Operativna pitanja RNID

Sve je to s parama komplikovano. Treba jednostavno da postoji odredjena nadoknada za registraciju domena, koja ce namenski da se trosi za odrzavanje YU TLD i to je to. Kakva komercijalizacija, registri, profiti, marze i druge komplikacije.

Nas TLD je toliko mali da nema mnogo smisla od njega praviti bauka, kao, toliko ima posla oko njega da mora da se outsoursuje posao nezavisnim firmama. Ne treba od TLD praviti biznis, nego odrediti tarifu koja je dovoljna da pokriva troskove, a nema komercijalni karakter, i tako zatvoriti finansijsku konstrukciju. TLD bez problema moze da funkcionise kao i svaka druga vladina agencija, s tom razlikom da moze sama da pokrije svoje troskove.

Kompletna admnistracija registracija moze da se odradi potpuno automatizovano kroz jednu web apliakciju cak i ne toliko fensi kakve koriste pojedini registri za com/org/net domene. Tu prosto nema potrebe za ikakvom komercijalizacijom osim ako nekome upravo to nije interes.

Svedoci smo koliko je prljavih stvari izrodilo to sto su com/org/net domeni komercijalizovani, i kolika tu nastaje jagma za pare. Ne vidim razlog zasto bi smo to sebi priredjivali.

Interesantno je da niko od nekoliko grupa koje su izlazile sa svojim predlozima resenja yu tld-a nikada nije izasao sa finansijskom konstrukcijom kao kljucnom informacijom kjom moze da opravda svaki plan finansiranja. Meni se sve nesto cini da, kada bi se napravila finansijska konstrukcija, ispostavilo bi se da tld uopste nije ni skup i ni komplikovan.

Toliko puta je potezano pitanje organizacije yu tld-a i svaki put je postavljeno mnostvo kriticnih pitanja na predloge, koji su uvek ostajali bez konkretnih odgovora. I svaki put kad se ponovi akcija za yu tld, uvek se provlace ista pitanja i isti problemi na koje niko da odgovori i tako opravda svoje predloge komercijalizacije cele te price.

E da, registraciju domena treba osloboditi poreza.

Ovo sa skupstinom deluje prilicno neozbiljno. Kako neko misli da obezbedi ispravan sastav te skupstine, koji ce zaista da zastupa interese korisnika YU TLD-a. Jedini ispravan kriterijum bi morao da bude taj da skupstinu cine svi korisnici YU TLD-a, dakle ko god registruje domen, postaje clan.

Meni je interesantno da je i ovaj put cela akcija zapoceta nepotpunim i nekompletnim dokumentovanjem stvarne ideje i stvarnih namera predlagaca. Niko ko nije od ranije upucen ne moze da vidi celu sliku i shvati o cemu se tu u stvari radi.

Terbalo bi to uraditi posteno, prvo napraviti projekat u kome bi se analiziralo tekuce stanje, i problemi i predlozila konkretna resenja (zaista mislim konkretna, jer do sada smo slusali samo pausalne i proizvoljne ideje) sa konacnim planom poslova i planom troskova, da se lepo vidi sta to treba da se uradi (i nabavi) da bi TLD mogao da funkcionise, koliko to kosta i sta je sve potrebno za njegovo odrzavanje i koliko to kosta.

Nikada niko nije napravio i objavio nikakav dokument te vrste. Ne zna se kakva je oprema potrebna, kakav softver, kakva komunikaciona infrastruktura, koliko kadrova za administraciju i ostale poslove, i koji su strucni profili zaposlenih potrebni. Apsolutno nista od takvih podataka nije nikada prezentovano javnosti, ali se konstantno prica kako je to komplikovan, obiman i skup posao, kako to ne moze da radi jedna agencija nego mora da delegira taj posao komercijalnim dobavljacima tih usluga i sta ti ga ja znam sta sve ne. Na sve nacine se pokusava da se adminstracija YU TLD prebaci na polje komercijale i da se sto vise posla prebaci sa agencije na druge firme koje bi to radile komercijalno. Kad se sve sabere, sta ce onda biti posao administratora YUTLD domena? Da rade redovan bekap?

Umesto toga, od javnosti se trazi da komentarise Statut udruzenja, koji je najmanje bitan i u krajnjem slucaju i nepotreban dokument. Skrece se paznja sa zaista bitnih pitanja: koliko to kosta, ko to treba da radi, koliko ce to kostati kajnjeg korisnika i ko treba da odlucuje o nacinu kao ce se organizovati taj posao i kao ce se zastititi interesi krajnjih korisnika. Nude se poluresenja bez ikakve predstave kakvo je njihovo mesto u celoj prici o YU TLD, zanemaruju se bitna pitanja, ali ona koja su NEKOME bitna se uvek isticu u prvi plan i razradjuju do detalja, kao sto je recimo cela ideja da se domeni komercijalizuju. Kome su ta pitanja bitna, nije tesko pretpostaviti: onima koji na tome treba da zarade i onima kojima treba da sto manje rade.

Trosak odrzavaja TLD (po jednom domenu) je tako mali, da ce vise da kosta administracija i "papirologija" koji su neminovni, ako se taj posao delegira trecim licima i to jos neogranicenom broju njih.

I onda se od javnosti trazi da ona da na sve to svoj komentar i nadje eventualne greske u datom predlogu? Kako ce to da uradi neko ko iz predlozenog uopste ne moze ni da shvati o cemu se radi?

Internet domeni su javno dobro iogranicen resurs. Ne moze se time raspolagati demokratski, uz uticaje lobija i bez ikakve kontrole drzave. Ne moze o TLD da se odlucuje glasanjem (bilo stvanim bilo kupljenim glasovima). Tu mora da postoji nacionalna strategija iza koje stoji drzava, a sa resursima treba da raspolaze grupa strucnih ljudi koji ce da rade u interesu drzavnog resursa i interesu korisnika tih resursa, na taj nacin da u sto boljoj meri zadovolje i jedno i drugo.

Kada bi proslo ovo ovako kako je predlozeno, to bi bio prvi takav resurs koji bi bio potpuno prepusten volji mase, a u su stvari bi TLD kontrolisala uska grupa komercijalno zainteresovanih subjekata. Tako nesto ne bi trebalo dopustiti.

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 25.03.2006. u 19:19 GMT+1]}

@broker

Operativnim pitanjima (koliko ljudi treba da se obavi neki posao, da li je potrebno imati pravnu/knjigovodstvenu/tehničku službu ili se to može outsource-ovati, da li kupiti Cisco ili Huawei rutere itd itd), kao i finansijskom konstrukcijom koja će obezbediti realizaciju aktivnosti, baviće se oni koji će osnivanjem organizacije preuzeti odgovornost za njeno funkcionisanje.

Statut te organizacije sada je na raspravi.

Ako si zainteresovan, pošalji komentare.

Ako si zainteresovan da preuzmeš odgovornost, pojavi se na osnivačkoj skupštini.

Što se tiče teorija zavere koje pominješ u svom komentaru, mislim da one nemaju podlogu u realnim činjenicama (najbolja svetska praksa, iskazane dobre namere aktera uključenih u ovaj proces, otvorenost celog procesa itd).

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 25.03.2006. u 19:18 GMT+1]}

@twiddle - nisam pravnik, nije mi blizak nas pravni sistem, pa ti ne mogu dati gotovo resenje. Ali, sedne se sa jednim ili vise advokata i kaze se:

- udruzenje (ili koji god statut bude imalo), treba da bude u potpunosti ne zavisno od vlade, institucija, drugih firmi, pojedinaca, bilo koga;
- udruzenje treba da dobije od ministartsva (ili nekog udruzenja zastite potrosaca, ili slicne institucije) planove za ostvarivanje registracije i odrzavanja .yu zone u smislu:
- nakon (ispravnog) zahteva, domen mora biti registrovan u roku od 24h;
- transfer domena ne sme da traje duze od 48h;
- promena vlasnistva domena ne sme da traje duze od 24h;
- cena domena, ne sme da prelazi xx din (uz dozvoljene izmene u slucaju da dinar padne i slicno) - mozda cak napraviti da registraciju domena u % izrazavati i slicno;
- udruzenje mora traziti i sagledati potrebe savetodavnog tela koje cine svi ovlasceni registri (ISP-ovi, pa ako zeli i pekar bole, dokle god ispunjava tehnicke uslove registracije);
- udruzenjem rukovodi direktor, koji je direktno odgovoran za rad i odgovara gore navedenoj instanci koja nalaze pravilnik registracije domena;

i to je to. Kada se to stavi i oformi na papiru, tek onda moze da se prica o drugim stvarima. Ovo je, jos jednom - moj stav i pogled na ovo. 100 babica - dete kilavo.
To su pravila, dokle se god to postuje i dokle god savetodavno telo ne ulaze teske primedbe - sve radi kako treba. Ako savetodavno telo ulozi zalbu na rad, onda treba da gore navedeno udruzenje (potrosaca, ili ministrarstvo ili whoever) zameni direktora ili sve radnike ili sta vec (u zavisnosti od zalbe). A da to isto telo, ne moze to da uradi, bez zahteva ISP-ova...

To je dakle to.

@broker:

A sta cemo za 5 godina...? A 10? A 20? Ako se postavi kako treba, ISP-ovi ce u roku od 4-6 sati nakon podnosenja zahteva za hosting paketom X biti u stanju da musteriji daju user i pass potpuno spremnog paketa. Verujem da ce mnogi ISP-ovi to komercijalizovati. Barem se u svetu pokazalo i u tom pogledu ne verujem da cemo biti izuzetak, da je domen samo osnova. Nijedan ISP nije nikada zaradio samo na registraciji domena, vec bas na uslugama koje mozes na domenu da ponudis (hosting, mail, streaming, spostveni control panel, ma sta god pozelis. I to se naplacuje, na tome se obrce love. Ali ne moze ako domen ne radi. Nema osnove. Ne mozes da ponudis hosting, niti bilo sta od navedenog onda... I sta onda, kroz 10 godina, bude srece i pameti, pa Srbija ima 1 milion registrovanih domena. Hocemo onda da zaposlimo jedno 45-50 plavusica da kuckaju po ekranu, jer jbga, nismo znali da moze 1 milion domena da se registuje :)

O opremi je prerano pricati. Tu se u 5 godina, koliko RNID pokusava vec da se oformi, malo sta promenilo. Umesto 1 GHz je sada 3 GHz, umesto 512 MB ram je sada 2 GB ram... Ni razlike u cenama ne verujem da su prevelike. Za ljudstvo - zavisi od toga, hoce li 8 sati kuckati rucno domene ili ce se to automatizovati... Kada se tek dodje do tog dela, tu se lepo baci pogled levo i desno, pogledas kako su drugi ispekli zanat i to primenis. Mozes sam da pises program od pocetka, a mozes i da primenis vec postojece (besplatno ili licencirano) resenje. Zamisli sad - evo ti nov posao: RNID ima automatizovan proces registracije, firma X se pojavi i ponudi ISP-u: vidi nas program intergrisemo u tvoj postojeci program i mozes automatski da registrujes .yu domene. Ako RNID nesto promeni, ti dobijes patch od nas, kliknes 2 x na next i spreman si... :)

Ma ajde bre, jos se puzi u svemu tome. Malo ko (ako i iko) razume koliko je to u stvari zaista obiman posao, da se dobro postavi. A jos manje, koliko stvari oko tog procesa moze da se postavi na noge i da se i profitira ali i da se krajnjim korisnicima pomogne. A sto je najgore - imam utisak da niko i ne slusa. Verovatno sa razlogom, samo ja naivan (i daleko), pa ne vidim...

Poz,
Sale

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 25.03.2006. u 19:18 GMT+1]}

---

Prvo i osnovno, RNID ne može da egzistira u vakuumu, pa da ne zavisi od bilo koga. RNID se osniva kao odgovor na određene probleme, od strane određenih 'stakeholdera' i sa ciljem obavljanja određenih funkcija. Dakle, ne samo da organizacija zavisi od angažovanja velikog broja drugih, nego i drugi zavise od pouzdanog i stabilnog RNID. Dakle, RNID ne treba i ne sme da beži od stakeholdera ili da se ponaša kao da oni ne postoje. RNID mora da prihvati postojanje različitih interesa i stvori odgovarajuće mehanizme za njihovo artikulisanje. Ako uspemo u tome, dobićemo registar koji je pouzdan i odgovoran zajednici.

Što se tiče odgovornog i efikasnog poslovanja organizacije (registracija domena), nadzor nad time može i mora da obavlja neki organ koji odredi vlada. Ova nadzorna funkcija biće predmet posebnog pravnog akta (ugovora/sporazuma/itd) između vlade i RNID. Pošto se radi o nadzoru, siguran sam da će jedan deo tog ugovora precizirati šta će se desiti ako se nadzorom utvrde nepravilnosti (upozorenja, određivanje privremenih mera itd).

To je jedno od mogućih rešenja. Drugo moguće rešenje je bliže integrisati pomenute stakeholdere u strukturu organizacije. Trenutni statut predviđa da pomenuti stakeholderi čine skupštinu, koja bira upravni odbor, a upravni odbor imenuje direktora.

...u svakom slučaju, oba predloga su sada na stolu i radna grupa će ih razmotriti pre donošenja konačne odluke.

Postojanje direktora predviđeno je trenutnim statutom.

Ne vidim gde su tih 100 babica. No, čak i da ih ima, ja ne vidim drugu alternativu nego da porodimo to dete, pa da ga ljuljamo... drugo rešenje je sedeti skrštenih ruku i tolerisati status quo.

Ja i dalje ne vidim kako se na taj način izbegava "kidnapovanje" institucije saveta od strane uskih interesa? Koji mehanizam tom savetu obezbeđuje zaštitu od situacija koje si opisao u svojoj prvoj poruci?

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 25.03.2006. u 19:18 GMT+1]}

1. oni daju samo savet, dakle nista ne odlucuju, pa ako se i nadje neka trula jabuka medju njima, spona izmedju njih i RNID-a mora to da isfiltrira;
2. to savetodavno telo cine svi ISP-ovi, prema tome, gledajuci da je njima u interesu da ne preovlada monopol, takav zahtev nece nikada ni doneti (ili uloziti sumu novca da pokusaju da dobiju vecinu na ovaj ili onaj nacin, kad ih prva tacka gore zaustavlja).
3. nije u (materijalnom) interesu organa koji bude izmedju RNID-a i savetodavnog tela da jedan pojedinac preuzme kontrolu. Mogu oni da glasaju i da daju savete, ali ako pomenuti organ to ne odobri, onda nista od toga.
Svakako, ovaj organ ne sme da ima nikakve veze sa samom registracijom domena i moze ga ciniti recimo telo sastavljeno od 5 prominentnih ljudi SCG (iz raznih oblasti - ekonomija, politika, informatika, agrikultura, nebitno...).
U ovom slucaju, ISP se zali, kaze registracija ne traje predvidjenih 24h nego 5 dana i odatle se kotrlja loptica dalje. Nisam nikada rekao da ISP-ove treba iskljuciti iz dela i rada RNID-a, jer jedno bez drugog su nista. Ali cenim da im se pridaje prevelika moc odluke.

Ako im se da moc (skupstini, sastavljenoj od ISP-ova) da sami odlucuju, evo ja cu prvi da dodjem, da na svakog iz moje familije otvorim po jednu firmu i lepo sam registrujem sve .yu domene, jer me u tome niko ne sprecava. Svaka od firmi je legitimna, placena clanarina, a posto samo ja mogu da registrujem domene (posto sam to izglasao sa 51% glasa), onda cu lepo da stavim jedno 50-ak evrica po domenu godisnje (za nove) i jedno 200 evra za produzeta (30.000 * 200 = mashala) i da krckam lovu... Mozda se na to i cilja, pa ce onda svi ISP-ovi da pokusaju isto, odjednom ce da se pojavi 7.000 ISP-ova, svaki plati po recimo 100 evra clanarinu... I to je lepa lova.

Jednostavno, u navedenom statutu, ne vidim mehanizam koji bi to nekome zabranio? Mozda i postoji, ali nije u domenu pomenutog statuta. Ako je tako, onda bi zeleo da mi se to i objasni i predoci, da ni ja ne trosim reci bez veze i pravim ovde pometnju ;)

I jos nesto - po cijem primeru je radjen ovaj status? Primere koje ja iznosim su Holandskog registra. Spanski registar je u kompletnom nadzoru vlade (ministartstva turizma) i birokratski sistem registracije domena je uslovio da drzava od +/- 45 miliona stanovnika do novembra 2005 imali oko 30.000 reg domena, a nakon liberalizacije se to za 10 x povecalo do danas! Nemci - vrlo slican sistem holandskom. Australija - komercijalizovano, .au odrzava nezavisna organizacija (tipa RNID), 7 poddomena je dato mandatom firmama (sa cini mi se izuzetkom edu.au koju odrzava tehnicki fakultet i .gov.au koji odrzava neko ministrastvo pri vladi).

Dakle - cije iskustvo lezi u predlogu gore navedenog statuta? Ili je koncept tek smisljen? Ako je tek smisljen - zasto nije do sada korisceno iskustvo drugih? Jeste li makar pogledali kako drugi to rade?

Evo, da vam pomognem:

francuzi (ISP i krajnji korisnik je _savetodavno_ telo!) (62 miliona ljudi)
australija naming policy i njihovi statuti i jedna lepa prezentacija preuredjivanja australijskog NIC-a (20+ miliona ljudi)
dalje, Italija ovde i ovde (58 mil ljudi)
Ne moramo cak ni tako daleko, evo Hrvati rade to ovako. Oni su od 2000 do danas registrovali 30.000 domena. Verujem da ce do 2010 dostici pola miliona, ako ne i vise...

Eto, toliko...

Poz,
Sale

Mod: Popravljeni url tagovi

<sub>[Ovu poruku je menjao Slobodan Mišković dana 22.03.2006. u 20:10 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 25.03.2006. u 19:18 GMT+1]</sub>

---

Pazi, bilo bi lepo da se oni koji ovde učestvuju u diskusiji prvo upoznaju sa ostalim dokumentima priloženim u preostale 3 teme pokrenute na forumu. SmileBG - ništa na tvoj račun - ali ti ovde raspravljaš o hipotetičkoj situaciji koja i ne potpada pod Statut RNID već je regulisana Pravilnikom o dodeli yuTLD na koji imaš link u preostalim temama na forumu.

Slično važi i za broker-a - Statut ne treba da reši tehnička pitanja već organizaciona.

Po meni glavna pitanja (problemi) vezani za Statut su:

1) ko će činiti Skupštinu RNID (naravno ne osnivačku) . Lično smatram da bi rešenje po kome bi samo Registranti (ovlašćeni "preprodavci") činili Skupštinu bilo loše bez uticaja kako korisnika tako i vlade i nevladinog sektora.

2) koje će telo posredovati u slučaju sukoba/nesporazuma na relacijama korisnik - registrant, (potencijalni) registrant - strukturaRNID i slično

Ako bi se našlo mesta za rešenje koje bi odgovorilo na ovakve izazove ja bih lično u potpunosti podržao takav Statut RNID.

<sub>[Ovu poruku je menjao vbraca dana 23.03.2006. u 08:34 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 25.03.2006. u 19:18 GMT+1]</sub>

---

slazem se, ali sada izglasana struktura ce diktirati (u dobroj meri) i sve ostalo sto dolazi (tehnika, ljudstvo, oprema itd...).
Da si zagledao linkove koje sam ostavio, video bi da svaka struktura ima drugacija tehnicko-administrativna resenja. Ono sto se sada donese, trebalo bi da vazi makar 5-10 godina, a ako je srece do tada ce biti makar pola miliona domena. Samim time, celokupna organizacija, tehnika, administracija, ljudstvo treba to da podrzi.

Slazem se - statut je prvi stepenik, ali ajde da pogledamo malo i na treci, cetvrti stepenik, dok jos nismo krenuli, mozda su trule stepenice, pa svi propadnemo...

Takodje, primetite, da gotovo ni jednim NIC-om ne upravljaju sami 'kupci' usluga istog!

Poz,
Sale

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 25.03.2006. u 19:18 GMT+1]}

---

Nacionalni internet domeni su javno dobro, to jest resurs koji mora biti u nadleznosti i pod kontrolom drzave. Ne moze drzava to da da nekoj nevladinoj organizaciji da njime upravlja, kao sto se to ovde predlaze.

Druga svar, kada su domeni u pitanju postoje samo dva interesa koje treba pomiriti: interes drzave kao zastupnika javnog resursa i interes krajnjih korsinika tog resursa. Nijedan treci interes ne sme da ima uticaj na nacin upravljanja i koriscenja resursa.

Ne trebe mesati internet provajdere u sve ovo. Oni nemaju nikakve veze sa raspolaganjem internet domenima. Oni mogu, kao i da sada da svojim korsinicima nude uslugu registraciej domena u paketu, i nema nikakve potrebe prenositi im neka specijalna ovlascenja. Ako se uzme u obzir da je normalno da ce NIC imati web aplikaciju preko koje se vrsi registracija domena, potpuno je nebitno ko ce tu aplikaciju korsititi: provajder u ime svog korisnika ili korisnick direktno. To nema nikakvog uticaja na ponudu paketa hostinga kod provajdera, jer ce oni na siti nacin raditi bez obzira da li su ekskluzivno ovlasceni da registruju domene ili je slobodna volja korsinika da korsiti tu njihovu uslugu.

Cak i ako bi se posao registracije domena preneo na provadjere, i dalej NIC mora da ima nekakvu apliakciju preko koje ce provajderi da upisuju registracije domena. Administrativno gledano, razliek nema, tehnicki se obavljaisti posao. MEdjutim, ako se provajderiam da ekskluzivno pravo da regustruju domene, to znaci da im se pravi odlican prostor za biznis, a onemogucavaju se krajnji korsinici da registruju domene a da ne plate marzu provajderima. Stvar je upravo u tome, sto preldagaci insistiraju na tome da krajnji korsinici mogu da registruju domen iskljucivo preko provajdera koji ce im naplatiti marzu. Nedopustivo je da se drzavni resurs korsiti na taj nacin. jedna stvar je da postoji mogucnost da se korsinik odluci da prepusti nekom trecem da u njegovo ime izvrsi registraciju, a sasvim druga stvar, terati ga da placa nesto sto ne mora da placa jer to moze i sam da uradi. To bi bilo isto kao kada bi drzava prestala da radi direktno sa gradjanima vec bi insitirala da umesto da gradjani sa drzavom komuniciraju dirketktno, preko njenih sluzbi, moraju da komuniciraju iskljucivo preko recimo advokatskih agencija ili drugih ovlascenih firmi.

Tehnicki gledano, ne postoji nijedan razlog da se ne omoguci krajnjem korisniku da moze sam da registruje domen direktno kod NIC-a.

Sto se tice velicine registra za nacionalni domen, moze da podje i 100 godina stvar ce biti ista: registar domena se nalazi na jednom mestu, kod NIC-a, ma ko, kako i gde da vrsi registraciju. Svi resursi moraju biti skoncentrisani na tom mestu. Nema nikakve veze da li NIC ima svoju web apliakciju preko koje se registruju domeni, ili provajderi imaju svoje apliakcije pa onda te podatke prepisuju i opet salju NIC-u.

Uostalom, kakva bi uloga provajdera (registara) bila, osim da povecavaju administraciju? umesto da registruje domen na sajtu NIC-a (kao sto se to sada radi), korsinik bi morao da ode kod nekog provajdera, da prodje kroz njegovu ucenjivacku proceduru, a na kraju se svede da ce ceo psao provajdera da bude da te iste podatke koje korsinik ne moze direktno da da nicu, samo da prikupi od korisnika pa ih onda sam posalje NIC-u. Nema tu nikakve lakse i jeftinije procedure nego je upravo obrsnuto, u ceo sistem se ubacuje faktor koji usloznajva postupak, produzava put podataka i umece komercijalni faktor.

Bas bih voelo da cujem objasnjenje predlagaca, zasto misli da je jednostavnije i jeftinije da krajnji korisnik, umesto da ode na sajt NIC-a i registruje domen, mora da ode na sajt nekog provajdera pa tamo posalje prijavu, a onda ceka da provajder registruje domen u njegovo ime? Ja vidim samo komplikaciju i poskupljenje.

Kada je u pitanju samo organizuovanje institucije koja ce da preuzme nadleznost nad domenom, nikako se ne slazem sa idejom da prvo treba da se osnuje institucija pa tek onda da se smislja nacin kako ce se upravljati domenom. Mora se prvo osmisliti nacin upravljanja jer od toga direktno zavisi karakter organizacije koja ce se time baviti. Predlagaci nam nude nakaradan prsitup: oni kazu da prvo treba da se registruej organizacija pa ce se posle smisliti sta ce onda da radi. To prosto ne ide tako.

Predlagaci takodje uopste nisu resili problem sukoba interesa (a svi kriticari upravo primecuju mogucnost sukoba komercijalnih interesa i mogucnost zloupotrebe "demokratskog" karaktera organizacije). Postojeci predlog je ne obezbedjuje zastitu navedena dva osnovna interesa: interes drzave kao zastupnika javnog resursa nacionalnog internet domena i interese krajnjih korsinika. U stvari, predlozena organizacija stvara prostor da se upravo ta dva interesa zanemare, a prednost dobiju interesi onih koji preuzmu "demokratsku" vlast u navedenoj organizaciji (pri tom je nebitno ko je to, bitno je da postoji vrlo laka mogucnost uzurpacije).

Predlagaci kazu da su predlog sacinili prema pozitivnim iskustvima drugih registara intrent domena. Ja nesto ne bih rekao da su to bas preslikana tudja iskustva, posto ne postoji slucaj da je nacionalni domen van kontrole drzave, ne ebih rekao ni sa du pozitivna, ako se recimo uzme u obzir sta se desava sa COM domenom. Lep primer je najnovija vest o dilu izmedju Verisign-a i ICANN-a oko COM domena, koji se svodi na najbrutalniju zloupotrebu prevelikih ovlascenja na stetu korisnika tog TLD-a.

Posebna problem je to sto predlagaci daju nekompletne dokumente, koji imaju sutinskih gresaka i nisu u skladu sa propisima. Ocigledno je da predlagaci nisu do kraja razradili celu stvar vec imaju delimicna i nepotpuna resenja koja su predstavljena kroz nedovrsene i nekozistentne dokumente i objasnjenaj koja su protivrecna samim dokumentima.

Recimo, upredlogu sTatuta stoji da se radi o nezavisnoj nevladinoj organizaciji, a ovde nam je jedan od predlagaca objasnio da ce naknadno biti formalizovana uloga odnosno kontroal drzave. To ne moze da se uradi naknadno, to MORA da pise u statutu. Ali ako u statutu pise da se radi o nezavisnoj nevladinoj organziaciji, onda ne moze da stoji da drzava ima kontrolu nad nacionalnim domenom kao javnim dobrom.

Takodje, ne moze statut da se oslanja na druge dokumente. Statut je osnovni dokument koji pravno definise organizaciju. Kao takav, on mora da bude kompletan i ne moze da se oslanja na druge dokumente osim na zakon ili propise iz kojih Statut kao dokument proistice. Razne nedorecenosti Statuta, predlagaci objasnjavaju time da je to detaljnije razreseno nekim drugim dokumentima. TO NE IDE TAKO. Statut je osnovni dokument i moguce je samo da svi ostali dokumenti proisticu iz njega a NIKAO ne moze Statut da proistice iz drugih internih dokumenata organizacije.

Opravdanja predlagaca da je bolje nesto preduzeti (makar i pogresno) nego ostaviti status kvo ne stoje. Nacionalni domen je previse bitno pitanje d abi se njegovom regulsianju moglo pristupati tako neodgovorno. Bolje je provesti vise vremena u osmisljavanju i testiranju razlicitih modela i na osnovu toga izabrati onaj koji ce dati najbolji rezultat, nego uvoditi neki nedorecen i ocigledno manjkav model, koji ce samo daizazove nove probleme.



U sustini, organizacija koja ce imati nadleznost administracije nacionalnog top level domena, mora biti pod direktnom kontrolom drzave. Drzava je ta koja mora propisivati nacin kako se sa tim resursom raspolaze na isti nacin kako recimo republicka agencija za telekomunikacije raspolaze frekvencijama.

Unutrasnja organizacija bi trebala da ima dve celine: telo koje donosi odluke i upravlja TLD-om (a cine je strucnjaci koji mogu da donose odluke koje su u cilju zastite interesa kako drzave kao davaoca resursa i krajnjih korsinika tog resursa. Ovi ljudi ne moraju biti stalno zaposleni vec delegirani iz institucija i organizacija koje su po svojoj delatnosti ili funkciji direktno ukljucene u poslove vezane za registraciju domena u sta treba ukljuciti i provajdere) i administraciju koja se bavi tehnickim delom adminstracije TLD-a. Ova organizacija treba da zaposli potrebne kadrove.

Infrastrukturu cine potrebni internet linkovi, serveri i druga oprema koja ce zadovoljiti zahteve za resursima neophodnim za nesmetano funkcionisanje TLD-a. U ovo treba uracunati i resurse koji obezbedjuju automatizovano prihvatanje zahteva za registracijom domena i njihovo izvrsavanje bez obzira da li ti zahtevi dolaze direktno od krajnjeg korisnika ili posredno preko ovlascenih registara.

Moze se omoguciti da registri obavljaju deo administracije u vezi registracije domena, ali to ne sme biti njihovo ekskluzivno pravo. Krajnji korisnik, firma ili fizicko lice, MORA da ima mogucnost, da, kao i za svaki drugi servis drzave, svoje pravo koriscenja servisa ostvari direktno sa NIC-om, a ne preko posrednika.

Svaki korsinik registrovanog domena bi mogao, preko nadleznog ministarstva ili NIC-u direktno da podnese preldoge ili primedbe na rad NIC-a.

Cenu registracije domena odredjuje agencija i to tako da ona pokriva realne troskove odrzavanja domena po formuli koja pojednostavljeno moze da izgleda ovako:

( Co / Bd) * Kr

gde je:

Co - cena odrzavanja TLD (u sta su uracunati svi troskovi)
Bd - broj registrovanih domena
Kr - koeficijent razvoja (radi planskog razvoja TLD-a, prosirenja kapaciteta, uvodjenja novih servisa i slicnog)

Ovako formirana cena bi bila naplacivana za registraciju domena direktno kod NIC-a, dok bi se ovlascenim registrima prepustilo da svoju cenu registracije formiraju slobodno, a ostala bi i mogucnost, da drzava, ukoliko jednog dana Internetu da prioritet, dotira iz budzeta deo troskova i time smanji Co i Kr iz gornje formule, smanjujuci tako i krajnju cenu domena.


Ovakvom organizacijom bi bilo bezbedjeno sve za potpuno funkcionisanje NIC-a:

- drzava bi imala kontrolu nad raspolaganjem ovim resursom
- krajnji korisnici bi imali mehanizam ispunjenja svojih interesa i ukazivanja na eventualne probleme i nepravilnosti
- cena domena bi bila nekomercijalna i pokrivala bi troskove a bila bi obezbedjena sredstva za razvoj
- procedura registracije domena bi bila jednostavna, tacna i veoma brza
- provjaderi zainteresovani da nude registraciju domena u svojim paketima bi imali mogucnost da tako rade i slobodno formiraju cenu domena
- prostor za lobiranje ili preuzimanje kontrole nad nacionalnim domenom od strane jakih ekonomskih ili politickih lobija bi bio znacajno suzen i ogranicen na nezakonite radnje, to jest korupciju



Drugi deo ove price je onaj koji u stvari treba prvo da se uradi: da se napravi nekakva procena troskova. To mogu da urade samo ljudi koji poznaju detalje a to su upravo oni ljudi koji sada rade u YU NIC-u. Ono sto bi oni morali da urade je da daj procenu kakvi su to tehnicki preduslovi neophodni da bi se omogucilo nesmetano funkcionisanje NIC-a (kakva insrastruktura servera, linkovi, broj i stricnost potrebnih kadrova i slicno). Ova procena nije nicim uslovljena nacinom organizacije buduceg NIC-a. Ona je uslovljena samo tehnickim potrebama administracije NIC-a koji sadri predvidjeni broj domena. Ne psotoji nijedan nacin, zasto voakva jedna analiza ne bi bila uradjena pre nego sto se uopste pristupi foriranju organizacije i osmisljavanju njenog nacina rada. Cak je u stvari takva analiza neophodna da bi se uopste moglo osmisliti funkcionisanje buduceg NIC-a.

@broker: pogledaj sta je Spanija napravila sebi kada je drzava drzala registraciju domena! Visemilionska zajednica je imala 30.000 .es registracija. Alo bre? Pa sta ce nam to? Drzava je, jos jednom i po poslednji put - preveliki aparat za tako nesto. Drzava ce da ti trazi milion i sesto razlicitih dokumenata za nesto sto traje 2 minuta! Pa kud vise, covece. Pogledaj linkove sto sam postavio, nijedan jedini NIC nije drzavni, pa cak ni Spanski vise! Ok, mozda ima u nekooj vukojebini na jugu Afrike jos po neko, ko je u svakom pogledu odsecen od sveta, pa ni ne zna bolje. I naravno, Kina iz dobro poznatih razloga.

"Tehnicki gledano, ne postoji nijedan razlog da se ne omoguci krajnjem korisniku da moze sam da registruje domen direktno kod NIC-a."

Tehnicki gledano, svako privatno lice moze da stavi 2 DNS-a i sam da postane NIC. Tehnicki gledano - sve moze. Gledano uopste - pogledaj linkove koje sam ostavio, pa reci - koji su to 'glupi' ljudi to tako i postavili, kao sto predlazes!

Samo neki od razloga koji ti obaraju pricu:

- krajnji korisnik nema i ne treba da ima poznavanje materije registracije domena;
- krajnji korisnik ce se 'zbuniti' kada mu kazes treba ti DNS, a kamoli 2 takva;
- krajnji korisnik ce, nakon sto je tamo negde sredio 2 DNS-a, da dobije da treba jos gomilu papira da preda;
- nakon 6 nedelja jurcanja, krajnji korisnik ce da dodje na vec neki forum i da kaze: "Prokleta registracija domena, sto je tako komplikovano..."

Iz prakse se pokazalo, da vecina ISP-ova nudi besplatnu registraciju domena uz skoro vec osnovne hosting pakete. Kao sto NISI procitao sta sam napisao, ISP-ovi 'zive' od hosting-a i ostalih usluga baziranih na registraciji domena, ne od same registracije domena. Naravno, na samom ISP-u je da odluci koliku (ako uopste) marzu ce da stavi na registraciju domena. Javno ce biti poznato koliko domen kosta kod NIC-a, pa ako ISP stavi 15x toliko i krajnji korisnik to prihvati - ne vidim problem. Ali jos jednom - svi veci ISP-ovi i sada nude besplatne registracije uz 'bolji' hosting paket. Tu ce se vec provajderi izboriti, a ako se provajderi medjusobno dogovore da svi stave cenu x 150 od koliko oni placaju, onda ce narod i dalje nastaviti da registruje .com domene. Pa kad gospoda shvate da gube lovu, promenice se. Primera radi, verat i eunet imaje 2 totalno razlicite cene za internacionalne domene. I tu su vec mogli svi ISP-ovi da se dogovore: ajmo svi od sada .com kosta 150 evra nedeljno, pa da drpaju. Nisu - zasto? Konkurencija. Hoce li se to desiti sa .yu - cisto sumnjam. Prazne price...

Jos jedan od razloga zasto NE treba omoguciti krajnjim korisnicima da _sami_ registruju domene jeste administracija samih domena. Zamisli samo, koliki bi posao bio za NIC da proverava _SVE_ DNS-ove na svetu gde su .yu domeni registrovani. Pa to je potpuno loodilo! Nadam se da znas, zasto treba kontrola DNS-ova u slucaju da je domen ugasen ili da je domen prebacen sa provajdera X na provajder Z? Ako ne znas ili nisi siguran - reci, objasnicu ti, ali veruj mi - _vrlo_ je bitno!

"Bolje je provesti vise vremena u osmisljavanju i testiranju razlicitih modela i na osnovu toga izabrati onaj koji ce dati najbolji rezultat, nego uvoditi neki nedorecen i ocigledno manjkav model, koji ce samo daizazove nove probleme."

A ja kazem - jos bolje, da se uzme postojeci, isproban model, koji je u funkciji vec vise od decenije i primeniti ga. To sto pricas jeste da izmisljamo ponovo tocak... Da Zastava ponovo izmisli motor sa unutrasnjim sagorevanjem... To postoji vec, a da je pameti, mi bi samo primenili. Svi se ucimo na greskama, samo pametni se uce na tudjim greskama ;)

"U sustini, organizacija koja ce imati nadleznost administracije nacionalnog top level domena, mora biti pod direktnom kontrolom drzave. Drzava je ta koja mora propisivati nacin kako se sa tim resursom raspolaze na isti nacin kako recimo republicka agencija za telekomunikacije raspolaze frekvencijama."

Ok, koje ministarstvo / deo vlade / cega vec bi ti predlozio da ovo radi? Ko ima potrebno iskustvo i znanje? Aj, kad si toliko zapeo, obrazlozi. Kome dati ovu odgovornost u vladi i zasto mislis da bi drzava to bolje radila od recimo 5 ljudi (koji zaista znaju svoj posao) pod imenom Instituta X? Samo zato sto je nacionalno dobro, ne vidim razlog zasto i drzava ne bi drpala, kao sto drpa uostalom i za sve drugo vec?

"- procedura registracije domena bi bila jednostavna, tacna i veoma brza"
zavisi, ako 150 korisnika podnese 90% pogresne zahteve, zaposleni u NIC-u ce imati nekoliko nedelja pune ruke posla da tih 150 ljudi obuce i objasne sta je domen, kako se to registruje, kako to funkcionise, da im objasne sta je DNS i cemu sluzi, gde se isti moze pronaci, da im objasne zasto to kosta i koliko, da im objasne da drzavne granice ne igraju ulogu u strukturi DNS-a, da im objasne zasto moraju svu dokumentaciju da podnesu, da se raspravljaju zasto je toliko papira potrebno, da im kazu gde mogu potrebna dokumenta i da pronadju, da... Za sve to vreme, ceo ccTLD ce da 'ispasta' jer je 150 krajnjih korisnika uzelo 100% resorsa NIC-a. Prema tome, jednostavna, tacna i veoma brza je u tvom konceptu izuzetno diskutabilno. Ili ciljas na to, da svi registruju sve, bez ikakve kontrole? Ono, dodjes, upises domen koji hoces, kliknes i to je to? :D

Sa druge strane, ako se sve navedeno objasnjavanje ostavi ISP-u, koji ce (iz komercijalnih razloga) to sve spretnije da predoci krajnjem korisniku - onda NIC moze da radi _SVOJ_ posao, a to je registracija domena. A ne petljanje sa krajnjim korisnicima.
Na ovo: tacna - mozda prvih 6 meseci. Ali nakon toga nastaje administrativni haos. Vise se nece znati koji je domen gde registrovan, jesu li zone up-to-date, jesi li domeni obrisani ili nisu... Haos, haos, haos.

Na RNID-u je da javno objavi cene i eventualno 2 x godisnje da odrzi neke jave informativne skupove za krajnje korisnike. Naravno, pored opstih informacija na sajtu RNID-a. I to je to, to je sve sto treba.

"prostor za lobiranje ili preuzimanje kontrole nad nacionalnim domenom od strane jakih ekonomskih ili politickih lobija bi bio znacajno suzen i ogranicen na nezakonite radnje, to jest korupciju"
Jes da nije za ovu temu, ali ako negde ima korupcije, to je u vladi. A ti hoces bash tamo da stavis sva prava :D

"Drugi deo ove price je onaj koji u stvari treba prvo da se uradi: da se napravi nekakva procena troskova."
Kao sto sam vec rekao - postoji! Jeste malo out-of-date, ali generalna skica postoji.

Zamolio bi te samo, pre tvog sledeceg odgovora ovde, da _procitas_ linkove koje sam ostavio, a stavicu ih ovde i jos jednom:

francuzi (ISP i krajnji korisnik je _savetodavno_ telo!) (62 miliona ljudi)
australija naming policy i njihovi statuti i jedna lepa prezentacija preuredjivanja australijskog NIC-a (20+ miliona ljudi)
dalje, Italija ovde i ovde (58 mil ljudi)
Ne moramo cak ni tako daleko, evo Hrvati rade to ovako. Oni su od 2000 do danas registrovali 30.000 domena. Verujem da ce do 2010 dostici pola miliona, ako ne i vise...

Samo ukratko: kada se domeni registruju preko ISP-a (a ne preko krajnjih korisnika), sa tim ISP-ovima se potpise ugovor, kojim su oni u obavezi da drze njihove DNS-ove po pravilniku NIC-a. Ne postovanje toga ce imati novcane posledice ili u ekstremnim slucajevima oduzimanje licence. Ovo je nerealno ostvariti sa svakim privatnim licem, pogotovo ako se kasnije omoguci registracija i ljudima sa drugim drzavljanstvom osim SCG!

Poz,
Sale

---

Ja sam za kombinovani pristup.

1. RNID bi morao da omogući krajnjim korisnicima da bez posrednika registruju nacionalni domen.
a) RNID bi naplaćivao simboličnu sumu za registraciju nacionalnog domena; ali
b) RNID bi imao duži rok za registraciju domena od najviše 10 radnih dana (dve pune sedmice).

Time bi se širok krug korisnika stimulisao da koristi usluge ISP-ova preko kojih bi ceo ovaj proces tekao znatno brže (almost realtime), ali bi zato imao nešto veću cenu. Doduše i to oko veće cene je pod znakom pitanja pošto ISP-ovi sve više nude besplatne domene u sklopu hosting paketa.

2. RNID bi bi ovlastio ISP-ove za registraciju nacionalnih domena, baš kao što je predloženo.

Što se tiče sastava RNID-a, i tu se delimično slažem sa brokerom.

RNID mora biti nezavisno telo sa odgovarajućim predstavnicima iz vlasti koji bi imali funkciju nadzornog organa. Moraju postojati razrađeni mehanizmi za potencijalne slučajeve zloupotreba. Dakle, RNID bi se najvećim delom sastojao od stručno-administrativnog osoblja koje bi upravljalo registrom, ali i od manjeg broja ljudi koje bi država (kroz resorno ministarstvo) delegirala da vrše nadzor i kontrolu rada.

Pozdrav,
Buum

Ako postoji potreba za papirologijom i dokumtnacijom ona ce psotojati bez obzira ko da radi prijem zahteva, ISP ili NIC. Korsinik kome terba domen u svakom slucaju mora da obezbedi potrebnu dokumentaciju. Zaista ne vidim kakve to ima veze.


"Tehnicki gledano, ne postoji nijedan razlog da se ne omoguci krajnjem korisniku da moze sam da registruje domen direktno kod NIC-a."




Ali hajde da gledamo stvari prema najpoznatijem sistemu registraciej domena, COM.

Postupak je sledeci: odes na sajt, upises ime domena, proveris da li je domen slobodan, akojeste, upises kontakt podatke i adrese DNS-ova, das podatke o kreditnoj kartici, submit i domen je registrovan i ako su ti DNS-ovi vec podeseni radi.

E postupak registraciej domena se zavrsvaupavo ovde, upisom naiva domena, kontakt podatakai DNS-ova. To je posao NIC-a. A to da li DNS postoji ili ne postoji, radi ili ne radi, to uopste nije stvar NIC-a. Ako radi, radi, ako ne radi ne radi. To je problem korisnika koji je registrovao domen.

Ako korisnik ne ume da unese podatke za registraciju domena to je njegov problem, neka plati nekoga da to uradi umesto njega.

Ako korisnik ne ume da podesi DNS za svoj domen, to je njegova stvar, neka plati nekoga ko ce to da uradi za njega.

Ako korisnik ne ume da podesi server za hosting svog domena, to je njegova stvar, neka plati nekoga da to uradi umesto nejga.

Ako korisnik ne zna da napravi sebi sajt, to je njegova stvar, neka plati nekoga da mu to uradi.

Ne moze NIC da odredjuje sta korisnik domena ume i ne ume i sta sme a sta ne sme da radi. Ako korsinik
ume to sve da uradi i to mu je jeftinije, zasto bi ga neko terao da mora da plati nekoga drugog?

Milsim, kada bi ti neko rekao da ne mozes da odes u MUP i registrujes auto nego moras da odes u agenciju X, i da njima platis da ti to obave, ti bi to prihvatio kao normalno?




Uslovljavanje jedne usluge drugom po nasim zakonima nije dozvoljeno. Toliko o paketima. S druge strane, cak i ako provajderi to sada rade bespaltno (sto nije uvek tacno) to neznaci da ce raditi i ubuduce. Da en pricamo o toem da su se mnogi korsinici itekako pokajali sto suprepustili provajderima da im registruju domene, po pravilu, onda kada odluce da presele hosting kod drugog provajdera.

Ti se zalazes da se jedna nekomercijalna kategorija, javno dobro, pretvori u predmet zarade i to da postoji kao iskljucivi nacin koriscenja tog dobra. To je pravni i logicki nonsens.

Kao sto rekoh, ja nemam nista protiv da provajderi u okviru usluga nude i registraciju domena, ali ne da to bude njihovo eksluzivno pravo. Takva je situacija upravo sada: ako neces da se bakces, platis provajderu da ti registruje domen ili uzmes neki paket u okviru koga dobijas i tu uslugu.




Hajde opet da se vatimo na COM domene. To je najmasovniji TOP level domen i taj problem sanjim uopste ne postoji: svako ko registruje domen moze da upise bilo koji DNS, u momentu registracije se vrsi provera da li ta adresa postoji, ali se cak ne proverava ni da li na toj adresi stvarno postoji DNS i da li su u njega upisani podaci o navedenom domenu. Registra se to jednostavno ne tice. To je problem korisnika koji registruje domen. Ako nije uradio kako treba, nece mu raditi.




Ja ne vidim razliku, to bi radili isti ljudi, koji jesu kompetentni i koje drzava angazuje da rade taj posao i time ima kontrolu nad njima, za razliku od toga da to radi nezavisno udruzenje gradjana nad kojim kontrolu nema niko, odnosno kontrolu ce imati ona strana koja ima veci broj "clanova".

Pod kontrolom, mislim nanadzor, odnosno mogucnsot da se reaguej ako postoje ocigledni propusti uurpavljanju nacionalnim domenom. Drzava nece propisivati nista dalej od toga. Ako terba dapostoji neka procedure, dokumentacija i slicno, to ce propisati ogranizacija koja je nadlezna za TLD, i to ce biti potpuno isto bez obzira da li je organziacija agenciaj drzave ili nezavisno udruzenje gradjana. Jedina je razlika sto nad drzavnom agencijom postoji mogucnost kontrole radi zastite interesa samog javnog ddobra, a nad nezavisnim udruzenjem gradjana ne postoji nikakva kontrola te vrste, vec nju kontrolisu zainteresovane grupe pri cemu ce se uticaj meriti iskljucivo kroz novac.



To je potpuno pogresan prsitup poslu koji NIC treba da radi. NIC ne treba da objasnjava staej domen, akko se registruje, kako funkcionise intrnet i ostalo. NCI treba daobezbedimehanizam da se brzo i lako registruje domen, a ako neko ne ume da popuni obrazac za registraciu domena, to je nejgov problem - registracija mu nece proci i domen mu nece raditi. Najvise sto NIC po tom pitanju moze da uradi to je da ponudi FAQ.
Kakvo crno objasnjavanje, kakvi bakraci. To je bar jednostavno: ako das ispravne podatke, domen ce biti registrovan, ako ih ne das, nece. Tu se zavrsava ceo posao NIC-a u komunikaciji sa krajnjim korisnikom oko registracije domena. To je najjednostavnije pokazati na primeru: eto kako to radi sa COM domenima.



Naprotiv. Posao i ovlascenja NIC-a treba dabudu isti, bez obzira da li se radi o vladinoj ili nezavisnoj instituciji. Razlika je samo u tome sto u prvom slucaju drzava ima nadzornu ulogu. Tu nema mesta korupciji.
Uostalom malo je licemerno tvrditi ovo st ti radis. Kao vlada je korumpirana ne mogu oni da rade to, a ko korumpira vladu ako ne oni koji imaju interes? Zar stvarno mislis da je bolje iskljuciti drzavu i gurnuti servis pravo u sape onih koji bi inace pokusavali da korumpiraju vlast? Samo im tako olaksavas posao jer im daje legitimitet u ostarivanju svoji interesa na stetu onih koji nisu ekonomski toliko jaki i na stetu samog javnog dobra?

Javno dobro je javno dobo, ono uvek mora biti pod kontrolom drzave, bila ona korimpirana ili ne.



Vidis li ti ovde da je neko obajvio tu procenu. Za sve ove godine kako se "radi" na reorganizaciji NIC-a, nikada nije objavljena takva procena. Ako jeste, bilo bi dobro da taj dokument bude dostupan.



Pa ovo nema nigde! Ti se zalazes ne samo da se provajderima da ekskluzivno pravo naplate registracije domena, nego jos i da im se uopste da ekskluzivno pravo hostovanja domacih domena?!?!?!

Da li ti imas predstavu koliko je domena hostovano sirom sveta, po raznim DNS servisima. Da li ti stvarno ocekujes da ce svi ti servisi da se prijave YU NIC-u za ne tako jeftinu licencu, kako bi zadrzali klijente?

Ovde se radi o poistovecivanju hosting usluge sa registrcijom domena i namernom uslovljavanju jedne usluge drugom. Izvini, ali tvoji stavovi i ideje upravo opravdavaju i najsumornija predvidjanja sta moze da se desi ako zaista prodje predlog kakav je sada dat na javnu raspravu. To nema nigde da je uslovljeno na kojim DNS mogu da se drze domeni. To stvarno nema smisla ogranicavati, jer ako neko hoce da odigne svoj server i hoce da drzi DNS za svoj domen (sto je sasvim legitimna i cesta potreba, recimo za iole vece firme) to mora da mu bude omoguceno a ne da mora da se licencira kao registar.

Ovo je ozbiljan problem. Mi se bunimo sto se insistira na tome da samo provajderi mogu da registruju domene, a sada se ispostavlja da je stvar jos gora i da se ide na to da ce samo oni moci i da hostuju domene iz nacionalnog TLD-a.

@broker: mislis da .com ne bi regulisali isto tako, samo da im je administraivno moguce (da imaju ukupno 30.000 registracija, a ne dnevno)? Znas li da je ICANN nalozio top registrima .com domena da provere administraciju i da ih to sada kosta milione da odrade? Zasto da zavijamo RNID u crno, kad od samog pocetka moze da se uvede red? Svaki NIC ccTLD domena, koji je iole ozbiljno prisao ovoj tematici radi sve provere koje sam ti naveo iz jednog razloga: nije u pitanju registracija 30.000 domena dnevno, vec svega par stotina, pa se to moze odraditi! Verujem da uopste ne shvatas znacaj tehnicke ispravnosti DNS-a, pa cu ti dati samo jedan primer:

ti registrujes domein abc.yu sam kod RNID-a, na 2 DNS-a koja si nasao negde u svetu. Medjutim, taj domen vec postoji u DNS-u Verata i EuNet i Beotela (da kazem 3 najveca ISP-a) i usmeravaju domen na nepostojeci hosting. U tom slucaju, _svi_ korisnici internet usluga ova 3 provajdera nikada nece videti tvoj sajt, niti ce ti stici mail od njihovih korisnika... Da je RNID odradio svoj posao, on bi nalozio ovim ISP-ovima da obrisu domene iz svojih DNS-ova.
Cemu registracija koja nema ispravan DNS? Kome i cemu to sluzi? Cemu domen u DNS-u, koji tu ne pripada? Samo pravi smetnju! I jos jednom, na nivou od par desetina domena dnevno ovo je provera koja se _moze_ i _mora_ odraditi i nikako drugacije! .com je ne radi - jer bi onda proces registracije predugo trajao, ali ko se bavio domenima, _zna_ kakvo je stanje bilo do pre par godina sa .com domenom i Network Solutions-om.
Malkice jasnije?

"Milsim, kada bi ti neko rekao da ne mozes da odes u MUP i registrujes auto nego moras da odes u agenciju X, i da njima platis da ti to obave, ti bi to prihvatio kao normalno?"
Ako cu 6 nedelja da trcim po razna dokumenta, peske, posto kola nisu registrovana, ili imam opciju da platim 50% skuplje i da se popodne vozim, onda cu ja licno da platim. Jos ako mi ta agencija kaze: besplatno registujemo kola isti dan, ako kod nas uzmete osiguranje! I-ha, sta mogu da pozelim vise :)

"Uslovljavanje jedne usluge drugom po nasim zakonima nije dozvoljeno."
Ne radi se ni o kakvom uslovljavanju. Hosting mozes da uzmes, ali ako isti tehnicki nije povezan na domen, nema svrhe. Prema tome, registraciju domena gotovo svi nude besplatno, ako uzmes neki hosting. Ako uzimas samo domen, onda se placa samo domen x para godisnje. Drugo - ako sada rade besplatno, gotovo je ne moguce da ce u buducnosti naplacivati, sem ako njih same domen ne kosta 500 evra godisnje. Nemaju oni tu racunicu, ako zele da privuku musterije.

"Ti se zalazes da se jedna nekomercijalna kategorija, javno dobro, pretvori u predmet zarade i to da postoji kao iskljucivi nacin koriscenja tog dobra. To je pravni i logicki nonsens."
Cekaj, registracija i odrzavanje domena kosta, jel tako?
Registrant (ISP ili obican gradjanin) ce da placa godisnje tu registraciju, jel tako?
Cena domena ce biti minimalna, toliko koliko treba da se odrzava RNID i da se stavlja u stek za RNID u slucaju kvarova, jel tako?
ISP ce, verujem (barem je tako _svuda_ u svetu) domene registrovati besplatno uz neki paket, a ko zeli samo domen, moci ce da ga registruje preko ISP-a.

A reci ti sad meni ovako: ti si ISP, ti moras da platis x dinara godisnje za registraciju + moras da imas sistem i ljudstvo koji ce tu registraciju i da odrade. Ako naplacujes musteriji _samo_ troskove koje RNID tebi naplacuje, ocekujes li da ces bankrotirati za 2 ili 4 meseca? Razumemo li se? Domen moze da bude nacionalno dobro, ali neko mora i za to da plati ;-) Verujem da su i sume nacionalno dobro, ali opet radnici koji ih sade i cuvaju ne rade to besplatno, zar ne?

Prema tome, zarada je onoliko koliko sam ISP proceni da treba / moze / sme da zaradi po domenu. Ako ISP x zeli, moze da kaze: domen kosta 2 dinara, ali ja cu da ga prodajem za 500 dinara. Dok drugi ISP kaze: mene domen kosta 2 dinara, ali ako uzmes za 5 dinara hosting od mene, ne placas nista extra za domen. Pa korisnik ima izbor: 500 ili 5 dinara... sta njemu vise odgovara. I dan danas postoji hosting za 5, 50, 500 dinara... Potpuno isti hosting. Iste, identicne usluge dobijas... A registracija domena jos uvek nije promenjena. Sta ti to govori?

"To je problem korisnika koji registruje domen. Ako nije uradio kako treba, nece mu raditi."
E, vidis, nije samo njegov. To postaje onda problem svakog korisnika interneta. Znas zasto? Zato jer ako ti registrujes domen sa losim DNS-ovima, svaki zahtev (u browseru ili kako vec) tvog domena ce rezultovati poprilicnim time-outima svuda na svetu. Zato jer domen ne moze da se resolvuje. Da je samo jedan takav domen, ne bi bio problem. Ne bi bio problem ni da je samo 10 korisnika na internetu. Ali kada se tu radi o stotinama hiljada domena i milionima korisnika, onda to vec dobija sasvim druge razmere... A da ni ne pocinjem sa pravom tuzbe korisnika, kome nije bilo objasnjeno da DNS mora da mu radi ukoliko zeli da mu se sajt i vidi. Prema tome - hoces da RNID bude 'crna ovca' medju registrima? Onda napravite lepo ne da se proverava dal' radi, nego ako i radi - da se odbije registracija. Kad vec sami sebi lome nogu, nek je slome da pukne kako treba.
Iz pouzdanih izvora, znam kako odredjeni registri posmatraju druge registre kao sto si ga ti naveo. Sa gadjenjem i prezirom, jer nisu u stanju da tehnicki odrade posao kako treba! A to im je posao i to im je povereno da rade sa odgovornoscu prema _svetskoj_ internet zajednici. Jer ce i onaj iz Kine da ceka 20 sekundi i da 'ispituje' barem 3 DNS-a, dok ne dobije odgovor, da domen nije konfigurisan kako treba. Ili jos gore, da na crvenikrst.yu ispadne na neki porno sajt!

"To je potpuno pogresan prsitup poslu koji NIC treba da radi. NIC ne treba da objasnjava staej domen, akko se registruje, kako funkcionise intrnet i ostalo."
Pa cekaj malo. To je _JEDINI_ posao RNID-a. Da registruje domene. Ako oni nece da informisu narod (a samo FAQ cisto sumnjam da je dovoljno), ko ce onda? Veruj mi, nema svako vremena da 4 nedelje googla sta je domen i kako funkcionise. Za to je narod smislio ISP-ove: Internet Service Provider. Odnosno, lepo im platis a oni ti nameste da to radi kako treba.

Ali ajde, korisnik sam hoce da registruje domen i ti se zalazes da to bude i moguce. Ok, onda da uzmemo jednu situaciju u razmatranje:
Zika Pekar, 65 godina. Cuo od cerke da su domeni popularni i da treba imati 'vizit kartu' u ovom digitalnom svetu. Sazna Zika da RNID to registruje i ode kod njih. Kad ono djavola, zalupe mu vrata, uz objasnjenje da RNID ne prima musterije (ili mislis i ovo da se napravi), vec da Zika mora preko interneta (sta je sad pa to?) da registruje domen. Par dana kasnije, Zika sazna da se to radi preko racunara koji on nema. Ok, ode u Internet caffee, smori ljude pricom i oni mu pokazu gde se to registruje. Zika vidi lepo polje za unos domena i ukuca: zikapekar.yu, DNS-ovi: zikinprvi.yu i zikindrugi.yu (logicno, za Ziku, zar ne?). Posle par dana, Zika se nahvalio rodbini i partnerima, kako ima zikapekar.yu. Medjutim, svi mu govore, da mu domen ne radi. Zika, pomalo razocarano, pomalo ljut sto RNID nije obavio svoj posao, zove RNID-a i krece u visecasovnu raspravu sa nekim od radnika RNID-a. Nakon toga saznaje, da treba da ima prave DNS-ove (e Ziko, Ziko, u sta si se sad uvalio!). Zika trazi DNS-ove, nadje negde u Jugoistocnoj Kini, vrlo povoljno i ispravi to u registraciji! Opet, pun ponosa, kaze kako je sad sve sredjeno! Kad ono, medjutim, domen opet ne radi. Zika, popizdeo, zove RNID i dere se na njih, uz pretnje da ih tuziti i navuci gomilu advokata ako domen ne proradi! Uz izvinjenja i visecasovnu raspravu, Ziki bude lepo objasnjeno, da domen mora da ima i hosting. O, Ziko - prokletinjo. 5 nedelja nakon prve ideje o domenu, Zika pronalazi da se hosting kod ISP-a resava, te zove iste, samo da bi cuo: Ali gospodine, da ste se odmah nama obratili, dobili bi besplatno domen, a placali bi (kao i sada) za e-mail i hosting + sve bi to radilo u roku od 12 sati nakon potpisivanja ugovora sa nama... E, Ziko Ziko, proklet bio, proklet Zika, proklet RNID, prokleti domen...

Ovo _nije_ izmisljeni scenario, ovo se svakodnevno desava!

"Ja ne vidim razliku, to bi radili isti ljudi, koji jesu kompetentni i koje drzava angazuje da rade taj posao i time ima kontrolu nad njima, za razliku od toga da to radi nezavisno udruzenje gradjana nad kojim kontrolu nema niko, odnosno kontrolu ce imati ona strana koja ima veci broj "clanova"."
Ti ne vidis, ja vidim. Ali ajde ovako: ja sam ti izlistao fakticko stanje drugih registrara. Cinjenice u slucaju da drzava to radi. Cinjenice u slucaju da drzava to ne radi. Cifre su tu, koje ne lazu. Jasno se vidi iz njih, sve sto treba da se vidi. Sada, ti ostavi nekoliko linkova iz kojih se vidi:
1. da je RNID pod drzavnom kontrolom / nadzorom;
2. da taj RNID posluje dobro, da ima 'normalan' broj registrovanih domena;
3. ostavi link ka statutu tog RNID-a.
Ja sam svoj 'domaci' odradio, uradi i ti svoj. Cisto da se ovo ne svede da je svo ovo samo moje i tvoje misljenje - navedi kako i drugi rade ;)

"Vidis li ti ovde da je neko obajvio tu procenu."
Nope. Zasto nisu - ne znam, meni nije poznato niti cu da ulazim u to. Ja sam samo rekao - postoji (na tvoju reakciju, da to ne postoji). Nista vise i nista manje.

"Pa ovo nema nigde! Ti se zalazes ne samo da se provajderima da ekskluzivno pravo naplate registracije domena, nego jos i da im se uopste da ekskluzivno pravo hostovanja domacih domena?!?!?!"
Ovde nisi razumeo sta sam hteo da kazem. Naime, radi se o sledecem:
Hans Jansen - rodjeni svedjanin, zeli da ima .yu domen. On sada a ni po novom statutu nece imati pravo na to, jer nema registrovanu firmu u SCG. Ja sam samo naznacio: ako Hans Jansen moze sam da registruje kod RNID-a, bez posrednistva (i besplatne, za Hansa registracije domena), onda RNID mora da juri Hans-a po Svedskoj ukoliko nesto ne radi kako treba... Umesto, da to radi firma koja na Hans-u zaradjuje i ima _razradjen_ sistem i zna obaveze i rizike svega toga. Eto, o tome sam pricao. U ovom slucaju, RNID i dalje 'posluje' sa samo npr 150 registranata, umesto sa 15 miliona privatnih lica. Iako je ocigledno, zamolicu te da mi verujes da je 150 ugovora lakse odrzavati u svakom smislu, naspram 15 miliona. Ok?

I jos jednom molba: daj linkove NIC-ova koji posluju kao sto ti kazes, dakle:
1. u sklopu drzavnog aparata;
2. bez ikakve _tehnicke_ provere domena;
3. navedi status takvog NIC-a (ili link);
4. navedi koliko je registrovano domena tog NIC-a.

Nemoj ovo da smatras kao napad i da me otkacis: ma trazi sam kad si toliko zapeo. Ako nesto predlazes, kao sto ja predlazem svoje - iznesi cinjenice, kao sto sam i ja!

Poz,
Sale

---

@ SmileBG


Sve što si rekao pobija par dobro urađenih strana na sajtu RNID-a:
1. ŠTA VAM JE SVE POTREBNO DA BISTE REGISTROVALI NACIONALNI DOMEN
2. OBJAŠNJENJE REGISTRACIONE PROCEDURE – KORAK PO KORAK.

Svako ko bude želeo da registruje domen preko RNID-a moraće da pročita ta uputstva, da prikupi potrebnu dokumentaciju i da obezbedi potrebne resurse. Ako ne bude želeo da se smara s papirologijom, otići će kod ISP-a koji će taj posao obaviti umesto njega.

Karikirani scenario koji si naveo je potpuni bullshit.

Odgovornost za ispravnost tuđih DNS-ova, hostinga i vidljivost sajtova nikako ne može snositi RNID! To se mora jasno naznačiti u dokumentu ŠTA VAM JE SVE POTREBNO DA BISTE REGISTROVALI NACIONALNI DOMEN.

RNID može i treba inicijalno da proveri administrativni e-mail i DNS servere koje je naveo korisnik kako bi registracija uopšte bila moguća. Znači, bez ispravnih podataka nema ni registracije. To je bar jasno.

Po tvom scenariju ispada da RNID treba da strepi od miliona gnevnih, a neupućenih, korisnika kojima se sjebao hosting ili besplatni DNS, pa im je sajt nedostupan. Recimo ja registrujem domen pomoću free hostinga i free DNS servera i onda kad to rikne ja ću RNID da 'vatam za gušu?!? Potpuno, ali potpuno, besmislena priča. Hoćete mi reći da se do sada u NIC-u nije dešavalo da ljudi koriste besplatne DNS servise koji posle izvesnog vremena prestanu sa radom? Šta je NIC.yu preduzimao u takvim slučajevima? Zašto se to isto ne bi preduzimalo i ubuduće?

Dakle, nema nikakve potrebe za mistifikacijom.

Ključni postulati za rad i statut RNID-a:
1. RNID mora da obavlja svoj glavni posao, a to je upravljanje i registracija nacionalnih domena.
2. RNID ne sme registraciju da delegira ISP-ovima kao ekskluzivno pravo.
3. Korisnik mora biti u mogućnosti da izabere da li će registraciju obaviti preko ISP-a (brže, bez cimanja, ali uz veću nadoknadu) ili direktno preko RNID-a (za šta mu je potrebno više znanja, vremena i truda, ali manje novca).
4. Sastav RNID-a mora biti takav da uključuje i nadzorno osoblje delegirano ispred državnih organa tj. resornog ministarstva, jer su nacionalni domeni prirodni resurs isto kao i radio frekvencije, i tim resursom ne može upravljati grupa građana koja nema nikakvu institucionalnu vezi sa državom (kao što je sada slučaj).

Uostalom, kakve su to gluposti da će i dalje registraciju nacionalnih domena moći da vrše samo pravna lica?!? Nadam se da je to samo šala.

Hajde da pričamo o tome – ko će sve moći da registruje nacionalni domen i šta će mu sve biti neophodno da to uradi? To je jedno od najvažnijih pitanja.

_{[Ovu poruku je menjao Buum dana 27.03.2006. u 23:44 GMT+1]}

Uvek ce registracija kod ISP-ova kostati manje nego kor RNID-a , jedino ako se ne izglasa suluda praksa da RNID za registraciju naplacuje mnogo vise ISP-ovima nego krajnjim korisnicima, sto bi i za sam RNID bilo pogubno.

---

CEk, ovo se nesto ne slaze. Ovamo vam ej argument kako ce jednog dana YU TLD biti velik pa je potrebno da se vrsi sav taj posao a sada kazes kako je COM domen preveliki pa to ne moze da se vrsi?

Sto se tice naloga da se proveri, to jetacno, ali se on uopst ene odnosi na proveru DNS-a nego na proveru podataka o vlasnicima domena.



Nece moci. Prvo, ako taj domen ne radi, to je stvar vlasnika domena. Drugo, ako neki ISP u svom DNS-u ima upisan neki domen a nije ovlascen da to radi, on potpada pod clan zakona koji govori o ometanju komunikacije. Ja licno sam morao vise puta da potezem taj zakon kod domacih provajdera. NIC sa tim nema nista.

Nego, reci mi sta se desava kada neko posalje upit na neki nepostojeci .yu domen. Ako se ne varam, procedura je maltene identicna kao i za postojeci domen sa neispravnim DNS-om. Da ne treba mozda NIC da presrece upite i strogo kaznajva svakoga ko salje upite za nepostojece domene?



Ma cekaj, je YU TLD mali ili veliki? Do sada vam je argument bio kako nas TLD postaje veliki pa mu je potrebna administracija a sada tvrdis da se za COM ne radi administracija jer je on za to preveliki? Ne slaze se to nikako.

No, svejedno, sto se ti brines hoce li nekome raditi domen? To je njegov problem. Ima pravo neko da registruje domen i samo zato da bi ga rezervisao.



Upravo tako. Imas mogucnost izbora, a niko te ne tera da placas nesto sto ne zelis. Tako mora da bude i sa domenima.



Mozes ti to da zoves kako hoces, ali to je uslovljavanje jedne usluge drugom. Uopst ene vidim zasto smatras da drugacije nema svrhe. Ja imam dosta klijenata kojima sam odradio registraciju domena, a to nema nikakve druge veze s amnom, cak ne koriste ni moj DNS. Ja ne vidim nijedan posten razlog da uslovljavam nekome jednu uslugu drugom.



Oho, ovo mi lici na biznis koji se zasniva na onom: "necu da te oderem, majke mi". Izvini, ali nijedan posao se ne moze praviti na osnovu takvih polaznih tacaka koje ti imas. Ti samo nagadjas, pretpostavljas i nadas se. Ovde se radi o nacionalnom registru, a tu nema mesta ni nagadjanju ni pogadjanju. Ako neko komercijalno eksploatise uslugu, onda je on komercijalno eksploatise a potpuno je nebitno u kom je to apsolutnom iznosu.



Pogresno uporedjujes. Naravno da se svaka ulozana vrednsot mora naplatiti jer drugacije posao nema smisla. Ovde se ne radi o tome da neko treba da radi dzabe, vec se radi o tome da neko namerno postavlja pravila igre tako da uvodi obavezu da neko mora biti angazovan da uradi uslugu iako to nije neophodno. Radi se o tome da se time NAMERNo povecava cena registraciej domena, jer se uvodi obavezno placanej dodatnih usluga koje nisu potrebne. ja upravo o to me sve vreme i govorim, uvodjenje registara posupljuje registraciju domena jer uvodi dodatne procedure, dodatni poslove i dodatni angazman na ono sto NIC vec uradi.

Cena registraciej domena treba da bude nekomercijalna ali ekonomska, sto znaci da pokriva troskove NIC-a. Tu prosto nema prostora da se omoguci da registar prodaje domen po nizoj ceni od NIC-a, jer NIC ne moze da spusti cenu ispod ekonomske i tako stovri prostor registru da pravi profit na razlici u ceni. provajder ce razliku u ceni da pravi tako sto ce uz registraciju domena da uslovljava druge usluge.



Ne moze javno dobro da se prodaje tako, ko koliko odrapi. Tu se radi o konkretnom servisu koji ima svoju konkretnu fiksnu cenu i uvek se radi o istom servisu jer ga radi NIC i niko drugi. SVi sotali su samo preprodavci.

To ne mozes porediti sa cenama hostinga, koje svako radi za sebe i te usluge hostinga se izmedju sebe razlikuju isto toliko koliko i cene. Sama tvrdnja da je svaki hosting isti a da se cena razlikuje samo u toliko sto neko odrapi manje a neko vise je smesna i pokazuje tvoje elementarno nepoznavanje realnog stanja stvari.




To ne predstavlja problem za COM/ORG/NET domene koji su enormno brojniji od broaj domena koji ce ikada potojati na nasem registru, pa niko od toga ne pravi pitanje, tako da ne vidim problem sto ce to isto da se desava i sa domacim DNS-om. U sustini, NIC se tice smao toliko da ima upisane ispravne podatke, a to da li je neki DNS up ili down, njega ne interesuje. ionako NIC prima najmanji broj upita direktno, zbog velikog broja hijerarhijski slozenih DNS-ova koji imaju poprilican cache svaki za sebe.



Da je to tako, do sada bi ceo DNS sistem pukao nepoznato veliki broj puta.



Ko ne zna da podesi DNS njegov je problem sto mu to ne radi. DNS registar je tako prost servis da on nikada, ili vrlo retko moze da bude uzrok problema.




Kakva crna ovca, kada svi registri tako rade, pocev od COM/NET/ORG.



Ne, posao NIC-a nije da uci ljude sta je DNS i kako se on koristi. NIC moze to da radi ali je to pitanej dobre volje. Posao NIC-a je da uzme podatke, proveri ih i upise ih u registar ako su ispravni, a ako nisu ispravni da obavesti da nisu ispravni, odbije zahtev i eventualno da objasnjenje zbog cega registracija nije prosla.

Ko nema vremena da googla i uci da registruje domene on ce da palti provajderu, ko zna da registruje domen on mora imat pravo da sam registruej domen a ne NE TREBA ga prisiljavati da za to placa nekome drugom. Postoje odredjene delatnosti za koje je zakonom propisano ko sme da ih obavlja, kakvu strucnost i sertifikat mora da ima da bi ih obavljao. Registracija domena nije medju takvim poslovima.



Pa sta, sto se matori Zika petlja ako ne zna? Niko mi nije kriv nego on sam. Ti se sve vreme upinjes da kroz NIC stitis ljude od neznanja. To nije uloga NIC-a. Uloga NIC-a je da primi zahtev za registraciju, i ako je zahtev ispravan, da registruje domen. I danas YU NIC radi sasvim dovoljan vid provere: kada das podatke, proveri postoji li navedeni DNS i da li sadrzi podatke o domeu koji se registruje. Ako je sve u redu, domen je upisan u registar, ako nije, vrate ti zahtev dok ne namestis DNS. I to je mnogo sto rade, ali je vise nego dovoljno.




Pogledao sam linkove koje si naveo i primetio sam da je recimo Francuski registar, koji si naveo kao prvi, pod kontrolom drzave. Ima nekolko clanova upravnog odbora koji nisu birani nego ih postavljaju osnivaci, a da vidis to su recimo ministarstva drzave Francuske.

Uzmi za primer COM/NET/ORG domene. Oni su najbrojiniji i upravo oni pokazuju koliko je lose to sto je cela ta tvar komercijalizovana.

Uostalom, ja nemam razloga da dokazujem da je nacionalni internet domen javno dobro, ograniceni resurs koji, kao i svi drugi slicni resursi mora biti pod kontrolom drzave. Svakao ko tvrdi drugacije je krajnje NEDOBRONAMERAN prema nacionalnom domenu.



Nisam ni rekao da nije uradjena takva studija, nego da niko nikada tako nesto nije objavio, a ona je osnova, jer bez nje se ne moze napraviti nikakav realan plan za reorganizaciju NIC-a.



Ako Hans ne radi domen to je njegov problem, sta ima NIC da ga juri za to? Sve se svodi na to da se ti zalazes da ne samo sto provajderi treba da imaju eksluzivno pravo registracije domena nego da jos treba i da imaju exkxluzivno pravo na registraciju YU domena uopste, i da niko ne moze da hostuje yu domen ako nije licenciran kod NIC-a.

Stvarno mi nije jasno kako uopste mozes da zastupas tako nesto. Ako meni treba domen, ja ima pravo da ga hostujem gde god hocu, cak i na svom kucnom racunaru. NIC-a se to uopste ne tice. Njima mora biti vazno samo to da sam platio registraciju i da sam dao ispravne sve potrebne podatke da bi upisali domen u registar. Sta cu ja da radim sa tim domenom, njih nije briga.

Ovo za sta se ti zalazes je tolika besmislica da uopste ne mogu da zamislim mogucnost da iko od organizatora reorganizacije YU NIC-a uopste o tome razlisljao.

Složio bih se sa ovim smernicama.

Npr. meni uopšte nije primarno da li će biti skuplje ili jeftinije da domen registrujem preko ISP-ja, ali kad poželim da recimo promenim DNS, želim da to zavisi samo od mene i recimo NIC-a a ne i od neke treće ruke i njihovog supporta.

Slično je i za .com. Uvek ću ga radije registrovati preko GoDaddy servisa i biti uvek u prilici da promenim DNS i ostale podatke, nego da prihvatim besplatan domen od provajdera i da posle moram da gledam u pasulj šta će biti kada odlučim da promenim hosting i prebacim domen na drugu adresu.

Sa druge strane, većina ljudi ne zna ni šta je DNS i provajderi su tu za njih, ali ne sme se prema njima praviti neko opšte pravilo za sve.

---

Proverio sam i za australijski domen, posto je i on pomenut kao potpuno nezavisan od drzave, pa posto nisam uspeo da nadjem informaciju na samom sajtu, pitao sam ih i oni su mi potvrdili daje australijska drzava zadrzala kontrolu nad domenom i uputili me na podatak:

http://www.auda.org.au/pdf/auda-govt-endorse.pdf

U ovom dokumentu, kojim Australijska vlada daje ovlascenje .AUDA (nacionalni registar Australije) da radi posao odrzavanja .au TLD-a, vrlo jasno stoji:

"Given that the Internet naming system is a public resource in the sense that its
functions must be administered in the public or common interest, auDA recognises
that the management and administration of the au ccTLD are subject to the ultimate
authority of the Commonwealth of Australia;"

Dakle, vrlo je jakim recima naglaseno da je au ccTLD pod autoritetom drzave, a to je upravo ono za sta se i mi ovde zalazemo kada je nas nacionalni domen u pitanju.

Dakle, kao ni francuski, tako ni australijski TLD nije nezavisan od kontrole drzave.





_{[Ovu poruku je menjao broker dana 28.03.2006. u 15:58 GMT+1]}

RNID bi morao da ima najnižu moguću ekonomsku cenu za registraciju domena.

ISP-ovi će imati istu ili višu cenu jer moraju da plate svoje osoblje koje će umesto korisnika da odradi svu administraciju, papirologiju i pripremu za registrovanje domena.

Potpuno je druga stvar ako ISP veže registraciju domena za neku svoju uslugu (npr. hosting), pa to predstavi kao "besplatnu registraciju". Znači, platiš 0€ za registraciju, ali zato 50€ za hosting. Ali ako nećeš hosting, već od ISP-a želiš da kupiš samo domen, onda će to biti 10€ i ti se nećeš preterano cimati oko papirologije (zato što nemaš pojma o tome ili zato što ne želiš da gubiš vreme – svejedno).

Ako želiš da prođeš jeftinije i znaš šta radiš, otići ćeš kod RNID-a i registrovati nacionalni domen za 5€.

Korisnicima se ne sme uskraćivati pravo da direktno preko RNID-a registruju domen po najnižoj mogućoj ekonomskoj ceni. Sve druge priče predstavljaju zamazivanje očiju i nemaju realnog osnova!

_{[Ovu poruku je menjao Buum dana 28.03.2006. u 16:11 GMT+1]}

Ok, mislim da smo izneli svoja misljenja. Na radnoj grupi je da ovu prepisku prenese i dalje razmotri.

Poz,
Sale

---

Sukobe interesa, verujem, da niko nije ni sporio :)
Ali zato valjda i postoji ova javna rasprava, zar ne?! :)

Poz,
Sale

---