evo nesto, malo poduze, o teoriji, ili hipotezi koju sam zamislio, "matematica alogica".
postavljam je iz razloga jer se radi o neverovatno apstraktnoj stvari, teskoj za razmisljanje i kapiranje, pa je svako misljenje, negativan il pozitivan komentar, nadovezivanje il asocijacija - dobrodosla.
kada mi je pala na pamet pre nekoliko meseci razmisljao sam o tome nekih 10 minuta i proverio dal moze da funkcionise, i od tada sam mozda ukupno razmisljao nekih 2-3 sata, jer je stvar kako rekoh neverovatno apstraktna i teska za kontanje, kao da mistiku treba staviti u logicke okvire.
inspirisana je knjigom "autostoperski vodic kroz galaksiju" koja je puna nelogicnih a dosetljivih sf ideja, "magicnim realizmom" latinoamericke knjizevnosti koji kaze da je neobicno obicno, i suprotno, i gomilom drugih stvari.
znaci ovako: pretpostavljam da ce nauka za nekih 500 godina spoznati svaku mogucu sitnicu nama pojmljivog sveta. i sta onda? sta ce da rade?
za ocekivati je da ce da idu na nepojmljivo. i glavno pitanje je kako dokuciti to nepojmljivo. do sada su se u istoriji tim pitanjem bavili uglavnom filozofi i umetnici, a u merljivoj nauci je ono gotovo zanemarljivo. razlog je prost, jer se ne moze izracunati ono cega nisi svestan.
recimo istocnjacka filozofija i mnogobrojna ucenja koja su se tamo menjala kroz vekove mozda imaju klicu objasnjenja o zivotu, dusi, svesti i drugim stvarima.
ali i dalje je sve to nagadjanje. nista dok se ne stavi na papir i ne izracuna da je 1+1=2
i ova racunica vredi u nama-pojmljivom-svetu, 1 i 1 jesu 2, ali u nama-NEpojmljivom-svetu sva matematicka izracunavanja se mogu baciti u smece. ovo tvrdim.
zasto? zato jer - da u tom nepojmljivom svetu vredi bilo koja formula kao u nama-pojmljivom, mi bi smo ga "videli", tj pojmili. mislim da ne moze prostije objasnjenje.
dakle ako hocemo da zavirimo u taj nepojmljivi svet, moramo nase zakone matematike, fizike, biologije i hemije - da bacimo kroz prozor.
mislim da je ovo aksiom koji ne mora da se dokazuje, da 1+1 ne moze biti 2. dakle mora biti razlicit od dva. ali to je, iz naseg ugla gledanja, greska.
znaci osnovni, nauopsteniji princip kako doseci nepojmljivi svet smo izveli iz aksioma, a on kaze - gresiti. na osnovu ove zamisli sam izveo ovu kao neku teoriju ili zamisao 'matematica alogica'.
matematika alogica, ili nelogicna, netacna matematika je, najprostije, kada je 5 i 5 jednako 9, ili kad je zbir uglova u trouglu 200 stepeni, ili kad je odnos obima kruga i precnika veci il manji od pi.
bas ovo zadnje moze posluziti kao ilustracija
1. ako uzmemo slucaj kruga ciji je odnos obima i precnika manji od pi=3,14, tj jednak 2, onda dobijamo da je taj krug - polulopta ili kupa (ako imamo pravilnu distorziju).
ako uzmemo da je taj odnos veci od pi, onda dobijamo krug sa "ogromnom tackom" koja recimo obuhvata veliki deo njegove povrsine, ili krug sa "debelim obimom" (malo kasnije ce biti jasno zasto je ovo bitno).
u prvom slucaju se radi o krivljenju prostora, preciznije udubljivanju, a u drugom o, recimo, nagomilavanju prostora cime se dobija krug sa velikom tackom (ili krug sa debelim obimom). u oba slucaja se radi o manipulaciji 2d prostorom da bi se dobili konkretni 3d objekti, tj geometrijska tela. (u drugom slucaju, sa velikom tackom ili debelim obimom, kada je odnos veci od pi, nisam siguran da se radi o 3d objektu, al svakako je van naseg poimanja).
i tako, dokazao sam da se iz 2d sveta moze spoznati 3d svet, ALI samo oblici. dakle struktura. nisam dokazao da se mogu dobiti i odnosi tih struktura, prosto receno, nisam dokazao kako bi neko iz 2d sveta (ko zivi u nekom 2d flatlandu) mogao da skonta njegovo funkcionisanje.
dakle, ponavljam postupak, i nesto detaljnije: spoznavanje 3d oblika iz 2d perspektive je jako jednostavno. upotrebi se opsti princip gresenja, uz uslov. dakle jedna pogresna formula i jedan uslov je recimo najprostiji slucaj.
funkcionise tako sto imamo 2d telo koje ima obim, tj bilo kakva 2d zatvorena linija zajedno sa povrsinom koju okruzuje. to moze biti trougao, krug, kvadrat, il bilo sta, evo samo bih se zadrzao na ovim pravilnim oblicima.
uz takvo jedno 2d telo potrebna je i duz koja spaja bilo koje dve tacke obima.
najprostija stvar da se ovo objasni je preko kruga. znaci imamo kruznicu, i imamo precnik. njihov odnos je O/R i on je konstantan - pi. tu se moze stvar i uopstiti tako da je obim bilo kojeg takvog 2d tela i duzi koja spaja neke 2 tacke obima uvek konstanta.
znaci uzmemo taj krug i taj poluprecnik, i primenimo onaj opsti princip kojim bi se iz 3d sveta moglo opaziti nespoznajno. dakle uzmemo da O/R nije pi.
uzmemo da je manje od pi. dakle stavimo
O/R<pi
osim pogresne formule uzmemo i uslov da obim ostaje nepromenjen.
ocigledno je da se na ovaj nacin dobija 3d telo. npr imamo obruc od plastike na kome je razapeta guma. ako prstom pritisnemo sredinu tog kruga, dobicemo - kupu! znaci, uz jednu pogresnu formulu i dva uslova, dobijemo od 2d tela 3d telo, i bitno je da odnos obima i duzi koja spaja dve tacke na obimu bude manji od onog u 2d svetu.
slicno je i za ostala 2d-3d tela i relacije, uz vise uslova i pogresnih formula se moze dobiti bilo koje 3d telo.
ovim sam opovrgao tvrdnju izvesnog engleskog pisca, svestenika i matematicara abota, koji je pre stotinak godina napisao knjigu 'flatland' gde tvrdi da je nemoguce iz 2d sveta spoznati 3d svet.
2. zanimljiv je slucaj kada kombinujemo nelogicnosti, i postavimo prvo da je odnos obima i precnika (O/R) veci od pi, a posle da je manji od pi tj 2. dobijamo krug sa ogromnom tackom koji se onda pretvara u poluloptu.
spajanjem sa istom takvom poluloptom dobijamo loptu sa velikim centrom.
a na isti nacin dobijamo cilindar, tj suplji valjak velike debljine.
dakle, imamo manipulisanje 2d prostorom kojim, preko nelogicnih formula, dobijamo zanimljive 3d i slicno objekte. manipulisanje prostorom se svodi na udubljivanje prostora (pravljenje polulopte od kruga), i nagomilavanje prostora (pravljenje ogromne tacke, centra kruga). ovaj pravilno nagomilan prostor unutar pravilno udubljenog prostora mozda moze objasniti masu, preko tako koncentrisanog prostora.
3. ovo nagomilavanje prostora (kada je O/R>pi) je moralo da ide na racun necega, tako da bi oko tog nagomilanog prostora bio - razredjen prostor. dakle: suplja lopta (za basket npr), unutar nje, u centru, puna (za kuglanje npr). ako je lopta za kuglanje nagomilan prostor, onda je izmedju lopte za kuglanje i omotaca razredjen prostor, talasasto i zrakasto razredjen, to manje razredjen sto je dalje od nagomilanog prostora.
i kroz taj razredjen prostor bi tela padala, tj isla, jer bi se kretala od manje razredjenosti ka vecoj razredjenosti prostora. i onda nema privlacne sile zemlje, nema cestica koje uticu na privlacnost (gravitoni valjda), jednostavno tela se krecu jer idu od manje do vece razredjenosti prostora. koliko mi je poznato gravitoni i slicno nisu pronadjeni (niti ce verujem), a ovo objasnjenje se podudara sa svim objasnjenjima i tvrdnjama koje opisuju gravitaciju.
slicnu pojavu takodje mozemo zabeleziti svakodnevno u obliku inercije. krecuci se, u kolima npr 30 km/h, ispred sebe imamo nagomilan prostor, a iza sebe razredjen. kocenjem, uspostavlja se normalna gustina prostora, te telo, tj covek, usled razlike izmedju nagomilanog i normalnog prostora, krece napred, jer to, relativno, znaci da telo prelazi od manje razredjenog do vise razredjenog prostora, i samim tim se (nuzno) krece.
ovo bi ujedno bilo i objasnjenje zasto telo tezi da nastavi kretanje kada se jednom prekine. radi se o istoj stvari i principu kao i gravitaciji
4. ako pak uzmemo netacnu definiciju duzi, dobijamo zanimljive rezultate. duz se definise otprilike kao prava koja se nalazi izmedju dve tacke, tj sve tacke izmedju A i B. ali, ako je definisemo netacno - da je duz nesto sto je za nas samo opticka varka, a da se stvara tako sto se jedna tacka (cestica, or whatever) krece levo-desno velikom brzinom, u intervalima koji su izuzetno mali ili su ti mali intervali vremena "zamrznuti" a tokom kojih ova tacka sheta neprestano levo-desno, dobijamo - teoriju struna (bio sam iznenadjen kad sam nasao na vikipediji da se teorija struna opisuje otprilike ovako primenjeno na elektron).
ako krenemo korak dalje pa pretpostavimo da se i ovaj, tako stvoren privid duzi, krece levo-desno (ili gore-dole) na isti nacin, dobijamo privid povrsi. ako pretpostavimo da se i privid povrsi krece na isti nacin, dobijamo 3d telo, tj ceo svet i sve oblike iz njega.
a sve to iz samo jedne tacke (cestice, il sta vec), sto bi znacilo da je ceo svet sastavljen od samo jednog... necega. e pluribus unus.
5. ovim bi se mogla objasniti jos jedna stvar, o kojoj bas i ne znam nista, ali sam je nasao par puta. verovatno ce fizicari znati detaljno o cemu se radi. postoje neke subatomske cestice koje u paru, iako su udaljene ogromnim rastojanjem, recimo 3 galaksije jedna od druge, medjusobno trenutno reaguju, tako da ako jednoj promenimo... naelektrisanje, ili spin, il sta vec od njenih osobina - istovremeno se i drugoj, njenom paru, promeni ta osobina.
6. ako kombinujemo dve stvari koje su izvedene iz ovih prethodnih tvrdnji - cilindar debelog omotaca, ili suplji valjak (koji se dobija prvo tvrdnjom da je O/R vece od pi, pa zatim da je O/R manje od pi - primenjeno na isti objekat), i gravitacije kao razredjenog prostora koji se stvara u blizini nagomilanog prostora - to vise razredjen sto je blize nagomilanom prostoru (objasnjeno ranije), onda se moze za potrebe eksperimenta konstruisati zarubljena kupa koja bi u centru imala supljinu u obliku valjka. preciznim izracunavanjem bi moglo da se dobiju tacni odnosi stranica kupe, koja bi bila recimo velicine 30-ak centimetara.
ako pustimo kroz to telo recimo ping-pong lopticu, i uporedo u isto vreme drugu lopticu sa padom samo kroz vazduh, ako bi bilo razlike u vremenu pada - to bi dokazalo i ovu tezu. a prakticno bi znacilo - antigravitaciju.
7. ako postavimo netacnu tvrdnju da dve paralelne prave nece u nekim slucajevima, negde daleko, biti paralelne, vec da se seku ili razilaze, dobijamo - neeuklidsku geometriju.
ovi primeri:
1. izvodjenje 3d sveta iz 2d sveta
2. objasnjenje mase
3. objasnjenje gravitacije i inercije
4. teorija struna
5. trenutno medjureagovanje udaljenih cestica
6. antigravitacioni eksperiment
7. dobijanje neeuklidske geometrije
su izvedeni iz tvrdnji kojima je dat nelogican oblik. nikako ne tvrdim da su objasnjenja tacna (osim za izvodjenje 3d sveta iz 2d sveta koje je dokazano), ali bi potencijal trebao da bude veoma veliki kada se isti princip primeni na hiljade i hiljade matematickih stavova.
tako stvari stoje, ali u teoriji. najlepse u citavoj stvari po imenu matematica alogica je sto se ne moze pogresiti ni u cemu, jer je osnovni princip teorije po definiciji - gresiti :). pogresnim do konkretnih rezultata.
Registrovani: 3 ( misamilanovic, veselinovic, asko_271 )
matematica alogica