Krvne grupe i ishrana - I deo

U poplavi teorija o dijetama ili zdravim načinima ishrane, koje su već godinama naučno-medicinsko-medijski hitovi, a naročito na Zapadu, u poslednjih nekoliko godina izdvaja se jedna koja, slagali se s njenim postulatima ili ne, po nekoj zdravoj logici čini zanimljivom makar za pokušaj - a zasnovana je na odgovarajućoj ishrani prema određenoj krvnoj grupi.

U moru takvih informacija postalo je sve teže razabrati pravu. Onda se pojavio Dr.Piter D'Adamo, sa prvom u nizu knjiga, "Jesti ispravno za vašu krvnu grupu" (objavljena 1996. u SAD, prevedena i kod nas). Njegova teorija, tačnije istraživanja koja je započeo još njegov otac, Džejms, pre pola veka, a on ih nastavio i konačno publikovao, izazvala je veliko interesovanje svih krugova - od lekara do domaćica, ali i mnoge kritike onih čije je teorije, nenamerno i ne ciljano pobijao. Od samog početka objavljivanja svojih istraživanja, Piter D'Adamo je naglašavao da njegov cilj nisu medicinski recepti i finalne istine, već set informacija koji bi mogao da bude od pomoći i zdravim osobama, ali i bolesnicima, o načinu ishrane, poboljšanju zdravstvenih tegoba, i smanjenju rizika - unetih hranom - od raznih oboljenja.

Sve je počelo kada je Džejms Adamo bio zaintrigiran činjenicom da se njegovi pacijenti, slati u banje na oporavak i specijalne tretmane - kuda su odlazili u grupama po istoj vrsti zdravstvenih problema i bili izloženi potpuno istovetnoj vrsti i količini hrane i dodatnih režima - vraćaju sa različitim rezultatima, ne samo u stepenu oporavka, već i u kilaži, i opštem psiho-fizičkom stanju. Tako je rođena ideja o istraživanju krvnih grupa i mogućem uticaju hrane i vežbi na organizam u zavisnosti od O, A, B ili AB tipa. Skoro pedeset godina, i na hiljade uzoraka kasnije, objavljeni su rezultati. Usledile su zamerke od toga da nisu uzete u obzir sve one razlike koje se uglavnom svode pod etničke (od podneblja u kome hrana uspeva, do drugih bioloških karakteristika ljudi u određenim regijama). D'Adamo je dodatno proširio svoja istraživanja, razlikujući tri osnovna tipa individua: Afrički, Azijski i Kavkaski (tu, prema američkoj kategorizaciji spadaju svi belci), i objašnjavajući neke posebne karakteristike manjih etniciteta, poput američkih Indijanaca, na primer.

Tip O
Nauka o krvi evoluira od početka ljudske istorije, i predstavlja nauku o svakoj individui, jer svako od nas nosi genetski otisak predaka lociran u ćelijama organizma. Krvna grupa, po kojoj se razlikujemo mnogo manje nego po svim ostalim podelama do kojih smo stigli, predstavlja kontrolni ventil našeg imunog i probavnog sistema, biološkog sudiju "koji pospešuje sposobnost organizma da preživi i da napreduje. Svaka od četiri krvne grupe evoluirala je odgovarajući na fiziološki razvoj ljudske vrste i promenljive klimatske uslove na Planeti tokom vekova. Takve, istorijski gledano, duge adaptacije nisu samo jačale ljudski organizam u odnosu na nove bakteriološke, viralne i ostale izazove, već su omogućavale i probavnom sistemu da se prilagodi novoj, sve obilnijoj ali i nepoznatoj vrsti hrane.

Grupa O je najstarija i prva poznata krvna grupa , koja doseže unazad do Kromanjonaca, ili "lovaca" kako ih D'Adamo naziva. U to vreme, oko 40.000 pre Nove Ere, ljudska rasa je postala najmoćnija i najopasnija vrsta na zemlji, sposobna da pravi oružje i oruđa, da lovi druge životinje. Proteini - dakle meso - postali su izvor njihove snage i razvoja. Time se i objašnjava izuzetno visok sadržaj stomačne kiseline koje poseduje osobe krvne grupe O i danas, što i omogućava da korisno utroše većinu hranljivih sastojaka iz mesa i efikasno asimiliraju proteinima nakrcanu (i drugu) hranu. Umnožavajući se, čovek je počeo sve više da oskudeva u lovištima, i ako ne od pre a ono od tada potiče i nepisana istina da je ljudska rasa sebi najveći neprijatelj - počelo je i međusobno ubijanje zbog "povrede" onoga što se smatralo lovačkim vlasništvom. Oko 30.000 pre Nove Ere, lovci su počeli da se kreću i osvajaju nove prostore u potrazi za mesom. Najpre se pomerajući južnije, ka Afričkoj Sahari, da bi kasnije, s otopljavanjem leda na severu, počeli da napuštaju Afriku i polako zadiru u Evropu i Aziju, da bi već negde 10.000 godina pre Nove Ere, stigli praktično svuda, sem na Antarktik. Tako je planeta "zasejana" krvnom grupom O, koja je i danas najrasprostranjenija širom sveta. U kretanju ka severu, čovek je nailazio na nove izvore hrane (voće, ribu, biljke), boja kože je postajala belja, što je predstavljalo bolju zaštitu od mrazeva a i bolje metaboliralo neophodan vitamin D na prostorima gde su dani kraći a noći duže. Vremenom je opet došlo do oskudice u lovištima, što je dovelo do ratova, a ratovi do daljih migracija.


Tip A
Krvna grupa A se, koliko antropologija i istorija registruju, prvo pojavila negde u Aziji ili na Bliskom Istoku, između 25.000 i 15.000. godine pre Nove Ere, na vrhuncu Neolitskog perioda, kada su poljoprivreda i pripitomljavanje životinja postali dominantni način života i preživljavanja. Prvi put u istoriji sposoban da obezbedi na duže staze svoju egzistenciju, čovek je počeo i da stvara trajna naseobine. Radikalne promene u okruženju, načinu života i ishrane, vremenom su rezultirale i novim mutacijama digestivnog i imunog sistema - Neolitski čovek je bolje podnosio i apsorbirao kultivisane žitarice i poljoprivredne proizvode. Tako je rođena krvna grupa A. Novi uslovi života doveli su do saznanja i potrebe da su ljudi zavisni jedni od drugih - da mlinar ne može bez farmera, i obrnuto, da moraju skupa da planiraju prehranu za narednu godinu (sejanje, obrada zemljišta), i tako redom, Psihološki, te osobine pripadaju tipu A, koji je u to vreme izuzetno napredovao. Genetske mutacije koje su iz tipa O stvorile tip A, dogodilo su se toliko brzo, da se njihov tempo danas poredi (i četvorostruko je brži) sa mutacijom Drosdophilie, uobičajene voćne mušice (koja u mutacijama drži rekord).
Razlogom ove nagle mutacije smatra se jednostavno - preživljavanje.

Tip krvne grupe A pojavio se kao mnogo izdržljiviji na infekcije u gušće naseljenim područjima. U tome je jedno od objašnjenja zašto su neke regije u svetu preživele kugu, koleru pa čak epidemiju velikih boginja - bile su naseljenije ljudima krvne grupe A nego O. Vremenom se ova "A-populacija" selila ka Evropi, preko jugocentralne Rusije, zadirući sve dublje ka zapadnoj Evropi i jugozapadnoj Aziji, i mešajući se sa predominantnim meštanima među kojima je dominirala krvna grupa O, što je, s obzirom na navike u ishrani, dovelo do prve velike revolucije u ishrani. I danas tip A dominira Mediteranom, Jadranskim područjem i okolinom Egejskog mora, posebno na Korzici, Sardiniji, u Španiji, Turskoj i na Balkanu. U Japanu je takođe jedna od najvećih koncentracija ljudi sa krvnog grupom A, mada ne zaostaje mnogo ni tip B. U svakom slučaju, tip A je mutirao iz tipa O kao odgovor na mnoge infekcije uslovljene umnoženim stanovništvom i drastičnom promenom ishrane. Sa krvnom grupom tipa B priča je drugačija.


Tip B
Ovaj tip, ili "nomadi" kako ih D'Adamo naziva, pojavio se između 10.000 i 15.000. godine pre Nove Ere, u području Himalaja, gde se danas nalaze Indija i Pakistan. Pretpostavka je da se ovaj tip krvne grupe razvio kao odgovor na nagle klimatske promene, usled pomeranja iz vrelih savana istočne Afrike u hladne, nepristupačne visove Himalaja. Poznati tragovi upućuju na prve "vlasnike" B-grupe ili u Indiji ili uralskom regionu Azije, gde su pomešana živela kavkaska i mongolska plemena. Kako su Mongolci nadirali Azijom, širili su i novu krvnu grupu sa sobom, i predominantni način ishrane, baziran na gajenju stada za hranu (meso) i mlečnim proizvodima.

Precizinije, dve grupe tipa B su krenule na različite strane - jedna, tzv. poljoprivredna ka jugu i istoku (Kina i jugoistočna Azija), a druga -nomadska i ratnička, ka severu i zapadu. Ovi drugi su otišli duboko u istočnu Evropu, gde je i danas krvna grupa B dominantna među stanovništvom. Ovim se danas objašnjava zašto u tradicionalnoj kuhinji Južne Azije (nekadašnjih miroljubivih poljoprivrednika) mlečni proizvodi vrlo retki, što se smatra nedostatkom u ishrani za ovu krvnu grupu. U svakom slučaju krvna grupa B i danas vrlo jasno ocrtava putanje prastare migracije - što se ide više ka zapadu, njihov broj se smanjuje. Zanimljiv je slučaj Nemačke i delimično Austrije, koje, po tim standardima, imaju neobično visok procenat stanovništva sa krvnom grupom B u poređenju sa svojim zapadnim susedima. Najveći broj ljudi sa krvnom grupom B u Nemačkoj je lociran u regionu gornjeg i srednjeg toka Elbe, koja se nominalno smatrala razgraničavajućom linijom između civilizacije i varvarizma u stara vremena. Zanimljivo je da Jevreji, koji su zanimljivi antropolozima baš zbog različitosti njihovih nacionalnosti i rasa, pokazuju trend ka više nego prosečnom nivou pripadnika krvnoj grupi B.


Tip AB
Ova krvna grupa se smatra retkom, u poređenju sa ostalima (oko pet odsto populacije pripada ovom tipu), i najmlađa je - do desetak vekova unazad dosežu njeni tragovi ( na osnovu studija ekshumacija). Praktično je nastala mešanjem kavkaskog tipa A i mongolskog tipa B, kada su varvarske horde lagano prodirale u predele "zaostale" iza mnogih urušavajućih civilizacija, pre svih Rimske imperije. Mešavina evropskih osvajača sa ostacima evropskih civilizacija, velike istočne migracije ka zapadu, dovele su do pojave krvne grupe AB. Ovaj tip je nasledio mnoge karakteristike od oba tipa, A i B, neke ga čine jačim, neke dolaze u međusobni konflikt i odražavaju se na kompletnu ličnost i identitet ljudi ove krvne grupe. Recimo, njihov imuni sistem ima pojačanu sposobnost da proizvede mnogo specifičnija antitela za mikrobiološke infekcije, što u globalu smanjuje šanse da budu podložni alergijama i drugim autoimunim oboljenjima kao što su artritis ili lupus. Ali istovremeno imaju veće predispozicije prema nekim drugim oboljenjima (pa i kancerogenim) jer krvna grupa AB reaguje kao "samostalna" na sve što je tipično za A ili B grupu zbog čega ne stvara suprotna antitela. Po atributima D'Adama, tip AB je zaista perfektna metafora modernog života - kompleksna i nestabilna.

Aleksandra Ajdanić

---

Za odbranu ljudskog organizma od svakovrsnih neprijatelja zaduženi su antigeni, među tim neprijateljima nalaze se i određeni sastojci hrane, jedan od najmoćnijih antigena u ljudskom organizmu je onaj koji određuje njegovu krvnu grupu, dakle u suštini, vaša krvna grupa određuje koje su namirnice vaši naprijatelji a koje prijatelji

Možda neočekivano, nauka pokazuje da stara narodna izreka "snaga na usta ulazi" sadrži više smisla i istine, nego što na prvi pogled izgleda. U prošlom broju smo prikazali evoluciju krvnih grupa i sklop antropološko-istorijsko-socijalnog okrilja koji je uslovljavao njihov nastanak. Iako je za mnoge i danas jedino bitna prilikom transfuzija, operacija ili porođaja, krvna grupa ima mnogo širi značaj - oduvek je bila, i danas je, pokretačka snaga preživljavanja ljudske rase, razvoja i adaptiranja na nove životne uslove. Od Kromanjonca do danas, krvna grupa je bila i ostala ključ imunog sistema, kontrolor uticaja virusa, bakterija, infekcija, hemikalija, stresova i niza drugih faktora i uslova koji utiču na imuni sistem. U vezi s tim, i bitni faktor našeg probavnog sistema. Krvna grupa je, smatraju naučnici, individualni pečat, mnogo više nego rasna ili etnička pripadnost. Svaka krvna grupa sadrži genetske poruke naših predaka koje su nam ostale u amanet upravo zapisane u krvi. Čovek se i dalje razvija, i u naučnim krugovima se veruje da će se u budućnosti, kako je to bivalo i ranije, pojaviti nova krvna grupa koje će svoje "vlasnike" učiniti mnogo otpornijim i prilagodljivijim na nove uslove života - od bakterija i virusa koji se razvijaju jednako kao i čovek, do klimatskih promena i raspoložive hrane.

Sofisticiranost i važnost našeg imunog sistema ogleda se u njegovoj sposobnosti da odredi prijatelja i "neprijatelja". Za to su zaduženi antigeni, koji u svakoj živoj formi - od virusa do ljudskog organizma - predstavljaju njen hemijski otisak. Jedan od najmoćnijih antigena u ljudskom organizmu je onaj koji određuje njegovu krvnu grupu, i shodno tom antigenu i krvna grupa nosi slovnu oznaku (krvna grupa A ima antigen A, krvna grupa B - antigen B, AB ima oba antigena, dok krvna grupa O nema antigena). Antigeni stvaraju antitela, i njihova prva dužnost je da otkrivaju mikrobiološke i druge "neprijatelje", među kojima je i - hrana, tačnije određeni njeni sastojci. Tu na scenu stupa važnost probavnog sistema, konkretnije - hemijske reakcije kojom naša krv reaguje na hranu. U tom klupku se krije teorija o važnosti ishrane prema određenoj krvnoj grupi koju je, počev od očevih istraživanja od pre pedesetak godina, razradio naturopata dr Piter D'Adamo. Veza krvi i hrane se prelama, kako on tvrdi, preko lektina - "opasnog lepka" - koji predstavlja skup obilatih i raznovrsnih proteina koji kroz hranu dolaze u našu krv. Kada jedemo hranu koja sadrži proteinske lektine nekompatibilne sa antigenima naše krvne grupe, organizam odmah započinje proces aglutinacije kako bi odbacio neprijateljske lektine koji istovremeno traže skrovište i "lepe" se za ćelije određenih organa. Najjednostavnije rečeno, kroz tu borbu se prelama, na krvnim grupama zasnovana, teorija o blagotvornim i štetnim namirnicama, a dalje i kompletnom načinu života.

Računajući da na našim prostorima ova teorija - i, što je ne manje važno, njena praktična primena - nije dovoljno poznata ovde ćemo dati kratak pregled najosnovnijih psiho-fizičkih karakteristika (pripadnika) svake krvne grupe i najopštiji prikaz korisnih i štetnih namirnica za svaku krvnu grupu, odnosno opšte preporuke za ishranu kojim se može poboljšati imuni sistem, optimizirati metabolizam i opšta zdravstena kondicija. Sve namirnice koje nisu uvrštene u jednu od ove dve kategorije spadaju, po klasifikaciji D'Adama, u "neutralne", i samim tim nemaju nikakvog zdravstvenih implikacija. Primera radi, pileće meso koja sadrži izuzetno štetne lektine za određene krvne grupe, može uvek biti zamenjeno "neutralnom" ćuretinom ili nekom drugom vrstom mesa koja nije na listi štetnih. Detaljne informacije o ovome mogu se naći na web-stranici D'Adama i njegovog tima - www.dadamo.com. No, pre konkretnih preporuka, još dve napomene: Prvo, osim vina i piva, koji mogu biti i korisni i neutralni i štetni (kako za koga, tj. kako za koju krvnu grupu), žestoka alkoholna pića spadaju u štetna za svaku krvnu grupu. I drugo, D'Adamo savetuje da svako ko se odluči da prati njegove preporuke, ako to podrazumeva drastične promene u ishrani, ne pravi nagle prelaze, već da postepeno počne većim unošenjem korisnih a izbegavanjem jedne po jedne namirnice sa liste štetnih. U svakom slučaju, puni zdravstveni efekti se mogu očekivati i već za desetak dana, ali tek posle kompletnog i striktnog pridržavanja preporuka.


Voće, pune energije - Tip O
Tip O, najstariji i danas najrasprostranjeniji u svetu, praćen je instinktom da preživi, da osvaja pozicije, da slabije ostavlja iza sebe. Ljudi ovog tipa su skloni da budu vođe, ekstrovertni, fokusirani su i puni energije. Ali, pošto su izuzetno podložni stresu, te osobine se izvitoperuju. Predodređeni su da budu snažni i izdržljivi, ali zbog nepravilnog načina života i ishrane vrlo često, usled posledično loših metaboličkih procesa, trpe posledice koje se uglavnm ogledaju u poremećenom radu štitne žlezde, edemu, gojenju. Predisponirani su protiv većine kancerogenih oboljenja, ali često pate od upala, artritisa i alergija (naročito respiratornih). Tendencija ka stresu i visok nivo adrenalina povlače za sobom prekomerno emotivnu reakciju (obično ljutnju, pa i agresiju), vrlo česte promene ponašanja. Kada nije u harmoniji sa prirodnim karakteristikama svoje krvne grupe, tip O je sklon depresiji (raste s godinama), srčanim oboljenjima, čiru ili gastritisu (na šta dodatno utiče i izuzetno povišena stomačna kiselina tipična za O, kao i visok nivo enzimnih crevnih alkalnih fosfata). Metabolički, tip O ima nizak nivo zgrušavanja krvi (duže krvari) što obično štiti od dijabetesa, i dizajniran je za dobru preradu kalorija. Za psiho-fizički balans, tipu O se preporučuje izbegavanje impulsivnosti (boljom organizacijom na kraće i duže staze), postepene promene, uredni i obroci za stolom, redovne fizičke vežbe (više nego i za jednu drugu grupu), od aerobika, dizanja tegova, trčanja, vožnje bicikla, sportova ful-kontakta, i to najmanje 3-4 puta nedeljno. S obzirom da je tip O sklon stimulansima - kafi, alkoholu, cigaretama, narkoticima i slaktišima - a svi su šteteni za ovaj tip, vežbe se preporučuju kao najbolja odbrane od tih slabosti.

Ishrana je zasnovana na visokoj količini proteina, i biljnog i životinjskog porekla. Meso pripremati srednje ili poluživo, uključiti redovne porcije uljem bogate ribe iz hladnih voda. Konzumirati vrlo retko mlečne proizvode, teški su za varenje za ovu krvnu grupu. Deca tipa O bi trebalo kao dodatak da unose B-12 vitamin, da jedu više mesa, pečurki, džigerice, pasulja.


Nepripremljen za 21. vek - Tip A
Genetski, nije najbolje opremljen za 21, stresni vek. Po prirodi, reč je o čoveku kome odgovara dobro struktuiran, ritmičan, harmoničan život u pozitivnom okruženju. Otud ovaj tip mnogo teže podnosi stres od prethodnog, što se uz ostale fiziološke karakteristike - a pre svega hormonsku senzibilnost, prirodno povećani nivo kortizola (koji se dodatno lako uvećava u uslovima stresa), nizak nivo stomačne kiseline i nedostatak crevnih alkalnih fosfataza - ogleda u poremećajima sna (sve više s godinama, zbog čega se preporučuje uzimanje dodatnog vitamina B-12), povećanoj anksioznosti, slabljenju imunog sistema, porastu holesterola, gubljenju mišićne mase i gomilanju masnoća u telu. Čulo mirisa slabi posle 60. godine, nekad dramatično, što je povezano i sa čulom ukusa, a oba dovode do smanjene potrebe za jelom naročito u poznijem životnom dobu što je za ovaj tip prilično opasno. Evoluirala u doba kada je prvobitni čovek, usled nedostatka primarne hrane - mesa, krenuo iz Afrike ka Evropi i Aziji i privikavao se na nove klimatske uslove i novu raspoloživu hranu, krvna grupa A je obeležena probavnim sistemom koji ima teškoća s varenjem i metaboliziranjem životinjskih proteina i masnoća, ali izuzetno dobrom "upotrebom" svih sastojaka iz karbohidrata.

To tip A štiti od čira, na primer, ali povećava rizike od žučnog kamenja, stomačnog kancera, srčanih oboljenja, osteroporoze. Više nego i za jedan drugi, za tip A je bitno da uspostavi određeni dnevni ritam, da ranije leže i spava najmanje osam sati dnevno, da po buđenju ne ostaje u krevetu, da ne preskače obroke, da mu glavni obrok bude doručak i da tada unese većinu dnevno potrebnih proteina, da dobro žvaće hranu i da ne jede kada je, ili zato što je nervozan. Preporučuje se ograničeno unošenje šećera, kafeina i alkohola, jer povećavaju stres (zato se, iako kafa ima blagotvoran efekat, ne preporučuje više od jedne šoljice na svakih šest sati) i usporavaju metabolizam. Tip A bi, takođe, morao posebno da vodi računa o kombinovanju hrane, tačnije da ne unosi u istom obroku proteine i skrob. Psihološki, tip A ne funkcioniše najbolje u većim grupama (izaziva stres), sklon je internalizaciji emocija, tako da bi još od detinjstva trebalo praktikovati komunkaciju. Boravak u prirodi, relaksirajuća muzika i aroma-terapije su odlični stimulansi za tip A. Što se tiče fizičkih aktivnosti, mada je često sklon preterivanju, tip A bi trebalo da smanji njihov intenzitet, naročito ako se bavi sportovima ili vežbama koje zahtevaju veliki napor. Najčešći znaci preterane fizičke aktivnosti su: hladni dlanovi, izrazit umor sat ili dva posle napora, ili laka vrtoglavica. Hatha-joga se smatra najblagotvornijom aktivnošću za ovaj tip.


Prilagodljiv - TIP B
Ovaj tip nosi potencijal za izuzetnu prilagodljivost i sposobnost da se kreće u svim pravcima i razvija se s promenama. Kreativnost i rešavanje komplikovanih problema su osnovne mentalno-emotivne karakteristike ovog tipa. Antropološki gledano, lako je uočljivo kako i koliko je ta prilagodljivost "izrodila" krvnu grupu B čiji je osnovni zadatak bio da uspostavi ravnotežu između dva prethodna, potpuno suprotstavljena tipa. Osnovni zdravstveni izazovi za ovaj tip su tendencija da proizvodi viši od normalnog nivoa kortizola u stresnim situacijama (što u poznijim godinama nosi povećani rizik od Alchajmerove bolesti ili senilnosti, a kod dece od autizma), izrazitu osetljivost na B-lektine u određenoj hrani (naročito piletina, kukuruz i kikiriki) što rezultira upalama, izvesnoj sklonosti da "zakači" sporo napredujuće viruse poput onih koji izazivaju multipleks sklerozu ili lupus, i podložnosti autoimunim oboljenjima. U slučaju tipa B, etničke i rasne razlike u izvesnom stepenu mogu imati određenog uticaja. Generalno, po nalazima D'Adama, zdrava osoba krvne gurpe B koja živi u skladu sa svojim potrebama, fizički i mentalno je najuravnoteženija u odnosu na sve ostale krvne grupe. Osim sklonosti ka povećanom kortizolu (posledice kao i kod tipa A) i posledične opasnosti od smanjenog imuniteta, tip B ako je izbačen iz koloseka nekada preterano emotivno reaguje na stres, što se ogleda u letargiji i nedostatku motivacije, a nosi povećan rizik od hroničnih virusnih infekcija, hroničnih simptoma umora i esktremno visokog ili niskog krvnog pritiska.

Zahvaljujućhi relativno dobrim enzimima stomačnih alkalnih fosfataza, tip B lako "razbija" masnoće, što ga, ako su i metabolički procesi uravnoteženi, dodatno štiti od srčanih oboljenja i dijabetesa i jača njegovu koštanu građu. Metabolička ravnoteža tipa B je, međutim, pod velikim uticajem lektina, što, ukoliko nije pod kontrolom, povećava rizike od hipoglikemije i gojaznosti, a s godinama utiče i na smanjenje libida. Imuni sistem je posebna briga, jer mnoge bakterije imaju antigene tipa B, tako da su jaki gripovi, gastroeteritisi, sinusne i infekcije urinarnog trakta česte prilikom pada imuniteta. Uravnoteženi i zdrav tip B znači izbegavanje lektin-štetne hrane, smanjenje karbohidrata u ishrani, nepreskakanje obroka, vežbe istezanja, meditacija i vizuelizacija kao glavne i neverovatno produktivne tehnike smanjenja stresa za ovaj tip. Plivanje, planinarenje, vožnja bicikla i Taj-Ći vežbe se smatraju najpodesnijim za grupu B, jer zahtevaju ili potpunu relaksaciju ili koncentraciju. Umor se kod tipa B leči unošenjem proteina. Vitamini C i B (naročtio B-1 i B-6) i cink su preporučljivi dodaci ishrani.


Ne voli pravila - Tip AB
Ova, najmlađa krvna grupa postoji, kako se veruje, svega oko hiljadu godina i zastupljena je u dva do pet odsto svetske populacije. Smatra se "prelaznom", i više rezultatom "ukrštanja" dve prethodne krvne grupe (i stilova života), a ne direktnim odgovorom na novonastale klimatske ili ostale uslove. Tip AB ima kvalitete kameleona - u zavisnosti od situacije može da usvoji karakteristike A ili B tipa. Od domanacije jednog ili drugog zavisi i pojedinačna slika vlasnika ove krvne grupe. Zanimljivo je da hormonski profil ovog tipa najviše ima sličnosti sa tipom O, probavni sistem je nalik tipu A, što znači manjak želudačne kiseline, mada je potreba za proteinima životinjskog porekla sličnija tipu B. U najkraćem, tip AB bi trebalo da izbegava sve što važi za tip A ili tip B. Izmešanost uticaja prethodnih krvnih grupa u tipu AB rezultira i izvesnom dozom "zbunjenosti" ili ekstremnih ponašanja. U najboljem izdanju, intuitivan i spiritualan, ovaj tip ima problem istovremene potrebe da bude izuzetno i socijalan i usamljen, tako da se i preporučuje dnevno "praktikovanje" i trenutaka samoće i relaksacije i aktivnog učešća u grupama, po mogućstvu onima koje "imaju smisla i značaja" za osobe AB tipa, i koje nisu po prirodi kompetitivne.

Takva podeljenost nosi opasnosti od bipolarnih manifestacija, depresije, srčanih oboljenja, Parkinsonove bolesti i povišenog krvnog pritiska. Isto tako, ovaj tip ima potrebu i za vrlo intenzivnim i za opuštajućim vežbama, tako da je najbolje da ih kombinuje. Bitno je, koliko za decu toliko i za starije, da osobe sa ovom krvnom grupom ne budu izložene restriktivnom okruženju ili strogim pravilima. Deci, recimo, treba omogućiti da sama biraju svoju odeću, bez obzira da li se iskusnijem oku ne dopadaju kombinacije koje dete napravi.

Zbog niskog nivoa stomačne kiseline, ima problem sa varenjem proteina, blokiranjem digestivnih enzima, sklonost ka razvoju bakterija u stomaku, što povećava rizik od žučnih problema, stomačnog kancera, žutice i trovanja (hranom). Teže razlaže masnoće pa se savetuje oprez od koronarnih bolesti, cerebralne tromboze, povišenog pritiska. Zbog nesposobnosti da proizvodi anti-A i anti-B tela, podložniji je kancerogenim oboljenjima nego ijedna druga krvna grupa, mnogim infekcijama (naročito respiratornim i ušnim). Doručak sa povećanom dozom proteina je kralj obroka za ovaj tip, pogotovo ako hoće da izgubi na kilaži. Glavni izvori proteina za AB su riba i morski proizvodi, a nikako crveno meso. Manji i češći obroci nisu preporučljivi ovom tipu zbog neadekvante količine stomačne kiseline i peptičnih enzima (što se dodatno smanjuje s godinama), ali su redovna tri obroka neophodna za opštu metaboličku, digestivnu i ravnotežu imunog sistema.


Ishrana za krvnu grupu O

Meso i riba: (4 do 6 puta nedeljno za muškarce, 2-5 puta za žene i decu)
izuzetno korisno: govedina, teletina, jagnjetina, ovčetina, srnetina, džigerica, pastrmka, bakalar, oslić, skuša, sardine, smuđ, losos, štuka, list, grgeč, sabljarka.
izbegavati: svinjetinu, slaninu, šunku, guščetinu, kavijar, dimljeni losos, haringu, barakudu.

Mleko, mlečni proizvodi i jaja
ništa nije posebno korisno, ali su feta, puter, mladi beli sirevi, kozji sir i sojini substituti neutralni, i preporučuje se ne više od jednog jajeta nedeljno, kao i vrlo male količine sira.
izbegavati: jogurt, teške žute sireve, ementaler, gaudu, bri, kamamber, krem-sireve, parmezan, punomasno mleko, sladoled.

Povrće (3 do 5 puta nedeljno sirovo i isto toliko kuvano)
izuzetno korisno: artičoke, cvekla, keleraba, praziluk, kelj, spanać, crvena paprika, crni luk, zelena salata (i ostalo zeleno lišće), brokoli, ren, beli luk, peršun, bela zelen, bundeva, beli krompir.
izbegavati: sočivo, avokado, kupus, karfiol, kukuruz, plavi patlidžan, pečurke, masline, crveni krompir.

Voće (3 do 4 puta nedeljno)
izuzetno korisno: sveže i suve smokve i šljive, i (naročito sok) ananas i crvene trešnje.
izbegavati: kupine, dinje (kantalupe), pomorandže, jagode, kokos.

Brašno, cerealije, semenke
nisu od naročite nutricionističke vrednosti za ovu grupu, osim oraha i semenki od bundeve.
izbegavati: kukuruzne pahuljice i kaše, griz, hleb od celog zrna, kikiriki, pistaće, mak.

Začini
izuzetno korisno: peršun, kari, rogač, turmerik.
izbegavati: cimet, morsko orašče, mleveni biber, vaniline ekstrate, sve vrste sirćeta, kečap, majonez, turšiju.

Čajevi i pića
izuzetno blagotvorno: čajevi od nevena, nane, lipe, džindžera, peršuna; celcer.
izbegavati: kafu, koka-kolu i ostala gazirana pića, crne čajeve.


Ishrana za krvnu grupu A

Meso i riba (jednom nedeljno)
izuzetno korisno: šaran, smuđ, bakalar, skuša, štuka (ništa od mesa).
izbegavati: svo meso i prerađevine osim neutralnih piletine i ćuretine, kao i ribu i morske plodove osim onih koji su blagotvorni ili neutralni poput tunjevine, štuke, ili jesetre.

Mleko, mlečni proizvodi, jaja (ne više od jednom nedeljno)
ništa nije posebno blagotvorno, kao i kod tipa O, dok su mladi beli sirevi, feta, kefir i voćni jogurt neutralni.
izbegavati: masne, žute, stare i prevrele sireve, krem sireve, punomasno mleko, puter, sladoled.

Povrće (2 do 5 puta, sirovo i bareno)
izuzetno korisno: šargarepa, bela zelen, spanać, beli i crni luk, praziluk, zelena salata i lisnato povrće, sočivo, brokoli, cvekla, ren, keleraba, kelj, maslačak, perssun, repa.
izbegavati: kupus, paradajz, zrnasto povrće, plavi patlidžan, pečurke, masline, ljute papričice, crvenu i žutu papriku, crveni i beli krompir.

Voće (3 do 4 puta nedeljno)
izuzetno korisno: kajsije, kupine, borovnice, trešnje, ribizle, limun, grejpfrut, ananas, sveže i suve šljive, smokve.
izbegavati: banane, dinje, pomorandže, mango, kokos
(izuzetno preporučljivi sokovi od kajsija, šargarepe, celera, trešanja, grejpfruta, ananasa, i limunada).

Brašno, cerealije, semenke
izuzetno korisno: kikiriki, semenke od bundeve, zobene pahuljice, hleb od soje, pirinčana peciva.
izbegavati: belo brašno, pistaće, obogaćen hleb, veštačke paste i prelive.

Začini
izuzetno korisno: beli luk, džindžer, meso, soja sos, senf.
izbegavati: biber, alevu i mlevenu papriku, kapar, sve vrste sirćeta, ulje od suncokreta...

Čajevi i pića
izuzetno blagotvorno: kamilica, kafa, zeleni čaj, crveno vino.
izbegavati: pivo, koka-kolu i ostala gazirana pića, crne čajeve.


Ishrana za krvnu grupu B

Meso i riba
izuzetno korisno: jagnjetina, ovčetina, zečetina, srnetina, pastmrka, iverak, oslić, skuša, smuđ, štuka, sardine, bakalar, kavijar.
izbegavati: piletinu, pačetinu, guščetinu, svinjetinu, šunku, slaninu, rakove, dimljenog lososa, kamenice, jastoga, škampe, puževe.

Mleko, mlećni proizvodi i jaja (3 do 5 puta nedeljno)
izuzetno korisno: mladi beli sirevi, feta, kozji sirevi, jogurt (običan i voćni), blagi žuti sirevi, obrano mleko, kozje mleko, jaja.
izbegavati: sladoled i fabrički žuti masni sir.

Povrće (3 do 5 nedeljno, sirovo i bareno)
izuzetno korisno: kupus, kelj, šargarepa, bela zelen, karfiol, paprika, peršun, krompir, pečurke, cvekla, brokoli, plavi patlidžan.
izbegavati: paradajz, kukuruz, masline, sočivo, artičoke, bundevu.

Voće (3 do 4 puta)
izuzetno korisno: banane, ribizle, grožđe, ananas, šljive, papaja (svi sokovi od ovog voća).
izbegavati: nar, kruške, urme, kokos.

Brašno, cerealije, semenke
izuzetno korisno: zobene pahuljice, proso, pirinčana peciva.
izbegavati: praktično svo semenje osim oraha i makadamije (naročito susam, suncokret, bundevu, kikiriki i pistaće), raženo brašno, pšenično brašno (celo zrno, griz, kukuruzne pahuljice i kaše, Wasa-keks.

Začini:
izuzetno korisno: ren, peršun, kari, džindžer, maslinovo ulje.
izbegavati: kečap, biber, ekstrate od badema, cimet, želatin.

Čajevi i pića
izuzetno blagotvorno: nana, žalfija, zeleni čaj, džindžer, peršun, sladić, žinsen.
izbegavati: lipu, senu, hmelj, alou, selcer, koka-kolu i ostala gazirana pića.


Ishrana za krvnu grupu AB

Meso i riba (1 do 3 puta nedeljeno)
izuzetno korisno: ćuretina, jagnjetina, zečetina, ovčetina, tunjevina, oslić, smuđ, skuša, štuka, pastrmka, sardine, puževi, jesetra.
izbegavati: piletinu, govedinu, teletinu, svinjetinu, srnetinu, pačetinu, guščetinu, šunku, prerađevine, barakudu, jastoga, škampe, dimljenog lososa, oktopoda, kamenice, žabe, jegulju.

Mleko i mlečni proizvodi, jaja (3 do 4 puta nedeljno)
izuzetno korisno: jaja, jogurt, kefir, pavlaka (sa manje masnoće), kozje mleko, feta, kozji sir, mladi beli sirevi.
izbegavati: punomasno mleko, puter, žute jako masne i topljene sireve, sladoled, parmezan.

Povrće (3 do 5 puta)
izuzetno korisno: šargarepa, bela zelen, celer, karfiol, spanać, kelj, plavi patlidžan, brokoli, krastavac, beli luk, crni luk, zeleno sočivo, sojine mahune, krompir.
izbegavati: papriku, kukuruz, artičoke, avokado, rotkvice, masline,
(dobro da piju što više sokova od šargarepe, celera, kupusa, trešanja i grožđa).

Voće (3 do 4 puta nedeljno)
izuzetno korisno: trešnje, ribizle, grožđe, grejpfrut, šljive, kivi, limun, sveže i suve smokve.
izbegavati: banane, pomorandže, kruške, nar, kokos, urme, mango.

Brašno, cerealije, semenke
izuzetno korisno: orasi, kikiriki, kesten, proso, zobene pahuljice, pirinčane pahuljice, sve vrste pirinča, sto odsto ražrni hleb, raženo, pirinčano i zobeno brašno.
izbegavati: ječam, kukuruzno brašno, kukuruzne pahuljice i kaše, mak, semenje od bundeve, susam, suncokret, (puter od susama).

Začini
izuzetno korisno: beli luk, ren, peršun, kari, maslinovo i orahovo ulje.
izbegavati: kečap, biber, belo sirće, kaper, želatin, ekstrat badema, suncokretovo ulje.

Čajevi i pića
izuzetno blagotvorno: kamilica, zeleni čaj, lišće jagode, džindžer, žinsen, kafa.
izbegavati: destilisana alkoholna pića, koka-kole i gazirano, crne čajeve.

Aleksandra Ajdanić

---

Jednom recju:

Vecina ovoga sto si postovao, sreca sto nisi ti to i napisao (mislim prvenstveno na preporuke, ne na istorijske i anatomske podatke) su

TOTALNE GLUPOSTI!!!

Na svim ozbiljnim mestima ta teorija je do te mere ismejana, da po nivou zablude prevazilazi vegetarijanstvo, te iz slicnih razloga moze da bude i opasna.

Mislim da je jedna glupost ovo sto si ti napisao. Meni je ishrana po K.G. spsila zivot