Prošle godine u Srbiji potrošeno oko 500.000 evra na reklamiranje na Internetu
Prošle godine u Srbiji potrošeno oko 500.000 evra na reklamiranje na Internetu
Milijarde dolara za marketing na netu
Glavni razlozi za slabo reklamiranje na našim sajtovima su mali broj kompjutera, slaba upotreba Interneta, dvojnički telefonski priključci, postojanje jednog Telekoma...
Reklamiranje na Internetu postaje sve popularnije i nema nijedne reklamne kampanje u zapadnim zemljama koja ne uključuje reklamiranje na vebu. U svetu je tokom 2005. godine na ovu vrstu marketinga potrošeno 74 odsto više novca nego lane. Dok se u svetu na internet reklame troše milijarde dolara, u Srbiji je potrošnja prilično skromna. Tokom 2005. godine uloženo je svega oko 500.000 evra. Razlog za to je i slaba upotreba interneta kod nas. Na Islandu od 1.000 stanovnika njih 648 koristi Internet, u Srbiji na isti broj stanovnika dolazi oko 190 korisnika Interneta, a tek nešto više od 200 poseduje računar.
- Prema podacima CESID-a i Telekoma iz decembra 2005. godine u Srbiji Internetom surfuje nešto više od milion ljudi, a to je svega 13 posto stanovništva. Loša infrastruktura u zemlji čak i onemogućava pravo korišćenje Interneta jer u Srbiji ima čak 400.000 dvojničkih priključaka. Problem je i postojanje samo jednog Telekoma - kaže Sloba Marković, predsednik Centra za razvoj Interneta.
I u zemljama Evropske unije je postojao monopol jedne firme u oblasti telekomunikacija, dodaje on, ali je monopol ukinut i tržište je liberalizovano. To je dovelo do poboljšanja telekomunikacija, ali i pada cena za čak 60 posto.
- Od globalnog tehnološkog napretka poslednjih 15 godina mi nismo imali neke koristi. Ako postoji politička volja situacija će se popraviti, ali nijedna vlada do sada nije pokazala tu volju. Uvek ima nekih drugih problema koji se smatraju važnijim i prečim. Sve to bi moglo i brže i bolje da se razvija, a primer uspešnog razvoja mogu da nam budu Estonija i Slovenija - ističe Marković.
Uprkos ovim podacima nivo internet oglašavanja je kod nas porastao za čitavih 100 posto, a Dragan Varagić, rukovodilac Specijalističkih studija iz oblasti elektronskog poslovanja Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, kaže da to nisu ogromne cifre.
- Procena je da je 2004. godine na onlajn marketing potrošeno 250.000 evra, a u 2005. godini oko 500.000 evra. Zanimljiv je podatak da je 50 posto tog tržišta sajt Radio-televizije B92. Situacija je počela da se menja pojavom stranih firmi koje se bave internet marketingom. Slovenačka firma "Httpool" je, na primer, zaslužna za razvoj internet marketinga u Hrvatskoj i ima svoja predstavništva u svim zemljama bivše Jugoslavije. I kod nas, naravno. Tu je i firma "Neogen" koja je pokrenula servis za oglašavanje, a kod njih se reklamirao "Porše" - objašnjava Varagić.
Posledica toga je intenzivniji razvoj internet oglašavanja i pojava domaćih firme koje se ovim bave. Najposećeniji sajtovi njima prepuštaju prodaju oglasnog prostora i zarađuju više novca nego do sada.
- Prema cenama oglasnog prostora na našim sajtovima moguće je videti koliko naše tržište nije razvijeno. Cene banera su od 1.000 dinara na manje posećenim sajtovima do 30.000 dinara na onim posećenijim. To ukazuje koji je odnos ponude i potražnje i kako se bude razvijalo tako će se ponuda, a i cene povećavati - kaže Varagić.
Cene banera na naslovnoj strani sajta njnjnj.b92.net su od 60.000 do 160.000 dinara, dok na sajtu njnjnj.infostud.com baner na svim stranicama košta 23.000 dinara. Na slabije posećenim sajtovima, kakav je na primer sajt njnjnj.kragujevac.co.yu, cena banera je 2.610 dinara mesečno. Dejan Rastek, direktor sajta B92, kaže da oglašavanje na ovom sajtu funkcioniše dobro.
- Naravno da ne mogu da pričam u ime ostalog veb tržišta. Mi smo presedan, a prema nekim procenama zauzimamo 90 odsto tržišta u Srbiji. Oglašavanje na našem sajtu je drastično poraslo u 2005. godini i zaradili smo oko 250.000 evra. Ta cifra je udvostručena u poređenju sa 2004. godinom. Prema parametrima za prva tri meseca, i u 2006. godini zarada će biti povećana. Od 2000. godine primetan je veliki porast reklamiranja, čak za 100 posto, a poslednjih godina taj rast je 40-50 posto. Izgleda da su firme shvatile da moraju imati svoje veb ispostave i da bez toga ne mogu funkcionisati - priča Rastek.
A. I. - M. J.
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/D06050711.shtml
 |  |
 |
