac mene naterao da nosim burek osobi X, čisto iz njegovog hira i razloga što nema ko drugi.
Pretnjom otkazom? :)

Tako je, ali se navike i pogledi na svet ne menjaju u kasnim dvadesetim i ranim tridesetim godinama života, već dosta ranije. Tek od generacija koje danas završavaju srednju školu i upisuju fakultete optimisti među nama mogu očekivati neku masovniju promenu nabolje u smislu preduzimljivosti.

Ne slažem se. Znam dosta ljudi koji su odrasli i vaspitavani u komunističkom sistemu, pa su itekako uspešno promenili navike u svojim 40-im i 50-im godinama. U današnjem svetu je neophodno da se uči celog života i izgovorima kako posle tridesete opada sposobnost za usvajanje novih znanja i navika niko više ne pridaje značaj.

Potpis

IOCC

E kad biste jos radili toliko koliko ovdje pricate...

Potpis

Blog - baze podataka
---------------------
Oracle OCP DBA (9i & 10g)
Oracle Database: SQL Certified Expert
Oracle OCP Developer
Certified MySQL DBA

Pričamo o različitim stvarima. Naši emigranti tamo nemaju drugog izbora do da se prilagode (a i sama činjenica da su emigrirali govori o tome da su preduzimljiviji od ostatka raje ovde, tj. nije ti dobar statistički uzorak). Tamo gdegod čovek da se okrene vidi preduzimljive ljude koji se bore za svoje mesto pod suncem. Ovde gdegod da se okrene, vidi sive ljude slične njemu koji muzu majčicu Srbiju i ceo život samo kukaju.

Hm... pa ni za samo čitanje napisanog ne treba mnogo manje vremena... :)