Amerika (ni)je (vise) Amerika ?

I ja sam nekako učen o pobedi tržišne ekonomije nad dogovornom, mada mi je iskreno ova evropska oduvek delovala više dogovornom. Ipak toliki standard (plate, radno vreme, beneficije) nisu mogle biti plod samo dobrog poslovanja...

To je isti komentar kao i ovih nasih o hlebu za tri dinara. Nasi mogu da placaju hleb tri dinara i oni mogu da ne plate tih 700b$ ali, ubrzo ce shvatiti da to tako ne moze da potraje.
Istocne berze jutros beleze pad od 4-6%. Neka ovo potraje jos malo i proradice stamparije $ u Venecueli i Kolumbiji.

Prognoze su da, ako drzava usvoji ovaj zakon i otkupi te najlosije obveznice, trziste ce se smiriti i indexi na berzama ce krenuti na gore.
Najveci problem u ovome trenutku je likvidnost banaka i nedostatak kesa. Svi koji imaju kesa, cuvaju ga i nece da pozajmljuju, pa centralne banke moraju da ubacuju ogromne kolicine novca u finansijski sistem kao bi se sprecilo dalje propadanje. Ne zna se koliko je tacno novca upumpano u sistem, ali su u pitanju stotine milijardi dolara.
Japanska centralna banka je ubacila preko 50 milijardi $ u poslednja dva dana. Americki Fed toliko ubacuje dnevno. Evropljani nisu daleko od te cifre.

Sto je jos zanimljivije, velike banke se prodaju za sicu i na preuzimanja koja vjerovatno ne bi prosla prije godinu dana, sada niko i ne obraca paznju. Citi Group preuzeo Wachowiu (4-tu banku po velicini u Americi) i deo njenih dugova. Preko 6,500 radnih mjesta ukinuto. Veoma zanimljivo je i to da je taj isti Citi taodje u velikim problmima i gubicima.
Sve mi se cini da cemo imati nove Sorose kada se ova kriza zavrsi.

Vala, nek propadne vec jednom...to mi je igleda jedina sansa da ne izginem od posla.

Zanimljivo, screenshoot za istoriju :)

To što je samo 30% Amerikanaca za da se šteta sanira budžetskim novcem je samo pokazatelj da se ogroman br. Amerikanaca ne razume u berzu. Oni stvarno nisu svesni koliko je ova kriza velika i nisu svesni da je u tim hartijama njihov novac panzionih fondova, osiguravajućih društava i ko zna čega sve ne.
A koliko je trading na WS-u " zanimljiv " pokazuje i to što za sat-dva možete bez problema da puknete par hiljada $. Desi se da za desetak sekundi izgubite po 200$. Tek sada vidim koliko su dobri daytraderi zarađivali. Uzimali su lopatama.

http://www.youtube.com/watch?v.../www.new.facebook.com/home.php

Ode Buffetovih 5 milijardi u vetar... Lik je kupio 5 milijardi akcija Goldman Sach-a, a onda sledeći dan krenuo da k**** kako treba da se podrži bailout plan... Dakle klasičan sukob interesa, i klasičan lov u mutnom.. A ovamo stalno glumi neku skromnu i finu majku Terezu, a u suštini nije ništa bolji čovek od Soroša...

S obzirom koliki je škrtac, mislim da će ovo da ga boli više nego običnog radnika koji izgubio sve što ima...

http://www.fool.com/investing/...8/09/24/buffett-swarms-in.aspx

http://www.fool.com/investing/...rren-buffett-stoop-so-low.aspx

Mene zanima kako sada razmisljaju zagovornici apsolutne trzisne ekonomije kojima je upravo SAD bila uzor. Jel to to u sta su se do sada kleli?

---

Nije problem u tržišnoj ekonomiji, već je problem u nedostatku zakonske regulative.

Tako su i komunisti mislili :)

Zamalo da se ostvari Superhikov san: Uzeti siromašnima i dati bogatima !"

Uzgred, odavno Amerika nije Amerika. Praktično je ubistvom Kenedija ubijena Amerika: američka demokratija, američka sloboda pojedinca, zdrav američki način političkog delovanja, i sve lepo u toj zemlji.

Neka je Bog na pomoći Americi. Nadam se, i iskreno želim da verujem da će se američka naceija vratiti u ona vremena kada je bila perjanica slobode i demokratije. Kada je bilo lepo videti i upoznati Amerikanca, a ne "proslavljati" 9/11.

---

Pa i nije ti baš dobro poređenje.

Ajde da kažemo da je fakt da u USA vlada slobodna tržišna ekonomija. Da li ti možeš u USA otvoriti banku sa $1000 dolara, i bez ikakvih dozvola i papira obavljati bankarske poslove? Naravno da ne možeš. To ne znači da USA nema slobodnu tržišnu ekonomiju, već postoji regulativa koja reguliše kako se i na koji način otvara i vodi banka.

Sadašnja kriza je nastala iz toga što su banke davale kredite bez pokrića, odnosno, ja recimo imam platu $2000 dolara, i realno imam $650 mesečno da vraćam stambeni kredit, što znači da na 25 godina ja mogu ukupno vratiti 195,000 dolara. Banka to zna, ali mi ipak odobrava kredit na $500,000 (koji zna da ne mogu da vratim) jer smatra da će cena nekretnina rasti, i da ću ja na osnovu toga moći da vraćam taj kredit. Kada je zagustilo i kad ja nisam mogao da vraćam kredit, banka uzme moj kredit, i kredite hiljada sličnih meni, zapakuje to u neki komplikovani finansijski instrument i to proda na tržištu. I to je tako radilo sve do skoro, dok nije pukla tikva. Da je postojala ispravna zakonska regulativa, banka ne bi mogla da mi da kredit od $500,000 ako nisam bio u stanju da ga vratim, i to sve u startu, i time se uopšte ne bi ni došlo u ovu situaciju.

Nakon ove krize, desiće se isto što se dešavalo nakon velike depresije '30tih godina, a to je da će se formirati nove regulatorne institucije (kao npr. FDIC osnovan 1933), a koje će imati zadatak da spreče ovakve stvari da se dešavaju u budućnosti.

PROPAST plana o spašavanju Wall Streeta i krah američke burze, utjecali su i na stanje na azijskim te na europskim burzama. Nakon današnjeg otvaranja, počele su se rušiti burze diljem svijeta.
Ubrzo nakon otvaranja, zbog prosječnog pada burzovnih indeksa od 5 do 10 posto, ubrzo su se srušile burze u Japanu, Kini, Južnoj Koreji, Singapuru, Australiji i Novom Zelandu. Europske burze tek počinju s trgovinom i pripremaju se za ono najgore.

Japanski premijer je rekao kako će biti poduzete sigurnosne mjere kako bi se japanska ekonomija zaštitila od financijskog kraha i raspada ekonomskog sustava. Koliko je stanje alarmantno, pokazuje činjenica da je tijekom dana burzovni indeks Nikkei pao na najnižu vrijednost zabilježenu u posljednje tri godine.

Njegov australski kolega, premijer Kevin Rudd, stanje na burzi je prokomentirao riječima: "Ovo ne sluti na dobro". Ipak, naveo je kako je australski bankovni sustav puno bolje organiziran od američkog te je samim time i bolje pripremljen na ovakve financijske šokove.

Zbog drastičnog pada cijena dionica, ruska burza je ponovno zatvorena. Vrijednosti dionica najvećih tvrtki pale su za oko deset posto. Samo nekoliko sekundi nakon otvaranja, Gazprom se srozao za 7,8 posto, Rosneft za 8 posto, a Novatek za 10 posto. Tolika količina crvenila, dovela je do momentalnog prekida trgovanja i zatvaranja burze.

Koliko vidim jedino Rusi zatvaraju svoju berzu i štite da razni IF-ovi i hedžeri špekulišu i obaraju do bescenja. Australija je zabranila šortovanje.

P.S. - Ja sam već izgubio jedan dobar auto.

Mislim da je u ovom problem - vecina ljudi je zbog ocajnog media-coveragea i jos goreg imena celog predloga ("bail-out" plan) zaista poverovala da ce taxpayeri nekom nesto da daju...

Sto je vrlo daleko od istine - USA bi kupila trenutno devaluirane obveznice od banaka i za uzvrat dobila udeo u vlasnistvu tih banaka i naravno vlasnistvo nad tim obveznicama, a onda bi posle nekoliko godina doticne obveznice prodala, kao sto je uradio Japan pre nekoliko godina i jos na kraju i profitirao.

Banke i ostale finansijske institucije koje bi tako bile spasene bi bile stavljene pod tesku kontrolu i, da, njihov menadzment ne bi dobio "golden parachutes" niti bonuse... Tako da prica o "izvlacenju bogatih" nema ni najmanjeg smisla - a posebno zbog ovoga sto moze da sledi:

Ukoliko zaista dodje do najgoreg scenarija, sto nije iskljuceno, ti siromasni i taxpayeri ce biti osteceni daleko vise nego sto bi bili privremeno "osteceni" ovim planom:

- Prvo, ekonomskim krahom ce se pozdraviti sa svojim penzijama, jer je vecina penzionih fondova debelo ulagala u USA ekonomiju
- Drugo, momentalnim nestankom kredita i likvidnosti ce gomila firmi biti zatvoreno, a samim tim ce dosta ljudi izgubiti i posao
- Trece, zbog recesije koja preti da predje u depresiju ako se ova 2 gore ostvare ce imati veliki problem i da nadju novi posao
- Cetvrto, ako se krah banaka lancano nastavi, FDIC nece biti u stanju da parama pokrije stedne knjizice - pa ce time ostati i bez bilo kakve ustedjevine
- Peto, kako vecina ima kucu na kredit - placati isti tesko da ce moci bez para, posla i ustedjevine - tako da ce kuce otici na dobos

Tako da ce ostati i bez novca (a ne poreza), bez krova nad glavom i bez posla - a i bez penzije.

Ono sto sledi posle toga je potpuni kolaps ekonomije i strasan pad dolara... Za tim moze da sledi i prodaja dolarskih rezervi od strane USA poverioca, sto ce USA izbrisati sa mape ekonomskih sila na duze vreme, a mozda izazvati i nesto mnogo gore.

Ako se takav scenario desi, to ce biti konacan trijumf gluposti i populizma nad zdravim razumom (republikancima nije problem da finansiraju rat u Iraku ali je problem da spasu sopstvenu ekonomiju). Mada, kao sto rekoh, cenim da se to ipak nece desiti jer ce se za ovih par dana mnogo ljudi ipak dozvati pameti.



To su potezi ocajnika i lov na vestice - "sortovanje" je sasvim legalan i normalan nacin trgovine. Ako time misle da ce da spasu fakat da ljudi hoce da izvuku svoje pare, mislim da su se debelo zeznuli, jer je sustina problema podaleko od "sortovanja" - time samo odlazu agoniju, jer ce berzu morati da otvore pre ili kasnije, a onda ce pare nastaviti da lete :)

---

E ljudi... a 9/11? ;D


Oko nekretnina ja (opet) vidim probleme:

Imas kucu vredno 1mio usd (odnosno imao si je pre krize), uzmes hipoteku za 800k usd... padne cena nekretnina.. kuca vredi samo jos 600k usd... ne vratis pare, banka uzme (jos jednu) kucu, i ti kupis onu, koja je pre krize vredela 1.5mio usd. Sta ostaje banki? Kuce koje vrede (dosta) manje od para koje je dala...
Posto banke imaju nekretnine, koje ne mogu da prodaju za cenu, za koju su ih dobile, i posto nekretninama cena sama poda, idu i banke k***c.

Jel neko zna (odokativno) koliko dolara 'stoji' u ameriki, a koliko u drugim zemljama? (znaci koliko % tamo, a koliko kod drugih). Ako nesto ne poprave, imace i oni hleb za milijardu dolara :)

---

A evo i malo analize koliko ce doci racun na naplatu ako ne prodje plan:

http://www.time.com/time/natio...0,8599,1845609,00.html?cnn=yes







+ mogucnosti za totalni krah, koja je tu svaki dan...

Sve u svemu, duboko sam uveren da ce se jako brzo promeniti misljenje o "skupoci" $700B plana :)

---

cuj sad ovu mudrost - "banke davale kredite bez pokrića"!
pa to je osnovna svrha postojanja banaka oduvek i bila.

na tom principu su zasnovani temelji citavog "civilizovanog" sveta.
nekada su robovi ziveli sa bukagijama na nogama, danas zive sa kreditima.

nije li sve ovo, ka profitu orijentisano, sto se desava na planeti - unistavanje i zagadjivanje svega zivog, i planete, i zemlje i vode, i vazduha, i atmosfere ....... i trovanje ljudi, i razhebavanje svega sto je prirodno - samo jedan "kredit bez pokrica" koji ostavljamo u nasledstvo svom, jos nerodjenom, potomstvu?

Naravno da nisi u pravu.

Svrha postojanja banaka (izmeđuostalog) je da ti daju kredit koji ti možeš vratiti, plus kamatu. Banku ne zanima da ti zapleni kuću, auto, stvari, banku zanima da ti isključivo vratiš keš+kamatu. I u direktom interesu banke je da daju novac samo onome za koga su sigurni da taj isti novac može i vratiti.

Ono što se dešavalo je da su banke davale novac iako su znale da ti taj novac ne možeš da vratiš. To je dovelo do sadašnje situacije.

A apropo priče "jadni taxpayeri... kola se lome na njima... ni krivi ni dužni oni vraćaju pare..." taxpayeri, odnosno glasači su dobili ono što su tražili... Ti isti taxpayeri su doveli na vlast ekipu koja je dozvolila da se ovako nešto desi, prema tome i oni nose dobar deo odgovornosti... I uopšte mi naroda nije žao... To je ista ona priča što priča svaki Crnogorac u Beogradu - kako on nije glasao za Mila već za Srbiju... Pa ko je onda od tolikih ljudi glasao za Mila kad su svi 'glasali' za Srbiju kad im treba... E ista priča i sa Amerima... Sad će svi da kažu kako su baš oni glasali za demokrate, pa će još da ispadne da su republikanci uvozili glasove iz Kine i Meksika kad nijedan Amerikanac nije glasao za njih..

Jel moze neko da objasni na prostom srpskom kako je do ovoga doslo? Mislio sam da je venturino objasnjenje to sto me zanimalo, ali izgleda da se neki ne slazu sa tim. Izgleda da na ocom forumu ima mnogo ekonomskih analiticara i strucnjaka uopste koji se samo gadjaju nekim mambo-dzambo frazama, a ja iskreno nista od toga ne razumem. A verujem da ima jos dosta njih kao sto sam ja, a zanima ih tema razgovora. Ajde ako ima neko koga ne mrzi. I ako moze da objasni kako sve to osecaju berze po celom svetu, tj. zasto. Zahvaljujem.

---

Imaš ovde ako te ne mrzi da čitaš.

http://blog.b92.net/text/4638/...tra%C5%BEnja%20i%20regulacija/

Raspravljali smo već o tome kako je došlo do svega ovoga. Evo još jednom.


Ukratko da objasnim sta je prouzrokovalo ovu financijsku krizu u svijetu i koja potice odakle drugo nego iz USA:

1. Centralna banka USA u 2 godine od 2001, spustila je kamate sa 6,5% na 1%.
2. To postice trziste koje je u usponu: trziste nekretnina
3. Vec nekoliko godina, kamate na medjunarodnom trzistu su izrazito niske.
4. To je dovelo do toga da su banke vidjele da njihova zarada je sve manja i manja:
a) Davale su kredite po niskim kamatama
b) Placale su nesto za orocene novce (0% ako su pare lezale samo na tekucem racunu)
c) Ali sa svim tim, posrednicka marza (a-b) je bila sve manja i manja.

5. Neko se onda u Americi dosjetio da banke moraju uraditi 2 stvari:
a) Davati rizicnije kredite, za sto bi mogli naplatiti vece kamate
b) Kompensirati nisku marzu povecavajuci broj tih operacija (1000xmalo je vise od 100xmalo)

6. Sto se tice prvog dijela (rizicnijih kredita), odlucili su:
a) Ponuditi hipoteke jednoj vrsti klijenata, kako je neki zovu hipoteke „ninja“ (no income, no job, no assets, znaci, osobama bez stalnih prihoda, bez stalnog posla, bez ikakvog vlastnistva)
b) Naplatiti im vece kamate, naravno zbog veceg rizika
c) Iskoristiti ovaj boom sa nekretninama
d) I sta je jos najgore, odlucili su odobravati hipotekarne kredite klijentima za vecu vrijednost nego sto je kosta recimo neki stan koji taj isti hoce da kupi , jer sa tim „boomom“ nekretnina, taj isti stan za nekoliko mjeseci ce kostati vise nego dati iznos za kredit.
e) Takva vrsta kredita dobila je naziv: hipoteke „subprime“
- Hipoteke „prime“: To su hipoteke koji imaju nizak rizik neplacanja.
- Hipoteke „subprime“: To su hipoteke koji imaju visok rizik neplacanja
f) Posto njihova ekonomija (USA) je bila u usponu, rizicni duznici su mogli naci posao bez problema i placati dug bez problema.
g) Takav nacin rada banaka je prolazio bez ikakvih problema nekoliko zadnjih godina. Tih godina, ti rizicni duznici placali su svoju hipoteku, i posto su im dali vise novca nego sto ih je kostao stan, kupovali su auto, renovirali stan i odlazi li bi na godisnji.


7. Sto se tice drugog dijela (povecanja broja operacija):
a) Posto su banke davale mnogo hipotekarnih kredita, ponestajalo im je novca. Rjesenje za to je bilo veoma jednostavno: posuditi pare od stranih banaka, zbog necega i postoji globalizacija. Tako da, pare koje sam ja ostavljao u mojoj banci, mogu biti taj isti dan u bilo kojoj banci u Americi, jer tamo ima jedna banka kojoj je moja banka posudila novac da bi ta ista posudila novac ovim “ninjama”. Naravno, ta banka iz Amerike, ne zna da joj novac stize iz Sarajeva, i ja ne znam da moj novac, orocen u jednoj ozbiljnoj banci kao sto je moja, dolazi u zonu rizika.
8. Komentar: globalizacija ima svoje prednosti ail takodjer i svoje neugodnosti i svoje opasnosti. Ljudi iz Sarajeva ne znaju da ulaze u rizik zbog USA i kad sad citamo da su se davale hipoteke subprime, mislimo “ kakve gluposti rade ti amerikanci”.
9. Da se ovo ne bi dogodilo vec su se bile dogovorile na svjetskom nivou normative “Basel II”, koje su zahtjevale da banke iz citavog svijeta imaju minimalan kapital u zavisnosti od svoje Aktive.
Pojednostavljeno bi ovako trebalo da izgleda (bilans jedne banke u Americi):
ACTIVA
Kesh
Dozvoljeni krediti
Ukupno: X milijardi

PASIVA
Novac koji su joj posudile druge banke
Kapital
Reserve
Ukupno: X milijardi

Normativa “Basel II”, zahtjeva da kapital jedne banke ne bude manji od nekog odredjenog iznosa Aktive.
Znaci, ako neka banka trazi novac drugim bankama i daje mnogo kredita, postotak kapitala/aktive te iste banke se snizuje i onda ne zadovaljava normative “Basel II”.
10. Morali su nesto drugo smisliti. A to je: banke iz USA, “zapakuju” hipoteke- prime i subprime- u pakete koji se zovu MBS (Mortage Backed Securitie) ili kako bi nasi rekli obveznice zagarantirane hipotekama. Znaci, dok sam prije imao 1.000 hipoteka kao stavku “odobreni krediti”, sad imam 10 paketa od 100 hipoteka svaki od njih, u kojima ima svega, od dobrih (prime) do losih (subprime).
11. Banke iz Amerike brzo prodaju tih 10 paketa:
a) Gdje idu ti novci sto zaradi od prodaje tih paketa. Idu u Aktivu, u stavku “Novac u kasi”, koja raste, a istodobno se snizuje stavka “odobreni krediti”, i s tim, odnos Kapital/ “Dozvoljeni krediti” se poboljsavaju i bilans banke zadovoljava normativu “Basel II” .
b) Ko kupije te pakete i uz to ih kupuje veoma brzo da bi banke “oprale” svoj balans na veoma brz nacin?
Te iste banke formiraju filijale, koje nisu neka vrsta drustva, nego “trusts” ili fondovi, i koji zbog toga ne moraju konsolidirati svoje Bilanse sa Bankom “roditeljem”. Drugim rijecima, odjednom, se pojavise na trzistu:
- Banka (oo uvjek), koja je cista
-Neki Trus Corporation sa slijedecim bilansom:
AKTIVA
10 paketa hipoteka

PASIVA
Kapital: iznos koliki je platila za te pakete.
Da nastavimo....

13. Kako se financiraju “trusts”? Drugim rijecima, odakle izvlace pare da bi kupovali od banaka te “pakete” hipoteka? Iz razlicitih mjesta:
a) Preko kredita drugih banka (kao sto vidite krug je sve veci i veci)

b) Ugovarajuci usluge Investicione Banke koja moze prodati te MBS (Mortage Backed Securitie) Investiocionim Fondovima, Osiguravajucim kucama, Financijskim kucama, i tako dalje. (sad vidite da je rizik sve blizi i blizi, ne samo u Evropi, hajmo reci u BiH nego nasoj familiji, jer mnogo nas ima pare u raznim Investiocionim Fondovima)

c) Da bi bili “financijski korektni”, ti MBS morali su biti positivno kvalifikovani od strane rating agencija (kreditna kvalifikacija jedne firme ili institucije od strane specijalizovane agencije) , koje su davale kvalifikaciju u skladu sa solvencijom. Te kvalifikacije kazu: “toj organizaciji, toj drzavi, toj organizaciji moze se posuditi novac bez rizika” ili “pazite na te druge jer rizikujete da vam ne plate”.
Sto se tice “rating” nivoi su: AAA (maksimalan), pa AA, A, BBB, BB, ima ih jos ali ti su veoma losi. Ali sad da ne ulazim vise u to.

d) Kako prodati lose MBS nekome a da taj ne primjeti da mozda puno rizikuje?

e) Neke Investiocione Banke su uspjeli da od rating agencija dobiju nesto kao re-reting.

f) Taj re-reting je izmisljotina da bi se povecao rating tim losim MBS, i zasniva se na:

- grupaciji moguceg rizika, od najveceg do najmanjeg, davajuci prednost placanju manje losima. Znaci,:

1. Ja kupim jedan paket MBS, i za koji mi kazu, da prva tri MBS su relativno dobra, druga tri regularna, y treca tri su veoma losa. To znaci da sam podijelio pakete MBS u 3 grupe: relativno dobar, regularan i veoma los.
2. Obavezao sam se da ako niko ne plati grupu losih MBS, ali naplatim nesto iz grupe regularnih i dovoljno relativno dobrih, sve to ce platiti hipoteke iz grupe relativno dobrih, i automatski, ta grupa moze biti kvalifikovana kao AAA.
3. Sve ovo se zove, kao sto sam vec rekao financijska magija.

e) Da bi se jos zaptljalo sve ovo, ti grupisani MBS, dobili su naziv kao CDO (Collateralized Debt Obligations), bas egzoticno.

f) Ali financijski madjinicari nisu bili zadovoljni sa svim tim, tako da su stvorili jos jedan vazan proizvod: takozvane CDS (Credit Default Swaps). U tom slucaju, kupac koji je kupovao CDO, snosio je rizik da ne bude placen za te CDO koje je kupio, naplacujuci vise kamata. Znaci, kupovao je CDO i govorio: ako propade, gubim pare, ako ne, naplaticu vece kamate.

g) Nastavljajuci sa izumima, izmislio se neki drui istrument, zvani, Synthetic CDO, koji nisam uspjeo razumjeti, ali je davao ogromnu zaradu.

14. Dovde, i nadam se da se niste previse izgubili, zelim vas posjetiti nesto, zbog navedenih kompleksnih operacija: da sve ovo je zasnovano na tome da takozvane “ninja” ce placati svoje hipoteke i da trziste nekretnina (USA) ce nastaviti sa rastom.

ALI.....

- Pocetkom 2007, cijene nekretnina su pocele naglo padati.

- Mnogo tih “ninja” je skontalo da placaju za svoju nekretninu vise nego sto sad kosta i odlucili su (ako uopste mogu) placati svoje hipoteke.

- Automatski, niko vise nije htjeo kupiti MBS, CDO, CDS; Synthetic CDO i koji su vec ih imali nisu ih mogli prodati.

- Sva ta montaza je sve vise propadala, i moze biti da sad mnogi ljudi iz citavog svijeta, ulkjucujuci i nas, su izgubili sav novac koji su ulozili, ili u najboljem slucaju 60%.

- Comentar: Kako ce sad neki direktor nekom od nas objasniti sve ovo o “ninja”, bankama, Trust Corporations. Nece moci objasniti zbog slijedecih razloga: najvaznija je ta da niko ne zna gdje je taj novac. I kad kazem niko, onda mislim niko. Ni generalni direktor eto drage nam Volksbanke (ili bilo koje druge).

- Ali stvari idu jos dalje. Niko pa cak ni banke ne zna za svu svu otpad sto imaju u tim paketima hipoteka sto su kupili, i kako niko ne zna, banke pocinju da ne vjeruju jedna drugoj.

- Posto ne vjeruju, kada im zatreba novac (bankama), i odu na bankarsko trziste, gdje banke posudjuju jednima druge novac, ili im se ne posudi, ili im se posudi skupo. I za to je danas EURIBOR takav kakav i jeste.

- Znaci, banke sad nemaju novca. Posljedice:

a) Ne daju kredite
b) Ne daju hipoteke, tako da gradjevinske firme pocinju da stoje veoma, veoma lose. Dionice tih firmi pocinju naglo da padaju.
c) Euribor pocinje da raste, tako da stanovnici EU i USA, koji moraju da placaju svoju hipoteku, dobro se oznoje da bi platili mjesecne kredite.
d) Posto banke nemaju para,prodaju svoje udjele u firmama, prodaju zgrade, promovisu da stedimo kod njih, dajuci nam bolje uslove.

- Posto su se stanovnici nasli u teskoj situaciji zbog placanja hipoteke, ne kupuju vise bubam sad, u Mercatoru. Merkator to primjecuje, i kupuje manje pica od Coca-Cole, koja isto nije znala nista o “ninjama”. Coca-Cola, posto prodaje manje, vidi da ima viska radnika i dosta ih otpusti, i tako dalje....

16. Do kad ce trajati sve ovo?

17. Na to pitanje je veoma tesko odgovoriti jer:

- Jos se ne zna, velicina ovog problema.
- Ne zna se jos ko je sve uvucen u sve ovo. Sigurno to ne zna ni Volksbank (ili bilo koja druga banka), koliko ima smeca u svojoj Aktivi, a ne znam ni ja.
- Kad u Americi, sve neplacene hipoteke od “ninja” banke uspiju prodati po bilo kojoj cijeni, nesto ce vrijediti svi ti MBS, CDO, CDS i cak sta vise i Synthetic.
- Do tad, niko nikome ne vjeruje.