BusPlus - novi sistem karata za prevoz u BGD-u

Kako?


Ako je ovo slicno slucaju od pre par dana, onda mediji opet lazu.
Privodjenje nije izvrseno zbog neposedovanja karte za prevoz, vec zbog odbijanja legitimisanja.


Ovo nemaju pravo da traze. Ali moze im se, kao i obicnoj policiji.


To se ne desava. Takve zaobilaze, barem kad su kontrolori sami.

@Darko:

Ti kad bi bio na vlasti drzava bi propala u roku od 3 dana.

Ja nisam nikakav bot sa suprotne strane, a politicka opcija koja je meni bliska cak nije ni u parlamentu (ne, nije SRS), i sve sto moja politicka opcija kaze, pokazalo se kao 100% tacno. Uvek. Samo je potrebno bilo vreme da se to pokaze kao tacno, ali nikad se nije pogresilo. Niti je bila ikad na vlasti. Kritikuje SVE - i opozociju i vlast.

Drzava se ne moze graditi na takvim stavovima koje imas. Represija ne donosi napredak, vec upravo ovo sto se desava. Represivne drzave su one u kojima vlada ISIS. Ili Severna Koreja naprimer. Ti se zalazes upravo za to. Tako se ne gradi moderna drzava.

Da uzmemo neku normalnu zemlju naprimer. Evo, Velika Britanija, nebitno.

Uhapse zenu ovako suprotno Ustavu i Zakonu (jer ovo jeste u suprotnosti sa obe stavke). Pa znas sta bi im uradila na sudu. Pa polupala bi ih samo tako i dobila odstetu da ne mora da radi ona i njeni naslednici do kraja zivota.

Nemas ti pojma kako funkcionisu mediji. Mediji su tu da pokrenu pricu, ali ne mogu biti pravosudni sistem. Sto znaci da ne znas ni kako to funkcionise kada se pokrene istraga. Dalje mesanje medija dovodi do tuzbi protiv istih jer moze da bude protivzakonito ometati istrazne radnje. Vidim da, osim represije, nista ne znas.

Mog dobrog prijatelja novinara su represivni sistemi ubili sa 17 metaka. Toliko o represivnim metodama.

Osnovno pravo zagarantovano Ustavom se zna. Demokratija takodje mora biti ista za sve.

Ovo sto je pokazano od strane komunalne policije je krsenje Zakona i Ustava (lokalni zakon ne moze biti iznad) i oborivo je na sudu odmah. Isto vazi i za kontrolore Busplusa.

Skupstina nije verifikovala ovakav zakon i ovlascenja. Jedino ovlasceno sluzbeno lice u ovakvim slucajevima je MUP, ako striktno postujemo zakone ove zemlje. Dakle jedno je SLUZBENO a drugo OVLASCENO sluzbeno lice.

Zakoni su u suprotnosti. Bilo je to vec na vestima.

Uostalom, smaram se ovde.

Još jedno obično jutro u velikom gradu

Mozda bi bilo dobro da ne koristimo termin represija, koji nije dovoljno jasan, vec sankcionisanje. Dakle, moderna drzava mora obezbediti postovanje svojih zakona kao i sankcionisanje prekrsilaca. Ja nikad nisam posetio nijednu drzavu gde nekim teritorijama upravlja ISIS, pa nisam kompetentan da bilo sta tvrdim, ali sklon sam misljenju da tamo postoji izuzetno mnogo krsenja zakona i da drzava nije sposobna da to sankcionise, slicno kao ovde. Dakle, nesankcionisanje prekrsilaca vodi ka tome - totalnom zanemarivanju pravnog poretka i anarhiji. Nasuprot tome, nisam bas primetio da su moderne drzave liberalne prema krsenju zakona u smislu "ma slobodno krsite, nek ste vi nama zivi i zdravi". Srbija je primer totalno kriminalizovane drzave gde su svakodnevica pojave koje nisu mnogo zastupljene u modernim drzavama - neplacanje prevoza, nelegalna gradnja, poreske utaje i slicno. Ne znam da li si mnogo putovao po modernim i nerazvijenim drzavma, ali ako jesi morao si primetiti - takve pojave su svojstvene nerazvijenim drzavama, gde se ne sankcionisu dovoljno, a gotovo da ih nema u modernim drzavama koje su razvile sistem upornog sankcionisanja prekrsilaca.


Ja verujem da imamo zajednicki stav u smislu da komunalnu policiju i kontrolore busplus treba raspustiti i poslati kuci. Drugi deo stava se razlikuje - ti si verovatno sklon misljenju da korisnike prevoza treba pustiti da se slobodno svercuju, a ja sam sklon misljenju da je beskorisno placati komunalnu policiju koja ce ljude koji odbiju da pokazu licnu kartu prosto pogledati popreko i pustati da idu kuci. Ja kao poreski obveznik ne zelim da finansiram jednu takvu beskorisnu strukturu. Ako dajem neke novce da bi postojalo sankcionisanje, onda hocu da vidim sankcionisanje! Pola miliona dinara godisnje dam drzavi i gradu za kojekakve poreze, hocu rezultate!

Ne razumes me. Mislimo na isto, ali na razliciti nacin.

Ne podrzavam sverc. Ali za to mora biti UREDJENO stanje i da sankcionisanje bude tacno utvrdjeno. Razumem gnev naroda, razumem one koji nemaju. Ali recimo ne razumem "namerni" sverc. To stvarno ne razumem. Razumem itekako sto se ljudi bune za par stanica koje nemaju nacina da predju peske pa moraju GSP-om i kucaju punu cenu.

Dakle, uredjen prevoz, tarifni sistem, nacin kontrole i sankcionisanja.

Vidi svercera ce uvek biti, a ima ih puno cak i u uredjenim zemljama, to ne moze da se iskoreni.

Ali moze da se ublazi i svede na prihvatljiv nivo, savetima i misljenjima kojih imas gomilu na netu pa i ovde na forumu.

Jedna obicna stavka moze da utice na povecanje naplate. Naprimer - udjes na Autokomandi izlazis na Slaviji - neka bude kontrole nebitno - kucas se na ulasku i na izlasku kada ti se skida odredjen kredit za tu manju razdaljinu, naprimer 30 dinara (recimo osnovna cena za kratko medjustanicno rastojanje). Tako ce ga izaci 60 dinara u oba smera, sto je 29 din manje nego ta vremenska. E, to utice na ovaj narod. Takvi smo kakvi smo.

Naravno, uvek ce biti sverca ovde. Ali ce ovo uticati malo na svest. Vozim se za 30 dinara umesto 89. Idem do kraja, placam 89. Idem do pola razdaljine, placam tipa 60 din, nisam budala da me deru. To je razmisljanje Srbije i tako vlast mora da se postavi.

Dakle, to je svest naseg naroda. Mora neko da se time pozabavi i napravi korektan tarifni sistem koji ce narod, ovakav kakav je, prihvatiti koliko toliko.

Kako bude lagano rasla svest, kako bude rastao standard, kako se bude modernizovao GSP, jos ako naplata bude 100% za GSP a ne preko posrednika kao Apex, tako se moze postepno optimizovati dodatno tarifni sistem i negde korigovati cene navise.

Kada gradjani vide da vlast obraca paznju na njihove vazne probleme i kada krene da izlazi u susret, posle je sve lako, pa cak i da se cene s vremena na vreme usklade navise jer takva vlast bi i podigla standard pa bar za toliko da moze gradjanin da zadovolji neke osnovne potrebe a da ne lipse od gladi.

Hapsenja na ovaj (nezakonit) nacin ce povecati otpor i sverc. Ono sto ja pisem iznad ce ga smanjiti.

Sto se tice kazne. Ne mora uopste da bude prekrsajna prijava. Neka kazna bude 2000 dinara naprimer - ali da se kod takvih kazni naplata sudskim putem ubrza. Pa ako neces da platis 2000 dinara kaznu, predace se sudskim izvrsiteljima a onda ce da naraste za kamatu i troskove na 20.000 din. Pa vidi da ne platis.

Sad se to ne radi pa i ne placaju.

Dakle, sve se moze kad se hoce, samo da saslusaju nekog pametnog.

E, da dodam, da ne pisem sto poruka:

I dalje bih voleo da vidim po kom osnovu javna služba pruža podršku privatnoj firmi Apeks. Naravno da karta mora da se plati, ali ovde neko neće da reši problem time što bi smanjio cenu karte i povećao naplatu, nego angažuje Komunalnu policiju da radi posao privatne firme za koji je građani Beograda plaćaju, i to debelo.



_{[Ovu poruku je menjao cozmo_im dana 27.01.2015. u 11:54 GMT+1]}

Pa i ja upravo isto kazem - ni meni nije ni najmanje prijatno sto su ustav i zakoni tako napisani da sad nadlezna sluzba ne moze privesti prekrsioca koji nece da pokaze licnu kartu u stanicu, a da se istovremeno sa time ne pokrece proces pred krivicnim sudom ili zastitnikom gradjana. Ako me neko razumeo pogresno reci cu jasno i nedvosmisleno - ne zalazem e ja za to da komunalni policajci krse bilo koji zakon, vec da se zakoni izmene tako da komunalni policajci ne moraju da ih krse. Ili to, ili da redovna policija uzme ucesca u resavanju problema kradje po jednog novog autobusa svakoga dana.


Da li razumes pojavu da 90% stanovnistva beograda nema i ne zeli da ima mesecnu kartu, a autobusi prepuni? Pogledaj oko sebe te ljude iz tvog i obliznjih naselja, kazes da svakoga dana idu na posao, a mesecnu kartu nemaju? Ja mogu da se slazem da cene karti treba vremenom jos mlo dostelovati tako da mesecne budu povoljnije za korisnike, a ove najjeftinije svercerske da budu nepovoljnije, o tome se moze razgovarati, mislim da smo vec ranije postigli neki konsenzus oko toga koliko jednom zaposlenom nije mnogo da izdvoji za prevoz mesecno, a koliko nije mnogo studentu/nezaposlenom/penzioneru. Ali, daj da delujemo u tom pravcu, u pravcu dekriminalizacije beograda, a ne u suprotnom, sto ti mozda nije namera, ali se svodi na to. Zasto se protivis mesecnim kartama kojima bi prosecna voznja kostala 20-30 dinara u slucaju zaposlenog, tj. 5-10 dinara u slucaju penzionera/studenta vec propagiras skuplja resenja ali pod uslovom da korisnik ima mogucnost da kraducka po malo, ili po mnogo, zavisi kako se organizuje??

Ja nisam ekspert za pravni poredak, ali smatram da je obaveza drzave da zastiti sva fizicka i pravna lica od protivzakonitog ponasanja drugih pravnih i fizickih lica. Konkretno, ako ja dodjem kod tebe u firmu i pokradem ti casopise, ili sednem za kompjuter pa ga koristim shodno svojim potrebama a pri tom odbijem da bilo sta platim, ne legitimisem se ili ne potpisem neki ugovor o obligacionim odnosima, onda mora postojati javna sluzba koju ti pozoves i ona dodje i odvede me iz tvojih poslovnih prostorija u stanicu gde mi uzme izjavu i sankcionise me za narusavanje javnog reda i mira ili za sta vec. Pretpostavljam da takvu vrstu zastite treba da imaju sva pravna i fizicka lica i da ona nije vezana konkretno za apex ili gsp.

1. Ne moze policija, niti komunalna policija da postupa po zakonu o obligacionim odnosima. To radi kazna, odnosno sud. Dakle sudsko izvrsenje za neplacenu kaznu tj. kartu. Na kraju ce se komunalci mesati u tvoj obligacioni odnos ako zakasnis da platis kablovsku 2 dana - ima da te hapse u tvom stanu.

Dakle, tvoje razmisljanje nije pravilno.

2. Ja podrzavam itekako smanjenje mesecnih karata i ranije sam napisao koje bi realne cene bile, ako si malo pratio forum i to je idealno resenje kao i optimizovan tarifni sistem.

Evo pojasnjenja zakona:

http://pescanik.net/zavrtanje-i-privodenje/

Prema nekim svežim tumačenjima povodom ovog događaja komunalna policija nesumnjivo ima pravo da privodi građane, samo što je u konkretnom slučaju to pravo „problematično primenila“. Međutim, Zakon o komunalnoj policiji je jasan i kaže da komunalni policajac u obavljanju svojih poslova ima na raspolaganju sledeća ovlašćenja: upozorenje, usmeno naređenje, proveru identiteta, pregledanje lica i predmeta i njihovo privremeno oduzimanje, video nadzor, upotrebu sredstava prinude i dovođenje. Svako od ovih ovlašćenja se može vršiti tek pod određenim uslovima. Da naglasimo: komunalna policija ima ovlašćenje dovođenja, ali ne i zadržavanja i privremenog ograničenja slobode kretanja lica, po čemu se ovlašćenja komunalne policije jasno razlikuju od ovlašćenja policije koja ima oba ovlašćenja (što pokazuje i da se ona suštinski razlikuju). Još preciznije, u slučaju komunalne policije dovođenje do nadležnog organa je ograničeno na slučaj u kome nije moguće proveriti identitet građana, dok je kod policije ono mnogo šire.

Ovde nije reč o nevažnom terminološkom pitanju. Zakon o policiji jasno navodi da se zadržavanje lica ne može izvršiti bez uručenja posebnog rešenja na koje građanin može da se žali sudu. Za privremeno ograničenje slobode takođe postoje posebni uslovi i ono ne može trajati duže od osam sati bez odobrenja suda. Dakle, termin „dovođenje“, na koje je ovlašćena komunalna policija nema nikakve veze sa privođenjem, odnosno lišenjem slobode, onako kako to navodi načelnik komunalne policije kada tvrdi da je „putnica GSP privedena jer je odbila da pokaže ličnu kartu“. Dovođenje u smislu Zakona o komunalnoj policiji može biti samo dovođenje građanina od tačke A do tačke B, pa ako građanin to odbije, komunalna policija nema na raspolaganju alternativnu meru lišavanja slobode. Što se tiče upotrebe sile, komunalna policija je može upotrebiti samo onda kada je to neophodno da spreči napad na službenike ili neko treće lice, što se nije dogodilo u slučaju o kom ovde govorimo ili se to bar ne vidi na snimku koji smo izgleda svi pogledali. Takođe, komunalna policija nekoga može vezati (na snimku nije jasno da li je samo primenjena sila ili je putnica i vezana), samo ako ta osoba pruža otpor ili pokušava da pobegne. Ali i u ovom slučaju je dalje lišavanje slobode stvar „redovne“ policije.

Da zaključimo – komunalna policija ima ovlašćenje da podnosi prekršajne prijave (o tome da li je opravdano da neplaćanje autobuske karte bude prekršaj i o novom prekršajnom postupku – nekom drugom prilikom), proverava identitet građana (ako građanin krši propise iz njihove nadležnosti) i dovede ih do nadležnog organa ako građanin odbije da se legitimiše. Ako građanin poslednje odbije, ova služba nema pravo lišavanja slobode. Na primer, ako je putnica odbila da se legitimiše i uz to odbila i da bude odvedena u stanicu policije, komunalna policija je imala mogućnost da pozove nadležne koji će doći i utvrditi njen identitet kako bi joj bila uručena prekršajna prijava. Dakle, rešenje mimo zavrtanja ruku i upotrebe sile je postojalo.

Sad bih ja trebao da pominjem grandmothers&frogs.

Dakle, radi se o 2 razlicite situacije:
1. Ako ja potpisem ugovor sa tobom po kome cu da pokupim casopise iz kancelarije i da sedim i radim za tvojim kompjuterom sto meni volja, a potom necu da ti platim, to su obligacioni odnosi i tu policija nema sta da radi, vec sud i prinudna naplata.
2. Ako ja upadnem kod tebe u kancelariju, pokupim casopise sednem da radim za tvojim kompjuterom sto meni volja, a da uopste necu da se identifikujem ko sam niti da potpisem ikakav ugovor iz kog sledi koliko ti za tu uslugu dugujem, to je onda posao za policiju i nema veze sa obligacionim odnosima.

Dakle, tvoje razmisljanje nije pravilno.


Da, ja se vrlo dobro secam da si ti naveo koliko bi trebalo da iznose mesecni troskovi za prevoz i ja se nacelno slozio sa time pod uslovom da se jeftine svercerske karte polako ukidaju i da se ide ka skupljim resenjima za strane turiste, goste iz provincije i beogradjane koji prevoz koriste par puta mesecno. Tu je naravno izostala porska sa tvoje strane, jer to zadire u prava svercera da se slobodno svercuju...

Vidim da, iako radis u banci, ne znas za zakon o obligacionim odnosima. Zaboravio si bitnu stvar. Dopuna je vec uplacena Apexu. Uplatio si avans za uslugu koju CES TEK da iskoristis. Izdavalac karte (BUSPLUS, Apex) je uzeo novac od tebe unapred.

Ovo svaki advokat ima da iskoristi na sudu itekako jer si imao sredstava unapred uplacenih za tu voznju :)

Validiranje je drugo kao i slucaj da nemas sredstava na kartici. Moze da ti pise kaznu jer nisi validirao ili ako uopste nisi uplatio.

Dakle, stvari uopste nisu definisane, svi ti propisi su neustavni i nezakoniti u mnogim pogledima.

I ja se najvise zalazem za pravedan tarifni sistem. Inace, one pantljicare su bile idealna stvar. Kucas koliko treba. Tako i treba da bude.

Upravo zbog banke i znam - po tvojoj logici kada otvoris racun u banci i uplatis neke pare ti posle imas pravo kad god ti se cefne da udjes u trezor gde stoji novac bez da se identifikujes kod portira i bez postovanja procedure za ulazak na to mesto, vec samo tako udjes na vrata, uzmes deo SVOG novca i izadjes bez da ista ikom kazes...
Jasno ti je da to tako ne moze i da bi se upravo u banci bila alarmirana policija koja bi ti zavrnula ruke na ledjima i stavila lisice... pa ti posle dokazuj na sudu da si imao pravo da to uradis po zakonu o obligacionim odnosima. Na zalost ti si ponovo sklon da iznosis pogresno misljenje uz punu samouverenost, isto kao za javni prevoz = javno dobro i ono ako nemas potvrdu poslodavca = ne mozes kupiti mesecnu kartu. Ovo ti je vec treca licna greska, tj. prekrsaj clana 4-12 pravilnika. Najmanji je problem sto cu kad se to i cetvrti put ponovi zvanicno podneti zahtev da te banuju odavde, veci problem je sto jednostavno nije dobro da se covek tako ponasa u razgovoru u zivotu, nevezano za ovaj forum.

Vec se vodila polemika o tome. Nije isto stednja i unapred placena usluga.

Evo, sad upravo imam, zbog tog zakona, i pravnu osnovu da trazim povracaj novca od vrtica, jer sam avansno placao vise nego sto treba zato sto je bilo, gle cuda, nezakonito :)

P.S. Kum mi sudija i sudski izvrsitelj, tesko ces samnom terati mak na konac, znam sve cake :)

http://www.blic.rs/Vesti/Beogr...da-se-ukine-Komunalna-policija

- Mi dole potpisani zahtevamo od Republike Srbije i Grada Beograda, da ukinu instituciju Komunalne policije koja je osnovana protiv važećeg Ustava Republike Srbije - piše između ostalog u peticiji.

- Narušeno je načelo suverenosti, a građani se nisu izjasnili o formiranju nove vrste policije, koja je po mišljenju većine građana - nepotrebna (čl. 2 Ustava - Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast, mimo slobodno izražene volje građana).

U peticiji piše i da se "povređuje načelo dostojanstva građana" ( Član 23. Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite), ali i "pravo fizičkog i psihičkog integriteta" ( Član 25. Nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta - Niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju).

- Nigde u odredbama o pravima grada ili opštine (Položaj jedinica lokalne samouprave Član 189.) ne postoji alineja koja omogućava formiranje paralelnih organa policije, stoga, mi građani, koristimo svoje pravo na PETICIJU i tražimo ukidanje Komunalne policije i vraćanje svih ovlašćenja organima policije - piše u peticiji.

Nemam ja nameru da se ovde natezem sa tobom tri dana. Jasno je i tebi i kumu da ti pricas gluposti, probaj vrticu da uplatis neki novac, a onda jednostavno ostavis decu ispred, bez da znaju cija su deca, kako se zovu i slicno... Bolje da se odmah ostavimo toga i predjemo na sledecu temu - mogu i ja da potpisem da se ukine komunalna policija i da probleme u prevozu resava redovna policija.

Meni je stric hirurg. Operisem samo tako.

---

Babe i zabe. Ja mogu da pitam uvek sta je tacno a sta ne kad se nesto navodi i da mi se to otkuca pa samo copy-paste iz poruke ili mejla.

Ti ako bi pitao strica kako da operises iskasapio bi nekog.

Cozmo, jel poznaješ nekog astronauta?

Poznavao sam nekog ko je blizak astronautima a ti se pitaj ko je to, kad se vec zezamo.

Inace, posao mi zadnjih 18 godina omogucava da upoznam razne licnosti i sa njima se druzim ili ostvarim dobru saradnju, dobijem savet i slicno.

Ovo su dve prilicno razlicite stvari

---

Zanimljiv tekst:

http://www.masina.rs/?p=325

Politika naplate javnog prevoza iliti osetljivi nos buržoazije

Stefan Aleksić · 25/08/2014
prodaja karata_gsp_busplus

foto: Marko Miletić

Početak septembra u Beogradu će značiti i nastavak sukoba vlasti i građana oko javnog prevoza u gradu. Privatizacija segmenata ove komunalne usluge je dovela do ozbiljne ugroženosti čitavog sistema javnog prevoza. U svojim izjavama koje možemo čuti poslednjih dana, predstavnici vlasti krivicu i odgovornost pokušavaju da prebace na teret građana; najavljuju se strože kontrole naplate karata i reprekusije za one koji to ne čine. Problem „naplate“ ima i svoje dublje posledice – grad se deli na centar i periferiju, na one koji mogu sebi da priušte kretanje i one koji ne mogu, na poželjne i nepoželjne. Međutim, ovakva represivna politika „naplate“ stvara i otpor.

Jedna od ključnih tačaka neoliberalne agende jeste preraspodela budžetskih sredstava smanjivanjem troškova javnih servisa. S obzirom na važnost javnog prevoza, upravo se oko pokušaja naplate te komunalne usluge artikulisalo jedno od najvažnijih političkih i društvenih pitanja kod nas. Tako je javni prevoz na teritoriji Beograda već neko vreme tačka žestokog sporenja. Političke su se elite poslednjih godina urotile da građanima papreno naplate javni prevoz (ili često rabljenim eufemizmom: „da uvedu red u naplatu“), iako ga oni kroz porez već plaćaju. Ali i pored uloženog truda, energije i resursa, naplata karata ide traljavo, poslovanje javnog prevoza sve je problematičnije (mada, ruku na srce, uvek postoji mogućnost da je ova „neodrživost“ medijski konstrukt), a naplata je uzrokovala i nuspojave: primetan porast nasilja, napade na kontrolore, vozače i komunalne policajce. I pored svih tih problema, gradski menadžeri ne odustaju od onoga što sve više liči na suludi projekat naplate onoga što se naplatiti ne može,[1] a svoju želju potkivaju radikalno simplifikovanom tvrdnjom: putnici se švercuju, pa grad mora debelo da finansira poslovanje javnog prevoza, i zbog toga ništa ne valja. Međutim, iza ovog krajnjeg pojednostavljenja skriva se nekoliko nivoa ideološkog i socijalnog inžinjeringa, pored toga što je ono i duboko ekonomski neracionalno. Što možda i ne treba da čudi, jer su ekonomska neracionalnost i kratkovidost neizbežne karakteristike savremenog globalnog kapitalizma.

Čak i kad bismo zanemarili (mada nećemo) ideološki, socijalni i estetski aspekt, najprostiji uvid u poslovanje javnog prevoza u Beogradu ukazuje nam da se ideja privatizacije sistema naplate javnog prevoza nije pokazala toliko ekonomski opravdanom koliko se na prvi pogled moglo pretpostaviti. Naime, beogradske vlasti su se odlučile za tipičan tehnokratski potez: sistem naplate karata je privatizovan i dat u ruke privatnoj kompaniji,[2] kojoj je, prema prvobitnom ugovoru, pripalo nešto više od osam procenata od svih prodatih karata. Tenderski proces, naravno, nije prošao glatko, mediji su podsećali na različite nepravilnosti, činjenicu da je na kraju („sasvim slučajno“) bio samo jedan ponuđač, informacije o bliskim (rođačkim) vezama vlasnika firme s visokim službenicima pohodile su ceo proces, ali je on i pored svega toga realizovan. Ali da nije reč samo o „rođačkom“ poslu, već da je u pitanju dugoročni političko-socijalni projekat govori i činjenica da će i aktuelna beogradska vlast ugovor obnoviti, povećati pritisak na građane, povećati cenu karata, ukinuti povlašćene kategorije, pa da će čak i pojačati pomoć firmi, iako je jedno od predizbornih obećanja aktuelne gradske vlasti bilo raskidanje spornog ugovora i izbacivanje Busplus sistema.

Imaginarna utopija privatnog kapitala koji se pojavi i rešava stvar, međutim, nikako da se ostvari. Privatna firma (Apex) tvrdoglavo zapošljava minimalni broj kontrolora, a posao naplate karata uglavnom su na sebe preuzimale institucije države jer je gro tereta nasilnog naplaćivanja bio prebačen na GSP, policiju, komunalnu policiju i vozače, koji, na kraju krajeva, plate dobijaju iz budžeta.[3] I pored toga, grad je za javni prevoz 2013. godine izdvojio čak tri milijarde dinara više nego pre uvođenja ovog sistema. Ispostavilo se, paradoksalno, da je „povećanje efikasnosti uvođenjem privatnog kapitala“ u formulu daleko manje efikasno, te da javni prevoz košta daleko više no što je koštao kada, ako je verovati vlastima, gotovo nikakvog naplaćivanja nije bilo. Da je u pitanju samo ekonomska logika, dovoljno bi bilo pogledati slične primere iz sveta i videti da je privatizacija javnog prevoza, ali i ostalih javnih servisa, kontraproduktivna, da košta mnogo više nego budžetsko finansiranje, a da se na koncu dobija mnogo lošija usluga. Ali nije ekonomska logika jedina motivacija za implementaciju ovog projekta: ona dolazi i s jedne druge strane.

Teško je, naime, poverovati da su ovi podaci promakli kreatorima Džos‒Džejmonovske „tuci-i-platiće“ politike naplate javnog prevoza, pa razlog za ovako tvrdoglavu i nasilnu kampanju donekle ostaje misterija. Ukoliko u analizu ubacimo i ideologiju, kao način na koji političke elite misle i reprodukuju stvarnost, razlozi postaju znatno jasniji. Da bismo to objasnili, potrebno je podsetiti na širi kontekst i tendencije savremenog kapitalizma. Dugogodišnja kampanja skretanja pitanja javnog prevoza s njegove funkcije i nabacivanje luksuza (famozne klime u autobusima) kao glavne teme otkriva nam da ova kampanja eksploatiše i podgreva malograđanski sentiment etabliranog dela stanovništva i otkriva nam prave (socijalne i klasne) mete ove tehnokratske taktike. Insistiranje na luksuzu pogrešno je plasirano i zamagljuje originalnu i najvažniju funkciju javnog prevoza: da omogući prostornu i socijalnu pokretljivost stanovništva. Da podsetim, globalni procesi urbanizacije, suburbanizacije i industrijalizacije uslovili su koncentraciju stanovništva u urbane celine, a ključni činilac u tom procesu bio je javni prevoz. On omogućava kretanje stanovnika s periferije u centar i obrnuto, omogućava zapošljavanje, obrazovanje, lečenje, omogućava horizontalno širenje grada, sprečava stvaranje slamova[4] i time omogućava funkcionisanje grada.

Ovom procesu suprotstavila se tendencija izgradnje ekskluzivnih urbanih celina, i ona se može pratiti od sredine sedamdesetih godina prošlog veka i projektovanja Menhetna kao ekskluzivne stambeno‒poslovno‒turističke urbane celine. Kapital je koncentrisan na Menhetnu, pa je na njemu, iako njegovi stanovnici čine relativno mali procenat stanovništva Velike Jabuke, angažovan najveći (ogromni) procenat javnih službi: đubretara, vatrogasaca, policajaca i drugih. Koncentracija tih službi rezultovala je jakim disparitetom u kvalitetu života Menhetna i ostalih delova grada. „Sex (bussiness) and the City“ na Menhetnu, a u Bronksu đubre ne mora da se nosi, u Bruklinu može da cveta kriminal, a u Kvinsu zgrade smeju da izgore do temelja.

Ukratko, to je trend stvaranja nepristupačnog elitnog prostora u procesu formiranja klasnih terasa koji je suprotan trendu inkluzije. Nakon Njujorka, ovaj trend su počeli da prate i u izgradnji drugih „poslovno-stambenih“ zabranjenih gradova. Na koncu, i Beograd im se pridružuje megalomanskim projektom „Beograda na vodi“, čijom će izgradnjom glavni grad Srbije možda postati lider na Balkanu u segregaciji stanovništva.

A kako suburbanizacija i inkluzija zavise od javnog prevoza, tako se on ukazuje i kao mehanizam potencijalno najzgodniji za selektovanje subjekata poželjnih u centru grada. Osnova projekta radikalnog dispariteta između reprezentativnog poslovnog centra i siromašne periferije jeste strategija otežavanja mobilnosti stanovništva s periferije i zaprečavanje njihovog pristupa centru. Drugim rečima, (državni) projekat ekskluzivizacije centra. Ovo stvaranje privilegovanih i zaštićenih prostornih mehurova rezervisanih za poslovne elite zahteva visokotehnologizovane strategije džentrifikacije, pa možemo identifikovati razne metode: izbacivanje rasno nepoželjnih, formiranje i koncentracija komunalne policije u ekskluzivnim kvartovima, uspostavljanje normi u estetici i ponašanju,[5] privatizacija obezbeđenja i, naravno, stavljanje javnog prevoza u funkciju ovog „emancipatorskog rikverca“.

Javni prevoz je tako postao polupropusna membrana koja potencijalno može da odabira individue kojima je ulaz u centar grada dozvoljen, ili to nije: prosto imanjem ili nemanjem novca za put od periferije do centra. Rečju, javni prevoz postaje naplatna rampa. Odbrambeni prsten izgrađen oko ekskluzivnog centra opisao je područje viđeno za izgradnju arhitektonskog i ekonomskog Potemkinovog sela, i ovi su se prstenovi mogli nazreti još onog trenutka kada je, pre desetak godina, uspostavljen tarifni sistem s „prstenom“ oko takozvane prve zone. Prvo je to bila skuplja karta, nekoliko godina kasnije to postaje neprobojna opna izgrađena oko poslovno-stambenog ostrva, a predviđa mu se budućnost granice svojevrsnog Elysiuma. Ne treba da čudi to što su kontrole strože na linijama koje spajaju centar i periferiju, i da su strože što je ta periferija dalja i izolovanija od centra. Na samom početku rada sistema Busplus, neprobojne kontrole podržane komunalnom i redovnom policijom bile su postavljene na ulaznim tačkama u Beograd: Čukarica, Žarkovo, Pančevački most itd. Medijska imaginacija o hordama siromašnih koji kreću u invaziju na centar takođe govori u prilog tome da je ideološki temelj i svetonazor ove i ovakve politike javnog prevoza upravo stvaranje klasno čistog grada. Javni prevoz je tako postao mehanizam socijalnog i klasnog prostornog disciplinovanja.

Politički potencijal koji je tehnokratizacija javnog prevoza dosad proizvela daje, međutim, minimalnu nadu. Prošla beogradska vlast naveliko je izgubila izbore zbog svojih arogantnih poteza, od kojih je eksperiment s Busplusom bio verovatno najuticajniji. A zamenili su ih još arogantniji i opasniji. Naravno, uz dovoljnu količinu sile sve i svašta se može progurati, ali „dovoljna količina sile“ je opasno oružje jer izaziva otpor, a ponekad veoma jasno daje i skicu alternative. Javni prevoz kao emancipatorski a ne ekonomski mehanizam, grad kao mesto inkluzije a ne ekskluzivnosti, emancipacija nasuprot proizvodnji prostornih klasnih barijera i, na koncu, država u službi stanovništva, a ne u službi odbrane bogatih od neugodnog mirisa sirotinje.

1 Jer se pokušava naplatiti od stanovništva koje je na ivici egzistencije.
2 Stvoren je famozni bauk kojim se plaše beogradski klinci: „Busplus“.
3 A profit isto tako tvrdoglavo ide Apexu. Budžetski rezovi uvek na ovaj ili onaj način završavaju u džepovima vlasnika privatnog kapitala, po pravilu bliskih vlastima.
4 Jer radno mesto ne mora više da se nalazi nekoliko stotina metara od kuće.
5 Oličena svakako i u besmislenoj i protivustavnoj zabrani prodaje alkohola u večernjim časovima.