Citat:
Teoreticar:
Imam nekoliko pitanja iz makroekonomije pa bio bih zahvalan, ako moze odgovor, bar na neka.. :)
1. Inflacija škodi domaćinstvu ? Zasto?
2. Štednja je veoma vazna za privredni rast. Šta utiče na obim štednje pojedinca i koji faktori u ovom trenutku smanjuju mogućnost za stednju?
3 Koja je suštinska razlika između podsticajne budžetske politike i politike ponude? Koju od pomenutih politika biste savjetovali najzaduzenim drzavama u ovom trenutku?
4 Kako biste mogli da objasnite činjenicu da je strukturna nezaposlenost u SAD mnogo manja nego u Evropi?
5 Koja centralna banka ima veci niz instrumenata monetarne politike - Banka Slovenije ili Narodna banka Srbije? Zasto?
6 Loši ekonomski uslovi su posljednih godina su dosta smanjili imovinu državljana u državi. Objasnite kako navedene okolnosti utiču na makroekonomske kategorije (nezaposlenost, inflacija, BDP, potencijalni BDP)
1. inflacija nije nuzno negativna stvar po privredu. Ukoliko je inflacija visoka ona uzrokuje niz negativnih efekata - pogorsanje investicione klime kroz nesigurnost, pad kupovne moci, spekulacije i paniku. Sa druge strane, malo inflacije je odlicna stvar! Zasto? Zato sto da inflacija ne postoji, ljudi ne bi imali podsticaj da investiraju svoj novac. Da je inflaicja 0% ja bih svoj novac mozda drzao u kuci i za 5 godina bi ga ulozio u nesto. Inflacija id 1-3% to je dovoljno visoka da me natera da te pare ulozim koliko danas, kako ne bih izgubio 10% u roku od 5 godina, sto je pozitivno za ekonomiju jer je novac u slamarici najgori po ekonomiju. U isto vreme, 1-3% je dovoljno niska da ne uzrokuje negativne efekte.
2. Stednja je vrlo vazna za privredni rast - vrlo je stetna. Ako dodje do privrednog rasta i rasta plata, ljudi stede vise jer se spremaju za lose dane. to uzrokuje da sve ustedjene pare ne zavrsavaju na trzistu pa odmah sledece godine mozes da ocekujes usporavanje ili cak krizu. Zbog toga je vrlo bitno omoguciti kreditiranje privrede svojom stednjom - zajmiti pare banci koje ce onda zbog viska novca koje imaju sniziti kamatne stope, kreditirati privredu i dodatno bustovati rast.
4. SAD imaju nemerljivo povoljnij investicioni ambijent od Evrope. Socijalna politika je u potpunosti na ledjima drzave, a ne na ledjima privrede. Nisi duzan da placas otpremnine, da dajes mesece i mesece godisnjih odmora, da placas razna osiguranja koja su u evropi neophodna, mozes da otpustis zaposlenog kad god pozelis sto firmu cini daleko dinamicnijom i u mogucnosti da se prilagodi shokovima na trzistu. Sve to smanjuje troskove poslovanja frme i omogucava joj da zaposljava vise ljudi i fokusira se na svoj biznis a ne na socijalnu politiku drzave.
Pored toga, jeftini energenti pomazu, ogromna nalazista nafte u USA, Kanadi i Mexiku i vrlo razvijeni rafinerijski kapaciteti, nuklearne elektrane i sl cine da su inputi neophodni privredi mnogo jeftiniji nego u EU.
Dolar i Euro nemaju nikakve veze sa privrednom snagom drzave zato sto USA ne stampa svoje dolare vec ih pozajmljuje. USA vlada duguje pare FEDu, tako da nikakvo stampanje para ne dolazi u obzir, tj, dolazi ali se u isto vreme povecava US dug. Laici to naravno ne znaju pa misle da USA sistem funkcionise po rincipu srpske stamparije para devedesetih.
Nekoliko pitanja iz makroekonomije
