Smak sveta - realnoNe govoriti o smaku sveta sa stanovišta fizičkih zakona je čudno a možda i nedopustivo. Obično se
ovakve teme prenose u madzone kao nešto što nema realan osnov ili je plod proizvoljnih fantazija
nekih učesnika zasnovanih na nekim proročanstvima koja nemaju naučni osnov.
Zamolio bih, stoga, moderatore da ovu temu ne brišu ili je ne premeštaju sve dotle dok ne izgubi
naučni pristup zbivanjima u vasioni pod uticajem polja sila , naročito u pogledu gravitacionih
i centrifugalnih s posebnim osvrtom na deformacije vasionskih objekata pod njihovim uticajem.
Počeo bih sa jednostavnim primerom superpozicije centrifufugalnih sila koje deluju na našu planetu.
Pretpostavimo da su osovine rotacije Sunca i Zemlje paralelne i normalne na ravan ekliptike.
U tom slučaju bi trebalo da je deformacija Zemlje, iz sfere u elipsoid, maksimalna, jer se centrifugalne
sile zbog rotacija Zemlje oko Sunca i rotacije Zemlje oko svoje osvine sabiraju.
Ukoliko bi Zemlja menjala postepeno smer osovine sopstvene rotacije tako da ta osovina bude u
ravni ekliptike - menjala bi se i deformacija Zemlje odnosno elipsoid bi mogao preći u sferu pa opet
u elipsoid zavisno od prevage uticaja centrifugalnif sila.
Ovo je samo principijelan prikaz uticaja dveju centrifugalnih sila na deformaciju Zemlje, međutim,
na Zemlju deluju i druga vasionska tela na sličan način (Mesec, planete, centar Galaksije) i to
promenljivim intenzitetom zavisno od njihovog položaja i naročito u zavisnosti od položaja njihovih
osovina rotacije jer što su te osovine "paralelnije" sa osovinom Zemlje to bi trebalo da je uticaj na
deformaciju Zemlje veći i obrnuto.
Ovo me podseca na Nostradamusov milenijumski sindrom . Danasnja moderna civilizacija izgleda ko da potajno prizeljkuje smak sveta 
