Teško je biti prorokTeško je biti prorok
Svet računara i novih tehnologija svet je u kome je krajnje
nezahvalno iznositi prognoze, a mnoge stvari su nam već toliko puta ponovljene da i sami u njih počinjemo da verujemo iako su daleko od istine. Šta su sve stručnjaci predviđali da će se sa računarima i Mrežom desiti i kako i koliko su pogrešili?
Nenad Nikolić
Teza: Mreža nikada neće zaživeti kao sredstvo za novčane transakcije
Godine 1994, kada je Internet na velika vrata ušao u svet, tradicionalisti su ga smesta napali tvrdeći da ne pruža dovoljan stepen sigurnosti da bi mogao biti shvaćen kao medij za prenos novca. I zaista, izgledalo je prilično neverovatno da će jedno mesto poput Mreže, o čijim novim bezbednosnim rupama i manama slušamo svakoga dana, ikada zaživeti u toj funkciji. Ipak, upravo se to dogodilo, a da sve bude još čudnije, istraživanja sprovedena na tlu SAD pokazuju da glavno parče e-commerce kolača ne čine male kupovine poput nabavke kućnih potrepština, u kojima, logično, kupac ne rizikuje gubitak većeg kapitala. Situacija je upravo suprotna: što je više para u nešto potrebno uložiti, to je veća verovatnoća da će se te pare obrnuti baš na Mreži. Ameri na Internetu trguju deonicama, traže zajmove i uplaćuju životno osiguranje mnogo češće nego što kupuju puter od kikirikija ili neku sličnu sitnicu.
Teza: TV i Internet će se integrisati u jedan medij
„Sajber proroci“ su redovno više nego spremni da uzmu ma koju novu tehnologiju (počevši od kompakt-diska do Mreže) i da je predstave kao novi dodatak televizoru. Naravno, nove tehnologije će zasigurno promeniti način na koji gledamo TV program, možda u istoj meri u kojoj su doživljaj televizije promenili i daljinski upravljači ili video-rikorderi, ali izgleda da je svima već postalo jasno da je televizija televizija, a da je Mreža Mreža i da im sasvim lepo ide i kao odvojenim medijima.
Teza: Sa probojem kućnih računara i Mreže, sve više će biti ljudi koji posao obavljaju od kuće
Telekomunikacije su ono što će odrediti budućnost. Sedećemo u svojim radnim sobama, radeći posao sa sve omiljenom mačkom koja nam sedi u krilu. Tako ćemo biti mnogo opušteniji i davaćemo bolje rezultate, koje ćemo saopštavati kolegama i nadređenima preko video-konferencija. Možda jednom, ali...
Ispostavilo se da, mada znatan broj malih firmi i koristi Net na način donekle sličan maločas opisanoj utopiji, ipak dominiraju oni koji nisu spremni za takve radikalne promene - iako se usvajanjem ovakvog načina rada nesumnjivo decentralizuje radna zajednica, smanjuje prostor koji treba zakupiti za firmu i olakšava posao honorarnim radnicima.
Najneobičnije od svega jeste da baš oni ljudi koji bi trebalo da budu svesni značaja „novog doba znanja“, kako neki nazivaju današnjicu, insistiraju na tome da njihovi zaposleni rade u klasičnim kancelarijama. Dovoljno je samo reći da je Silicijumska dolina srce nastanka novih telekomunikacijskih tehnologija, takođe i mesto gde se nalazi mnoštvo kancelarija, ogromnih parkinga i zgrada zakrčenih hodnika kroz koje je gotovo nemoguće proći. Prema rečima brojnih zaposlenih, „glavna stvar je da si tu“. Izgleda da još ne postoji tako moćna telekomunikacijska naprava koja bi bila u stanju da zameni efekat koji na kreativnost pojedinca ima blizina drugih nadarenih ljudi...
Teza: Ručni digitalni uređaji će potisnuti kućne kompjutere
S vremena na vreme neko objavi da je PC mrtav, i nema sumnje da će se ova predviđanja jednoga dana i ostvariti, ali, po svemu sudeći, taj dan je još daleko od nas - što se možda najbolje vidi na primeru PDA (Personal Digital Assistant) uređaja, čija prodaja nije zaživela sve dok proizvođači nisu uvideli da ovakvi aparati treba da budu sprave koje rade uz PC, a ne umesto njega.
Situacija je slična i s uređajima koji kupcu nude samo pristup Internetu ili pristup nekoj računarskoj mreži: oni jesu jeftiniji nego prosečan PC, ali im cena nije toliko manja da bi se iko dvoumio oko toga da li da doda još malo novca i kupi „pravi“ kompjuter koji može upotrebiti na hiljadu i jedan način više.
Ovakvi uređaji bi svoju šansu mogli da iskoriste ukoliko bi postali sto odsto pouzdani u radu i krajnje jednostavni za upotrebu. Tada i samo tada, svoju primenu bi mogli naći u domovima ljudi koje kompleksnost rada sa računarom dovodi do ludila, za šta su šanse, realno, male.
Teza: Klasične WWW pretraživače u potpunosti će zameniti virtuelni asistenti, koji će za nas češljati Mrežu i izvlačiti ono najbolje
Već godinama u štampi se može čitati o vizijama koje samo što se nisu ostvarile a u kojima za potrebe korisnika veb pretražuju specijalizovani digitalni batleri (jedan takav tekst objavljen je i u „Blic Newsu“). Međutim, čini se da je dobri stari Jeeves usamljen u svojoj požrtvovanosti. Na Mreži, istini za volju, postoji još mnoštvo „ljudi“, odnosno aplikacija sličnih njemu (Talking Buddie i drugi), ali rezultati koje one pružaju korisnicima često su daleko od upotrebljivih.
Istina je da iza ovih „pomagača“ stoje razne e-commerce kompanije, tako da vi na uvid dobijate stranice čiji su vlasnici debelo platili da se nađu baš na samom vrhu predstavljenih sajtova. Uz to, ovi kvazipretraživači neretko izveštavaju svoje vlasnike o vašim surferskim navikama i interesovanjima. Na kraju, umesto pomagača na svoj hard disk postavljate špijuna koji vam povrh svega daje neupotrebljive rezultate pretraga. Daleko od korisnog i primamljivog, složićete se.
Teza: Svako ko redovno posećuje sajmove na kojima se predstavljaju nova tehnološka dostignuća i čita saopštenja za štampu koja dolaze iz velikih kompanija može bez problema da predvidi koja je sledeća stvar koja će uneti revoluciju u rad sa Netom i računarima
Stanje na berzi i izveštaji sa konferencija za štampu pažljivom posmatraču mogu pokazati ko je od trenutno značajnih kompanija jak, a ko pred bankrotom, ali je gotovo nemoguće tako saznati šta nam se sprema. Setimo se samo da se veliki broj stvari koje su prosečnom korisniku računara promenile život - poput MP3 formata ili DivX-a - praktično došle niotkuda, a postale su dominantne zbog svoje praktičnosti i jednostavnosti koja je navela korisnike i kompanije širom sveta da ih prihvate kao standard.
Teza: Internet je sredstvo koje će doprineti širenju demokratije i slobodne misli svuda u svetu
Apsolutistički nastrojene vlasti svuda u svetu bez imalo muke opovrgavaju ovu tvrdnju. Vlade ovih zemalja (kao što su, recimo, Kina ili Kuba) pronašle su načina da kombinacijom ograničavajućih metoda, odnosno kontrolom online ponašanja i materijala koji se gleda i aktivnih metoda (poput pravljenja prorežimskih sajtova), uguše liberalnu notu Interneta, a neretko i da iskoriste Mrežu za vlastitu dobrobit.
Po pravilu, kažu studije, ovakvim režimima ne predstavlja preveliki problem da kontrolišu Internet jer su dominaciju nad Mrežom uspostavili još od samog njenog početka u tim zemljama, bilo nadziranjem online ponašanja korisnika Mreže i filtriranjem sadržaja dostupnih sajtova (naravno, nekim sajtovima je pristup u potpunosti zabranjen), bilo potpunom zabranom upotrebe Interneta ili pak širenjem vlastite propagande na Internetu, pri čemu se stvaraju samodovoljne „mreže unutar Mreže“.
Teza: Velike kompanije koje nisu spremne na radikalne promene će propasti
Ova tvrdnja je veoma daleko od tačne, a verovatno najbolja ilustracija za to je slučaj sa AOL („America OnLine“), kompanijom koja se danas bori sa „Microsoft Networkom“ za mesto najvećeg Internet provajdera na svetu, a kojoj su sredinom devedesetih svi predviđali skoru propast, mahom zbog katastrofalne korisničke podrške i bednog pratećeg softvera koji nije bio baš ni od kakve pomoći početnicima u online svetu. Tada, najoptimističnije prognoze su govorile da će kompaniju sa tako patetičnom infrastrukturom kupiti neki gigant koji će AOL računare iskoristiti kao sredstva za obuku novog kadra.
Međutim, ljudi iz „AmericaOnLine“ su uspeli da, praveći seriju dobrih poteza kao što su izuzetno niska cena flat rate pretplate i opcija jednostavnog povezivanja na Net od autsajdera načine ono što je danas - ne, kako su svojevremeno govorile prognoze „kompaniju koju će Internet pregaziti“, već „Internet kompaniju“. Najzabavnije u celoj priči jeste to što je „America On Line“ uspela da se dočepa vrha bez menjanja svoje originalne infrastrukture.
anović
Dobrosav Jovanović
P
www.aikstednja.rs mesec stednje 2010/ www.snajper.rs servis za media planiranje na Internetu
Re: Teško je biti prorok
