Navigacija
Lista poslednjih: 16, 32, 64, 128 poruka.

Satelitske komunikacije

[es] :: GPS :: Satelitske komunikacije

[ Pregleda: 10049 | Odgovora: 13 ] > FB > Twit

Postavi temu Odgovori

Autor

Pretraga teme: Traži
Markiranje Štampanje RSS

Aleksandar Marković
Part Time Freelance Journalist

Član broj: 219
Poruke: 5221
*.verat.net

Sajt: www.akcenat.info


+8 Profil

icon Satelitske komunikacije12.01.2003. u 12:44 - pre 198 meseci
U želji da nadmaše Amerikance i Ruse, Evropska svemirska agencija i EU planiraju instaliranje sopstvenog sistema globalne satelitske navigacije pod imenom “Galileo”. Mreža od 30 evropskih komunikacionih satelita u orbiti oko Zemlje kontrolisaće upravljanje civilnim avionima, brodovima, vozovima i automobilima na svakoj tački sveta.

Evropljani su, poput Kineza, svoje svemirske prioritete u ovom trenutku koncentrisali na orbitu oko Zemlje i nastojanje da upravo tu konkurišu i Amerikancima i Rusima...

Naime, još 1994. godine Evropska svemirska agencija je u saradnji sa Evropskom unijom odlučila da se upusti u grandiozni poduhvat izgradnje sopstvenog globalnog sistema satelitske navigacije, pod imenom “Galileo”, koji bi trebalo da bude tehnološki superiorniji od oba postojeća sistema te vrste u svetu, američkog GPS-a i ruskog GLONASS-a.

Osnovna prednost budućeg evropskog sistema je u tome što će on biti pod civilnom kontrolom i služiti isključivo za civilne namene i unapređenje kvaliteta svakodnevnog života:

-za kontrolu i unapređenje svih vrsta saobraćaja na kopnu, moru i u vazduhu,

-za precizno lociranje bilo kakvih objekata ili tačaka, bilo gde na zemaljskoj kugli i to sa tačnošću koja će se meriti santimetrima,

-Ali, i za brojne još neslućene mogućnosti dvosmerne satelitske komunikacije i navigacije, u koje bi moglo da spada ne samo upravljanje brodovima i avionima bez pilota, nego i bezbedna vožnja automobilom čiji je vozač odlučio da malo dremne....


Američki “Global Positioning Sdžstem” (GPS) bio je, do pre nekoliko godina, korišćen samo za praćenje i kontrolu kretanja vojnih brodova i aviona.

Poznato je, na primer, da svi piloti američkih vojnih aviona i helikoptera u džepu nose jednu malu spravicu, zapravo minijaturni radio-odašiljač, koji omogućava spasiocima da ih u slučaju obaranja ili prinudnog iskakanja iz letelice precizno lociraju, u radijusu od tek nekoliko metara... Danas tu pogodnost - na komercijalnoj bazi - koriste i gotovo svi civilni brodovi na morima. Što, drugim rečima, znači da moreplovci više ne moraju, kao u vreme Kristifora Kolumba, da koriste “sekstant” i nesigurne karte, odnosno da gledaju u nebo i ravnaju se prema Suncu i zvezdama da bi odredili poziciju (geografsku širinu i dužinu) na kojoj im se nalazi brod.

A, GPS u automobilima nije namenjen samo ljubomornim momcima(pogledaj kraj teksta), ili bogatim vlasnicima voljnim da plate visoku cenu za stalni satelitski nadzor nad njihovim vozilom, kojem lopovi za sada još nisu doskočili.

Sistem GPS, inače, počiva na mreži od 24 komunikaciona satelita raspoređena u orbiti oko Zemlje. A, radi tako što tri različita satelita u isto vreme najpre uhvate i identifikuju signal sa neke tačke na Zemlji, a zatim precizno - uz pomoć atomskog časovnika koji se nalazi na svakom od ovih satelita - mere vreme putovanja signala kroz atmosferu. I, na osnovu tog vremena izračunavaju razdaljinu između satelita i pomenute tačke, odnosno - na principu “triangulacije” - kombinacijom podataka dobijenih sa tri različita satelita utvrđuju tačnu poziciju na površini planete Zemlje sa koje je upućen signal...

Evropski, “Galileo”, činiće 30 satelita raspoređenih u orbiti udaljenoj 23 616 kilometara od površine Zemlje, kao i dva zemaljska kontrolna centra na teritoriji Evrope.

Računa se da će taj projekat, vredan 3,2 milijarde evra, biti završen do kraja 2008. godine. A, o njegovim razmerama i značenju, makar indirektno, svedoči i podatak da će izrada i korišćenje ovog satelitskog sistema omogućiti otvaranje više od 140 000 novih radnih mesta u zemljama Evrope.

Sudeći prema jednoj studiji posvećenoj biznis planu projekta “Galileo”, koju je izradila firma “Prajsvoterhauskupers”, taj posao bi trebalo da se isplati svima... Jer, računa se da će osim već standardnih korisnika ovakvih usluga (u transportu kopnom, morem ili vazduhom), ili u pojedinim privrednim granama, ova oblast doživeti pravu revoluciju kada se satelitske komunikacije uskoro bolje povežu ne samo sa kućnim kompjuterima, nego i sa mobilnom telefonijom. Veruje se, naime, da bi već do 2010. godine u čitavom svetu moglo biti milijardu i osam stotina miliona potencijalnih korisnika zainteresovanih za ovu vrstu usluga, a da bi do 2020. godine njihov broj mogao biti i udvostručen!

Inače, dve u ovom trenutku najviše zainteresovane i najambicioznije zemlje, Nemačka i Italija, u nastojanju da obezbede što više poslova za svoje nacionalne firme u okviru kosmičke i zemaljske infrastrukture na projektu “Galileo”, toliko su se posvađale da je čitav posao zbog njihovih razmirica, barem privremeno, morao da bude prolongiran. A stvar postaje utoliko ozbiljnija što već krajem 2005. godine ističe rok dat partnerima u ovom projektu, Evropskoj svemirskoj agenciji i EU, od strane Međunarodne unije za telekomunikacije, da sistem “Galileo” počne da emituje makar eksperimentalni signal na odobrenim frekvencijama. Jer, u protivnom gubi pravo na frekvencije, za koje nesumnjivo postoje i drugi zainteresovani kandidati!

Svađa je nastavljena i prilikom do sada neuspešnih pokušaja da se izabere čovek koji će rukovoditi projektom “Galileo”, jer Italijani (koji imaju jak uticaj u Evropskoj svemirskoj agenciji) gurali su svog kandidata, Nemci (koji ulažu najviše novca) svog, a veliko zanimanje za ovu funkciju ispoljili su i Francuzi i Španci. A budući da još nije izabran šef projekta, pojedine evropske zemlje zainteresovane da na ovom mestu vide svoje kandidate nisu bile spremne da do kraja 2002. ispune ni svoje finansijske obaveze prema Evropskoj svemirskoj agenciji. Zbog čega je, opet, ugrožen i budžet “Galilea”, u kome trenutno nedostaje 550 miliona evra, mada tek treba da se odlučuje kako će i odakle biti prikupljeno preostalih nekoliko milijardi... Zanimljivo je, inače, da su neki američki mediji proteklih dana tvrdili kako je Kina poručila da je spremna da obezbedi potreban novac za “Galileo” pod uslovom da joj se obezbedi i odgovarajuće učešće u projektu. Međutim, čini se da su Evropljani u ovom trenutku manje zabrinuti zbog novca, koji će se do kraja sigurno prikupiti, ali da pregovaraju sa Rusima radi eventualnog korišćenja nekih njihovih rešenja iz oblasti kosmičke visoke tehnologije...

Drugim rečima, ispostavilo se da su se Evropljani u ovom slučaju zaista odlučili za jedan zanimljiv i vrlo atraktivan iskorak u kosmos, da za tako nešto verovatno imaju i potreban novac i znanje, ali da im ipak nedostaje iskustvo i organizacija. Preciznije, da takvi kakvi su do sada bili, odveć zaokupljeni samo svojim nacionalnim interesima, i suviše podozrivi jedni prema drugima, verovatno ne mogu biti naročito uspešni u kosmičkim tehnologijama i poduhvatima. Shvativši dobro o čemu se radi, komesar EU za nauku Filip Buskin se već odlučio za radikalan lek: pokrenuo je veliku kampanju lobirajući da se u budući evropski ustav, koji se trenutno piše, unesu odredbe koje će omogućiti da se o projektima ovakve vrste ubuduće odlučuje samo u jednom centru, u sedištu EU, umesto da se, kao do sada, nadležnost zadržava u rukama pojedinih država i nacionalnih vlada...

dodatak
Uoči Božića jedan ljubomorni mladić iz američke savezne države Viskonsin osuđen je na plaćanje poprilične kazne jer je utvrđeno da je svoju bivšu devojku krišom pratio i špijunirao tako što je u njen automobil tajno ugradio minijaturni GPS predajnik, što mu je omogućilo da posredstvom ovog sistema (koji se inače u Americi i mnogim evropskim zemljama već koristi za zaštitu automobila od krađe), u svakom trenutku - preko kompjutera povezanog sa komunikacionim satelitskim sistemom - prati njeno kretanje...

STEVAN NIKŠIĆ


 
Odgovor na temu

-zombie-
Tomica Jovanovic
freelance programmer
ni.ac.yu

Član broj: 4128
Poruke: 3448
*.rcub.bg.ac.yu

Sajt: localhost


+4 Profil

icon Re: Satelitske komunikacije12.01.2003. u 17:44 - pre 198 meseci
Citat:

Sistem GPS, inače, počiva na mreži od 24 komunikaciona satelita raspoređena u orbiti oko Zemlje. A, radi tako što tri različita satelita u isto vreme najpre uhvate i identifikuju signal sa neke tačke na Zemlji, a zatim precizno - uz pomoć atomskog časovnika koji se nalazi na svakom od ovih satelita - mere vreme putovanja signala kroz atmosferu. I, na osnovu tog vremena izračunavaju razdaljinu između satelita i pomenute tačke, odnosno - na principu “triangulacije” - kombinacijom podataka dobijenih sa tri različita satelita utvrđuju tačnu poziciju na površini planete Zemlje sa koje je upućen signal...


ono nije tacno. ili bar ne apsolutno tacno. da, sateliti primaju signale sa zemlje, ali se ti signali koriste samo da bi se utvrdila pozicija satelita, koju oni posle emituju (zajedno sa vremenom, i josh nekim podacima) nazad na zemlju.

na zemlji, GPS uredjaj prima signal sa najmanje 3 (moze i vise) satelita, i on na osnovu triangulacije odredjuje svoj povrsinski polozaj. znaci, GPS uredjaj ne emituje nista, on odredjuje samo svoj polozaj.

(naravno, postoje i varijacije na temu, recimo pomenuti uredjaji za zastitu automobila koji salju svoj polozaj, najcesce putem mobilnog telefona ugradjenog u uredjaj, ali napominjem opet, GPS uredjaji ne odasiljaju nikakav signal do satelita!)

i to za 3 satelita nije apsolutno tacno. naime, potrebna su 3 satelita da bi se odredila geografska sirina i duzina (povrsinski polozaj - polozaj na povrsini zemlje), ali je potreban cetvrti da bi se odredila i visina, znaci potpuno prostoran lokacija (bitno za avione i sl.)

 
Odgovor na temu

ninpo masinac
bond james bond
bgd

Član broj: 5100
Poruke: 19
*.37.EUnet.yu

ICQ: 28943270


Profil

icon Re: Satelitske komunikacije29.01.2003. u 22:06 - pre 197 meseci
Ima par gresaka, jednu je predhodnik objasnio, znaci potrebno je 4 satelita za lociranje polozaja na Zemlji.
Druga je da oni gore pricaju o tacnosti u cantimetrima. Mislim da od toga nema nista jer je to jos relativno tesko uraditi. Sadasanja projektovana tacnost GPS je 15m, smatra se da NATO GPS ima gresku oko 0.5m.
Medjutim takva preciznost je jos nedostizna , bar za deceniju dve. Sa tom preciznoscu ce izmedju ostalog piloti da izgube posao.
bond,james bond
 
Odgovor na temu

Gojko Vujovic
Amsterdam, NL

Administrator
Član broj: 1
Poruke: 13629



+129 Profil

icon Re: Satelitske komunikacije29.01.2003. u 22:31 - pre 197 meseci
A zašto postoji toliko kašnjenje kada na primer internet ili telefonski razgovor idu preko satelita?

Šta je tu sporo? Signal kroz atmosferu sigurno putuje brzinom svetlosti, ne verujem da je tu problem na par stotina kilometara puta.

Ako je do opreme, kako je moguće da je ona toliko spora?
 
Odgovor na temu

Aleksandar Marković
Part Time Freelance Journalist

Član broj: 219
Poruke: 5221
*.verat.net

Sajt: www.akcenat.info


+8 Profil

icon Re: Satelitske komunikacije29.01.2003. u 23:32 - pre 197 meseci
Citat:
ninpo masinac:
Sadasanja projektovana tacnost GPS je 15m, smatra se da NATO GPS ima gresku oko 0.5m.
Medjutim takva preciznost je jos nedostizna , bar za deceniju dve. Sa tom preciznoscu ce izmedju ostalog piloti da izgube posao.


Ček ja sam mislio da je tačnost od 100 metara i to za civilne potrebe. A da je za vojne potrebe tačnost od 6 metara.

Što se tiče kašnjenja:
Postoji nekoliko tipičnih izvora grešaka u GPS pozicioniranju, a uticaj tticaj jonosfere i troposfere je jedna od njih, odnosno prolaskom GPS signala kroz jonosferu i troposferu dolazi do usporenja istog, a kao posledicu imamo loše izračunato rastojanje do satelita.

3 ili 4 satelita:
GPS određuje poziciju merenjem dužine do satelita. Sateliti lete na visini od oko 20.000 km iznad zemlje. Ukoliko znamo rastojanja od nekoliko satelita, a zatim sa svakog od njih opišemo sferu čiji je poluprečnik rastojanje do satelita, u preseku ćemo dobiti našu poziciju. Neki položaj precizno se određuje na osnovu preseka dužina sa tri satelita, ali se u GPS praksi zbog tehničkih razloga, koristi se i četvrti satelit.
 
Odgovor na temu

ninpo masinac
bond james bond
bgd

Član broj: 5100
Poruke: 19
*.54.EUnet.yu

ICQ: 28943270


Profil

icon Re: Satelitske komunikacije30.01.2003. u 13:35 - pre 197 meseci
Sto se tice preciznosti GPS-a ona je projektovana na 15m , sto u praksi nije bas tako, u zavisnosti od nekih faktora ( lokalne konfiguracije terena,meteo uslova,...) tako da prilikom ukljucivanja GPS risivera na pocetku daje podatke o apsolutnoj greski, pa imate nekada preciznost od 5-6m do 50-60m.
A sto se tice broja satelita za lociranje polozaja, ukoliko imas GPS risiver, videces da se prilikom konektovanja mora naci 4 satelita, to je uslov, znaci sa 3 ne moze nikada da radi!!! To mozes da skapiras na osnovu sledeceg uprostenog modela: prvi satelit daje podatak o precniku sfere na kom se nalazis,drugi daje prvi presek te sfere, treci daje presek predhodne polusfere i dobijamo duz na kojoj se nalazimo, i cetvrti daje podatak o tome na kojem smo kraju duzi. I GPS sateliti kruze na geostacionarnoj orbiti koja je negde na 37-38000 m.
Pozdrav svima
bond,james bond
 
Odgovor na temu

-zombie-
Tomica Jovanovic
freelance programmer
ni.ac.yu

Član broj: 4128
Poruke: 3448
*.rcub.bg.ac.yu

Sajt: localhost


+4 Profil

icon Re: Satelitske komunikacije31.01.2003. u 00:27 - pre 197 meseci
mislim da je gojko pitao za kasnjenje koje nema veze sa gps i preciznoscu ;)

nemam pojma zasto kasni, ali znam recimo da je kasnjenje pri komunikaciji NASA svemirski centar u Hustonu - Space Shutle u orbiti meseca oko 8 sekundi (opet, po udaljenosti nema logike da bude toliko..)


elem, sto se tice tacnosti, tacnost JESTE oko +/- 6m (ili se racuna 12 metara), ali to vazi samo za USA vojsku. naime, u GPS signals se ubacuje NAMERNA random greska koja varira od samo nekoliko metara, pa do nekoliko desetina metara (najcesce ispod 100)

u GPS signalu, salje se josh jedan "kanal" koji je sifrovan, a koji sadrzi podatke o gresci, koju mogu da desifruju samo USA vojni GPS uredjaji.

inace, evropski i japanski, i/ili ako se dobro secam i jedan "svetski" (tj zajednicki projekat, ili je to ovaj evropski, zaboravih) predvidjeni za recimo 5 godina imace tacnost od nekoliko cm! (dovljno za automatsku voznju automobila...)

(mada ima dosta problema u organizaciji i rukovodjenju u evropskoj svemisrkoj agenciji, pa se predvidja kasnjenje ovog i drugih projekata, za koju godinu)


sto se tice broja satelita secret, tacno je da bi ti sa poznavanjem udaljenosti tvoje od 3 tacke u prostoru kojima znas lokaciju mogao da odredish svoju lokaciju, ali kao sto rece ninpo, ti znash samo "relativnu" razdaljinu od satelita, tj znash samo razliku u razdaljini od tebe do raznih satelita (recimo, znash da si 100m blizi satelitu 1 od satelita 2). to se racuna na osnovu razlike u vremenu koje dobijash od njih (oni samo to i salju. vreme sa svojih koordiniranih atomskih casopisa koje sadrze u sebi).

sa tri "relativne" udaljenosti od tri tacke mozes samo da odredish pravu u prostoru na kojoj se nalazish. ali ako tom pravom "prodresh" povrsinu zemlje, znaces svoj geografski polozaj (sirinu i duzinu) tj povrsinski. ako dodash josh jedan satelit, mozes apsolutno da odredish i svoju visinu...


edit heh, vidim da sam upravo iz ovog texta koji je pokrenuo temu "zapamtio" nekoliko cinjenica, i ponovio ih ovde. nema veze, necu da menjam moj post. ovo mi je bash zanimljivo/smesno (ipak mi ostaje nesto i posle nekoliko meseci.. ;)
 
Odgovor na temu

Aleksandar Marković
Part Time Freelance Journalist

Član broj: 219
Poruke: 5221
195.252.80.*

Sajt: www.akcenat.info


+8 Profil

icon Re: Satelitske komunikacije01.02.2005. u 23:04 - pre 173 meseci
Kako radi GPS?

GPS je skraćenica od "Global Positioning System" - Sistem za globalno pozicioniranje. Služi za tačno određivanje položaja neke tačke (ili položaja u odnosu na neku tačku) na Zemljinoj kugli. Osnovu sistema čini mreža GPS satelita čiji je vlasnik Pentagon. Službeno ime sistema je NAVSTAR i originalno je bio namenjen za vojne svrhe, ali je 1980. stavljen na raspolaganje i za civilne potrebe. Razvoj sistema je počeo 1973. godine, prvi satelit lansiran je 1978, sadašnji broj od 24 aktivna satelita dostignut je 1994, a sistem proglašen potpuno operativnim 1995. godine. Prosečan vek jednog satelita je desetak godina a održavaju se i zamenjuju sredstvima iz budžeta Ministarstva odbrane.

Koliko je tačan GPS?

Današnji uređaji su izuzetno tačni, zahvaljujući paralelnom multikanalnom dizajnu svojih risivera. Dvanaestokanalni paralelni risiver može istovremeno da prati 12 satelita, što je i maksimalan broj GPS satelita iznad jedne Zemljine hemisfere. Što je veći broj satelita koji se prate, to je veća tačnost izračunate pozicije. Oni su po prvom uključenju u stanju da brzo lociraju satelite i da potom održavaju zadovoljavajući prijem i u nepovoljnim uslovima, u gustom rastinju ili među visokim građevinama.

Ipak, određeni atmosferski uslovi i razni izvori grešaka mogu da utiču na tačnost određivanja pozicije. Garmin-ovi prijemnici imaju prosečnu tačnost u granicama od 15m, 95% vremena.


Šta GPS može?

Ručni uređaj više srednje klase kao što je Legend iz Garmin-ove serije eTrex, može:

- da prikaže koordinate (geografsku širinu i dužinu) tačke na kojoj se nalazimo

- da na displeju iscrta liniju koja predstavlja put kojim smo prošli

- da prikaže brzinu kojom se krećemo, prosečnu brzinu (u kretanju i ukupnu, sa uračunatim zaustavljanjima), maksimalnu brzinu, ukupno pređeni put

- da prikaže nadmorsku visinu tačke na kojoj se nalazimo. Visina se računa na osnovu satelitskih podataka pa se modul koji ovo obavlja naziva satelitskim visinomerom. Modeli koji poseduju i dodatni barometarski visinomer (Legend ga nema), mogu da prikažu i brzinu kojom se penjemo ili spuštamo, prosečnu brzinu penjanja i spuštanja, ukupan uspon i ukupan spust, te topografski profil terena kojim se krećemo.)

- da prikaže sve relevatne podatke kompasa (numerički), kao i sam kompas (grafički). Moguća je navigacija po azimutu, navigacija ka projektovanoj tački, itd.

- zanimljive sitnice: kratkoročna prognoza vremena (preko dijagrama promene vazdušnog pritiska), vreme izlaska i zalaska sunca, preporuka najboljeg vremena za pecanje i lov na bilo kom waypoint-u na osnovu lunarnih tablica, prikaz mesečevih mena.


Da li nam je GPS zaista potreban?

Onima koji se muvaju po kojekakvim nedođijama stvarčice poput ove mogu zaista da zatrebaju samo jednom u životu. Ako do toga dođe, vrlo je zgodno imati ih kod sebe.

http://host.sezampro.yu/freebiking/Cekicara/GPS/Book/Osnove.htm
 
Odgovor na temu

gane1
Smederevo

Član broj: 47360
Poruke: 624
*.dialup.sezampro.yu.



+4 Profil

icon Re: Satelitske komunikacije16.02.2005. u 22:48 - pre 172 meseci
Ne secam se sada tacno svih detalja,ali tragao sam za tacnim geografskim koordinatama jedne tacke i nasao uputstvo koje kaze da GPS uredjaj mora da stoji nepomican cak dva sata da bi se to tacno ocitalo!Naime ta se greska namesno emituje da ne bi mogli teroristi da koriste GPS za recimo neki raketni napad ili nesto slicno!
A odgovor na neki post odozgo u vezi emisije iz svemira,kasnjenje ne moze bit osam sekundi,tu treba dodati i cenzuru na zemlji,mada je jedna sekunda ili nesto manje ili vise normalno vrmr za kasnjenje sa Mesecom zavisno od toga dali nam je blizi ili dalji!
 
Odgovor na temu

Duck_
Darko Jovanović
Sremska Kamenica

Član broj: 43509
Poruke: 67
*.telekom.yu.

Sajt: www.google.com


Profil

icon Re: Satelitske komunikacije17.02.2005. u 11:32 - pre 172 meseci
Citat:
-zombie-: sa tri "relativne" udaljenosti od tri tacke mozes samo da odredish pravu u prostoru na kojoj se nalazish. ali ako tom pravom "prodresh" povrsinu zemlje, znaces svoj geografski polozaj (sirinu i duzinu) tj povrsinski. ako dodash josh jedan satelit, mozes apsolutno da odredish i svoju visinu...

Ovo mi uopšte nije jasno. Ako sam vas dobro razumeo svi sateliti šalju isti signal risiveru. Znači i udaljenost od tog četvrtog satelita je isto tako "relativna" kao i udaljenosti od prva tri. Pa kako to onda četvrti satelit suštinski menja stvar?
Jasno mi je da je proračun precizniji što se više satelita koristi ali zašto bi tri satelita bili nedovoljni da izračunamo visinu?

Čisto geometrijski posmatrano: ako nam je poznat položaj tri satelita oni čine bazu (zamišljene) piramide a ako nam je poznata i udaljenost od svakog od njih onda znamo i dužine stranica piramide. Zašto bi bio problem izračunati i visinu piramide? I šta tu menja četvrti satelit? Zašto bi bilo lakše izračunati visinu četvorostrane nego trostrane piramide?

Znam da niste spominjali udaljenost nego "relativnu" udaljenost. Ali ako je uređaj sposoban da odredi našu lokaciju onda znači da uređaj ima podatke o položaju satelita i nekako mi je logično da bi čak i sa samo dva satelita imao dovoljno podataka da izračuna pravu lokaciju. Naravno dva ne bi bila dovoljna zbog različite različite nadmorske visine pojedinih mesta ali mislim da treći satelit rešava i taj problem.
Da li znate neki link gde mogu da vidim geometrijski ili matematički dokaz da tri satelita nisu dovoljna.

p. s.
Nemojte me pogrešno shvatiti. Ne želim da vam dokažem da grešite nego sam jednostavno radoznao.
 
Odgovor na temu

gane1
Smederevo

Član broj: 47360
Poruke: 624
*.dialup.sezampro.yu.



+4 Profil

icon Re: Satelitske komunikacije22.02.2005. u 21:26 - pre 172 meseci
Dovoljna su samo tri!Neznamnapamet link,ali kucaj ovako MATJAZ VIDMAR GPS PROJECT,covek je napravio GPS prijemnik i uz put je vrlo lepo objasnjeno kako GPS a i GLONASS rade!Inace po onoj da su svi generali posle bitke pametni,tako i evropska agencija-posle svih iskustava sa prethodnim sistemima koji su uz put mnogo i stari,uz ocit napredak tehnologije sad nije mnogo tesko napraviti bolji sistem,sto ipak ne umanjuje znacaj projekta!
 
Odgovor na temu

teddy

Član broj: 5778
Poruke: 551
*.rcub.bg.ac.yu.



+1 Profil

icon Re: Satelitske komunikacije17.03.2005. u 23:15 - pre 171 meseci
Što se preseka tiče, dovoljne su tri sfere odnosno tri satelita. Kažem sfere, jer je vreme za koje signal stigne do neke tačke sa jednog od satelita jednako za sve tačke na zamišljenoj sferi čiji je centar taj satelit. Pošto je presek dve sfere kružnica, a presek kružnice i još jedne sfere čine dve tačke, onda zahvaljujući tri satelita možemo da tvrdimo da se nalazimo na jednoj od dve tačke. Međutim, jedna od tih tačaka se ne nalazi na površini Zemlje, pa je stoga možemo eliminisati i tako zasigurno dobijamo svoju poziciju, uz naravno, određenu grešku, koja uslovljava da određena lokacija ne bude tačka, već nekakav iskrivljeni kvadar. Svaki sledeći satelit popravlja preciznost, tj. smanjuje taj kvadar.

Međutim, potreban je i četvrti satelit. Zašto? Jer izmerena vremena prostiranja na osnovu kojih tražimo presečne tačke nisu precizna, jer su sateliti opremljeni atomskim satovima koji koštaju preko 50.000 $, a GPS prijemnik ima obični kvarc, inače bi i on koštao toliko. Znači treba ispraviti grešku sata GPS prijemnika koja utiče na izmerene vremenske razlike od satelita do prijemnika. Ako sat na GPS prijemniku greši samo jednu hiljaditinku, to znači da će greška biti 300 km (s=v*t=300.000*0,001=300 km). Zato je neophodno ili imati GPS prijemnik sa vrlo preciznim satom uz to sinhronizovanim sa satovima na satelitima što nije racionalno sa ekonomske strane, ili pak obezbediti signal sa još nekog satelita kako bi se ta greška "ispeglala".

Inače, GPS sateliti orbitiraju oko Zemlje na prosečnoj visini (orbita nije idealno kružna) od nekih 20.000 km, za razliku od satelita koji prenose TV, radio i telefonske signale (osim nekih izuzetaka kakav je Iridium čiji sateliti — mora ih biti više jer jedan ne pokriva isto područje sve vreme kruže na oko 500 km), a koji su geostacionarni, tj. uvek iznad iste tačke nad Zemljom i to na visini od oko 36.000 km.



Za Gojka (sa svega dve godine zakašnjenja):



Do kašnjenja u prenosu signala dolazi iz dva razloga:
1. kašnjenje zbog prostiranja: ako se satelit nalazi na 36.000 km nad Zemljom (najkraće rastojanje), signal treba da pređe najmanje dva puta toliko (od uplinka tj. predajnika do satelita i od satelita do prijemnika), što je nekih 72.000 km. Pošto prijemnik i predajnik nisu na onoj tački na površini Zemlje koja je najbliža satelitu, već udaljeniji, onda je pređeni put nešto veći. Za idealno kratak put (kad bi prijemnik i predajnik bili na istom mestu tačno ispod satelita na Zemljinoj površini) kašnjenje iznosi t=s/v=72.000/300.000=0,24 s (što je već primetno pri telefonskom razgovoru). Moguće je da signal prelazi preko više satelita (npr. u slučaju sportskih prenosa koje gledamo sa satelitskih kanala, kada signal iz dvorane/sa stadiona putuje na satelit, sa satelita u TV studio, iz TV studija na satelit, sa satelita u naš prijemnik), pa se onda ovo kašnjenje multiplicira u skladu sa tim. Tu ima još nekih dodatnih problema, kao činjenica da se svetlost/EM talasi u vazduhu ne prostiru konstantnom brzinom (za razliku od vakuuma), već promenljivom brzinom nešto manjom od svima znanih 3*108 m/s.

2. kod TV signala MPEG kodiranjem i dekodiranjem unosi se dodatno kašnjenje. Naime, MPEG signal se sastoji od tri vrste frejmova tj. slika: I, P i B. I slike se prenose kao potpuno nezavisni JPEG-ovi, a P i B slike se prenose kao razlike slike koja se želi preneti i I slika (ovim se štedi na protoku tj. bandwidthu). P slike se oslanjaju na prethodne I i P slike, a B (bidirekcione) slike se oslanjaju i na prethodne i na buduće I i P slike. Na buduće?!? Da, signal se kodira redom (I i P frejmovi), dok se ne naiđe na B frejm. Onda se za njega ostavi mesto, da se sačeka kodiranje sledećeg I ili P frejma koji je neophodan za njegovo kodiranje, pa se tek onda kodira taj B frejm. Da ne bi došlo do prekida, ceo signal mora se zakasniti za to čekanje.

Pogledati na ovom sajtu; obratiti pažnju na strelice i to koliko se čeka da bi se kodovao prvi B frejm na donjoj slici (čeka se da se napravi P frejm iza njega).

Pri dekodovanju opet dolazi do kašnjenja.

Prema ovom sajtu, obično se između I i P frejmova uglavljuju dva do tri B frejma, što znači da je kašnjenje tri frejma (ako je sekvenca IBBBP, da bi se kodirao prvi B frejm neophodno je sačekati još tri frejma da se izračuna P, što iznosi 3*(1/25)=0,12 s. Ako imamo isto kašnjenje pri dekodovanju, to je već 0,24 sekunde što je takođe primetno.

Još smo pri ovome zanemarili sva ostala kašnjenja (prenos signala od stadiona do uplink stanice, eventualno rekodiranje signala ako je potrebno ubaciti logotip stanice ili neki telop/kajron i slično).

Zašto se onda koriste B frejmovi: zato jer povećavaju efikasnost kompresije, a uz to ne omogućavaju prenošenje greške. B frejmovi su efikasniji od P frejmova, jer je lakše prikazati jednu sliku pomoću prethodne i sledeće nego pomoću samo prethodne. Nijedan B frejm ne predstavlja osnovu za generisanje drugog B, P ili I frejma, pa eventualna greška u tom frejmu traje svega 1/25 s koliko traje jedna slika na ekranu. Kod P frejmova greška propagira (prenosi se), što je poznato svima koji su gledali filmove kodirane DivX 3 standardom koji nije koristio B frejmove, već samo I i P. P frejmovi su više korišćeni od I frejmova kako bi se film što više kompresovao, a kako se P frejmovi oslanjaju na druge I i P frejmove, greška u jednom P frejmu će se prostirati sve dok ne naiđe I frejm (tj. cela JPEG slika) da je poništi. Kako su I frejmovi u jako kompresovanom filmu relativno retki, dešava se da fleke/artefakti traju i po nekoliko sekundi. Naravno, kako B frejmovi zavise i od P frejmova, greška iz P frejma će biti vidljiva i u B frejmu, ali pošto su mnogi P frejmovi zamenjeni B frejmovima, verovatnoća propagacije greške bitno opada.

Sve u svemu, uz jedan ili više prenosa preko satelita i jedno ili više MPEG kodiranja/dekodiranja, slika može kasniti i par sekundi (što se lepo vidi kada gledamo utakmicu preko satelita, a slušamo prenos na radiju).

Što se telefonije tiče, kašnjenja svakako nisu tolika, ali je ono jedno kašnjenje od 0,24 s svakako neizbežno koristi li se satelit.
Spasa nam nema, propasti ne možemo!
 
Odgovor na temu

vex6
studos

Član broj: 198006
Poruke: 1
*.adsl.net.t-com.hr.



Profil

icon Re: Satelitske komunikacije19.10.2008. u 11:03 - pre 127 meseci
Sateliti uvijek imaju gresku - to je neminovno, isto kao sto kila brasna jednom ima par zrna viska a jedanputa par zrna manjka brasna :).
Sada to pomnozite sa desetak tisuca i dobijate vece pogreske.... Sada cete reci ali to je vrhunska oprema... Jeste vrhunska ali takodjer se ne radi o tako jednostavnoj stvari. Prvo ovdje se radi o svemirskim zrakama koje djeluju na satelite i oko 20 posto utjecaja na komunikacijske pogreske, zatim oblaci i vremenski uvijeti u atmosferi koja je prepuna raznim smetnjama koje su nepredvidive. Ona se bazira na pretpostavkama i mogucnostima sto manje pogreske,a ne sto vece preciznosti. (kada spojimo komp na pola metra udaljenosti doci ce do disperzije iliti gusenja signala i pogreske) Doplerov efekat koj je ovdje vrlo mali ali ipak postoji, zatim greske u samom odasiljanju i primanju te prijenosu nasih operatora do nas su jako bitni. Vrlo visoka tehnologija u svemiru ne znaci da tvoj operater isto tako brine o prijenosu do tebe...
Pozdrav iz Hrvatske :)
 
Odgovor na temu

Seyokiller
Sead Malagic
freelance IT
BIH

Član broj: 60054
Poruke: 946
77.77.216.*

Sajt: www.netaccount.ba


+23 Profil

icon Re: Satelitske komunikacije02.08.2017. u 23:46 - pre 20 meseci
Malo temu da osvjezim u ovoj 2017 godini

http://www.esa.int/Our_Activit...gation/Galileo/What_is_Galileo
Samo upornost pobjedjuje!
 
Odgovor na temu

[es] :: GPS :: Satelitske komunikacije

[ Pregleda: 10049 | Odgovora: 13 ] > FB > Twit

Postavi temu Odgovori

Navigacija
Lista poslednjih: 16, 32, 64, 128 poruka.