Balansni audio pojacavaci snage - prednosti i nedostaci.

Balansni audio pojacavaci snage se pojavljuju i pod imenom "bridge" pojacavaci ili simetricni pojacavaci.

Mogu se izraditi u bilo kojoj radnoj klasi i bilo kojoj tehnologiji, od A, preko AB, do D klase, cevni, tranzistorski, mosfet i IGBT...

Gradjeni su kao "bridge" odnosno mostni pojacavaci sa balansnim tj. simetricnim ulazom (XLR), gde je autonomnost svakog polumosta ispostovana od ulaza do izlaza. Takav pojacavac se prakticno sastoji od dva potpuno nezavisna identicna pojacavaca, od kojih svaki ima balansni ulaz, tj. u biti je diferencijalni pojacavac, a ulazi od oba su ukrsteno vezani na ulazni balansni signal (XLR), pri cemu sva cetiri ulaza od oba pojacavaca (pisem o jednom kanalu !) imaju kontakt sa masom jedino preko bias otpornika, gde masa moze biti "virtuelna" odnosno vestacki napravljena otpornickim razdelnikom (jos bolje posebnim operacionim pojacavacem) jedino radi lokalnih kontrola U/2 za svaki pojacavac posebno tj. za anuliranje offset napona na izlazu.

Takav pojacavac zahteva JEDNOSTRUKO napajanje, bulk Elko ima punu vrednost kapaciteta nasuprot split napajanjima gde je bulk kapacitet podeljen na pola zbog serijske veze istih, izbegnut je "nezgodni" srednji izvod na transformatoru pri cemu raste efektivna snaga transformatora zbog bolje popune bakrom, izbegnuta je takodje nezgodna veza srednjeg kraja trafoa sa srednjom tackom bulk Elko-a, neosetljiv je na losiju filtraciju napajanja sve dok ne dodje u zonu klipinga jer oba kraja bulk Elko "plivaju" u ritmu napona bruma, a otpornicki razdelnik koji formira "virtuelnu" masu deli ukupan napon napajanja na tacnu polovinu ma kolika velicina napona bila. Automatski mu drasticno opada cena napajanja zbog toga sto mu je potrebno 4 puta manje bulk Elko za isti kapacitet dobijen kod split napajanja.

Nema nikakvih problema sa "tup pri ukljucenju" koji bi potencijalno nastao iz njega samog, jer ako je ispostovana dobra simetrija, promene na izlazima nastale pri ukljucenju su istovremene i u istom smeru, sto ni malo ne afektuje zvucnik.

Kada ima visok CMMR (common mode rejection) tj. potiskivanje zajednickog signala i kada je ispostovana sto bolja simetrija pojedinacnih pojacavaca, najbolja su gradja pojacavaca koja se moze napraviti, iz sledecih razloga:

- samo prisustvo diferencijalnog ulaza obezbedjuje niz prednosti:
pojacava se samo razlika napona izmedju balansnih krajeva XLR-a, pri cemu bivaju ignorisane sve smetnje kapacitativnim putem "ubrizgane" u ulazni kabl, bez obzira da li poticu od mreznih kablova u blizini, sopstvenih zvucnickih kablova ili slicno... Masa se inace vodi trecim vodom kroz koji ne ide signal.

Induktivne smetnje se veoma jednostavno otklanjaju predenjem signalnih vodova u paricu, tako da je pojacavac neosetljiv i na induktivne smetnje od mreznih vodova i sopstvenih zvucnickih kablova.

Neosetljiv je na ground-loop probleme.

Signal se moze voditi na velika rastojanja bez gubitka kvaliteta prenosa (profesionalne naprave iskljucivo ovako transportuju signal, bas zbog navedenih razloga).

Zbog toga sto rastojanje nije problem, moze nestati potreba za skupim zvucnickim kablom, zato sto se (ako su monoblokovi u pitanju) pojacavaci mogu smestiti na veoma malo rastojanje od zvucnika, a veoma kratak zvucnicki kabl nije uopste zahtevan, dok veoma kvalitetan interkonekcioni balansni kabl ne mora biti skup da bi bio dobar ( obican profesionalni mikrofonski kabl daje izvrsne rezultate). Mnogi ne shvataju da se monoblokovi iz tog razloga i prave!

Sto se tice unutrasnjeg "plana" pojacavaca, zbog balansnog prenosa od pocetka do kraja, uvek imamo na raspolaganju suprotni vod, koji, ako se smesti blizu njegovog "para" ponistava kapacitativni uticaj oba na susedne vodove, a i uticaj susednog voda na doticni "par".

Ponistavanje termonaponskih efekata koji mogu uticati na offset kod razlicitih temperatura.


- takodje je i izlaz za zvucnike balansni tj. diferencijalan, u istom trenutku se napon na pojedinacnim zicama zvucnickog kabla menja sa suprotnim polaritetom a istom amplitudom, sto, ako provodnici zvucnickog kabla nisu previse udaljeni jedan od drugog, dovodi do ponistavanja njihovog uticaja na sopstvene ulazne kablove, a i na kablove ostalih uredjaja u blizini, sto je izuzetno vazno.

Magnetni uticaj zvucnickih kablova na okolinu se takodje veoma jednostavno otklanja predenjem istih u paricu.

Uticaj zvucnickih kablova na susedne kablove moze biti jedan od presudnih faktora narusavanja kvaliteta celog audio sistema, bez obzira na kvalitet pojedinacnih komponenata sistema, jer kroz taj kabl teku prilicno velike struje kod nizih otpora zvucnika ili na njima vladaju znacajni naponi kod vecih otpora zvucnika, posebno kod vecih snaga. U slucaju vecih struja dominantan je magnetni uticaj, a u slucaju vecih napona jos uvek znacajnom magnetnom uticaju se pridruzuje i kapacitativni.
Bilo koji od ova dva uticaja, ili oba istovremeno, mogu u susednim kablovima koji vode male signale, indukovati neocekivan signal neoriginalnog porekla (ne potice iz izvora muzike koju zelimo slusati), koji , posto je pojacavac u pitanju :-), biva pojacan, i pojavi se na izlazu.
Najgora "nocna mora" uticaja zvucnickih kablova nastaje zbog toga sto velicina indukovanih napona u susednim kablovima veoma zavisi od amplitude i frekvencije struje u zvucnickom kablu. Na taj nacin nastaje nezeljena, nelinearna,
frekventnozavisna povratna veza, koja se superponira globalnoj povratnoj vezi unutar pojacavaca, umanjujuci je ili uvecavajuci, prakticno menjajuci amplitudnu, frekventnu i faznu karakteristiku naseg pojacavaca, zavisno od trenutnog sadrzaja muzike koju slusamo, a nezavisno od toga kakve su performanse samog pojacavaca. Cesto se moze zateci vrhunski pojacavac koji zvuci losije od serpe koja pada niz stepenice, zbog toga sto je ponosni vlasnik istog uredno "slozio" interkonekcione koaksijalne kablove uz vrlo skupe (nepredene-trakaste posrebrene) zvucnicke kablove, pridruzivsi tome jos i kablove za napajanje (od 1000 eura) istog pojacavaca, koji ima torusne transformatore od zbirno 2KW, i sve to uredno smestio u crni plasticni kanal sa poklopcem, zadovoljivsi pri tom ukus i najzahtevnijeg estete (koji je nagluv :-).

Kod balansnih pojacavaca je ovakva "nocna mora" svedena na krajnji minimum medjusobnog uticaja svih kablova, pod uslovom da su SVI izvedeni kao predena parica.

Na kraju mozda i najbolja osobina balansnog pojacavaca se krije u tome sto bilo kakva nelinearnost i nesimetrija izmedju top i bottom izlaznih tranzistora (mosfeta, cevi, sta god...vazi i za transformatore u gornjim granama cevi kod A klase), a nemoguce je to izvesti idealno zbog nuznog obrtanja faze izmedju "gornjih" i "donjih" izlaznih elemenata polumosta, biva ponistena, jer u svakoj poluperiodi bilo ona pozitivna ili negativna, radi ista grupacija komponenti, tj. uvek provode "gornja" grupa jednog i istovremeno "donja" grupa elemenata drugog polumosta, gde globalna povratna veza "sa lakocom" ispravlja preostale sitne nepravilnosti...

Tek je dodatna prednost na sve prethodno, potreba za znatno nizim naponom napajanja pri istoj snazi u odnosu na polumost sa split napajanjem, povecavajuci pri tom izbor izlaznih visokostrujnih tranzistora, koji su svakako i jevtiniji, a da ne pominjem cene bulk Elko koje bitno opadaju za Elko sa nizim radnim naponom.

Definitivno, mostni pojacavac napravljen od iste vrste komponenata od kojih bi bio napravljen polumost radi UVEK bolje od polumostne verzije, sto vazi i za A klasu (jasno ako su oba potpuno korektno napravljena), a znacajno bolje ako je izveden kao potpuno balansni pojacavac, od ulaza do izlaza.

Stigosmo i do nedostataka:

balansnom pojacavacu je jevtinije i "mocnije" napajanje, ali zato izlazi dvostruko skuplji i kompleksniji (svega vam treba dvostruko:-).

Potreban je izvor zvuka sa balansnim izlazom...

To su mu jedini znacajni nedostaci.....

Toliko...

Dobro jutro Macola,
Tema za 10-ku, po obicaju budno cu pratiti sve u vezi ovog navedenog a znam da ce jos "masa" drugih to isto da radi (jel' tako 44250), a sad za pocetak pitanje; koji su to izvori zvucnih signala sa balansnom karakteristikom?

@boro62promaja

Svi se mogu napraviti sa balansnim izlazom.

Veliki broj iz klase kvalitetnijih vec ima balansni izlaz.

Naravno da se na balansni pojacavac snage moze prikljuciti asimetricni izvor (cinc ), uz gubljenje nekoliko prednosti.

Kod osetljivih izvora kao sto su mikrofon i gramofon, se signal inace balansno obradjuje sve dok nivo signala ne dostigne
dovoljnu velicinu da bi bio imun na smetnje. Kod kvalitetnih ili profesionalnih naprava od pocetka do kraja.

Balansni izvor je po prirodi simetricni izvor, gde se ni jedan njegov kraj ne vezuje na masu, vec su oba kraja slobodna i referentna jedan prema drugom. Prakticno pociva na strujnom prenosu signala i tipicna impendansa je 600 ohma, gde oba kraja izvora zavrsavaju na ulazima diferencijalnog pojacavaca...






























_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 07.06.2012. u 11:52 GMT+1]}

Balansni izlazi nisu bas tako cesta pojava u nesto skromnijim uredjajima i ja nisam video Hi-Fi pojacalo za balansnim ulazima :(
XLR i balansni ulazi/izlazi su predvidjeni za profi/studiske sprave.

Sto se tice ovog bridge moda, iskreno cekali smo da ga napises pa da malo o tome diskutujemo :), ja mislim da za to treba koristiti diferencijalne pojacivace u svrhu single-ended (cinc ulaz) ka diferencialnom izlazu koji se onda vodi u gornju i donju granu pojacivaca jer oni kao integrisani sklop mogu da naprave savrsenu simetriju koja je potrebna za ovu bridge konfiguraciju. Recimo OPA1632 ili nesto noviji TH4531 bi tu "cucnuli" samo tako.

Naravno ostaje problem sa samim dovodom da bi valjalo biti balansirajuci ali kao sto spomenuh to je opcija samo kod profi sprava. Evo bas sinoc sam nesto cackao oko nekih 16-kanalnih ADAT-a sa fiber interkonkcijom, ma samo za XLR konektore (32) treba finu svoticu novca da odvojis da bi to ispovezivao tamo dalje sa miksetom :)
Jos grdje (po ceni) su i profi konektori za zvucnike tkz "spikoni", Neutrik NL4FX Speakon Connector 4 Pole Female Cable Mount ali to je napravljeno za "to" i zato je "ta" cena ...

A inace ce i ove kablove balansne sve da poizbacuju iz upotrebe, em su skupi, em kakvi kod da su kvalitita prave frku (posebno kad se mora razvlaciti nekoliko desetina ili stotina metara - npr sa bine pa preko multikora do miksete) i zbog toga su poceli da prave D-box-ove sa LAN prikljuckom!!! Digitalizuje se signal odmah "tu" kod izvora i nadalje to teraju digitalno i nista ih vise ne interesuje, naravno i mikseta sa DSP-ovima i nema sta da zuji/susti :) Cak i u aktivne zvucnike sve vise ugraduju LAN, SPDIF optical/coaxial prikljucke da batale vise analogni prenos signala kroz kablove :)

Malo skrecem sa teme ali cisto navodim neke trendove u toj audio (profi) tehnici ... recimo poceli su i mikrofone da prave takve da imaju mini lampe kao predpojacivace u sebi sa AD konvertorom i digitalnim izlazom :)

BTW: Za ovo oko digitalije, valjalo bi otvoriti novu temu koja bi se bavila ADC i DAC za audio primenu ... pa sta reci kada recimo novi Class-D IC-ovi vise i nemaju analogni ulaz !!! Iskreno i sta ce im analogni prenos, pa sve se sad slusa sa digitalnih nosioca i sto bi to DAC-ovali pa prenosili preko "zujnih" kablova pa opet to ADC-ovali (prakticno za Class-D) pa opet to DAC-ovali da bi culi :) .. ceo signal-chain digitalan i nema problema :)

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 07.06.2012. u 13:21 GMT+1]}

---

Veliki broj boljih uredjaja ima XLR, tacnije vecina iz skuplje klase za audiofilsku upotrebu.

Kada pojacavac ima XLR ulaze, ne mora znaciti da ima balansnu gradju, ali ima ih i takvih i obicno su u najvisoj klasi kvaliteta.

Svrha teksta koji sam napisao je da konstruktorima fokusira paznju na prednosti takve gradje naprave.

Digitalni prenosi ni malo ne zaobilaze balansnu tehnologiju. Upravo LAN je balansni prenos signala...

Audio-elektronika je siroka oblast: podrazumeva, od kucnog zvona (koje takodje proizvodi zvuk) preko vrhunskih uredjaja za slusanje muzike, pa do sistema za snimanje zvuka (koji mogu biti i elektromehanicki, kao kod nanosenja zapisa na gramofonsku plocu).

Na ovom forumu borave uglavnom samograditelji, entuzijasti, kojima je digitalija jos uvek teze dosupna (za samogradnju), a dok budu postojali mocni gramofoni i dok se budu proizvodile gramofonske ploce (a intezivno se vracaju u upotrebu, osvezene modernim tehnologijama), bice analognog prenosa i analogne obrade....

Iako ovaj audio forum obuhvata manje zahtevne i vise zahtevne korisnike, ja cu se baviti onima koji su veoma zahtevni...

Pisem o onome iz cega se moze izvuci maksimum kvaliteta u samogradnji, bez potreba za specijalnim i tesko dostupnim tehnologijama.

Trudim se da dam najbolje smernice u kojima treba delovati da bi se "izvuklo" najvise sto moze od kvaliteta nekog audio sistema. Zahtevni korisnici ce se lako pronaci u tome, manje zahtevni ce ovo zaobici...

Cilj mi je da u malo prostora sabijem mnogo informacija, sto nije jednostavno, ali pazljivim citanjem se da izvuci poenta..

10XB ce savrseno razumeti o cemu na ovom forumu pisem, i kakve se koristi mogu izvuci iz toga....

Pozdrav


<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 07.06.2012. u 13:47 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 07.06.2012. u 13:58 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 07.06.2012. u 14:06 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 07.06.2012. u 14:57 GMT+1]</sub>

@macolakg, sve ja to kapiram i tekst je odlican, i sto se samog pojacivaca tice to ostaje kako jeste sa svim svojim prednostima. Ja samo kazem da se trend za interkonekciju uredjaja drasticno menja i prelazi sve u digitalne vode pa bih voleo da neko na ovom forumu napokon zagazi u te vode a sto nas sigurno ceka ako ne sad u narednih par godina sigurno ...

---

@mikikg

Post je o unutrasnjoj gradji balansnog audio pojacavaca snage, a prednosti balansnog prenosa sam spomenuo uz put.

Ponavljam da je LAN takodje balansni prenos signala, i jedino tako i moze imati one performanse koje ima :-)

Verujem da ce se na ovom forumu uskoro pojaviti tema o mreznim playerima, koji ce zbog minimalne devijacije clock-a ("jitter") bukvalno pregaziti CD player-e koji nemaju znacajan memorijski buffer, sto ce automatski povuci za sobom raspravu o digitalnom prenosu signala...

Pokusacu da dovedem na ovaj forum Dr. Bracu Ninkovica, koji baaas ima sta da kaze ovde.. :-)
Kod njega sam i video dijagrame spektralne raspodele kod mreznih player-a u odnosu na najskuplje svetske CD playere.

Inace je najstariji audiofil u nasem gradu. Bio sam decak kada je iz Londona doneo top audio naprave.
U poslednje vreme se intenzivno bavi D klasom i mreznim plejerima..

Pozdrav prijatelju

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 07.06.2012. u 14:31 GMT+1]}

Dr. Bracu Ninkovica bi pozelo svaki forum jer je pun znanja i iskustva oko audio tehnike a elektroniku ima u prstima tako da bi to bilo predivno da postane clan ovog foruma i ako ima volje i vremena da nam prenese nesto iz te price.

---

Problem sa analogijom je prenos bez oštećenja, problem sa digitalijom je latencija - ali budući da live već odavno potiskuju mikrofoniju delay-om, latencija će i odgovarati ;)

elem, mojih dva centa:

Odavno sam pravio pojačala, a kao serviser profesionlne audio opreme sam se takođe bavio godinama, neću da pametujem o tome koliko znam već da ukažem na trend: štednja. Štednja na svakom koraku.

Pojačala su u klasi D - ili T ako ih pravi Tripath, samo zbog iskorišćenja koje je oko 95-96%; aktivan FBT Maxx6 daje 700+200W, a možeš sa dve šake da pokriješ hladnjak, koji je bez ventilatora - pritom troši samo 700W. Takođe, nagledao sam se pojačala sa SMPS-om, kojih je sve više i više - i svi gledaju potrošnju; na koncertima sve češće viđam LED reflektore; i najnovija (mada već par godina stara) fora je da se LAN-om vodi signal od inženjera zvuka do stage-a - a LAN može da bude i industrijski wireless - a 100 metara LAN kabla košta ko ručak za dvoje, a 100 metara one stare balansirane interkonekcije košta ko manji auto.

Lampa je odavno izbačena ponajviše zbog potrošnje, a i zbog mehaničkih karakteristika, kao i cene, naravno; klasa A, i to pogotovo single-ended je overkill za sve preko 5W; ko hoće da ima čistu A klasu, sa sve balansiranom putanjom zvuka, a ima para - uzima Pass labs; onaj njihov x1000.2 mislim da može da zavari pedalu od bajsa za banderu u čistoj A klasi, a ja sam jednom prilikom slušao kako gura Magnepane, koji su 4 oma... PA je potpuno druga priča: priča sa što više - za što manje.

Još jedan glas za digitaliju (koju ja lično ne mirišem mnogo, ali lakoća i cena su jak glas za) je Stanton-ov Final Scratch; prsti i uši misle da je sve AAA, dok oči ipak vide DDD ;)

---

@newtesla da, latenca kod digitalije pravi malo prebloma ... recimo sve preko 20-30mS je vec frka, ne mozes recimo da preko toga radis monitor nekog live signala jer bukvalno ne moze da se svira (ispada iz takta), sve nize od 10mS je vec OK i skoro da ne smeta uopste. Isti problem i sa video digitalijom, tu je jos gora situacija (jer ima mnogo vise informacija da se obradi) i recimo primer, Kusturica kada je organizovao predstavu u Pariskom teatru i kada su montirali tu A/V opremu, recimo nisu mogli da koriste plazma ekrane za monitor glumaca sa bine za muzicki orkestar jer prilicno kasni slika nego su morali da stavljaju matore CRT monitore da bi to bilo sinhronizovano.

Sto se tice balansnog prenosa digitalnog signala, to je sve odavno vec poznato, LAN mreza (i neke druge poput RS485, FireWire pa i sam USB) rade upravo tako - diferencialno, zbog bolje otpornosti na smetnje i veceg CMRR. Ista prica i kod telefonije, ADSL i sve novije varijante tog protokola koriste, da ne kazem "glupavu", telefonsku paricu da bi preneli desetine megabita u sekundi na kilometre udaljenosti. Sve isto vazi i za analogiju :) Dakle parica je zakon ;)

Znam da je @macolakg pricu malo vodio na veoma zahtevne korisnike, ali moramo uzeti u obzir i sve ostale koji recimo imaju PC racunar i odakle covek sad da se prikljuci? Sa tupave 3.5mm bananice i to da tera u hiljade evra skupo pojacalo, hmmm bezveze ... Sve te kartice imaju SPDIF izlaze (coax/opto) i to treba iskoristiti.
Sa druge strane kada me neko pita za savet sta da kupi od sprava za audio primenu a da to "lepo" svira, uvek kazem da izabere neki od modela externih zvucnik kartica koje imaju i obicne i balansne izlaze + vazdan ostalih ulaza/izlaza sa razne primene. Evo ovde pregled ponude takvih kartica, pa koga to interesuje neka pogleda:
USB: http://www.artistsystems.net/m...17&kat=113&pod_kat=151
FireWire: http://www.artistsystems.net/m...17&kat=113&pod_kat=152
Tek sa ovakvim nekim spravama moze se ocekivati stvarno dobar i cist zvuk. Modeli sa 192KHz sampling-rate, to "izuva" kako radi, naravno samo ako slusamo i takve snimke a ne oskrnavljene MP3 ;) Ja recimo imam TC Electronic Impact Twin FireWire 192KHz Audio interfejs, i po mom misljenu to mi je najpametnije (cena/perfomanse/mogucnosti) parce audio hardwera koje sam kupio do sad, bez preterivanja! Koristim ga za slusanje, snimanje, prenosno uz laptop, za MERENJE u audio tehnici, za digitalni SDR primopredajnik, FFT, za Windows, za Mac OS X ... ma extra sprava :) i naravno ima balansirajuci izlaz (+ balansirajuci ulaz sa fantasticnim predpojacalom) i tako mi je prikljucen na Alesis M1 Active 520 monitore. To za te pare svira boli glava, kaki desetine hiljada evra pojacalo ... ko to da kupi danas, meni bolje i prakticnije od ovoga ne traba, pa stvarno ... Mada bi voleo samo neke KRK-ice da uzmem ili Behringer TRUTH ako budem imao mogucnosti, fenomenalne aktivne kutije po relativno pristupacnoj ceni (<500E) ...

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 08.06.2012. u 13:55 GMT+1]}

---

Posto je vezano za temu, evo informativno slicica nekoliko zvucnih "kartica" (pre ce biti kutica :) u rangu cena 85 - 400E koje imaju balansirajuce izlaze i koje ima smisla koristiti sa svim ovim stvarima koje se u temi navode.

---

Pozdravljam sve i odlicna tema,mikikg:))

---

Poooooozdrav družeeee!

---

@nikko tnx :) .. nego ja ocrni 3.5mm bananice stvarno su za ozbiljan audio smesne, ali recimo tu su Apple napravili dobru stvar, unutar 3.5mm konektora na svim svojim racunarima, stavljaju opticki izlaz i sa malim adapterom preko optickog kabla spajaju dalje bez gubitaka a preko drajvera se bira dal ce taj jedan konektor da radi kao analogni ulaz, analogni izlaz ili SPDIF opicki izlaz (nisu jos uspeli da naprave i SPDIF opticki ulaz u istom konektoru :))

---

Tema je od gospodina Macole

@boro62promaja

Hvala gospodine boro62promaja!

U temi se inace radi o balansnim audio pojacavacima snage :-)), ali ima mesta i za ostalo.


Veliki pozdrav

Posto smo pricali malo o konkretnim izvorima balansirajuceg signala :), hajde sad i konkretno o balansirajucem pojacivacu.
Nekoliko clanova sa ovog foruma nestrpljivo ocekuju shemu one HQ TDA7294 modifikacije u bridge modu.

Ono sto sam ja hteo da uradim je da uzmem tu shemu i samo da postavim dva takva sklopa i ispred da postavim diferencijalni pojacivac OPA1632 ili THS4531 (to imam na lageru pa mogu da probam). Ja licno nisam ni za jednu drugu varijantu (obicni OP) jer su ovakvi IC napravljeni bas za to.

E sad tu me par stvari interesuje (pitanja za @macolakg):

- kako ispravljac da resim, spominjao si nam razne opcije (sa jednim tr i jednim sec, sa jednim tr i 2 sec, sa dva tr), hajde da izaberemo opciju sa jednim transformatorom i jednim sekundarom posto je to za vecinu korisnika pristupacno, znaci treba samo u one 3 masivne tacke na ispavljacu (+,-,0) da prikljucim oba sklopa, tako?

- posto cu postaviti ove DIFF-OP-ove, znaci + OUT ide u gornji sklop (ulaz u TDA), - OUT u donji i to bi trebalo da bude OK? Ovde me samo bunu onaj veliki kond od 5.6uF, gde nega u lancu signala da stavim, na ulaze u DIFF-OP ili na izlaze?

- DIFF-OP sam izabrao zbog par razloga, idealan je za balansirajuci ulaz, ima fantasticne audio karakteristike i jos jedna bitna stvar je da prostim prespajanjem jednog ulaza u DIFF-OP na masu dobijamo i single-ended (chinc) ulaz. Ovde mi ostaje mali problem sa napajanjem samih OP-ova. OPA1632 zbog svoje ogromne dinamike zahteva relativno visok napoj napajanja do max +/-18V, odakle da izvucem taj napon? Ja predpostavljam da to moze sa par zenerica+R+C da se resi i da se uzme direktno sa glavnog (+/-30V) napajanja ili pak mislis da je potreban ceo poseban izvor za to (poseban sekundar sa naponskim regulatorima)? U slucaju sa THS4531 koji je LOW-VOLTAGE verzija, on zahteva +/-2.5V i drasticno manje struje ali smo onda limitirani na 5Vpp (ima RRO) izlaznog napona, valjda je i to dosta za punu snagu?
UPDATE: hmm, koliko vidim iz prilozenog APP NOTE, ovde ce ipak trebati nesto dosta "tvrdje" napajanje za DIFF-OP pa zenerice odpadaju :(

- i da, glavno pitanje, sa ovom DIFF-OP konfiguracijom, kako da se izvrsi stelovanje, tj kako da se podesi da to radi balansirajuce kako treba, ja sam u startu mislio tamo kod tog OP da stavim veoma precizne otpornike a dali je to dovoljno i ako nije gde trebam da vrsim podesavanje balansa, predpostavljam da treba GAIN a jel treba jos nesto (da bi bio u i savrsenoj fazi i sl)?

- jos jedno pitanje, kod DIFF-OP ima Vocm ulaz, znam zasta sluzi ali me prakticno interesuje gde njega da spojim, da li blize samim ulaznim (XLR) konektorima (zbog boljeg potiskivanja common-mode od ulaza) ili da ga vezem u 0-zvezdu od ispravljaca?

- i nadam se zadnje pitanje :), posto vec planiram DIFF-OP, da li je bolje da se uzme fead-back za njih sa izlaza od TDA (predpostavljam da je tako ceo lanac onda savrseno kontrolisan) ili da ostavim kako jeste tj da se posebno DIFF-OP i TDA sami bave sa svojim fead-back-om?

To su bila neka pitanja pa kada dobijem odgovore ja bih sastavio kompletnu shemu koju posle mozemo jos da komentarisemo/popravljamo. Po mojoj proceni ove moze da ispadne opasno dobro pojacalo cak i za profi upotrebu.

BTW: Evo ovde za referencu odlican Application note vezan za diferencijalne pojacivace:
http://www.ti.com/lit/an/sloa054d/sloa054d.pdf

BTW 2: Jos jedan plus za DIFF-OP, upotrebom OPA1632 mozemo da poboljsamo ukupni S/N celog pojacivaca tako sto ce mo pustiti njega da malo vise pojaca signal (jer ima fantasticnih 1.3nV/√Hz i dinamike na pretek, 20Vpp i vise izlaz moze da daje) a kod TDA malkice smanjiti pojacanje ;)

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 09.06.2012. u 12:46 GMT+1]}

---

Hehe, postoji slicno (umesto TDA7294 stavili LM4562) pojacalce koje sam opisao :))) ... prelepo, vecina pitanja reseno ...

Ipak su skinuli feadback sa power-ampa i stavili 2x2 regulatora zbog napona za OPA1632 :)

THE SYMPATICO BALANCED AMPLIFIER
http://www.twistedpearaudio.com/amplifiers/sympatico.aspx

---

Nastavak o balansnim pojacavacima snage....
-------------------------------------------------
IC, namenjeni za audio power amp., imaju internu RC mrezu za frekventno-faznu kompenzaciju.
Posto su namenjeni da samostalno rade, skoro ni jedan od njih nije predvidjen za rad sa pojacanjem manjim od 13,
a retko koji izuzetak sa A=10.
Zbog prethodnog, kada pokusamo da ga upotrebimo kao slejv iza nekog preciznijeg op-amp, sa pojacanjem manjim od pomenutog, slejv nam proosciluje na visokim ucestanostima.

Na "1.JPG" se vidi tipicna veza za takve pojacavace, gde interni kompenzacioni elementi u saradnji sa R1 i R2 formiraju pravilnu frekventno-faznu karakteristiku celog amp.
Pokusavajuci da promenimo pojacanje sklopa prema nasim potrebama, menjajuci pri tom velicine R1 i R2, narusicemo
frekventno-faznu karakteristiku pover-IC, sto ce dovesti do nestabilnosti IC-a.
Posledice su vecini samograditelja dobro poznate, IC jednostavno pregori.

Na "2.JPG" se vidi nacin kako namestiti proizvoljno pojacanje slejva, pri cemu ce biti ocuvana originalna frekventno-fazna kriva naseg power-IC.
Tako smo dobili pravi simetricno-asimetricni pojacavac sa nama potrebnim pojacanjem i diferencijalnim (balansnim ulazom).
Na zalost, ovakva konfiguracija ima losiju offset karakteristiku, pa je obicno potrebno pridruziti mu jedan precizni op-amp, u ulozi servo-pojacavaca, koji ce "voditi racuna" o DC offset-u na zvucniku. O tome necu previse razglabati danas, vec cu u nekom od narednih postova, kada budem nastavio temu, detaljnije pisati o servo-pojacavacu.
Za pocetak neke od nacina kako se to radi mozete naci na: National Semiconductor Application Note 1192.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Jedan od izuzetnih dobitaka kod ovog sklopa je mogucnost izvodjenja eksterne globalne povratne veze, koja nudi eliminisanje problema zvucnickog kabla, enormno popravlja damping faktor, i zvucniku u maksimalnoj meri obezbedjuje originalni zvucni sadrzaj, videti "3.JPG".
Ovako gradjen pojacavac se UVEK moze upotrebiti kao asimetricni tako sto se jedan od ulaza jednostavno spoji na masu, a onaj preostali kao ulaz za standardni koaksijalni kabl, pri cemu to ni malo ne narusava mogucnost eksterne povratne veze.

Ako ne prikljucimo eksternu povratnu vezu, pojacavac ce normalno raditi, pri cemu globalna povratna veza "nadgleda" zvucnicke terminale na kutiji pojacavaca i sve van tih tacaka ne "vidi". Sadrzaj koji dobija zvucnik u velikoj meri zavisi od prenosnih karakteristika (mogucnosti) zvucnickog kabla, koji je, bez sumnje, prilicno kriticna komponenta jednog audio sistema vec preko jednog metra duzine.

Ako pak prikljucimo eksternu povratnu vezu, ona ce "nadgledati" sam zvucnik, pri tome korigujuci osobine kabla.
Napon na izlazu pojacavaca ce se razlikovati od napona na zvucniku u toj meri koja je potrebna da se na zvucniku dobije veran sadrzaj poslat iz izvora zvuka, pri tom ce se zrtvovati maleni deo snage za nadoknadjivanje gubitaka na zvucnickom kablu.
R7 i R8 sa "3.JPG" ce istovremeno posluziti kao prigusni otpornici za induktivitete koje zvucnicki kabl sadrzi, prakticno, imaju istu ulogu kao onaj cuveni otpornik na izlazu power-amp-a, preko koga je namotano desetak navoja lakirane zice...

Za zvucnicki kabl se moze sa NEOBICNO dobrim rezultatima upotrebiti obican LAN kabl, gde se tri parice u paralelnoj vezi upotrebe kao zvucnicki kabl, a cetvrta parica za eksternu povratnu vezu, i to bez problema do iznad 100W, za vece snage mozete upotrebiti dva LAN kabla (7 parica paralelno, osma ex.fb.).
Probajte, bicete veoma iznenadjeni preciznoscu prostorne slike, konkretnim cvrstim i u prostoru definisanim basom, i neobicno dobrim visokim tonovima :-)). Prvi znak da vam sistem pristojno radi je da, kada zatvorite oci, ne mozete
otkriti polozaj vasih zvucnika samim slusanjem !!!

Eksterna povratna veza se moze izvesti na bilo kom pojacavacu koji ima diferencijalni ulaz, pri cemu treba biti
oprezan sa korekcijom elemenata koji odredjuju stabilnost pojacavaca (neophodna provera osciloskopom).

Pitacete se: "gde su ovde balansni pojacavaci"?
U ovom postu su izlozeni neki elementi od kojih se sastoji, i neka od pravila za dobijanje top-klase audio pojacavaca.
U narednom nastavku cu sve ovo dopuniti.....

Evo nekih mera koje se primenjuju kod IC pojacavaca snage: NationalSemiconducto
ApplicationNote446.

Pozdrav




_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 09.06.2012. u 19:22 GMT+1]}

Odlicno! ... znaci jos dalje da se uzme povratna veza ... pametno pametno :)

Ja vec celu shemu imam u glavi ako hocete da nacrtam .. sa 2 x TDA7294 ili nesto drugo, birajte :)

---