i CYBER SHERIFFI pojurili pirate ;)

ZAMENIK OKRUŽNOG TUŽIOCA U BEOGRADU O PROBLEMIMA ZAŠTITE AUTORSKIH PRAVA



Piraterija pod okriljem zakona
Dok se na Zapadu zaštitom proizvođača bave tužilaštva, kod nas je problem prepušten oštećenoj strani



Krajem novembra prošle godine u Budimpešti je potpisana konvencija o kompjuterskom kriminalu koja poput mnogih drugih na međunarodnom nivou štiti prava intelektualne svojine. Kroz tri vrste normi, konvencijom je predviđena mogućnost strožeg krivičnog gonjenja pirata i drugih nelegalnih korisnika intelektualnih dobara, kako u sferi medija, tako i u oblastima industrijske svojine, žiga, patenata, zaštićenog geografskog porekla itd. Konvencijom su propisani principi o zaštiti od kompjuterskog kriminala, zaštićena dobra, a predviđene su i preporuke zemljama članicama Evropske unije za propisivanje krivičnih dela u tom domenu.

Iako su pirati u sferi autorskih prava odavno prisutni i kod nas, domaće zakonodavstvo i dalje rešavanje problema prepušta oštećenoj strani. Dok se u svetu na zaštiti od piraterije angažuju tužilaštva i drugi državni organi, našim zakonima je podnošenje tužbi protiv nelegalnih korisnika ostavljeno proizvođačima koji su pretrpeli štetu. O tome da li je, do donošenja novog zakona, kod nas moguće uvesti red u ovu oblast za "Politiku" govori Jovan Krstić, zamenik okružnog tužioca u Beogradu.

Skupoceni programi na uličnom tržištu

– Širi smisao zaštite intelektualne svojine nije u tome da se znanje i moderne tehnologije sačuvaju samo za one koji ih stvaraju. Potrebna je međunarodna saradnja i u krivičnoj oblasti da bi se omogućilo da se plaćanjem naknada za intelektualna dobra finansira njihov razvoj. Kao svojevrsni mozaik intelektualnih dobara, Internet je i tržište na kome se mogu naći piratski softveri. Takvi proizvodi su zastupljeni i na našem tržištu, a kompjuterski programi visoke tehnologije često se koriste nelegalno. Tim se masovno povređuju prava proizvođača i obezvređuje sam proizvod – kaže naš sagovornik.

Ovo je, prema tumačenju Krstića, samo najvidljiviji deo posledica piraterije u toj oblasti. Na Internetu postoje takozvana "varez" čvorišta koja nude piratske softvere raznih firmi. Među njima se mogu naći programi za "razbijanje" kreditnih kartica, ali i komplikovani programi za projektovanje i analize. Skupoceni programi kao što su "Autocad", kao i operativni sistemi "Unix","Windows XP", "Windows NT" i drugi, mogu se na uličnim kioscima naći za takoreći simboličan iznos od 200 dinara, dok originalni programi koštaju nekoliko hiljada maraka.

Razvojem Interneta, piraterija je postala još rasprostranjenija. Ovim problemom, ukazuje Krstić, bave se stručnjaci koji primenjuju Sporazum o trgovinskim aspektima zaštite intelektualne svojine, takozvanu TRIPS konvenciju, kojom se preporučuje prilagođavanje normi međunarodnog prava fenomenima nastalim razvojem Interneta.

Kada piratske programe koristi pojedinac, posledice nisu od velikog značaja. Međutim, ukoliko je svrha trgovina ili korišćenje za industrijske potrebe u masovnoj proizvodnji, onda nastaju problemi.

Zaštita kroz licenciranje i uredbe

– Nedopustivo je da ulice budu pune piratskih kompakt diskova, bilo da je reč o muzičkim, filmskim ili literarnim ostvarenjima. Kao što svaki pevač ima prava na naknadu za svako emitovanje svoje pesme, tako i proizvođači kompjuterskih programa imaju pravo na naknadu – dodaje tužilac.

Prava zaštita, objašnjava Krstić, postigla bi se kroz proces licenciranja softvera. Potrebno je razviti svest o štetnosti piraterije, jer se samo kroz naknade za intelektualna dobra stvaraju uslovi za uspostavljanje partnerskih odnosa između proizvođača i korisnika. Međunarodnom konvencijom je predviđena i mogućnost da se firme originalnim programima snabdeju povoljnije, jer su neke softvere već koristile. Ukoliko se pod povoljnim uslovima firmama da mogućnost da legalizuju svoje softvere, i to budu stimulisale nadležne službe, preduzeća će se radije odlučiti da koriste originalne, umesto piratskih programa, zaključuje Krstić.

– Zaštita se svakako ne može sprovoditi samo represijom. Takav proces bi, uz krivičnu i materijalnu odgovornost nelegalnih korisnika, trebalo da obuhvata zaplenu i uništavanje piratskih softvera i licenciranje – kaže naš sagovornik.

U procesu tranzicije, moraju se izmeniti zakonske norme u ovoj oblasti. To bi, prema rečima Krstića, podrazumevalo uvođenje pooštrenih kazni, ali i novih krivičnih dela.




--------------------------------------------------------------------------------

Retki sudski procesi

Krivično gonjenje i teret dokazivanja u slučajevima kompjuterskog kriminala prepušteni su oštećenoj strani, koja podnosi tužbu za neovlašćenu upotrebu tuđe firme iz člana 165 Krivičnog zakona SRJ. Za ovo delo predviđene su male zatvorske kazne, a ovakvi procesi su, kaže Krstić, vrlo retki u našoj sudskoj praksi. Slično je i sa Zakonom o autorskim pravima, čijim su članovima 100, 101 i 101a takođe predviđene blage kazne.

Oštećeni se, ipak, retko odlučuju da svoja prava potraže na sudu, već se zaštita uglavnom sprovodi kroz formiranje udruženja.

Dorotea Čarnić
Politikav 26.2.2002tema do kucnog racunara.
8/Ali

---