Neka masa ( pa i voda ), na nekoj visini ima potencijalnu ( gravitacionu ) energiju. Vise od toga nemozes izvuci sta god radio (sa izuzetkom transformacije mase u energiju)! Koeficijent koji pominjete se odnosi na turbinu i ima najveci uticaj kod hidrocentrala. Mi imamo drugu situaciju.
Ova pocetna energija se u vodovodnoj mrezi pretvara u kineticku i pritisak ( Bernulije). Usput se gube pritisak i visina ( Darcije ). Posto fluid rotira, Bernulije se dodatno komplikuje. Svaki ventil ili prigusnica dalje utice na energiju ( merenje ili Rejnolds ). Dalje uticu oblik cevi ( Kolebruk ), trenje sa zidovima ( Prandl-Karman ), visina hrapavosti ( Rihter ). Turbine su za sebe cela jedna nauka. Razni oblici lopatica, brzine, brizgaljke.
Postoji mogucnost da se nanize veci broj turbina na red, ali ima jedan problem. Prva turbina ce iz vode odneti 75-95% energije. Sledeca turbina radi u posve drugacijim uslovima. Ona ide bitno sporije i ima posve drugaciji oblik. Treca po redu vec cedi suvu drenovinu. U praksi su takvi sistemi korisceni na parnim turbinama brodova pocetkom XX veka. Ali tu se radi o stisljivom fluidu koji pri tom menja i temperaturu ....
Ja sam strujas i mogu zamisliti sta bi mi tek neki masinac rekao o ovim pokusajima da se izracuna energija nase makete. Da se dogovorimo da toga nema. U suprotnom vec bi imao turbinu umesto cesme u kupatilu.
Jovanovu formulu ne sporim, i ja je koristim. Ali, .... naleteo sam kod mladih istrazivaca na pitanje odkada je vat = metar na cetvrti u sekundi! Od tada pazim sta pricam :-)
U padu jednog carstva stradaju svi, tako je uvek bilo, tako će biti i sada. Verovatno će posle svega ovoga
biti formirani neki novi blokovi, nova uređenja. A mi? Eh, a mi..
Mini hidro centrala (alternatori)?
Re: Mini hidro centrala (alternatori)?
