Citat:
dvp: pretpostavljam da znate tačno nekoga ko je to uspeo , tako da ako nije problem i navedete ih.
Ponovo da napomenem uopšte nebitna pitanja: ko je izmerio koliko je EPS preuzeo energije i
koje je preduzeće platilo tu fakturu?
U Srbiji u ovom trenutku pored naše postoji dosta firmi koje isporučuju električnu energiju u ED sistem i procedura naplate funkcioniše na sledeći način:
Generalni ugovor o otkupu električne energije od povlašćenih proizvođača se potpisuje sa EPS (Elektroprivreda Srbije) pri čemu uslove za priključenje (i samo priključenje) izdaje lokalno nadležna elektrodistribucija (EDB, EV, JI, ES), koja ja inače ćerka firma EPS-a.
Merenje isporučene električne energije se vrši na mestu priključenja koje je ujedno i mesto predaje. Merenje vrši predstavnik prenosnog ili distributivnog sistema na koji je elektrana priključena svakog 1. u mesecu u 07:00 časova, a proizvođač elektrane je dužan da dostavi zapisnik o izvršenom merenju najkasnije prvog sledećeg radnog dana. Nakon toga proizvođač je dužan da dostavi račun za isporučenu električnu energiju najkasnije do 10. u mesecu, pri čemu je rok za plaćanje tog računa do 23. u mesecu, odnosno ukoliko je došlo do kašnjenja u izdavanju računa, rok za plaćanje je najkasnije 15 dana po prijemu računa.
Kašnjenja u plaćanju električne energije ne postoje. Otkup od povlašćenih proizvođača se tretira jednako kao i svaka druga trgovina električnom energijom i tu ti iz višegodišnjeg iskustva mogu reći da su kašnjenja u plaćanju, pogotovo sa velikim sistemima poput EPS-a, nepostojeća.
Citat:
dvp: Elem u Tehničkim preporukama Srbije ne postoji preporuka koja definiše tehničko rešenje priključenja
takvog brojila, kao ni procedura oko pregleda postrojenja, očitavanja energije i fakturisanja,
pa bih bilo lepo ako bi sa nama podelili ta rešenja sa terena.
Verovatno si loše informisan, ali i na samom sajtu
EPS-a stoje modeli ugovora, kao i sve ostale neophodne informacije koje se tiču povlašćenih proizvođača električne energije.
Što se tiče tehničkih uslova, te uslove određuje lokalna elektrodistribucija na čiju mrežu će se elektrana i prikačiti, i u samim tim uslovima se nalaze sve te tehnikalije oko brojila, pregleda sistema i sl. koje spominješ.
Citat:
dvp: O otplati investicije u roku od 5-6 godina neću ni da govorim, takvu subvencionisanu cenu
nisu uspele da ostvare ni najrazvijenije svetske države.
Nadao sam se da nema potrebe da pišem da je 5-6 godina ROE (Return on Equity) a ne ROI (Return on Investment) jer su to dve totalno odvojene stvari. Osim ako se ne radi o investicionim fondovima koji žele da plasiraju velike količine sopstvenog novca, svaki investitor će tražiti eksterno finansiranje, i u tom slučaju njega ne zanima mnogo ROI (koji je u slučaju solara u srbiji preko 10 godina), već ga zanima ROE odnosno IRR jer je to novac koji on dobija na sopstvena uložena sredstva, a banka se zadovoljava sa daleko manjom kamatom na plasirani novac, nego prosečan investitor.
Inače, 5-6 godina otplate je jedan sasvim normalan period za bilo koji privatni biznis. Ako praviš fabriku čipsa, fabriku cipela, fabriku televizora, frizerski salon, roštiljnicu uvek ćeš gledati da svoj uloženi novac možeš da izvučeš nazad za maksimalno 5-6 godina, odnosno da na godišnjem nivou imaš nekih 15-20% IRR jer ako to nije slučaj, onda ti je bolje da pare staviš u banku ili neki investicioni fond, i bez ikakvog rizika i truda da ostvariš jednake prinose.
Citat:
dvp: Sve vreme pominjete energiju izražavajući se u jedinici kW, pa me interesuje da li pravite razliku između
mere za el.snagu (kW) i mere za el.energiju (kWh)?
Izgleda da ne pravim :)
Možda je nekome logičnije da mu kažem da imam elektranu od 24.000MWh električne energije, ali je većini jednostavnije ako im kažem da je u pitanju elektrana od 3 MW, a svako pismen će podrazumevati da se radi o 3 MW instalisane snage i ni o čemu drugom.
Citat:
dvp: I da, povodom energije vetra, Nemačka iz energije vetra podmiruje negde oko 3,5% potrošnje el.energije i
to je podatak iz stručnih studija.
Opet kažem, imate pogrešne izvore informacije, ali to je u redu jer su meni obnovljivi izvori energije svakodnevni posao pa baratam uvek sa relativno svežim informacijama na tržištu.
Po tim informacijama u 2011. godini od ukupne proizvodnje električne energije u Nemačkoj 17% je došlo iz obnovljivih izvora, od čega 7.7% od vetrogeneratora odnosno nekih 46500 GWh (cca 29075 MW instalisane snage). Čisto ilustrativnosti koliko solar i vetar neće nikoga ogrejati, instalisana snaga HE Đerdap 1 je 1026 MW a ukupna proizvodnja 5600 GWh što mu dođe 8 puta manje od vetrogeneratora u Nemačkoj. Ali ajde da uzmemo primer iz okruženja: Bugarska ima oko 800 MW instalisane snage u photovoltaic postrojenjima, što je skoro jednako kao instalisana snaga jednog Đerdapa. Tako da te izjave da obnovljivi izvori neće nikoga 'ogrejati' su blago rečeno neozbiljne.
Registrovani: 9 ( B3R1, dlalic, Texas Instruments, MajorFatal, samuki, mjanjic, dusans, vjova, visatix )
fiksna ili poktena konstrukcija za solarne panele?
Re: fiksna ili poktena konstrukcija za solarne panele?