Re: 230V na 30V AC-DC 100W flyback smps
Oko žice:
Do nekih 50-60KHz, kod flyback se retko koristi pletenica od više žica.
Što veća snaga treba iz flyback, ide se ka nižoj frekvenciji. Kod flyback je uvek velika promena napona na prekidačkom tranzistoru pa switching gubici nisu uopšte naivni.
Znatno su veći nego kod npr. half bridge ili full-bridge kojima je promena napona na prekidačima jednaka naponu napajanja.
Flyback, osim što ima na prekidačkom tranzistoru (sa 230VAC) napone reda 450-1300Vpk (zavisno od konstrukcije), ujedno ima i baš veliki broj navoja u primaru, što se može čitati kao mnogo parazitnih kapaciteta, ujedno i puno gubitaka ako se radi o hard sw. flyback (a obično se radi baš o njemu).
Retko kada sam video fabričke izvedbe flyback sa sitnom pletenicom. Ako i ima više žica, najčešće su u pitanju dve-tri upredene žice kod većih struja.
Na primer, na jezgru E42/21/20, na kome se ostvaruje svega oko 150W flyback topologijom, ima sasvim dovoljno mesta za mnogo bakra i radi jednostavnosti motanja stavi se jednostavno deblja žica.
"Prsten" od 0,27mm dubine prodiranja kod npr 60 KHz je obično sasvim dovoljan.
Na tom istom jezgru se u half bridge PP topologiji "izgurava" od 500-1000W (zavisno od materijala jezgra i frekvencije) pa smeštajni prostor za bakar već postaje tesan, i onda se već moramo pozabaviti svakim gramom bakra.
Kada se kod flyback ispuni veći deo "prozora" za motanje na jezgru, obično nema potrebe za pletenicom.
Danas se retko pravi flyback za više od 100W. Obično se koristi za manje snage ili kao pomoćno napajanje za neku drugu topologiju.
Pre neku deceniju, prekidački tranzistori su imali "vruću" cenu konkurentnu trafou flyback-a, pa je onda iz razloga što je trebao samo jedan takav "žrtvovano" veliko jezgro i koriščena ta topologija čak ponekad i do 300W.
Sada se već preko 100W ide na druge topologije.
-------------------------------------------------
Pozz
Pozz
 |  |
 |
